Esperanto

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**

Есперанто је плански креиран језик предложен за међународни други језик. Његове основне карактеристике је сачинио Лудвиг Лазар Заменхоф 1887. године. Назив „есперанто“ потиче од псеудонима под којим је Прва књига есперанта објављена: Доктор Есперанто — неко ко се нада да ће овај језик постати међународни (помоћни) језик свих људи. Данас је есперанто у употреби у разним сферама живота, укључујући путовања, допсивање, културну размену, књижевности оргиналној и преведеној и литератури (уопште) и у неким школама се учи факултативно.

Специјалне карактеристике

Језичка структура есперанта подржава природни ток људског размишљања и логичнији је од спонтаних (националних) језика. Веома продуктиван начин творења речи гарантовао је још у почетном стадијуму развоја језика изнијансиране могућности изражавања, што је још у раним стадијумима учења мотивисало ученике да напредују у учењу. Тако је сама заинтересованост брзо омогућавала стицање знања – неупоредиво пре но код учења националних језика.

Уопштено речено, месеци учења овог језика одговарали су годинама учења националних језика (као на пример енглеског или француског). Због претежно европске основе корена речи, на пример, азијатима је потребније дуже време учења, али ипак мање од времена за учење неког другог азијског језика.

Већ у поменутој Првој књизи есперанта (1887) Заменхоф је поставио темеље граматике у 16 правила (који разумљиво не могу објаснити све детаље језичке употребе). Ова граматика је ушла у систем докумената познат под именом „Основи есперанта“, који по одлуци Првог Светског Есперанто Конгреса (Universala Kongreso) из 1905, обезбедио континуитет развоја језика.

Фонд речи

Речи у есперанту потичу из различитих језика. Неке нове речи долазе из неевропских језика (као нпр. јапански), јер су те речи ушле и у друге језике и постале интернационалне, али у највећем делу потичу из најпознатијих европских језика – углавном из латинског, француског, немачког и енглеског. Због интернационалног карактера, многе речи припадају разним језицима, чак и ако је конкретна формa у есперанту слична оној у латинском.

Етимолошки примери

Из романских језика
из латинског: abio, facila, sed, tamen, okulo, hepato, akvo
из француског: dimancxo, fermi, cxe, frapi, cxevalo, butiko
из италијанског: cxielo, fari, vocxo
из осталих: facila, fero, tra, verda

Из германских језика:

из немачког: baldaux, bedauxri, hauxto, jaro, nur
из енглеског: birdo, mitingo, spite, suno, teamo
из осталих: bildo, fisxo, fremda, grundo, halti, hasti, hundo, ofta, somero, sxipo, vintro

Из словенских:

из пољског: celo, cxu, krado, luti, mosxto
из руског: barakti, serpo, vosto
из осталих: klopodi, krom, prava

из других индоевропских језика

из грчког: kaj, biologio, politiko

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**

Принцип избора речи

Дани у недељи су из романских језика, по француској форми речи(dimancxo, lundo, mardo...), многи делови тела по латинском (hepato, okulo, brako, koro, reno...), речи за време: из немачког (jaro, monato, tago...). Имена животиња и биљака углавном су дошли из научних латинских назива.

Као што је се у горњем примеру видело, многе се речи могу наћи у различитим језицима.

abdiki по енглеском, француском, италијанском и латинском.
abituriento по немачком и руском.
ablativo по латинском, енглеском, италијанском и шпанском, али је позната у немачком и другим језицима.
funto по пољском, руском, јидишу и немачком.
Даље, Заменхоф је брижљиво сачинио невелику базу корена речи (лексема) и афикаса (морфема) на основу чега су сачињена велика већина других речи (можда 500-2000 речи и афикаса).

Мада се Заменхоф трудио да интернационализује есперанто, он је ипак европоцентричан, због свог речничког фонда. Та особина није типична само за есперанто: већина каснијих пројеката су такође вукли лексику из европских широко употребљваних речи. Главна разлика између есперанта и других језичких пројеката потиче од неевропоцентричности његове граматике, и то је Заменхов објаснио као свој свесни труд. Делови речи са граматичком функцијом појављују се самостално из речника тако да је сваки текст разумљив без посебног граматичког објашњења. С друге стране, он је прилагодио граматичке градивне речце (између осталих: наставке речи) тако да Европљани – есперантисти нису нужно свесни баш те неевропоцентричности граматике есперанта.

Специфичне речи у есперанту

У есперанту нису све речи те које су значење и облик добиле из других језика. Добар део речи су чисто есперантски идиоми, самостално рођени у есперанту, што због Заменховових разлога или због природне еволуције језика, коју творе они који комуницирају на том језику.

Може се приметити да представљена листа (по форми) садржи мешавину сасвим уобичајених речи и речи које се употребљавају у жаргону али се не налазе у постојећим речницима;

aligxilo, edzo, espo (сленг за есперанто), gxi, kabei, nifo (по енглескомUFO то јест: НЛО), pli, plej, ujo, zamenhofa.
Томе се такође могу придодати корелативне речи и употреба афикаса као самосталних речи igi, ilo, ree, umi, итд).

Често је могуће наћи речи као: aliel, alies, -icx-, kaux (= kaj + aux), kaj ri, али је то у супротности са правилима из нормирајућег зборника: Fundamento. Реч је о несвесним грешкама насупрот правилима или о намерним реформским покушајима појединаца или група људи.

По значењу:

krokodili/aligatori, fundamento, memzorganto, necesejo, krokodili|kajmani, krokodili]], krokodilo, fina venko, verda, verdo

Алфабет и ортографија

Писање или ортографија је веома једноставно и доста је слично српском или хрватском латиничном писму: један глас (фонема) за једно слово и обрнуто.

Eсперанто употребљава латински алфабет, али пошто језик има више од 26 гласова, Заменхоф је морао да измисли нова слова, такозвана слова са капицом на врху. Слова c,g,h,j,s и u имају капичасту верзију ĉ, ĝ, ĥ, ĵ, ŝ, ŭ и тада се читају као ћирилично ч. ж, х, ж и у.

У есперантским TTT-употребљавају се (у 2004) следећи начини за писање капичастих слова:

70%: права есперантска слова Уникод, понекад Latin 3: ĉ, ĝ, ĥ, ĵ, ŝ, ŭ.
15%: сурогати по H-sistemу: ch, gh, hh, jh, sh, u.
15%: сурогати по X-sistemo: cx, gx, hx, jx, sx, ux.

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**

Еволутивни развој језика

Мада се есперанто показао сасвим подесним за међународну употребу, током његове историје није мањкало предлога за реформу неких детаља. 1908. године покушај реформе се завршио изродивши нови језик (и данас жив): Идо (Ido). Насупрот „Идоу“, есперанто од 1887. до данас има тихи константни развој, без радикалних промена. Те (некад скоро неприметне, некад жестоко сукобљене) језичке промене шириле су, осим општег пораста језичког фонда, такође и следеће тенденције:

скраћивање коренске форме – нпр. spontana уместо spontanea
неке форме (нпр.: pafilego/топ/) престају да се употребљавају и улазе нове (нпр: kanono/топ/)
нијансирано обогаћење фонда речи нпр. bleki (= животињски глас) допуњен је листом речи за поједине животиње (по врстама).
диференцирање паралелних форми – нпр..: plagxo = обала за купање и сунчање од strando = обала (у природном смислу).
употреба k (у неким случајевима h) уместо ранијег hx, углавном после r.
употреба -io уместо-ujo у именима држава (Serbio/Serbujo).
чешће прилошке одредбе - нпр: lastatempe уместо en la lasta tempo, aviadile уместо per aviadilo, haste kaj laste уместо hastante kaj kiel la lasta
избегавање сложених глаголских облика
употреба афикаса као самосталних речи – нпр: ega, eta, emo, malo, igxi, estro, estraro, ilo, ilaro, ejo, ismo
Све су гласнија настојања да се у легитимној и нормирајућој форми (коју одобрава Академија за есперанто) на пример, уведе нова лична заменица за треће лице средњег рода „ri, sxli) или консеквентна употреба gxi за средњи род трећег лица једнине и множине.

Језичка популација

Број људи који говоре есперанто је непознат. Могуће су само процене. Процене варирају између неколико стотина хиљада и неколико милиона. Неки сматрају да се ради чак и о више десетина милиона, али претпоставља се да је тада реч о свим људима који су се некада обавестили о основним елементима језика, можда учили на курсевима, још увек се сећају неколико речи, али који практично не владају језиком. Када би критеријум био упоредив са матерњим језиком, тада би тек која десетина хиљада људи спадала у ту језичку популацију.

Међу планским језицима (нпр, Интерлингва и Lojxban), есперанто је највише употребљаван и једини је чије трајање има импликације у скоро свим животним сферама. Интерлингва, главни конкурент есперанту између планских језика, има око хиљаду присталица/особа које се служе њиме.

Есперантски покрет

Најзначајнија есперантска организација је Светски есперантски савез (Universala Esperanto-Asocio). Он је већ неколико деценија члан УНЕСКО-а у сарадњи са УН, које су до сада прихватиле две резолуције у корист есперанта и есперантског покрета, у којима се истичу запажени резултати есперантског покрета и препоручује учење језика. Међутим, за разлику од латинског у средњевековној Европи и енглеског у нашем времену, есперанту недостаје мрежа школа, универзитета и учила.

Најпознатији есперантски симбол је зелена петокрака, која симболизује наду на свих пет континената и део је есперантске заставе.

Култура

Есперанто поседује литературу и књижевност (што оригиналну што преведену). На есперанту се штампају часописи и новине, емитују радио емисије. Постоји есперантска музика и есперантско позориште. Есперантисти се окупљају једном годишње на Светском есперантском конгресу, који још има значај и фестивала, на Светском омладинском конгресу, Светском радничком конгресу и на многим другим стручним скуповима и посебним пригодама.

У време Интернета есперанто као језик, присутан је у значајној мери на Web-у, где постоје бројни сајтови на том језику, а постоје и специјализовани претраживачи, као на пример Гугл (Google) са језичким алаткама прилагођеним есперанту.

Википедија на есперанту спада у групу већих језичких заједница са дупло више одредница него на српском језику.

coco_bill · Zli carobnjak-lingvista

Postoji dosta vestackih jezika, ali su samo nekoliko njih uspeli da se odrze, a nekoliko njih su postali jako popularni. Pored esperanta, tu su jos i:
- Edo
- Volapik [pronalazac tog jezika je pokusao da sve imenice svede na jedan slog i kao rezultat - neke od njih mogu da imaju i vise hiljada varijanti] http://www.omniglot.com/writing/volapuk.htm

Dva vestacka jezika su postali jako popularni poslednjih godina:
- Klingonski [lingvisti su specijalno za seriju "Zvezdane staze" napravili novi jezik
- Tenguar

pinkie · Prijatelj foruma

Bas sam pre nekako gledala emisiju o coveku iz nekog mesta u Srbiji, inace predsednik udruzenja govornika Esperanta u Srbiji.Iskreno, kao lingvisti, sam jezik kao jezik ima svoju vrednost.Ali svi ti vestacki jezici koliko god imaju prednosti imaju i mana.Jezik kao sto je esperanto ili bilo koji drugi vestacki stvoren jezik, po mojoj laickoj proceni nikada nece u stvarnosti zaista zaziveti. Moze trajati poput eksperimenta, moze se koristiti u odredjenim sferama ljudskog zivota i odredjenom krugu ljudi, ali nikada nece biti deo svakodnevne upotrebe nijednog naroda sveta, a kamoli postati univerzalni jezik kako je na samom stvaranju planirano Rolling Eyes

romeomarkovic · Otrov za cure

Meni je to glupo. Jos jedan u nizu mrtvih ili polu mrtvih jezika kojim se sluze samo neki fanatici, i koji nikad nisam ni cuo a niti cu. Ne bih ga govorio, ni da mi plate. Vidi se na njemu da je tezak za ucenje, a i nije lep za izgovarati.

Baraba · Džentlmen

Zanimljivo je da su se predstavnici zemalja clanica Evropske Unije zabavljali tim pitanjem. Pitanjem esperanta. Tj. da li da uvedu taj jezik kao zvanicni jezik u Evropskom parlamentu. Nisu mogli da se dogovore, jer je taj isti jezik nastao po uzoru na slovenske jezike (padezi i sl.), tako da bi svi sloneski narodi bili u prednosti na svojim latinskim i germaskim kolegama. Zato je palo u vodu.

vmirko · Upućeni član

Cuo sam za taj jezik, nazalost nikad nije zaziveo onako kako je zamisljen.

Rakelly · Upućeni član

Neslavan pokusaj stvaranja vestackog jezika, koji je pretendovao na to da postane globalni. Da bi neki jezik evoluirao na nivo globalnog, mora da bude najpre vec od ranije rasprostranjeno i dobro prihvaceno sredstvo komunikacije a narocito sredstvo za sirenje popularne kulture (ili antikulture). Uz svetske jezike na celu sa engleskim, koji su svoj "uticaj" poceli da sire jos od kolonijalnog doba, smatram da Esperanto nije ni imao velike sanse.

coco_bill · Zli carobnjak-lingvista

Dole jezički haos!

Jedne od ovih nedelja u Londonu će biti premijerno izvedena komedija Oskara Vajlda "Važno je zvati se Ernest". Onima koji slučajno zalutaju u gledalište lako može da se dogodi da ne razumeju ni reč. Vajldov komad igra se na esperantu.

Šekspirov "Hamlet" preveden je odavno i to ne može biti stručnije. Posao je obavio čovek koji je esperanto i izmislio.

Fi skoro kao fuj

Zvao se Lazarus Ludvig Zamenhof, po zanimanju je bio oftamolog, odrastao je u poljskom gradu Bjalistoku (tada pod Rusijom) i palo mu je na pamet da bismo možda nešto složenije živeli kada bismo svi, pored maternjeg, govorili jedan zajednički, svetski jezik.

Esperanto još nije imao ni ime kada je stekao prve protivnike: roditeljima Lazarusa Ludviga sinovljeva zamisao nikako se nije dopadala pa su mu jednom prilikom uništili celokupnu dokumentaciju jezika koji još nije bio stvoren.

Godine 1887, u Varšavi je štampan udžbenik "Lingvo inernacia" iz pera doktora Esperanta. Iza pseudonima po kome će jezik kasnije dobiti ime (esperanto = onaj koji se nada, nadajući) krio se doktor Zamenhof koji je tada imao 28 godina.

Pošto je iz latinskog, grčkog, francuskog, engleskog i slovenskih jezika pozajmio 947 korena iz koji se izvode svi ostali oblici reči, odredio je da će se međunarodni jezik fonetski pisati (onako kako je i Vuk propovedao). Zamenhof je još formulisao ukupno 16 gramatičkih pravila na kojima počiva čitav esperanto.

Imenice u jednini završavaju se na –o: viro = čovek, patro = otac, knabo = dečak, filo = sin. Ženski rod dobija se umetanjem infiksa –in-: vir-in-o = žena, patrino = majka, knabino = devojka; filino = ćerka. Množina se gradi dodavanjem nastavka –j: patroj = očevi; patrinoj = majke.

Glagolski oblici u esperantu su dosledno jednostavni. Sadašnje vreme ima nastavak –as, prošlo –is, buduće –os. Sadašnje vreme pomoćnog glagola "biti" tako glasi:
mi estas = ja sam
vi estas = ti si
li estas = on je
si estas = ona je.

Neodređeni član ne postoji, samo određeni (la) koji je isti za sve rodove, brojeve i padeže.

Svi pridevi se, razumno, završavaju na –a, prilozi na –e. Prefiks mal- označava suprotnost osnovnom značenju reči: bona = dobar, malbona = loš. Infiks –ej- označava mesto: kafo = kafa, kafejo = kafe, bife. Na svetskom jeziku malecko i ogromno se izražavaju pomoću –et (deminutiv) i –eg (augmentativ): birdo = ptica; birdeto = ptičica; birdego = ptičurina. Prezir i slična neplemenita osećanja iskazuju se uz pomoć prefiksa fi-:
homo = čovek; fihomo = podlac, nitkov
vorto = reč; fivorto = psovka.

Predajte mi revolver

Jedan od prvih slavnih esperantista bio je ruski pisac Lav Tolstoj. Esperanto je govorio i Tito, pa je ostalo zabeleženo kako je sve razgovore sa bivšim austrijskim predsednikom Francom Jonasom vodio na esperantu.

Zamenhofov svetski jezik imao je i ogorčene i moćne protivnike. Josif Visarionovič Staljin nazvao ga je jezikom špijuna, a Hitler ga, zbog "subverzivnosti", 1934. godine zakonom zabranio. Bilo je to zeleno svetlo za progon esperantista i likvidaciju njihovih organizacija prvo u Nemačkoj, a zatim i u okupiranim zemljama.

Iz tog vremena zabeležen je i istinit događaj koji se odigrao u Čehoslovačkoj. Jednog dana u stan Vladislava Benčeka u gradu Litomšilu upala su dva vojnika u službi Gestapoa i jedan nemački oficir. Dok su gestapovci vršili premetačinu po stanu, pogled oficira zaustavio se na Benčekovoj biblioteci. Neko vreme je pažljivo čitao naslove, a onda vojnicima naredio da pređu u drugi stan.

Kada su ostali sami, na savršenom esperantu obratio se prestravljenom Benčeku:
- Vi ste esperantista, zar ne? Odmah sam to znao kada sam video vaše esperantske knjige. No, dajte mi revolver, znam da ga imate, jer sam među knjigama našao pun šaržer.

Nemački oficir objasnio je Benčeku da je i sâm esperantista i da je pred polazak u rat obećao ocu da će, kad god to bude moguće, pomagati esperantistima. Pošto je od Benčeka dobio obećanje da ovaj neće izustiti ni reč o čitavom događaju sledećih dvadeset godina, okrenuo se, vojnički pozdravio i rekao:
- Hodiu Esperanto venkis Hitleron! (Danas je esperanto pobedio Hitlera)

Vladislav Benček je održao reč. Progovorio je tek posle dvadeset godina kada je čitav događaj opisan u listu "Heroldo de esperanto".

Kvar, kvazaro i softvaro

Procene o broju ljudi koji danas govore esperanto prilično su slobodne i kreću se između jednog i šesnaest miliona, koja nula manje ili više.

Četrdeset i dve nacionalne organizacije udružene su u svetsku organizaciju esperantista sa sedištem u Roterdamu. Jugosloven Ivo Lapena bio je generalni sekretar ove međunarodne organizacije osam, a predsednik punih deset godina.

Da esperanto, pored esperantista, možda počinju ozbiljno da shvataju i drugi reklo bi se i po tome što je uticajna Evropska ekonomska zajednica izdvojila sredstva za istraživanje koje bi trebalo da pruži odgovor na pitanje da li usvojiti esperanto kao zvanični jezik zemalja članica [prim. mod.: tekst je napisan 1987.]

Esperanto se, srazmerno broju stanovnika, najviše govori u Bugarskoj, ali se broj sledbenika u Kini tako brzo povećava da su svi izgledi kako će primat uskoro pripasti Kinezima. Albanija je ispala iz trke mada se u jednom navratu najozbiljnije razmišljalo da se esperanto uvede u škole kao obavezni predmet.

Bar dvanaest zemalja na svetu redovno emituje radio-programe na esperantu: u Kini svakodnevno idu četiri polučasovne emisije, a a kratkotalasni esperanto emituje i Poljska i Vatikan.

Dole sa šovinističkim nastavkom!

Sve u svemu, moglo bi se pomisliti kako esperantisti s esperantom nemaju nikakvih nevolja, samo što nije tako. Esperanto-feministkinje povele su krstaški rat protiv muškošovinističkog gramatičkog pravila po kome se ženski rod gradi od muškog. Ko kaže da "virino" (žena) neizostavno mora da se oslanja na "viro" (muškarac)? Ishod spora je neizvestan.

Ako su rodovi nešto malo i poljuljani, brojevi ostaju u svakom pogledu neosporni: uni, du, tri, kvar, kvin, ses, sep, ok, naŭ, dek. Toliko o brojanju na prste. Cent je sto; mil hiljadu. Centralna proslava stogodišnjice esperanta održava se ovog leta, mil naŭcent okdek sep (1987) u Varšavi. Tamo je sve i počelo.

[iz PZ #1849/1987; "Dole jezički haos!"]

Priča o tome kako je dr. Zamenhof došao na ideju da napravi univerzalni jezik ide ovako:
Jedne zime krajem XIX veka, jedna Nemica se okliznula na ledu. Nastala je svađa između Poljaka i Nemaca jer su Poljaci tvrdili da se sama okliznula, a Nemci da ju je neki Poljak gurnuo. Svako je pričao svojim jezikom, pa je haos bio još veći. Sve ovo je posmatrao mladi Lazarus Ludvig (koji je znao oba jezika) i tada mu je palo na pamet da bi mogao da napravi jednostavan jezik koji bi bio namenjen celom čovečanstvu.
I pre je bilo pokušaja da se napravi veštački jezik, ali skoro ni jedan nije uspeo da bude prihvaćen u društvu. Nekim od njih je govorio samo njihov tvorac i niko više (o tome ćemo u nekom narednom tekstu).

Četiri najpopularnija veštačka jezika:
1. Esperanto tečno govori 100.000 – 2.000.000 ljudi
2. Volapik
3. Ido
4. Klingonski

Alfabet (u zagradama je objašnjeno kako se čita):
a b c ĉ (č) d e f g ĝ (dž) h (meko H) ĥ (tvrdo, naše H) i j ĵ (ž) k l m n o p r s ŝ (š) t u ŭ (muklije U) v z