Lekovite biljke

PEPPO · Upućeni član

Znam da smo se kao djeca igrali partizana
i kad je neko bio ranjen sa kamenom smo istukli metvicu
i stavili mu na ranu (igra).
a i tablete i tako se prave od ljekovitog bilja
GINKO drvo na primjer

maucetung · Prijatelj foruma

ok ima puno biljaka koje su lekovite!
Jedna od biljaka ili mozemo reci zacina je PERSUN!!!!!
Caj od persuna cisti mokracne kanale,ili se prave oblozi(za dojilje-ako nemaju mleka),maska za lice od persuna prociscava kozu i daje svilenkasti ten!!!!

Maska za lice od persuna,...

Skuvati 50 grama persuna (u vrlo malo vode)

Dodati kasiku meda

I sok od jedne jabuke!

Sve zajedno umutiti i staviti na lice(oko 20 minuta) 8)

foryou10 · Iskusni član

Od davnina su biljke služile kao lijek. Čovjek je u prirodi tražio spas i ublaženje tegoba koje bi ga zadesile. Iskustvo velikoga broja jedinki tokom cjelokupnoga ljudskoga razvoja učinilo je ljekobilje osnovnim elementom u tradicionalnoj medicini svih naroda i civilizacija.
Savremena nauka je u svojim istraživanjima potvrdila ljekovita svojstva i djelotvornost ljekobilja.

Nazivi Nalazište

Ima je posvuda po kamenjaru Hercegovine, zatim jadranskog primorja, Dalmacije, otoka, te Crne Gore. Također je svuda u mediteranskom bazenu.
Kadulja - Salvia officinalis jedina je Ijekovita, dok ostale: kadulja Ijepljiva (S. glutinosa), livadska (S. pratensis), šumska (S. silvestris), austrijska, etiopska i američka služe samo kao ukras u bašćama.

Opis

To je zbijen, razgranat, 30-40 cm visok grm višegodišnje, drvenaste, četvorouglate stabljike. Listovi i stabljika su dlakavi. Listovi su zbog dlakavosti srebrenasto bijele boje, srcoliki, a na rubu dvostruko nazubljeni. Dvousnati, tamnomodro-ljubičasti cvjetovi tvore na vrhovima stabljike klasaste pršljenove. Svi dijelovi biljke imaju jak, aromatičan miris, koji se sušenjem ne gubi..

Branje

Bere se pred samo cvjetanje u maju
Sastojci kalij, kalcij, natrij, oko 2,5% eteričnog mirisnog ulja, u kojemu ima cineola, koji uz mnogobrojne dlačice spriječava isparavanje vode. Zbog toga kadulja može izdržti velike suše. Lišće djeluje adstringentno i antiseptički. Tanin i gorke tvari, koje su također Ijekovite, daju joj ljut i gorka okusa..

Upotreba

Antioxidant
Antiseptik
Astringent
Kancer
Karminativ
Kordial
Kašalj
Deodorans
Diaforetik
Digestiv
Diuretik
Dismenorrhea
Dispepsija
Emenagog
Estrogenik
Groznica
Gingivitis
Hemostat
Insekticid
Ispiranje usta
Mučnina
Noćno znojenje
Perspiracija
Ragade bradavica
Rane
Spazam
Stomahik
Tonik
Ulje za kosu
Upala grla
Vermifug

Nazivi:kunica, ranjenik, stolisnik
Nalazište :Raste po rubovima oranica, sunčanim obroncima i pašnjacima. Široko je rasprostranjena u našim krajevima..

Opis:od 10 - 70 cm visoka, razgranata, svjetlozelena stabljika. Ima dlakavi listove koji se izmjenično poredani i 2-4 puta perasto razdijeljeni u mnogobrojne fine listiće. Cvjetovi tvore ravni šti bijelih glavica na vrhu stabljike. Ugodnog je mirisa.
Branje :Cvate od juna do oktobra, a sabire se u junu i julu. Upotrebljavaju se cvjetovi i gonji dio stabljike kad su u punom razvoju.
Sastojci:Željezo, kalij, natrij, fosfor, sumpor, tanin, akonitinsku kiselinu, eterično ulje, ahilein, cianogenetski glikozid, cineol, pinen, kariofilen, tujon, borneol, smolu, soli, mravlju i valerijanovu kiselinu.

Upotreba

Etnobotanička

Biljka se u narodnoj medicini upotrebljava u tretmanu: Absces
Antiseptik
Bol u uhu
Bol u nozi
Bubreg
Crijeva
Deodorant
Depurativ
Diaforetik
Dispepsija
Emenagog
Enteroragjia - krvarenje u crijevima
Epistaksa krvarenje iz nosa
Ekspektorant
Protiv groznice i temperature
Gastritis
Glavobolja
Hematemeza
Hematuria
Hemoragija
Hemostat - zaustavlja krvarenje
Hypochondria
Kancer
Karminative
Kašalj
Kondilom
Kožne promjene
Nervi
Oblog
Otok
Palpitacije srca
Puerperium - babinje
Reumatizam
Rane
Skorbut
Svrbež
Spazam
Stimulant
Stomak
Sudorific - za prezonojavanje
Tonik
Tuberkuloza
Upala
Upala grla
Začin

Hajde zajedno da nastavimo sa ljekovitim travama-niljem

maucetung · Prijatelj foruma

Ambrozija, napast i lek
Poslednjih godina na Balkanu izražena je pojava ambrozije. Ovaj teško iskorenljiv korov nije pogodan za ishranu stoke i izvor je polenskog alergena. U isto vreme, herba i koren su odlični prirodni lekovi.

Ambrosia artemisifolia L. (sin. A. elatior L.) – Asteraceae, pelenasta ambrozija, limundžika (common ragweed); jednogodišnja je zeljasta biljka rasprostranjena širom Balkana. Autohtona je u S.A.D. odakle se uvozom semena žitarica i detelina prenela u Evropu 1863. godine. Smatra se da je širenje po Balkanu počelo 1941. godine.

Visoka je 1-1,5 metar (uobičajeno oko 70 cm). U našem klimatu niče polovinom aprila meseca. Koren je vretenast i plitko usađen u tlo. Stablo je uspravno, razgranato, sa dlačicama, na preseku četvrtasto ili okruglasto. Prvi listovi su tamnozeleni i dlakavi sa gornje strane, bleđi i više dlakavi s donje strane, po obodu trepavičavi. Lisna ploča je perasto deljena, s dva para širokih jajasto-lancetastih delova i krupnijim vršnim delom; lisne drške su dlakave, po dužini skoro jednake sa lisnom pločom. Sledeći listovi su gusto dlakavi, isečeni, sa dva ovalna nazubljena (do perasto razdeljena) bočna segmenta i krupnijim trodelnim, objajastim dlakavim vršnim degmentom. Peti i šesti list su perasto isečeni i dlakavi kao prethodni listovi.

Cvetovi su skupljeni u duge, žute, grozdaste cvasti na vrhu stabla. Cveta od polovine jula pa sve do prvih hladnijih dana. Muški cvetovi su raspoređeni na vrhu cvasti i okrenuti na dole. Ženski su niže postavljeni u lisnim pazusima. Zbog ovakvog rasporeda cvetova smanjena je sigurnost oplođavanja vetrom te muški cvetovi proizvode enormnu količinu polena. Jedna biljka je sposobna, tokom sezone, proizvesti preko milijarde zrna polena (čak do 8 mlrd.) a američki naučnici su procenili da je sezonska količina polena 100 miliona tona. Po zreloj biljci se obrazuje od 500-3.000 semenki, sa životnim vekom do 40 godina u nepovoljnim uslovima okoline. Količina polena povećava se tokom kišnog proleća i toplog leta, a smanjuje se ako je kišovito, što je logičan sled događaja koji treba zapaziti kod planiranja iskorenjivanja u sezoni.

Raste na zapuštenim zemljištima pored pruge, puta, ograde... opšte posmatrano: tamo gde ne postoji dovoljno konkurentskih biljaka. Ukoliko se jednom pojavi a ništa ne preduzme tada se širi ogromnom brzinom. Domaće životinje je instiktivno ne koriste za ishranu jer je blago gorkog ukusa a prirodnih neprijatelja odn. konzumenata nema (naučnici vrše eksperimente sa izvesnim insektima koji bi trebali ograničiti njeno neumereno širenje). Često se pojavljuje u usevima (kukuruz, suncokret, šećerna repa, soja, krompir i povrće) te je primena herbicida komleksna i neizvesna uzevši u obzir šarolikost agrotehničkih postupaka na našim prostorima i težnju da se pređe na ekološku poljoprivredu. Hemijska sredstva treba primenjivati samo po savetima stručnjaka!

Jedino sigurno sredstvo borbe protiv nje je informisanje javnosti o botaničkim karakteristikama i stalno fizičko uklanjanje pred cvetanje i košenje na visinu ispod 5 cm. Pošto je ovaj postupak neizvodiv za komunalne službe svaki pojedinac mora dati svoj doprinos u vidu čupanja biljke gde god je nađe (koren je plitko u tlu). Upotreba rukavica se preporučuje osobama sa osetljivijom kožom dlanova a i ne mora (podosta je mistifikacija vezano za ovu lepu biljku što proističe iz nekritičkog usvajanja informacija iz medija...). Tokom čupanja ambrozije ne treba je zamenjivati sa lekovitim divljim pelenom (Artemisia vulgaris L. – Compositae) koji ima isto stanište i liči na pravi pelen (A. absinthium L.) a vrlo malo na nju (pelen je vitkog stabla sa sitnijim, perastim listovima dok je ambrozija robustnija i sa krupnim listovima zelene boje bez ikakve primese srebrnaste!!!). Evidentno je da mora postojati odgovarajući, stručan plan na nivou države koga se svi moraju pridržavati da bi se ograničio areal rasprostranjenja.

Glavni razlog za nepopularnost ambrozije je pojava burnih alergijskih reakcija na polen kod oko 10% ljudi u Svetu. Pošto nema prirodnih predatora njen polen postaje dominantan alergen u razvijenim zemljama i kod nas. Na Internetu se može pronaći dosta farmaceutskih preparata koji bi trebali sprečiti pojavu ovih neugodnosti. Isto tako često se kritički posmatra materijalna zloupotreba pacijenata. Uglavnom se savetuje konsultacija sa lekarom-alergologom. Posebno zabrinjava pojava da se senzibilizacija javlja i kod osoba koje, inače, nisu posebno osetljive na uobičajene alergene. U S.A.D. je zaključeno da se najveća frekvencija prijava reakcija javlja oko 15. avgusta, pred početak nove školske godine. Znači, pogođeni su stanovnici kako bogatih tako i zemalja u oskudici. Mišljenja smo da je savremeni način života, prepun stresora psihičke (interne) i hemijske (eksterne) prirode doveo do tolikog narušavanja prirodnog imuniteta da je lek potrebno tražiti u prirodi.

Od 1995. godine aktivno proučavamo dejstvo izvesnih preparata na bazi domaćeg lekovitog bilja u cilju suzbijanja pojave alergijskih reakcija. U ovom periodu, nezavisno od porekla alergije (urođena ili stečena) rezultati su potpuno povoljni, posebno kod mlađe i male dece, što nas izuzetno raduje. Preparati su efikasni, jeftini i svako ih može samostalno pripremiti u kućnim uslovima. Za bliže podatke posetite link http://www.alternativnolecenjednk.com/polenskakijavicarecept.zip Biljni preparati omogućavaju imunom sistemu organizma pravilnu funkciju te tada ni tzv. starost nije prepreka da se postigne i održi dobro zdravstveno stanje.

Manje je poznato da listom ambrozije američki Indijanci trljaju kožu posle ujeda insekata kao i kod pojave kožnih oboljenja. Uobičajeno spravljen čaj od lista i korena pomaže kod menstrualnih bolova i oboljenja alimentarnog trakta.

Primer lekovitog delovanja sirovog lista ambrozije imali smo priliku da vidimo 01. jula ove godine. Toga dana smo fotografisali u velikom voćnjaku. Osoba koja je pomagala kod razmicanja grana i branja okolnog bilja prstima je dodirnula očne kapke. Vrlo brzo je došlo do pojave masivnije iritacije i mekog otoka kože kapaka, crvenila beonjača i suzenja. Dali smo joj da sažvaće tri poveća lista ambrozije sa druge lokacije (nismo znali da je voćnjak bio hemijski tretiran!). Za kratko vreme (oko pola sata) prestala je iritacija, crvenilo i suzenje a otok je skoro nestao do 04. jula. U međuvremenu nije primenjivan nikakav drugi tretman.

maucetung · Prijatelj foruma

Lekovitost duda
Dud je zaštitni znak vojvođanskih salaša i tradicionalnih seoskih dvorišta u većem delu Srbije. Gaji se radi lista za ishranu dudovog svilca, dudinja za marmelade, sokove i dudovaču. Izražena je lekovitost cveta, lista, kore i ploda.

Dud (Morus sp. - Moraceae) je voćka i ornamentalno listopadno drvo sa oko 100 vrsta širom Sveta. Među njima je rašireno desetak vrsta u toplim i umerenim područjima. Drvo je do 20 metara visoko sa okruglastom, bogatom krošnjom. Kora je duboko ispucala. List je širokojajast, nazubljenog oboda (slika nº 2, crni dud). Složeni plod je cvast srasla u jedno plodište, dudinju (nalik kupini), slatkog ukusa, bez izražene arome i kiselosti te široke palete boja – od bele, ružičaste, crvene, crvenocrne, crnoljubičaste do crne u zavisnosti od vrste (slika nº 1). Sadi se duž puteva, po parkovima, ivicama parcela, oko vinograda, po dvorištima. Ovo drvo je zaštitni znak vojvođanskih salaša i tradicionalnih seoskih dvorišta u većem delu Srbije. Doživi do 250 godina starosti. (Slika nº 3: jedno od pejzažno orezanih stabala crnog duda u lepim parkovima Loznice, jun ‚05.) Kao dekorativna vrsta u parkovima, upotrebljava se kalemljena viseća forma ili pak usko piramidalna. Prvenstveno dobro uspeva na černozemu, na dubljim svežim zemljištima pored reka. Korisno je za stabilizaciju peščara, slično bagremu. Dobro podnosi orezivanje u vegetaciji i mirovanju.

U XVII i XVIII veku širi se sađenje belog duda (M. alba L.) na Balkanu (Vojvodina, Srbija, Makedonija) radi proizvodnje lista za ishranu sviloprelje (Bombyx mori – Bombycidae) i crnog duda (M. nigra L.) za kućnu preradu plodova u džem, sokove i rakiju zbog veličine i slasti dudinja. Beli dud je poreklom iz Kine a crni iz Persije. Tragovi svilarstva se protežu do XIII i XIV veka, u doba srednjovekovne Srbije.

Lekovita svojstva dudinja i lista

Dudinje sadrže oko 10% invertnog šećera, oko 2% slobodnih organskih kiselina (limunske i jabučne), vitamin C, sluz, pektinske i druge korisne materije.

...Zrele, vrlo slatke bele i aromatične nakiselo-slatke tamnoljubičaste ili potpuno crne dudinje jedu se sveže, prerađene ili osušene. Osušene dudinje mogu da zamene šećer i zbog toga ih melju i dodaju testu pri izradi slatkiša. Od dudinja izrađuju sokove, kompote, slatka, želea, sirupe i dr. Od isceđenog soka uparavanjem dobija se sirup koji podseća na med (i sadrži u koncentrovanom obliku hranljive sastojke svežeg soka dudinja).

U narodnoj medicini sveže nedozrele dudinje daju protiv proliva, a zrele kao blag laksans. Sok dudinja daju i za lakše iskašljavanje, znojenje i mokrenje, za ispiranje kod zapaljenja grla i usta, naročito sok crnih dudinja, koji deluje i antiseptično.

U korejskoj tradicionalnoj medicini od lisnih pupoljaka duda koje sakupljaju preko zime i suše spravljaju čaj protiv gojaznosti i oboljenja kardio-vaskularnog sistema.

Prašak od kore duda upotrebljava se spolja u obliku melema za brže zarašćivanje rana, a odvar kore pije se kod povišenog krvnog pritiska. U Kini je kora duda sastojak biljnih smeša za lečenje šećerne bolesti. U zapadnoj Evropi i na Balkanu u iste svrhe koriste osušeno dudovo lišće koje se ponegde kao prašak posipa po hrani (npr. varivu). Antidijabetično delovanje se delimično pripisuje prisustvu vitamina B2 i ima značaj kao dopunska terapija.

U Japanu se iz cvetova duda izrađuje kozmetički krem za odstranjivanje pega i drugih nečistoća na koži.

Od fermentiranih zrelih dudinja se u narodu peče rakija dudovača.

Mladi, zdravi i potpuno razvijeni listovi beru se tokom leta i suše u tankom sloju na promaji u hladu.

Još od vremena Dioskorida preporučuje se gorka kora korena duda kao lek protiv crevnih parazita

Laznep · Početnik Domaćeg.de

Interesuje me da li je moguce praviti caj od ruza?

Daca · ~Žena Sanjicinog švalera~

majadim · Iskusni član

za devojke je preporucljivo da piju origano u kombinaciji sa kantarionom,i da se ispiraju sa nevenom!ukus caja ju uzasan,ali je vise nego koristan

warshava · Početnik Domaćeg.de

ja verujem da postoji lekovito bilje za sve vrste bolesti samo treba naci dobitnu kombinaciju !

*kissy* · ***zauvijek njegova***

aloe vera je jako ljekovita i super za kožu