Kako se nosite sa rastancima, odlascima ?

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Lepo je ici u poseti svojima i najblizima ali kad dodje vreme za odlazak i rastanak nije bas lako. Sad

Ja bas licno ne volim bilo kakve rastanke jer prolijem potok suza i srce mi se cepa od jecaja, suza, zagrljaja, prosto se tesko odvajam i posle ne pozelim ni ici jer kad pomislim na rastanak polehne mi.
Sigurno ste vec culi nesto slicno ovako i mislim da nema te osobe koja je imuna kad su u pitanju odlasci i rastanci...

Kako se vi nosite sa rastancima? Podelite sa nama ...

Anđela · **inso umjetnica**

Nosim se dobro, ali pretpostavljam da je zato kaj nisam toliko daleko. Mislim, jesam, ali nisam toliko i kad poželim, tu sam za 4h kolima. No, ipak, ja to drugačije sve radim, obrnuto - otišla sam i ne želim se vraćati. Okej, tamo su mi familija i prijatelji, ali eto na primjer, nisam bila skoro 6 mjeseci tamo u Zagrebu i nešt mi se i ne ide. Tak da te rastanke i ostalo zapravo nije da sam morala podnositi, nego sam ih jedva čekala. A pošto inače ne plačem već godinama, tak nema ni suza. Eto, odem, pa kaj sad.. Otišla sam Smile

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Zsejla · Dragonfly

Hmm...pa u posljednje vrijeme relativno dobro.
Zivot me nekako "natjerao" i doveo do toga da sam se jako cesto rastajala sa meni jako dragim i bliskim ljudima...i to sam sve jako tesko i tragicno dozivljavala...znala sam da danima ne izadjem iz kuce, placuci i pateci sa tim nekim proteklim periodom...
Medjutim, vremenom sam shvatila da je to jednostavno zivot i potrudila se da te rastanke pretvorim u "obicno" pozdravljanje, kao da cemo se vidjeti opet sutra ili za dan-dva na kafi...iako mozda znaju proci i godine od ponovnog susreta, ta mala laz mi nekako dobro dodje...
Ako je bas neko bitan u pitanju, za koga znam da skoro pa ne mogu da podnesem rastanak, onda to jednostavno izbjegnem...u trenutku tj. danu kada do rastanka treba doci, ja jednostavno imam neodgodivih "obaveza"...i onda dodjem na kraju u praznu kucu...nije ni to bas lako, ali barem nema direktno pozdravljanja, koje nikad da zavrsi...

Baraba · Džentlmen

Kao da idem na kaficu nekuda.
Od kada znam za sebe stalno sam u nekim putovanjim, dolascima, odlascima,pozdravljanjima... bla.
Jednostavno kazhem: "Vidimo se uskoro." Iako znam da nekoga necu nikada vishe da vidim. Confused

Potpuno sam "neemotivan" postao u pogledu odlaska, pogotovnu iz "domovine" u mesto trenutnog prebivanja. Odem.

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Eh blago vama kako mozete da se sudrzite, i ja bih jako to volela ali ne ide, nikako New Evil

Konjanik · **Ludi Bosanac**

Sječam se još kad sam bio djete malo, kad smo odlazili iz Bosne, pratilo nas po jedno 15 ljudi. Maltene čitavo selo, pa sa svakim se pozdraviti, poljubiti, znate več kako to ide. To mi je bilo nešto čudno, zašto nas toliko ljudi prati. Svi sa nama čekaju na avtobus koji če nas odbaciti na željezničku stanicu, njih par još sa nama i do tamo. Znali su nas i šoferi avtobusa. Bilo mi je to i naporno jako, šta je djete, čak sam jednom izvalio tetki, nek se ljubi sama, ja više ne mogu...

Danas, pozdravi i kad dođem i kad odem su mi isti... Nema neke žalosti. Shvatio sam, da se kad se pozdravljam sa njima dolje, ja se vraćam kući, iz jednog svijeta u svoj svijet... Volim kad sam dolje, ali brate, volim i da se vratim...

Boky · **¤ The King of Kolo ¤**

Eh ... od svih putovanja i svih odlazaka jednostavno čovek ogluvi i postane mu to ' rutina ' ... znači ono .. zagrljaj, poljubac, pozdrav i odlazak .. ponekad nekad nekad nekak suza krene niz lice al to je sasvim prirodno .. znači ne gledam na to kao da sam ja sad neki slabić jer ipak .. svako ima nekih svojih osećaja u sebi koje ne može da zadrži ..

maLena_puLa · **[.montenegrina.]**

Boky · **¤ The King of Kolo ¤**

moram da se malo vratim na komentar koji je malena_pula napisala pa da pitam i da obrazložimo ..

zar je putovanje iz Crne Gore u Pulu, putovanje u dijasporu ?

Koliko sam ja uspeo da shvatim ovde se ipak govori o malo dužim putovanjima .. znači recimo sa jednog kraja Evrope na drugi kraj .. ili .. možda ja grešim Rolling Eyes

anchi22 · **•• 20:01 ••**

^ Boky

Svako ima pravo da iznese svoj komentar, neko putuje dalje neko ne, u sustini pricamo o rastancima i odlascima i kako se nosimo s time Wink

Ne ulazimo duboko, jer ako uzmemo sve u obzir nikad necemo izaci na kraj Wink

Konjanik · **Ludi Bosanac**

ovdje sam Bosanac, dole sam Janez, stranac sam ja melena gdje god da odem... Nikad zaboravit neću ko sam, mene je bosanka majka rodila, bosanac otac napravio... A kako mi može biti drago? Može, jer dolje sam Janez, koji zarađuje, i nea pojma kako mi živimo... Izlazi mi na nos njihovo kukanje, pobjegnem od toga, zato mi je drago... Ali, Bosnu volim, volim otići dolje, ali volim i da se vratim... Svakih 14 dana se pozdravim sa ocem i majkom, i svaki put, ne znam da li ču jih vidjeti žive više (fakat je tako), ali odem bez i jedne jedine suze ili knedle u grlu... Jesam li kamen? Nisam, ali imam svoj život, pa zar da se ne veselim svom životu???