Prezahtevni roditelji

Yasmin · Prijatelj foruma

Možeš, ali nećeš

Psihička i emocionalna zrelost za nešto ne idu često ukorak s intelektualnom i fizičkom zrelošću za to isto. Dete možda može naizgled lako da savlada školu, strani jezik, gitaru i sport, jer je intelektualno za to sposobno, ali to ne znači da ga to neće slomiti. Deca su, željna nežnosti i slobodnog vremena. Najviše su željna situacije u kojoj neće morati da razmišljaju o tome da treba da prekinu igru zbog tenisa ili časa engleskog jezika. Jednostavno, deci je i škola takva kakva kod nas jeste dovoljno opterećenje da većina njih i ne ište dodatne aktivnosti. Ako dete opteretimo s nekoliko takvih aktivnosti, a pritom još očekujemo da u svakoj bude sjajno, dete može imati trajne posledice.
Ako dete živi bez dozvole za neuspeh, i samo će pred sebe da postavi nerealna očekivanja. Nažalost, malo roditelja deci ponavlja: ”Volim te i kad si zao, i kad si neuspešan, i kad ne radiš ono što od tebe očekujemo.� Roditelji decu najčešće hvale kad su po njihovim kriterijumima dobra i uspešna, a kude onda kad ne zadovoljavaju njihove kriterijume, i kad to detetu ne kažete otvoreno, ono će vaše nezadovoljstvo da oseti u tonu kojim mu se obraćate, u nedostatku odobravanja, u neverbalnoj komunikaciji..jednostavno, teško ćete mu moći sakriti svoje nezadovoljstvo, čak i kad ste svesni da svoje ambicije ne treba da projektujete na dete, pa se trudite da ne pokažetenezadovoljstvo. Ključ nije u pokazivanju ili nepokazivanju, nego u tome da promenite svoj ”mentalni sklop� i uživate u tome da je vaše dete neponovljiva jedinka sa svojim interesima i zadovoljstvima koja živi svoj, a ne vaš život.
Preambiciozni roditelji žele da se njihovo dete u svemu izdigne iznad svojih vršnjaka, pa mu ponekad planiraju život još i pre rođenja. Daju im posebna imena, odevaju ih s posebnom pažnjom i previše razmišljaju o tome što će drugi ljudi da misle i kažu pa se ravnaju po opštim, društveno prihvaćenim kriterijimima. Kroz dete traže potvrdu za sebe. Ne shvataju da je zdrav odnos roditelja i deteta upravo suprotno od onoga što rade: nije dete dužno da zadovolji njihove potrebe, nego oni njegove.
Prezahtevni roditelji često su i sami nesigurni i slabog samopouzdanja, a dete koje s njima živi potiskuje ljutnju, bes, tugu, teskobu, strah. Simptomi koji ukazuju da je dete izloženo prevelikim očekivanjima su: da je ono retko veselo i nasmejano, a često se žali na psihosomatske tegobe poput bolova u trbuhu i glavi.
Zaboravite načelo ”sve ili ništa�, prestanite da detetu govorite� ”Možeš, ali ne želiš, ne trudiš se dovoljno.� U svojim glavicama mališe takav stav prevode u ”ne vole me, ne žele mene nego bolje, drukčije dete�. Često pohvalite dete i podržavajte ga u njegovim ambicijama i nastojanjima, i u njemu će, ako se ikada i razvio, nestati osećaj da roditelji žele drukčije dete pa će se razviti u zdravu osobu koja samu sebe voli i zadovoljna je svojim mogućnostima i dostignućima.

pinkie · Prijatelj foruma

sigurna sam da nisam od onih koji ce dete forsirati kako bih lecila sopstvene komplekse. Vecinu stvari koje sam u zivotu zelela sam uspela da postignem. Ali zato , jedina stvar na koju cu ga/ je terati jeste skola...ne bukvalno terati ,ali cu svoje dete nauciti kako da zavoli skolu, kako da bude supesno u onome sto radi....kako bi sutra lakse moglo da se snadje u zivotu, jer danas mnogi ljudi i sa magistraturom nemaju posao...a kamoli bez skole...a ostalo, sve je stvar detetovog izbora, ne mog...

Eladan · Odomaćeni član

Ja sam dete koje je forsirala prezahtevna majka (ne baš u bukvalnom smislu ali je imala prilično velika očekivanja od mene, za razliku od mog brata). Postigao sam prilično toga u svom životu, i postigao bih verovatno i bez njenog upliva... Ovako mi ostaje žal za nekim propuštenim trenucima...

duhesa · Početnik Domaćeg.de

Svi smo mi kopije svojih roditelja.Ne mozete da ocekujete od deteta da voli dobru knjigu,ako nije nikad videlo ni oca ni majku sa knjigom u ruci.Ne kazem da je nemoguce,vec samo da je vrlo retko.Sa druge strane svako dete je licnost za sebe,neko motivise aplauz,a neko kritika.Ali nijedno dete ne voli presing.Naravno da im ne treba dozvoliti da u svemu sto rade ne daju SVOJ maksimum,ali ne verujem da se pretnjama,vikom i galamom to moze postici.Po meni,opet se vracamo na isto-svoje dete treba poznavati da bismo znali na koji nacin da ga poguramo i naucimo da skola nije bauk,vec potreba i da bismo znali da prepoznamo njegove afinitete da bismo mu pomogli u izboru.Ne slazem se da dete treba potpuno pustiti da samo odlucuje "sta ce biti kad poraste",ali se ne slazem ni da mu treba nesto nametati.Treba mu otvoriti vidike,dati ideje i predloge,pokazati mu sta sve moze da bude..a onda ga pustiti da samo odluci.
Postoji nesto sto mi roditelji cesto zaboravljamo,a to je da ne postoji veciti pobednici.Dete treba nauciti i da gubi,detetu koje je naviklo da dobija dobre ocene treba pomoci da pregrmi svoju prvu losu ocenu,jer i najboljima se one desavaju.

friends · Početnik Domaćeg.de

Zadatak roditelja je odgojiti odgovornu, zrelu, emocionalno stabilnu ličnost. Da bi se dijete razvilo u takvu osobu potrebno je da razvije dobru sliku o sebi, samopouzdanje, da prihvati sebe; a to može jedino uz bezuvjetnu ljubav, podršku i prihvaćanje od strane roditelja. Djeca koja nemaju takvu podršku, ne znaju se nositi s kriticizmom izvan obitelji, teško podnose neuspjeh i teže ostvaruju svoje potencijale. Naime, roditelji imaju snažan utjecaj, kako na djetetovu sliku o sebi, tako i na njegovu sliku svijeta oko sebe te na njegove aspiracije i samoostvarenje. Oni roditelji koji pozitivno i zdravo motiviraju svoje dijete pomažu djetetu da postane fleksibilna, kompetentna, odgovorna i samopouzdana odrasla osoba. Oni potkrepljuju djetetove uspjehe, pomažu mu da se uspješno nosi i s neuspjesima, motiviraju ga bez postavljanja pretjeranih zahtjeva i bez pretjeranog kritiziranja. Naravnao da roditelji ne mogu uvijek sasvim objektivno procjenjivati svoje dijete. Iako je to subjektivno iskustvo, roditeljstvo bi trebalo ostati u okvirima realiteta. Pohvalite dijete, naglasite i realno istaknite ono u čemu je dijete dobro. No ako je dijete u školi prosječno, nemojte mu govoriti da je genijalno. U redu je reći da je pohvalno to što se trudi, istaknuti nešto drugo što mu dobro ide i reći mu da ocjene nisu najvažnije.