Jezičke zanimljivosti

coco_bill · Zli carobnjak-lingvista

Hodanje [na jeziku Šona]

Šona jezik se govori u Zimbabveu i južnoj Zambiji. Pripada Niger-Kongo grupi.

chakwair - hodati pljackajući kroz blato
chwakatik - hodati kršeći grančice
dowor - dugo hodati bosonog
donzv - hodati sa štapom
duduk - hodati unatrag
kokonyar - hodati savijenih leđa poput luka
kunzvur - hodati nemirno
mbey - hodati po čitavom prostoru
mbwembwer - hodati tresući telo ili butine
minair - hodati njišući bokovima
panh - hodati daleko
pfumbur - hodati dižući prašinu
pushuk - hodati u vrlo kratkoj haljini
rauk - hodati dugim koracima
rindimar - hodati oholo
seser - hodati uz nabiranje kože
shwitair - hodati go ili skoro go
svavair - hodati skvrčen od hladnoće i vlage
tabvuk - hodati kao skakavac tankih nogu da izgleda kao da skakućeš
vefuk - hodati pognut pod teškim teretom

[iz knjige "Atlas jezika"]

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**

Apsolutno sam očarana...Kakva lepeza vokabulara Very Happy

Kakva lepota kretanja Mr. Green

ZdEnKo1986 · Početnik Domaćeg.de

a o cemu bi oni drugo pricali o nuklearnij fizici,sta ce drugo kao samo hodaju od jutra do mraka pa smislili razne poze hodanja.
E sambaaaaa....

coco_bill · Zli carobnjak-lingvista

● Reči jednog jezika nastaju na različite načine. Često je nemoguće objasniti kada su i kako neke reči počele da se upotrebljavaju. Mnoge su izmislili pisci. Prema nekim procenama, Šekspir je koristio 17.677 reči u svojim delima, od kojih jedna desetina nikada ranije nije bila upotrebljena. Šekspir je živeo u veku procvata ne samo ideja već i reči. Tokom jednog i po veka od 1500. do 1650, engleski jezik vrveo je od novih reči – pojavilo se između 10.000 i 12.000 kovanica od kojih je polovina još u upotrebi.
● Tačan broj jezika na svetu ne može se utvrditi, pa se danas čak i u lingvistici pominju samo procene koliko jezika ima. Takve procene dugo su se kretale između 3000 i 10.000. Danas stručnjaci ipak smatraju da se na svetu govori od 4000 do 5000 jezika.
● U mnogim zemljama postoje bar dva maternja jezika, a u nekim i daleko više. Tako u Kamerunu i Papui Novoj Gvineji stanovnici govore više od sto jezika. Po broju jezika područje Indije prednjači sa preko 1600 jezika i dijalekata.
● Najneobičniji jezik bio je možda oubik koji je imao 82 suglasnika, a samo tri samoglasnika. Njime je govorilo oko 50.000 ljudi na Krimu. Postepeno je odumirao i jula 1964. godine jedina koja se njime služila bila je starica od 82. godine
● Godine 1898. u eksploziji na Krku se, smrću Toneta Udine, ugasio i dalmatinski jezik – romanski govor dalmatinske obale. Ned Madrel, poslednji aktivni govornik manškog jezika, keltskog jezika sa ostrva Man (u Irskom moru) preminuo je 1974. godine. Četiri godine ranije (1970) umrla je žena koja je jedina govorila kamaški, uralski jezik poreklom iz Sibira. Ona je decenijama održavala znanje jezika govoreći isključivo sa Svevišnjim. Jezikom tagaš, na kanadskoj teritoriji Jukon, govorila je 1989. godine samo jedna osoba – 87-godišnja starica Anđela Sidni
● Računa se da 80% svih jezika sveta nikada nije imalo pisani oblik, a ona manjina jezika sa pismom koristi gotovo 1000 postojećih pisama.
Mnogi pisani znaci veoma slu složeni, kao recimo kineski. Međutim, kinesko pismo ima veliku prednost nad drugim jezicima zbog toga što svaki pismeni Kinez može da ga pročita bilo kojim dijalektom da govori. Kineski zapravo i nije jedan jezik, već pre porodica labavo povezanih dijalekata. Stanovnici Fuđijana, na primer, ne mogu se sporazumeti sa stanovnicima Šangaja. Pa ipak, kako čovek iz Fuđijana ne može da razgovara sa onim iz Šangaja, on može da čita tamošnje novine jer su pisani znaci svuda isti. Slično kao što se, recimo, u mnogim svetskim jezicima brojevi pišu na isti način, ali se čitaju drugačije. Tako će oznake 1, 2, 3 itd. lako pročitati i Rus i Englez i Francuz i ostali koji koriste iste oznake za brojeve (arapski brojevi su drugačiji: ١٢٣٤٥٦٧٨٩٠). Kinezi tako, lako mogu da čitaju svoje starostavne knjige pisane i pre 2500 godina, tako reći kao da čitaju jučerašnje novine.
Kada bi se, kojim slučajem, kineski filozof Konfucije (551-479. pne) obreo sada u Kini, niko ga ne bi razumeo šta kaže, ali bi njegove pismene poruke svi pročitali.
● U italijanskom jeziku postoji preko 500 naziva za razne testenine. Neki od njih, kada bi se preveli, ne bi nas baš podstakli da čuvene specijalitete u slast pojedemo. Na primer: strocapreti = oljušteni popovi; amričeli = crvići; a špageti = konopčići.
● Stanovnici ostrva Robiand u Papui Novoj Gvineji imaju 100 reči za jednu vrstu slatkog krompira, dok Maori sa Novog Zelanda imaju 35 reči za balegu.
Za Arape kažu da, iako zvuči neverovatno, imaju 6000 reči za kamilu i opremu koja se uz kamile koristi.
Domoroci sa Tasmanije imaju posebnu reč za svaku vrstu drveta koje tamo raste, ali nijednu reč koja označava samo drvo.
Indijanci Arauka iz Čilea koriste razne izraze kojima svom sagovorniku označavaju stepene gladi.
● Navodno, Eskimi imaju 50 reči za razne vrste snega, ali ni jednu jedinu koja znači samo sneg kao atmosfersku padavinu. Oni, isto navodno, imaju samo reč za novi sneg, stari sneg, škripav sneg, mek sneg...
To nije tačno. Kao prvo, eskimski jezici (tj. eskimsko-aleutsko stablo jezika) spajaju reči u jednu pa se praktično dešava da složena rečenica u stvari bude jedna jedina i to dugačka reč. Kao drugo, naravno da eskimski narodi imaju reč za sneg. Na primer, "anuk" na jeziku naroda Nunavik.

[iz "Politikinog zabavnika" #2309/1996]