:: |
Autor |
Poruka |
SmashingPumpkin Početnik Domaćeg.de
|
Godine: 34
Datum registracije: 30 Jan 2007 Poruke: 76 Mesto: Kula nazalost...nemam knjizaru!!
|
|
davali ste veoma lepe odgovore svi vi i mnogi od vas smatraju da je inteligencija kazna(a pretpostavljam da to neki,ne svi,govore iz licnog iskustva).Moglo bi se reci da je high iq kazna posto ljudi takve osobe retko kada "kontaju" i kako ne mogu da ih "pokontaju" oni ih uklanjaju iz svoje okoline na razne nacine.Tako osobe sa high iq postaju samotnjaci.Ali ipak se desava isto tako da te osobe budu prihvacene od strane drustva i onda postaju drustveni.Kazna je biti sam...
A da je dar...sto je jes jer se sa high iq-om svasta moze napraviti
|
_________________ Riot Grrrl!
Rebel Girl!
Feminizam!
Revolution! |
|
|
|
|
Dejan71 Upućeni član
|
Godine: 53
Datum registracije: 17 Feb 2006 Poruke: 305 Mesto: NBGD
|
|
Napisao bih vam sta ja mislim o tome ali posto znam da me necete razumeti odoh da samujem!!!
|
|
|
|
|
|
Ohanzee Banovan! .:Tale Believer:.
|
Datum registracije: 11 Feb 2007 Poruke: 4685
|
|
"- Sto je inteligencija?
O postojanju i prirodi inteligencije bilo je vise sporova nego o bilo kom drugom psiholoskom pojmu. Iako postoji vise definicija koje se donekle razlikuju, teoreticari se slazu u jednom, da je inteligencija potencijal, a ne potpuno razvijena sposobnost.
Sam termin inteligencija potice od latinske rijeci "intellegere" koja znaci shvatiti, razumjeti.
Jedna od definicija inteligencije je i ta da je to mentalna karakteristika koja se sastoji od sposobnosti za ucenje iz iskustva, prilagodjavanja na nove situacije, razumijevanja i koristenja apstraktnih pojmova, i koristenja znanja za snalazenje u okolini. Ne postoji, medjutim, opsteprihvacena definicija inteligencije, jer još uvek ne postoji opsteprihvacena teorija inteligencije, a definicija dolazi tek nakon teorije.
Nije rijec o necemu sto je opipljivo, vec o konstruktima, naucnim pojmovima. Nemoguce ih je vidjeti ili dotaci, ali ih upoznajemo preko njihovih svojstava i efekata.
Smatra se da ona predstavlja kombinaciju urodjenih karakteristika nervnog sistema i razvojne inteligencije, oblikovane iskustvom i ucenjem.
Istorija nauke nas uci da se pojmovi razvijaju stotinama godina prije nego sto se dodje do opsteprihvacene teorije, cak i kada se od pocetka zna da teorije na kojima su oni zasnovani imaju nedostatke. Kao dobar primjer za to mozemo navesti i pojam gravitacije, ili primjer toplote gdje fizika i poslije visevjekovnog truda ostaje bez objedinjujuce teorije.
Takav je slucaj i sa psihologijom, po pitanju inteligencije.
Objedinjena teorija pojavljuje se na kraju, a ne na pocetku naucnog traganja, i ocekivati takvu teoriju prije nego sto se ozbiljno oforme pojmovi, znaci svako naucno istrazivanje unaprijed uciniti nemogucim.
Akademski orijentisani psiholozi su dugi niz godina istrazivali sustinu i strukturu inteligencije, odnosno, tragali su za osnovnim elementima intelektualnog funkcionisanja. I ovdje je bio postavljen krajnji cilj svake nauke - iza promjenljivih postignuca ispitanika na testovima otkriti stabilne izvore tih postignuca. Tako je u psihologiji sposobnosti, primjenom matematicko-statistickog postupka - faktorske analize, zapocela potraga za invarijatnim, za konstantnim, a ova potraga traje i danas.
Spearman je 1904. zapoceo faktorsko-analiticka proucavanja postignuca ispitanika i formulisao prvu faktorsku teoriju sposobnosti poznatu kao dvofaktorska teorija ili teorija g - faktora kao osnovnog. Spearman je formulisao zakon o univerzalnom jedinstvu intelektualnih funkcija koji kaze da se u svim testovima sposobnosti i u svim kategorijama intelektualne aktivnosti manifestuje jedna opsta funkcija, odnosno faktor koji je oznacio simbolom "g" (od general), a sve intelektualne sposobnosti se mogu izraziti kao funkcije dvaju faktora, jednog opsteg (g) i drugog, specificnog faktora (s), koji je specifican za svaku pojedinu sposobnost.
Po ovom autoru, "g" faktor je iznos opste mentalne energije, urodjen je i nevaspitljiv, dok su specificni faktori, odraz efikasnosti specificne mentalne energije, podlozni vaspitnim uticajima. "g" faktor treba razumjeti u kontekstu njegovih neogenetickih zakona (zakon iskustva, zakon odnosa i zakon korelata) koji predstavljaju psiholosku interpretaciju statisticki dobijenog "g" faktora.
Thurstone (1938) je primjenjujuci novu faktorsku tehniku (multifaktorsku analizu) koju je sam razvio dosao do sedam primarnih faktora inteligencije (to su: S - spacijalna (prostorna) sposobnost, P - perceptivni faktor, N - numericki faktor, V - verbalni faktor (odnosi se na sposobnost razumijevanja rijeci, njihovih odnosa i verbalnog zakljucivanja), M - faktor pamcenja, W - verbalna fluentnost (sastoji se u brzom proizvodjenju rijeci), I - faktor induktivnog), i pri tom negirao postojanje generalnog faktora.
Medjutim, Thurstone je nakon ponovljenog istrazivanja bio prisiljen da prizna da postoji generalni faktor, kao sto postoje i njegove primarne sposobnosti, a Spearman je prihvatio da, pored generalnog faktora zaista postoje dokazi za ono sto engleska skola naziva grupnim faktorima.
Negdje izmedju strogo spirmanovskih i terstonovskih stanovista nalaze se hijerarhijske studije strukture ljudskog intelekta, a neki od njihovih autora su Beart (1949), Vernon (1950), Cattell (1971), Hornn (1979) ... Ovi psiholozi predstavljaju organizaciju covjekovih sposobnosti u vidu slozenog, viseslojnog (visestepenog) sistema odnosa, u formi hijerarhijske organizacije.
Umjesto teorijskih dilema, psiholozi u neposrednoj praksi su se suocavali sa potrebom procjene intelektualnih sposobnosti na osnovu koje ce biti moguce predvidjeti neciju sposobnost za pohadjanje skole ili obavljanje odredjenog posla.
Da bi prica o razvoju inteligencije bila sto jasnija iznosimoo koncept od dvije komponente inteligencije - "fluidnoj" i "kristalizovanoj" koji su dali Cattell i Horn (1963). Fluidna inteligencija predstavlja prirodnu, biolosku opstu sposobnost, ona reprezentuje neurofizioloske, dispozicione faktore i nezavisna je od ucenja i iskustva; dok se kristalizovana inteligencija realizuje u skladu sa kulturom ucenjem i spoljnjim uslovima.
Na slican nacin Donald Hebb inteligenciju dijeli na inteligenciju A koja oznacava bioloske potencijale za uspjesno intelektualno funkcionisanje i inteligenciju B koja predstavlja evokaciju tih potencijala u konkretnim situacijama. Vernon ovom dodaje i inteligenciju C koja oznacava uzorak inteligencije B koji mi testovima mjerimo.
Najveci broj psihologa se slaze da naslijedje odredjuje minimalni i maksimalni domet intelektualnog razvoja, a da sredina i socijalni uslovi uticu na dostizanje krajnjih mogucnosti. Kao potvrdu svog shvatanja o odnosu naslijedja i sredine na razvoj inteligencije, pristalice nativistickog gledista navode: geneoloske studije F. Goltona, rezultate genetickih ispitivanja koji ukazuju na visoke korelacije izmedju stepena inteligencije i blizine krvnog srodstva (geneticka ispitivanja pokazuju da je inteligencija identicnih blizanaca u izuzetno visokoj korelaciji (0.90), heterozigotnih 0.60, roditelja i dece 0.55, brace i sestara 0.50; dok je korelacija izmedju osoba koje su odrasle zajedno, a koje nisu u srodstvu, u posjeku 0.30, a ne postoji korelacija izmedju onih koji nisu u srodstvu i rasli su odvojeno. Identicni blizanci koji su rasli odvojeno, u razlicitim uslovima, imaju ipak nesto nizu korelaciju, oko 0.85, kao i nemogucnost planskog podizanja intelektualnih sposobnosti kompenzarnim programima '60-tih godina u SAD.
Znacaj, odnosno uticaj, naslijedja i sredine su u odnosu 8:2. Socijalne faktore pritom ne treba posmatrati samo u smislu povoljnih uslova za razvoj, vec i sa aspekta usmjeravanja nacina intelektualnog ispoljavanja. U odredjenoj kulturi se genetskim kodom iz generacije u generaciju prenosi odredjena intelektualna orijentacija, te se na primer, u kulturi bijelaca favorizuju sposobnosti koje su u domenu lijeve hemisfere (verbalne intelektualne funkcije i sl.), a u kulturi crnaca se veci znacaj pridaje sposobnostima koje su u domenu desne hemisfere (manipulativne, muzicke i sl.).
Uticaj socijalne sredine je najveci kada je u pitanju sposobnost razumjevanja i snalazenja u socijalnim situacijama. Sto je intelektualna funkcija manje zavisna od kulture i socijalnih uslova, njen razvoj je brzi, brze dostize plafon i brze pocinje da opada. Tako asocijativno, a posebno vizuelno pamcenje, fleksibilnost misljenja i sposobnost brzog rjesavanja problema, narocito brze promjene direkcije, rastu samo do 14 - 15. godine i vec poslije 20. pocinju da opadaju (ove funkcije su najblize onom sto se pretpostavlja da je fluidna, odnosno bioloki data inteligencija). Sa druge strane, one funkcije koje su u velikoj zavisnosti od obrazovanja i iskustva (npr. verbalne sposobnosti) pokazuju znatno duzu tendenciju porasta i ne opadaju gotovo do kraja zivota, izuzetak su patoloski slucajevi.
Prema istrazivanjima Wechslera (1958) i Bayleyeve (1970) inteligencija se razvija do 24. godine, a vec od 30. pocinje da opada u pocetku sporo, a posle 50. sve brze.
Iako bi se moglo pomisliti da visoka inteligencija omogucava osobi uspjeh u drustvu, mnogi drugi cinioci koji uticu na drustveni uspjeh cine predvidjanja nepouzdanim. Mehanizmi pretvaranja intelektualne sposobnosti u drustveni uspjeh nisu u potpunosti razjasnjeni. Tako, na primjer, postoji cvrsta veza izmedju uspjeha u osnovnoj skoli i inteligencije, ali nakon toga nije vise moguce predvidjeti uspjeh pojedinaca na temelju inteligencije."
Ako je dar Boziji... nasumicno se odredjuje ko ce da bude visoko inteligentan. Nesto kao lutrija.
Izgleda da je ona osnovna inteligencija nasledna... koja se dalje nadogradjuje kroz zivot.
Visoka inteligencija ne garantuje pojedincu uspeh u zivotu. Sto mi znamo iz nase blize okoline. I naravno po istrazivanju naucnika.
Sem visoke inteligencije, vazan je niz faktora koji omogucavaju ljudima uspeh u zivotu. Treba razmisljati sta je to "uspeh u zivotu".
Neki ljudi mogu da budu prosecno inteligentni ili neinteligentni i da dobro prodju kroz zivot.
Ono sto je za nas uspeh za nekoga nije.
Svakako je dobro biti visoko inteligentan... ali samo u slucaju kada imas jos gomilu sposobnosti koje mogu da se ravnjaju sa tom inteligencijom.
Dzaba ti visoka inteligencija kada nisi emocionalno ili drustveno izgradjena licnost.
|
_________________ Kad pripadam tebi, tad konačno potpuno pripadam i samome sebi.
Michelangelo Buonarotti |
|
|
|
|
Ilija@Nis Početnik Domaćeg.de
|
Godine: 34
Datum registracije: 16 Jun 2007 Poruke: 124
|
|
NO BRAIN NO PAIN!
Salim se, naravno.
Da li je visoka intelegencija prokletstvo? "Kome je vise dato od njega ce se vise traziti"-pa ti sam zakljuci.
Sto se tice tvog prijatelja-Svaciji mozak je , bez obzira na intelegenciju doticne osobe, u danasnjem svetu veoma razmazen. Pa sto bi nas narod reko: Ne j*ebe lep nego uporan.
|
_________________ "Ali znaj, cuces plac uvek kada uzmes mac, jedino ljubav sme s nule da pokrene sve" |
|
|
|
|
wancha Početnik Domaćeg.de
|
Datum registracije: 04 Dec 2006 Poruke: 7
|
|
Boze mili! Inteligentan pa sta?
Ma ko te danas pita znas li ovo ili ono ili ne znas. Samo radi, a kad pitas kako ili ne daj Boze nesto pogrijesis onda 100 naopakih!
A kazu lako je tebi ti si pametan i onda ocekuju da znas sve... E da mi je mozak jednog od njih na par dana da se malo odmorim. Nista odoh na godisnji pa nek se snalaze...
Trabunjam sve u 16, al mogu se kladiti da su i mnogi od vas imali prilike da se nadju u situaciji tipa "ako ti ne znas kako cu ja znati". Pa naucite...
Da se vratim naslovu, nije lako biti inteligentan, cesto se desi sa ljudima u toku razgovora da je prosto nemoguce pratiti temu, jer je sugovornik laik ili tema uopste nije interesantna... A da ne spominjem drugi spol, gdje je svaka rijec toliko vazna da prosto nemas pojma sta reci, sve od straha da ne izlanes nesto pogresno, pa upropastis razgovor i sve sanse za ponovni susret...
Iskustvo me je naucilo da je najbolje praviti se glup, lud i nikako sveznalica, ne biti ono sto jesi dok te ne upoznaju i da je sve to oko inteligencije uveliko precijenjeno i sve je to... Boze pomozi!
|
|
|
|
|
|
gagic82 Početnik Domaćeg.de
|
Godine: 42
Datum registracije: 18 Apr 2008 Poruke: 16 Mesto: Beograd
|
|
visok koeficijent inteligencije!!!
ako ga zanemaris i potisnes negde u glavi da imas vicok IQ mozes dobro da prodjes uzivotu samo moras da potcenis svoje sposobnosti. nije lako voditi razgovor sa ljudima kada te to nezanima. kada su ti dosadni. neko je rekao Citat: | Koliko sam ja vidio taj uobicajeni kontakt ili se ne desava il je super kratak. Njima je to extra dosadno. |
to je tacno.
da bi opstao u danasnjem svetu moras zanemariti IQ, moras jednostavno ziveti bez njega.
citam, pise, ucim kroz zivot, ljudi su dosadni, sve je dosadno, probas i vidis, lepo je, lepo je jednom, dvaputa, tri puta ali posle je dosadno.
sto vise ucim sve vise shvatas koliko si glup!!!
tesko je komunicirati sa ljubima koji su ispod ( dosta ispod tvog IQ ), jos teze uspeti da odrzis korak sa tolikom kolicinom gluposti da je to neverovatno.
svi kazeu druzi se, izlazi, KOMUNICIRAj!!!
postavlja se pitanje: KAKO?
ako ti sidjes na njihov nivo i pokusas da ih svatis i pricas sa njim, sto se oni barem malo ne potrude i ne pokusaju da komuniciraju sa tobom normalno kao sa ljudskim bicema ne kao da si monstrum!
visok IQ zna totalno da sje.. coveka kroz zivot!!!
|
_________________ Lepo je voleti druge, ali je jos lepse voleti sebe!!! |
|
|
|
|
zola_nis Početnik Domaćeg.de
|
Godine: 41
Datum registracije: 14 Okt 2004 Poruke: 22
|
|
|
|
|
taelojd Početnik Domaćeg.de
|
Godine: 40
Datum registracije: 12 Feb 2009 Poruke: 28 Mesto: Novi Sad
|
|
da li bog privileguje neke ljude?,ili je pravedan?
znas pricu o talentima;onome ko je dobio 10 talenata trazilo se jos deset,a od onog sa pet jos pet.
kome je vise dato od njega ce se vise i traziti.
|
_________________ KO ZNA ZA STA JE TO DOBRO! |
|
|
|
|
nemanja446 unique and unrepeatable
|
Godine: 32
Datum registracije: 19 Apr 2009 Poruke: 2143 Mesto: Trebinje, Republika Srpska
|
|
Više dar, ali malo i kazna. Tanka je granica između genija i ludaka.
|
_________________ There isn't anything which is totally wrong. Even a stopped clock shows wright time twice a day. |
|
|
|
|
CrniNS Početnik Domaćeg.de
|
Datum registracije: 08 Maj 2007 Poruke: 4
|
|
U svakom slučaju, to jeste Božiji dar.
Ali mi ga ne znamo uvek prihvatiti tako.
Dešava se često, da osoba primeti da je iznad većine svojom inteligencijom, i da može dostići visine o kojima oni ne razmišljaju - i u tom trenutku, ta činjenica im bude zabavnije od same pomisli na konkretan posao pa ostaju u kolotečini...
Zato, poželjno je da se inteligentne osobe agresivno usmeravaju od prvoga trenutka(od trenutka kada se primeti kapacitet).
Takva služba bi mnogo koristila našem narodu.
Zamislite da ima jedna služba, koja poput sporskih skauta ide po gradovima Srbije, pažljivo bira i procenjuje buduće velike umove, i kao dijamante brusi ih i usmerava.
Znate li za onaj slučaj našeg mladog matematičara, koji je (ubedljivo) pobedio na jednom srednjoškolskom takmičenju i kome je stipendija ODBIJENA zato što je mali u tom trenutku bio još osnovac...
|
|
|
|
|
|
Dean33 Početnik Domaćeg.de
|
Godine: 49
Datum registracije: 23 Mar 2009 Poruke: 22
|
|
Ko umnozava znanje svoje umnozava svoju muku.... Propovjednik
|
_________________ Dean33 |
|
|
|
|
Millanchyug Početnik Domaćeg.de
|
Datum registracije: 12 Mar 2010 Poruke: 4
|
|
Biti inteligentan, znaci biti poseban. Svi mi mislimo da smo na neki nacin dobili tu osobinu samim postojanjem. Ali nazalost, malo je onih koji je posjeduju, a jos manje onih koji vrednuju to svoje ,,bogatstvo,,. Inteligencija je dar Boziji, koji je dat nama ljudima bez obaveze da mi njemu dajemo nesto za uzvrat, stoga, budi srecan sa onim sto imas, a ono sto nemas zanemari, ma koliko ono bitno bilo, jer zivot je jedan i kratak da bismo obracali paznju na tzv. sitnice.
|
|
|
|
|
|
|
|
Vi ne možete otvarati nove teme u ovom forumu Vi ne možete odgovarati na teme u ovom forumu Vi ne možete menjati Vaše poruke u ovom forumu Vi ne možete brisati Vaše poruke u ovom forumu Vi ne možete glasati u anketama u ovom forumu Vi ne možete postavljati fajlove u ovom forumu Vi ne možete preuzeti fajlove sa ovog foruma
|
|