Duško Trifunović

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**

Hiljade čuda

U svetu ovom sa hiljadu čuda
svaki čovek živi svoje drame
I moja pesma neka pođe tuda
u svemu tome ima nešto za me.

I baš me briga i sve me se tiče
jer pesma koja dolazi iz tame
i reči njene na molitvu liče
u zvuku njenom ima nešto za me.

U ruci koja maše ili preti
u noći kad su zvezde tužno same
u suncu koje nikad neće umreti
u svemu tome ima nešto za me.

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**

Patnja

Patio sam
više nego iko
dok se nisam na nevolje sviko
patio sam
nije bilo lako
onda sam se sredio nekako.

Možete li zamisliti mene
kako patim zbog obične žene
kako trčim i nosim joj cveće
kako molim
a ona me neće

Uzeo sam
koliko je dala
poljubio
i rekao hvala
Opet vidim crno mi se piše
jer sad patim što ne patim više

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**

Priznao sam

Priznao sam da si bolja
Laskao sam tvome hiru
Samo da te prođe volja
I da pustiš me na miru

Nisi bila zagonetka
Izdalo me tajno čulo
Sve je s tobom od početka
Mirisalo na rasulo

Zar ti nije bilo dosta
Pusti me ne kvari
Idi gledaj svoja posla
A mene zanemari

Pred tobom je izobilje
Iza tebe je pusto
Al setićeš se opet mene
Kad ti bude gusto...

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**

Ludo i nezaboravno

Ne uzdiši u mom zagrljaju
Zli duhovi mogu da čuju
Priveli smo našu lađu kraju
I sad mirno čekamo oluju.

Ništa nije za veke vekova
Sve što imamo to je ludost ova
Mladost kakve ne beše odavno
- Beše ludo i nezaboravno.

Jednog dana u godine teške
Kada sednem da saberem greške
Smeškaću se i hvaliti javno
- Beše ludo i nezaboravno.

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**

Velike vatre

Prvo sam znao ko sam
A onda krenuo svuda
Gde ima i gde nema
Što usamljeni traže

Od svega digao ruke
Kroz zverka na oprezu
Kroz pojas mrtve straze
Krenuo u tu jezu

Što god sam goreo duže
Manje sam grejao zna se
Velike vatre služe
Da male vatre gase

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**

Ima nešto

Ima nešto u tom što me nećeš
ostavljaš mi vremena za druge
vidim kako veselo obljećeš
kao leptir oko moje tuge.

Ima nešto u tom što me nećeš
nesto čemu ni sam ne znaš ime
sve što kažeš na šalu okrećeš
a sve znači - ne zaboravi me.

Ima nešto u tom što me nećeš
od te laži načisto umrjeću...

Ima nešto u tom što me nećeš
i u tome što ja tebe neću...

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**

Duško Trifunović (*13. septembar 1933. Sijekovac kod Bocanskog Broda - †28. januar 2006, Novi Sad) je bio srpski književnik, pesnik i televizijski autor.

Nije bio član sekcija, ni mladi pesnik pionir. Prvu pesmu je napisao tek po povratku iz vojske, sa 22 godine. U Sarajevo dolazi sa 24 godine i zanatom bravara, ali već sledeće godine izdaje prvu knjigu. Bio je plodan stvaralac koji je stvorio dvadeset knjiga poezije, četiri romana i nekoliko drama. Svrstan je u talas nove urbane poezije sarajevskog kruga, gde je najduže i stvarao. Smatra se zaslužnim za kreiranje nečega što je kasnije nazvano sarajevska rok en rol škola.

Na televiziji je zapamćen kao autor emisija na TV Sarajevo "Šta djeca znaju o zavičaju". Po izbijanju rata 1992. godine prelazi da živi u Novi Sad gde nastavlja da radi za TV Novi Sad.

Najpoznatiji je postao na osnovu saradnje sa rok sastavom "Bijelo Dugme". Do tog momenta je bilo nezamislivo da poznat i afirmisan pesnik sarađuje sa rok en rol bendom. Iz te saradnje su se izrodili hitovi kao što su "Ima neka tajna veza", "Šta bi dao da si na mom mjestu", "Glavo luda" i tako dalje. Sem toga, pisao je tekstove i za "Indekse", Nedu Ukraden, Zdravka Čolića, Arsena Dedića a poslednje poznato estradno ime sa kojim je radio je bio Željko Joksimović (pesma "Ima nešto"). Ukupno je oko 300 njegovih pesama komponovano i snimljeno, a svega 3 pesme u životu je napisao na muziku.

Prema sopstvenoj želji sahranjen je u Sremskim Karlovcima, 30. januara 2006.

Za svoj rad je dobio sledeće nagrade:

* "Brankova nagrada"
* "Šestoaprilska nagrada" grada Sarajeva
* Savezna nagrada za brigu o deci
* nagrada "Iskre kulture Vojvodine"
* Instelova nagrada
* Zlatni ključić

Slovenska · Početnik Domaćeg.de

Budi jača

Neću vise da se igram toga
Nešto mi je drugo na pameti
Čini nešto od zivota svoga
Budi jača pa mi se osveti

Dosjeti se svake moje mane
Svega sto si nekad znala kleti
Naljuti se kad pomislis na me
Budi jača pa mi se osveti

Zaboravi da te volim zarom
Od koga se može umrijeti
Obraduj me samo jednim darom
Budi jača pa mi se osveti

Beatrica · Odomaćeni član

Ljubavno prostranstvo

Volim te samo toliko koliko mogu da te prežalim
Od težine reči vazduh se sabija
i naša ljubav se puni ekrazitom

Što god si dalje
to je veći prostor što pripada nama
i svet izgleda pitom

Ako si kraj mora
do mora sve je naše

Ako si na vrh planine
ili na starom mestu u aleji
ili u prošlosti s robljem u Misiru
ili u budućnosti na Kasiopeji

Što god si dalje
to je veći prostor što pripada nama

To prostranstvo opravdava postojanje moje duše
među drugim svetinjama.

Beatrica · Odomaćeni član

Samoca

Povlacim se u samocu
tamo gde su ljudi moga kova
tamo gde se tesko zivi nocu
od tisine i opasnih snova

Digao sam ruke od skandala
od proslosti i pogresnih zelja
od lepote izvora svih zala
od ljubavi i od prijatelja

Povlacim se a ostavljam ljude
u njihovoj zabludi od zlata
da me nadju kad i njima bude
zakucala samoca na vrata

aureliano · ♣ El Capitán ♠

Ima nesto u tom sto me neces

Ima nesto u tom sto me neces
ostavljas mi vremena za druge
gledam kako veselo se kreces
kao leptir oko moje tuge

Ima nesto u tom sto me neces
nesto cemu sama ne znas ime
ima nesto u tom sto me neces
a sve znaci ne zaboravi me

Ima nesto u tom sto me neces
od te lazi nacisto umrecu
ima nesto u tom sto me neces
i u tome sto ja tebe necu

--------

Zivot pise romane

Zivot pise romane o svemu sto se zbiva
a mene nigdje nema k'o da nisam ziva

Zivot pise romane a ja mu nisam tema
Jer tako mnogo snage za moju tugu nema

Zivot pise romane
a mjesto imena moga
ostavlja prazne strane
a ni sam ne zna za koga