Anksioznost

crnibiser · samotvoja24

Iskreno nikada prije nisam čula za ovu bolest do prije neki dan kada mi se rodica javila i rekla da pati od ove bolesti pa sam malo čačkala po internetu i evo šta sam pronašla...
Da li ste se vi susretali s ovom bolešću?
Da li je neko u vašem okruženju bolovao ovu bolest?
Kakva su vaša iskustva s ovom bolešću?

Sta je anksioznost?
Anksioznost je stanje koje se karakteriše osećajem unutrašnje uznemirenosti, uplašenosti, straha da će se nešto strašno dogoditi, uz psihomotornu napetost i unutrašnji nemir. Osoba često ima osećaj da će "eksplodirati", da će izgubiti kontrolu nad sobom, da će joj se desiti nešto "strašno". Anksioznost nije vezana za konkretan objekat ili osobu.
Anksiozna osoba je stalno u stanju "pripravnosti", stalno je na oprezu, misli da joj se sprema neka opasnost. Kod ovakvih osoba autonomni nervni sistem se lakše aktivira nego kod ostalih ljudi, pa nije čudo da se anksiozna osoba uplaši na neki iznenadni zvuk, što joj izazove niz raznih simptoma (brzo lupanje srca, znojenje, itd...).
Anksioznost jeste ništa drugo nego opiranje struji života. Ljudi koji su anksiozni imaju pogrešno uverenje da je život opasan, i da trebaju da se zaštite od neke opasnosti (koja ne postoji), da trebaju da se zaštite fizički (spremanje na borbu - anksioznost -> gomila telesnih simptoma) ili emotivno da se povuku (depresija -> tuga, praznina itd). Život nije opasan, život je dobar i lep.
Anksioznost i panični napadi jesu rezultat nagomilanog, akumuliranog stresa u životu pojedinca. Zato je važno da u toku rada na sebi naša najbitnija stavka bude izbegavanje stresnih situacija. U toku perioda jakog stresa, um želi da se izbori i izađe na kraj sa tim stresom, dok moguće fizičke i psihičke posledice dolaze tek kasnije kad se "smiri bura". Zato je važno da ostajemo mirni i staloženi u svakom trenutku. Ako nam to postane navika, lakše i mirnije ćemo izlaziti na kraj sa stresnim situacijama u budućnosti. Kad smo smireni, naše samopouzdanje raste, jer je to jedino moguće kad smo mirni i čvrsti. Uopšte nije slučajno to da ljudima naglo padne samopouzdanje kad im se dese panični napadi. Rad na podizanju samopouzdanja je neprocenjiv.
Simptomi anksioznosti
Simptomi koji se susreću kod anksioznih osoba variraju, ali neki od najčešćih simptoma su:
Fizički simptomi:
• ubrzano lupanje srca
• preskakanje srca
• osećaj gušenja
• nemogućnost da udahnu vazduh
• stezanje u grudima
• "nervozni" stomak
• bolovi u mišićima
• stezanje mišića
• znojenje dlanova
Psihički simptomi:
• lako gubeljenje strpljenja
• razdražljivost
• imaju poteškoća s koncentracijom
• očekuju najgori mogući ishod situacije
• imaju poteškoća sa spavanjem
• postaju depresivni
• postaju preokupirani oko neke stvari
• postanu opsesivni
• derealizacija
• depersonalizacija
• osećaj krivice
Izlecenje anksioznosti
Ja znam da je anksiozna osoba nervozna i da često nema strpljenja da pročita članak u novinama, a kamoli nešto duže. Međutim, siguran sam da za vas predstojeći članak neće biti problem da ga pročitate celog, jer se radi upravo o vama i vašem izlečenju.
Možda "izlečenje" baš i nije najbolji termin za ovako nešto, jer niko od vas nije bolestan, u pitanju je samo poremećaj (a poremećaj se može ispraviti). Upamtite - vi niste bolesni!
Prvo da napomenem da ne postoje nikakve "prečice" ili "tajne" koje vam drugi mogu ispričati ili pokušati prodati, a koje se tiču Vašeg izlečenja anksioznosti. Ne nasedajte na razne "brze načine" da se izlečite. Vaše anksiozno stanje nije vam se izgradilo preko noći, zato neće moći ni preko noći da ode. Imajte to u vidu svo vreme!
Izlečenje ZAISTA POSTOJI, ali zahteva određeni trud i rad od strane Vas da bi ste uspeli u tome. Još bitnije, zahteva od vas da VERUJETE da ćete uspeti, da ćete pobediti!
Vaše izlečenje se sastoji iz 4 koraka (ujedno ovo se može primeniti i za sva anksiozna stanja):
• Suočavanje sa simptomima
• Prihvatanje simptoma
• Prepuštanje simptomima
• "Neka vreme odradi svoje"
Suočavanje sa simptomima
Identifikovanje simptoma i suočavanje sa trenutnim stanjem. Ovde je sve jasno. Dobro znate koje simptome imate, prepoznajte ih, usvojte ih u svojoj svesti, znajte da su tu i da će biti tu neko vreme (ovo nije ništa loše).
Prihvatanje simptoma
Potpuno prihvatanje simptoma. Budite spremni da prihvatite i živite sa svojim simptomima neko vreme. Prihvatite svoje simptome kao nešto što će biti sa vama određeno vreme.. ali i kao nešto što će posle izvesnog vremena proći, budite uvereni u to!
Ali nemojte praviti grešku i misliti da će vaši simptomi proći čim ih vi prihvatite. Vaši nervi su i dalje preosetljivi, biće potrebno određeno vreme da se ta osetljivost smanji.... Samo sa istinskim prihvatanjem uspevate da prekinete taj začarani krug "strah->adrenalin->strah".
Treba shvatiti da su svi simptomi u stvari refleksija našeg trenutnog raspoloženja. Međutim, morate shvatiti da će biti potrebno određeno vreme da vaše telo usvoji to vaše prihvatanje simptoma, zato se pomirite sa tim da će vaše telo verovatno u početku nastaviti da se ponaša u skladu vašim pređašnjim raspoloženjem kome su dominirali strah, tenzija itd...
Ne zaboravite, bilo je potrebno određeno vreme kako bi strah i tenzija preplavili vaše telo i postali vaše "normalno" stanje, isto tako će biti potrebno određeno vreme kako bi telo usvojilo neko novo raspoloženje kao "normalno". Zato je vreme veoma bitan faktor. Vreme je vaš dobar prijatelj. Ali dok čekate da vreme prođe, u pozadini mora biti prisutno APSOLUTNO i ISTINSKO PRIHVATANJE onoga što vam se dešava.
Ako vam se ruke znoje, pustite da se znoje! Ako vam ruke drhte, prihvatite to, i ne pokušavajte da izmenite ništa! Ako vam srce lupa, pustite da lupa. PRIHVATITE svoje simptome u potpunosti, kao nešto što je trenutno vaš sastavni deo...
Ovo je veoma bitno: Koliko god zastrašujući vaši simptomi bili, ne pokušavajte da se borite protiv njih, nećete pobediti! Prihvatite ih, nemojte se boriti. Istinsko prihvatanje znači prihvatanje svojih simptoma (koji god da su) bez pridavanja značaja njima, bez vaše zapanjenosti simptomima.
U početku će vam sve ovo delovati kao vrlo teško i gotovo nemoguće. Možda ćete jednog trenutka prihvatiti simptome, sledećeg nećete moći... Nemojte da vas ovo uznemirava, to je sasvim normalno. Sve što se od vas traži jeste da budete spremni da neko određeno vreme funkcionišete sa svojim simptomima, dok oni rade svoje, bez pridavanje pažnje njima.
Prepuštanje simptomima
Prepuštanje je podjednako važno kao i prihvatanje. Umesto što se borite, treba da "plutate vodom", da se prepustite. To jednostavno znači da je potrebno da "predate bitku", da prekinete da kontrolišete svoje strahove, da prekinete da "uradite nešto po tom pitanju", i da prekinete da svu svoju pažnju usmeravate na konstantnu samo-analizu. To znači i jedan novi pogled na celu stvar.
Nije potrebno da gledate na svoje simptome kao na neke izazove koje je potrebno prebroditi.
Ako vaše telo drhti, pustite da drhti. Nemojte osećati potrebu da to treba stopirati. Ne pokušavajte da "izgledate normalno". Ne pokušavajte da se na silu opustite. Jednostavno neka ta misao opuštanja bude u vašem umu za početak. Ovde se radi o jednostavnoj filozofiji - olabavite malo. Drugim rečima, nemojte biti uznemireni ako ste pod tenzijom i ne možete se opustiti.
Kada ste vi spremni da prihvatite vašu tenziju, to opušta vaš um, a opuštanje tela dolazi potom. Ne smete očajnički žudeti za opuštanjem. Relaksacija dolazi sama po sebi. Pustite da vaše telo samo od sebe nađe svoj način da se opusti, dakle bez vaše kontrole ili uticaja. Radite na ovome iz dana u dan. Uspeha mora biti!
Olakšanje koje možete osetiti nakon "predaje bitke" i shvatanja da zapravo ovde ni ne postoji nikakva bitka, sem one koju sami u mislima stvarate - može vam doneti iznenađujući unutrašnji mir za koji ste zaboravili da postoji unutar vas samih.
U vašem konstantnom nastojanju da kontrolišete svoju tenziju, vi ste lučili sve više i više adrenalina, pri čemu su se organi stimulisali i stvarali senzacije i simptome od kojih ste uporno pokušavali da pobegnete. Kakav paradoks, zar ne?
"Neka vreme odradi svoje"
Ovo je prilično jasno, potrebno je da prođe određeno vreme da bi ste ponovo bili dobro. Nemojte meriti kako napredujete iz dana u dan, ali budite uvereni da ćete u skorašnjoj budućnosti biti dobro.
Budite spremni da neko vreme putujete nizbrdo i uzbrdo. Put oporavka podrazumeva i određene privremene poraze, prihvatite to i nemojte se razočarati kad krenete "neki korak unazad". Za svaki korak koji napravite unazad, napravićete dva unapred, verujte mi.
Gledanje unapred sa čvrstim samopouzdanjem je od velike pomoći. To vam omogućava da neometano prolazite pored jučerašnjice, današnjice i sutrašnjice... sve do oporavka.
Ne zaboravite, za vreme oporavka, vaš primarni pravac jeste "unapred" i "na gore".
Vreme je vaš najbolji prijatelj. Vreme leči sve

crnibiser · samotvoja24

Sta je napad panike?
Napad panike jeste iznenadni osećaj veoma jakog straha i uplašenosti, osećaj nelagodnosti koji za sobom donosi niz psiho-somatskih simptoma.
Osoba koja doživljava panični napad ima osećaj da joj se nešto zaista strašno dešava, uverena je da će se momentalno srušiti ili da će umreti na licu mesta, da će izgubiti kontrolu nad sobom, da će poludeti i neće znati šta radi.
Napad panike može trajati u rasponu od 5 minuta do pola sata, retko i duže. Kod paničnog napada osoba misli da je fizički ugrožena, da mu preti nekakva opasnost. Naravno taj strah je nerealan, ali ga osoba doživljava jako realno.
Za osobu koja doživljava napad panike, to je zaista zastrašujući događaj (posebno prvi panični napad), pa nije ni čudo da osoba misli da će joj se nešto strašno dogoditi.
Posle napada panike, osoba je veoma izmorena, zbunjena, a često i veoma icrpljena, zato što je napad panike sam po sebi veoma iscrpljujući po organizam.
Šta se zapravo dešava kod napada panike?
Kod napada panike se veoma lako aktivira autonomni (vegetativni) nervni sistem sa svojim "fight or flight" mehanizmom koji nam je priroda podarila. Nešto slično kao kada se nađete u džungli i ispred vas iskoči tigar, iz momenta bi se aktivirao "fight or flight" mehanizam, vi bi ste počeli da bežite (ili da se borite). Isto to se dešava kod paničnog napada, samo što vas ne juri tigar i ne postoji nikakva realna opasnost,
Najčešći uzrok napada jeste STRES koji se javlja u mnogo oblika. Zato čovek treba da menja životnu filozofiju i da izbegava stresne situacije ili se drugačije ophodi prema njima nego ranije.
Izlecenje napada panike
Prvo i prvo, morate shvatiti da vam se ništa loše od napada panike neće dogoditi. Neka vam to bude stalno u podsvesti i kad god osetite strah ili paniku, podsetite se da niko nikad nije umro od napada panike, niti mu se bilo šta loše desilo. Upamtite to!
Koliko god strašan i težak napad panike bio, budite sigurni da napad panike ne oštećuje vaše telo. Mnogi ljudi misle da kad im srce lupa brzo i jako tokom napada panike, da će to na neki način naškoditi srcu. Budite sigurni da nije tako. Isto je sa svim ostalim simptomima, dakle simptomi napada panike ne oštećuju vaše telo.
Vi verovatno mislite da je potrebno da uspostavite određenu vrstu "kontrole" nad napadom panike, npr. kad vas zadesi panika, da pokušate da "držite stvari pod kontrolom". Upravo tu leži caka! Nije potrebno da držite stvari pod kontrolom, niti je potrebno da se "borite" protiv napada panike. Ne možete pobediti tu bitku, sve što se više borite, sve je gore.
Kako se otarasiti napada panike? Lako. Međutim, prvo morate izmeniti neke svoje misaone obrasce koje ste ukorenili u svoju podsvest i neka svoja pogrešna uverenja o panici i napadima panike.
Kada vas zadesi napad panike, vi zapravo nemate jedan strah, već imate dva zasebna straha.
Vaša panika nadolazi u talasima, i sa svakim talasom panike dva straha su umešana. Nazovimo ih:
• Prvi strah
• Drugi strah
Iako vi verovatno nemate kontrolu nad prvim strahom, možete naučiti kako da iskontrolišete ovaj drugi strah, jer je upravo ovaj drugi strah taj koji čini da ovaj prvi strah postoji. Drugi strah održava vaše napade panike u životu, drugi strah vas konstantno čini anksioznim i plašljivim. Znate već - strah se strahom hrani.
Svaka osoba u svom životu s vremena na vreme doživljava ovaj prvi strah. Prvi strah, kako smo ga nazvali, dolazi refleksno, skoro automatski, i povezan je sa nekom stvarnom opašnošću koja nam preti. Možemo reći da je taj strah "normalan", mi ga prihvatamo, razumemo ga. Odreagujemo kako treba i strah prolazi.
Međutim, kada osoba koja je inače anksiozna iskusi taj strah, ta osoba ne reaguje kao ostali ljudi, već je reakcija takve osobe mnogo jačeg intenziteta, baš zato što je njen nervni sistem vremenom postao osetljiviji na spoljašnje stimuluse.
Na ovaj prvi strah anksiozna osoba uvek po pravilu dodaje "primesu" drugog straha, iako to ni ne primećuje, i za anksioznu osobu ova dva straha su zapravo jedan strah.
Kad se ovakvoj osobi dogodi prvi strah, ona automatski pomisli:
"O ne, ne ponovo!"
Anksiozna osoba je dovoljno samo da pomisli da će biti "zarobljena" u nekom zatvorenom prostoru i prvi strah će je obuzeti. Odmah zatim, osoba na ovaj prvi strah dodaje drugi strah na taj način što pomisli sledeće:
"O ne, evo ga ponovo! Samo ne opet da mi se to dogodi! Ne mogu da izdržim više ovo! Sigurno ću napraviti budalu od sebe ispred ljudi, zato je bolje da pobegnem negde gde sam siguran. Daj da brzo izađem i odem odavde. Brzo! Brzo! Brzo!"
Sa svakim ovim "Brzo!", osoba dodaje sve jače i jače primese drugog straha, panika postaje sve jača i jača. Osoba je sada 100% sigurna da ako nešto ubrzo ne preduzme, da će joj se nešto sigurno desiti, da će pasti, da će napraviti budalu od sebe, da će poludeti i neće znati šta radi, ili da će biti odvedena negde....
Da li prepoznajete sami sebe u ovome? Da li vidite kako sami sebi kreirate paniku i strah? Nemojte nikad zaboraviti - strah se strahom hrani!
Idemo dalje... Osoba je sada u punom naletu panike, i uverena je da više ne može da razmišlja jasno i racionalno i da ne može da se ponaša smireno. Zato želi da što pre "izbegne" opasnost, da ode negde na mirno mesto i slično. Ova osoba ne razume da je ona sama stvorila ovu paniku pomoću svih onih misli tipa "Šta ako....?" ili "Brzo da pobegnem odavde...." i slično.
Ova osoba treba da razume da je potrebno samo da se prepusti onom prvu strahu koji je zadesi. Znam da zvuči lakše nego što jeste, ali zaista, verujte mi, treba samo da razumete da vi sami sebi dodajete primese drugog straha na prvi strah, i na taj način dolazi do napada panike.
Dakle, da do napada panike ne bi došlo, potrebno je da kada vas zadesi prvi strah (koji se dešava svim ljudima), date sve od sebe da ne reagujete burno, da ne pomišljate "Šta ako...?", da ne pomišljate "O ne, evo ga opet napad panike!", da vas fizički simptomi ne zanimaju (jer su svi oni bezopasni)... Drugim rečima dajte sve od sebe da ne dodajete drugi strah na prvi strah jer zbog toga i dolazi do napada panike!
Verovatno sada mislite "ok, pokušaću to sledeći put kad me zadesi panika". Molim vas, nemojte da pokušate, već uradite to! Dakle, ovo nije igra pokušaja, ovo nije igra borbe, ovde se samo radi o promeni misaonih obrazaca koji se nalaze urezani duboko u vašoj podsvesti! Verujte mi, kada jednom uspete da "prebrodite
" taj prvi strah, da mu se prepustite, da ne dodajete primese drugog straha, videćete da će taj prvi strah sam od sebe polako ali sigurno nestajati....
Nema lepšeg osećaja nego kada se uverite da do paničnog napada nije došlo baš zato što ste shvatili kako stvari funkcionišu, i da ste vi zaslužni da do napada panike nije došlo!
Ok, za kraj evo još nekoliko saveta kojima se možete rukovoditi kada vas zadesi panika. Bilo bi veoma korisno kada bi ste redovno sami sebe podsećali sledećih izjava:
"Znam šta je to, ne može mi naškoditi. Nestaće. Nema potrebe da paničim, ali ako budem, najgore što mi se može dogoditi je da dobijem panični napad. Nije važno ako dobijem panični napad, jer to mi se već i ranije događalo, bilo je veoma neugodno, ali nije me ubilo, ništa mi se loše nije desilo"
Ovakav misaoni proces je ključ za zaustavljanje razvoja paničnog napada i paničnog poremećaja uopšte. Savladajte ga! To može potrajati, ali nastavite vežbati, isplatiće se!
Takođe, možete pokušati zamenjivati izjave koje vam izazivaju strah, na primer, umesto da kažete: "Tako sam prestravljen, da ću izjuriti iz prodavnice”, recite "Preplašen sam, ali ću danas zaista uživati u kupovini".
Vaši napadi panike će se smanjiti. Shvatićete da su panika i anksioznost samo osećaji i ništa vise!
Ne zaboravite - Guru je u Vama samima! Vi ste Gospodari!

crnibiser · samotvoja24

Cudne posledice anksioznosti
Osoba koja je bila duži vremenski period u anksioznom stanju može poprimiti neke naizled veoma čudne i zastrašujuće osobine i pomisliti da se zauvek "promenila" ili da će zauvek ostati takva. Stvari koje se opisane ovde su posledice dugotrajnog anksioznog stanja u kojem je osoba bila. Još jednom, shvatite da su sve ove posledice prolaznog karaktera.
Neke od tih stvari su:
• neodlučnost
• (auto)sugestija
• gubitak samopouzdanja
• osećaj "raspadanja" sopstvene ličnosti
• depresija
• opsesija i opsesivne misli
Te stvari se kod osobe razvijaju baš tim redom kao što su napisane. Da li uviđate šablon? Jedna stvar vodi ka drugoj itd...
Neodlučnost
Neodlučnost može biti veoma iscrpljujuća stvar za anksioznu osobu. Usled dugotrajne psihičke i emocionalne iscrpljenosti, osoba je dovoljno da pomisli na jedan aspekat nekog problema, i da se emocionalno veže za rešenje. Odmah posle toga može pomisliti i na skroz suprotan aspekat problema i da se i za njega emocionalno veže istim intenzitetom kao sa onim prvim.
Anksiozna osoba čas razmišlja na jedan način, čas na drugi način, i nikako ne može da se odluči šta je "pravi" način, jer oba načina izlgedaju ravnopravni. To osobu samo dodatno iscrpljuje i demorališe, jer ne zna za šta treba da se odluči.
(Auto)Sugestija
Usled svoje neodlučnosti koja ja nastupila kao rezultat dugotrajne anksioznosti, i usled nemogućnosti da "donosi prave odluke", osoba počinje da se okreće ka drugima i počinje da veruje drugima više nego sebi. Povremeno je podložna i autosugestiji da se možda nikada neće oporaviti, i reakcija osobe na ovakvu misao može biti zastrašujuća...
Pošto je osoba sada u stadijumu totalne zbunjenosti, više ne zna da li da veruje sama sebi ili drugima, ili da li uopšte nekome treba da veruje, nije ni čudo da je sledeća stvar koja nastupa upravo gubitak samopouzdanja.
Dezintegracija sopstvene ličnosti
Sledeća stvar koja može da nastupi na scenu jeste tzv osećaj "raspadanja sopstvene ličnosti", odnosno dezintegracija ličnosti. Nemojte da vas ovako nešto plaši. Osoba se oseća kao da je na neki način izgubila samu sebe, izgubila svoje "ja", dezintegrisala se... Naravno, ovo je samo subjektivna predstava (pogrešna), vaša ličnost se nije raspala u pravom smislu te reči.
To možda nije slučaj sa vama, ali ako se osećate kao što je iznad opisano, shvatite da je sve to posledica dugotrajnog straha i tenzije, i vaš um pokušava na racionalan način da objasni samom sebi šta se sa telom dešava. To stvara iluziju dezintegracije, odnosno "raspadanja ličnosti". Shvatite - to je iluzija.
Prihvatite sve ove čudne osobine koje ste možda poprimili i shvatite da, čim se vaše emocionalne reakcije smire, da ćete se ponovo osećati "integrisano". Shvatite još i da je ovo samo trenutna stvar - prolazna faza. Tokom vremena, vratiće vam se samopouzdanje, a kad vam se povrati samopouzdanje, bićete ponovo u harmoniji.
Međutim, možda će vam u početku sve ovo izgledati jako teško i možda stvarno nećete misliti da je oporavak moguć. Ok, prihvatite to...
Ono što je bitno za početak jeste da ČVRSTO ODLUČITE da se promenite.
Videćete da će vam ta vaša sama odluka dati jedno novo osećanje - osećanje koje možda dugo vremena niste osetili. To je početak povratka vašeg samopouzdanja.
Kako vaše samopouzdanje bude raslo sve više i više, nada u to da će vam biti bolje će uskočiti u igru. Možda ćete povremeno i očajavati i opet pomišljati da se nikada nećete oporaviti, to više neće biti bitno, zato što ćete sada imati oslonac - određenu količinu samopouzdanja koju ste stekli svojim iskustvom. Upamtite - samopouzdanje koje jednom steknete svojim iskustvom vas nikada neće napustiti!

crnibiser · samotvoja24

Depresija
Osoba koja je mesecima samu sebe držala u anksioznom stanju ili u stanju konstantne zabrinutosti i panike vrlo lako može dovesti samu sebe do stadijuma depresije.
Depresija nije ništa drugo nego reakcija vašeg tela na dugotrajnu emocionalnu iscrpljenost.
Vidite, posle svakog napada panike osoba ostaje u zbunjenom stanju, i svaki put postane tužna što joj se to dešava. Često se takva osoba pita:
"Zašto baš ja? Zašto se baš meni ovo sve dešava?"
Naravno, osoba nikad nema odgovore na ova pitanja, i zato postaje sve tužnija i tužnija. Ovakav jedan šablon se može ustaliti i ponavljati mesecima, čak i godinama.
Ova tuga i apatija koja se ponavlja dovodi osobu u stanje depresije. Depresija može naići odjednom ili može naići u talasima pre nego što se kompletno razvije kod osobe.
Bilo kako bilo, ako ste depresivni, uveravam vas da se i toga možete otarasiti. Upamtite da uopšte nije bitno koliko dugo ste depresivni, ili koliko dugo ste u tom vašem anksiozno-depresivnom stanju. Vaše telo čeka na vas da preduzmete odgovarajuću akciju, preuzmete inicijativu i rešite se depresije!
Kao i kod anksioznosti, ni kod depresije ne postoji neki "recept" kojim ćete se rukovoditi i otarasiti se depresije u roku od jednog dana. Nećete se otarasiti depresije u roku od jednog dana, ali tokom vremena HOĆETE! Potrebno je samo raditi na sebi, iz dana u dan.
Prvo i prvo, ne treba da poistovećujete sebe sa depresijom. VI NISTE DEPRESIJA! To je samo prolazni stadijum koji vas je trenutno zahvatio i koji će proći. Ne treba da govorite: "Ja sam depresivan, moja depresija" i slično...
Drugo i drugo, vi ste depresivni mahom zato što su vam misli okrenute ka unutra, odnosno ka vašoj unutrašnjosti. Podložni ste preteranoj introspekciji, što nikako nije dobro u takvom stanju.
Ne mogu dovoljno da istaknem koliko je bitno da depresivna osoba bude okupirana nečim za vreme svog oporavka od depresije! Potrebno je da malo razmislite i podsetite se koja su to vaša interesovanja od ranije koja su vas ispunjavala i u kojima ste uživali. Glavni cilj ovde jeste preobražaj vaših misli od unutra ka spolja.
Znači od neverovatnog je značaja da budete okupirani nečim iz spoljašnjosti, nekim vašim interesovanjima, a ne vašim unutrašnjim stanjem i introspekcijom. Ovo će biti malo teško u početku, ali kako vreme bude prolazilo, biće sve bolje i bolje!
Odlično znam kako izgleda jedan sat prosečne depresivne osobe. Jedan sat za depresivnu osobu izgleda kao da je prošla cela večnost, i da je ta večnost prazna! A zamislite sad 24 sata kako izgledaju za depresivnu osobu koja ne preduzima ništa po pitanju svog oporavka.
Zato, još jednom ponavljam, ako se preusmerite ka spoljašnjosti, ka interesantnim stvarima oko vas, ka malim lepim stvarima i zadovoljstvima, videćete da vaš jedan sat mnogo brže prolazi nego ranije. Kad uvidite da vam dan brzo prolazi, možete reći da ste na pravom putu da se otarasite depresije.
Tokom vašeg oporavka bitna je i konstantna VERA u bolje sutra i konstantno samo-podsećanje da je depresija nešto trenutno, nešto što nije trajnog karaktera, i da je to nešto što će proći. Budite sigurni u to!
Ako malo bolje pogledate, sve što sam ovde napisao jesu veoma proste i jednostavne stvari. Tako stvarno i jeste. Mnogi ljudi misle da je izlečenje od depresije neki složen proces. Nije složen, sve je jako prosto. Najveće istine na svetu jesu veoma proste stvari!
Nekoliko podsetnika za kraj:
• Koliko god da ste dugo u depresiji i koliko god intenzivna ta depresija bila – vi se možete otarasiti depresije!
• Depresija je samo trenutna, prolazna pojava.
• Za izlečenje depresije mogu biti od koristi moderni lekovi koji se zovu anti-depresivi, no o tome morate porazgovarati sa vašim psihijatrom ili sličnom stručnom osobom.
• Stvorite naviku da ujutru čim se probudite, čim otvorite oči – odmah ustanete iz kreveta! Ne dajte sami sebi da ležite u krevetu dugo nakon što se probudite.
• Isplanirajte svoj dan što bolje možete. Ako treba uzmite i na listu papira napravite vaš dnevni plan – listu aktivnosti koje ćete obaviti toga dana. Ovo je jedan od najkorisnijih alata za borbu protiv depresije. Potrudite se da ispunite sve aktivnosti koje ste sebi zacrtali. Ako nešto od toga ne ispunite, nema veze, niko nije savršen. Ono što je ovde bitno jeste vaša ŽELJA da uradite nešto.
• Još jednom, podsećajte se redovno da ste samo na jedan korak od izlečenja, vaše telo je u svakom trenutku spremno da bude izlečeno od depresije i jedva čeka na to!
Opsesija i opsesivne misli
Opsesija i opsesivne misli jesu verovatno jedan od najgorih simptoma koje anksiozna osoba može iskusiti i više od bilo kog drugog simptoma "uveravaju" osobu da je na putu za ludilo, dakle osoba je uverena u tako nešto i misli da joj "nema spasa".
Opsesije i opsesivne misli mogu se pretvoriti u tzv. opsesivno-kompulsivni poremećaj (OCD). Dakle osoba ima neku opsesiju i ima kompulsiju (akciju koju mora da izvede da bi opsesija bila "zadovoljena" i da bi osoba bila "mirna").
Tako npr. neka osoba može imati opsesiju da po izlasku iz kuće po nekoliko puta proverava da li je zaključala vrata, iako ZNA da jeste... ili npr osoba često proverava da li je isključila ringlu na šporetu, iako ZNA da jeste.
Međutim, postoje i čisto opsesivne misli, dakle bez bilo kakve akcije koja je potrebna da se izvede. Ove opsesivne misli mogu biti veoma iscrpljujuće za osobu, psihički, a i fizički. Tako npr. često se kod ljudi javljaju opsesivni misli tipa "šta ako povredim samog sebe ili druge?... šta ako uradim nešto što nije dobro?...... šta ako izgubim kontrolu nad samim sobom?". Osoba koliko god pokušavala ne može da se otarasi ovakvih misli.
Ok, dosta je bilo teoretisanja, nego da vidimo mi kako možete da se otarasite opsesija i opsesivnih misli.
Shvatite da sve što više pokušavate da se otarasite, da zaboravite na svoje opsesivne misli - nećete imati uspeha, i vaše opsesije će postajati sve jače i jače. Nikada se nećete otarasiti svojih opsesija ako namerno pokušavate da ih zaboravite. Kako uopšte čovek može nešto namerno da zaboravi?
Ako malo bolje pogledate, vi ste vašu opsesiju stvorili tako što ste namerno pokušavali da zaboravite opsesivne misli - misli čiji vam se sadržaj nije svideo. Drugim rečima, vi se borite protiv opsesija i na taj način opsesije se sve više i više učvršćuju u vašu svest, sve više i više su prisutne.
Dakle, ako imate opsesije i opsesivne misli, nemojte pokušavati da ih prisilno zaboravite! Ovo je veoma bitno da razumete! Morate da uradite upravo suprotno - da prihvatite opsesivne misli takve kakve su, morate biti spremni da živite sa njima neko vreme.
Ovde je najbitnija stvar vaša čvrsta odluka da PRIHVATITE vaše opsesije i da živite sa njima neko vreme. Znači, nije dovoljno da kažete samom sebi "ok, prihvatam svoje opsesije", a onda se ponovo koncentrišete na njihovo prisilno zaboravljanje.
Kada zaista prihvatite opsesije kao deo vas, kao nešto što je trenutno u vama, polako ali sigurno ćete izgubiti strah od sadržaja tih misli. Videćete da će se gradualno i vaše interesovanje za te opsesivne misli smanjivati.... sve dok jednog trenutka ne budete totalno zaboravili da ste uopšte i imali bilo kakvu opsesiju!
Znači, vaše PRIHVATANJE opsesija će vam pomoći da se otarasite opsesija. Zvuči malo paradoksalno, ali je stvarno tako Smile

Desiće se to da ćete ili totalno zaboraviti na vašu opsesiju, ili ako se prisetite te opsesije - više vam ona neće predstavljati problem!
Najbitniji saveti
• Nemojte bežati od svog straha! Sve što više bežite, strah će vas sve više sustizati!
• Prihvatite sve svoje čudne senzacije i osećaje koje imate tokom anksioznosti. Nemojte se boriti protiv njih, jer tu bitku nećete dobiti. Prihvatite svoje simptome kao nešto što je prolazno.
• Nemojte da se samosažaljevate! Nikad to nemojte da radite. Ako se samosažaljevate, probajte da analizirate zašto to radite i shvatite da vam je to veliki neprijatelj prilikom vašeg oporavka.
• Nemojte da gubite vreme pitajući se pitanja kao što su: "Šta bi bilo da sam onda uradio to i to....?" ili "Šta ako.....?".
• Ako imate žalost prema nečemu što ste uradili u prošlosti, razumite da će vreme i to izlečiti. Nemojte se mnogo baviti žaljenjem i nemojte se mnogo baviti prošlošću.
• Nađite neku zanimaciju, uvek budite okupirani nečim. Nemojte po ceo dan da ležite u krevetu, pitajući se razna pitanja o "smislu života" ili "zašto vam se to sve dešava" i slično. Bitno je da u toku celog dana budete zauzeti nečim. Ali nemojte na silu i namerno tražiti neku okupaciju, već smireno i budite okupirani onim stvarima koje vas istinski interesuju. Ovo je veoma važno!
• Shvatite jednu stvar - pobediće onaj koji VERUJE da će pobediti, a ne onaj koji to može i ume. Ako nemate veru i samopouzdanje, nemate mnogo toga. Snaga jednog čoveka mnogo više zavisi od samopouzdanja koji taj čovek ima nego diretkno od snage njegovih mišića!
• Prihvatite svoje opsesije, koje god da imate, i budite spremni da živite sa njima neko vreme. Nemojte da im se opirete i da se borite protiv opsesija, prepustite vremenu da odradi svoje. Vaše opsesije će proći tokom vremena.
• Ako niste u mogućnosti da prebrodite svoje probleme sami, možete potražiti stručnu pomoć, tu nema ništa loše. Naravno, ovde mislim na odlazak kod psihijatra ili slične stručne osobe. Čini mi se da je to kod nas i dalje tabu tema, ali ja zaista ne mislim tako (i ja sam sam išao kod psihijatra na nekoliko seansi i verujte mi posle svakog razgovora sam se osećao prosvetljeno). Možda vam je potrebna pomoć u vidu lekova, možda i ne. Nemate ničeg da se stidite!
• Nemojte da merite kako napredujete iz dana u dan. Ovo je veoma bitno da ne radite. Nemojte da brojite dane, mesece i godine koliko ste već dugo "bolesni", jer ćete se na taj način podsećati na svoje probleme i održavaćete svoje stanje u podsvesti.
• Ako postoje neka konkretna mesta kojih se plašite, jer mislite će vam se tamo "desiti nešto", ili vas zadesiti napad panike - nemojte da zaobilazite ta mesta, već upravo treba da idete na ta mesta. Vaš oporavak se nalazi na tim mestima!
• Nemojte da vas obeshrabri ako ste često neodlučni. Ovo je normalna pojava kod svih anksioznih ljudi. Shvatite da će i vaša neodlučnost proći čim budete bolje i čim vam se samopouzdanje poveća.
• Nikad, ali nikad ne prihvatajte totalni poraz! Nikad nije kasno da date sebi još jednu šansu. Nemojte nikad odustajati!
• Suočite se. Prihvatite. Prepustite se. Pustite da vreme odradi svoje.
Prestanite da stavljate anksioznost u centar paznje
Prestanite da organizujete vaše svakodnevne obaveze i aktivnosti u odnosu na vaše stanje.
Ne izbegavajte određene situacije kako bi ste udovoljili anksioznosti, jer ako to radite, anksioznost će se udobno smestiti u stolicu u vašem umu gde će sedeti i mučiti vas.
BUDITE GLAVNI!
Ako svoj život organizujete u odnosu na anksioznost, pomislite unazad… da li vam je anksioznost ikada nanela neku štetu? NIJE!
Gde god da ste bili, kod kuće ili negde napolju, uvek ste bezbedni.
Što više možete izlaziti iz svog "ograničenog prostora", brže ćete reprogramirati svoj podsvesni um da reaguje normalno na situacije koje vam inače izazivaju anksioznost.
Odvracajte misli
Odvraćanje misli - neka to postane vaša nova navika!
Odvraćanje misli jeste ključe uspeha da bi ste se u potpunosti otarasili anksioznosti. Kada ništa ne radite, onda se vaš svesni um odmara, dosađuje, na taj način vaš um se može ponovo fokusirati na stare anksiozne misli i navike.
Neka odvraćanje misli bude vaša nova navika. Ako razmislite malo o tome, ljudi koji vežbaju svakog dana neki sport, koji imaju neki hobi, koji su uključeni u bilo kakvu aktivnost, samo hrane svoje navike. Samo što su njihove navike zdrave, ne-anksiozne navike, odlične za odvraćanje misli.
VI TO TAKOĐE MOŽETE!
Kada imate slobodnog vremena, ispunite ga aktivnostima koje vam odvraćaju misli od anksioznosti, ili uveče, idite u krevet i spavajte. Kod kuće, u kolima ili bilo gde da ste, pustite glasnu muziku i pevajte uz nju.
ISPUNITE SVAKI MINUT VAŠE SVAKODNEVNICE.
Ne prisecajte se vaseg anksioznog stanja
Kako se vaša anksioznost bude povlačila, ne prisećajte se, ne zamišljajte, niti razgovarajte o mislima i senzacijama koje ste imali tada. Ako to radite, to će omogućiti vašem umu da se zadrži na tim sećanjima, potrebno je da pustite podsvesni um da zaboravi stare navike.
Ako odlučite da pričate o tome kako ste pobedili anksioznost, kada vam bude bolje, uradite to, ali budite površni po pitanju toga.
Recite ljudima da ste nekada bili anksiozni, ali ne ulazite mnogo u detalje.
Prestanite da se oslanjate na druge ljude
Prestanite da se oslanjate na druge ako imate anksioznost.
Oslanjanje na druge ljude vam daje samo privremen oslonac, a morate se suočiti sa situacijom svojom glavom. Niko vam ne može pomoći, SAMO VI SAMI! Pre nego što pokušate da kontaktirate nekoga za uverenje, STANITE, pomislite da tim korakom samo dodatno hranite vašu anksioznost, sami poradite na ovome. Pronađite tehnike koje vam najviše odgovaraju i URADITE TO!
Vi to možete… razmislite unazad malo, da li vam je iko ikada stvarno pomogao kada ste bili anksiozni? Uklonio simptome umesto vas? NIJE! Vi ste UVEK morali sami da se izborite sami; sami ste prolazili kroz tu oluju i izbavili se iz nje.
Od sada pa na dalje shvatite da vam niko ne može pomoći sem vas samih.. i vi imate moć da to uradite ovog trenutka!
Prestanite da govorite o vasem stanju
Ovde je potrebno veoma malo objašnjenja. Prestanite da ulazite u raspravu o vašem stanju sa drugim ljudima tokom razgovora. Ponovo kažem, ovo će samo zbuniti vaš podsvesni um, pri čemu će vaša loša navika opet uskočiti i postati još jača. Morate pokušati i zakopati tu lošu naviku, zaboraviti na nju, oduzeti joj moć.
Kada okončate neku svoju vezu sa drugom osobom i osećate se tužno, koja je najgora stvar koju možete uraditi? Da pričate o toj drugoj osobi! Što pre počnete da zaboravljate osobine te druge osobe, kako je izgledala, stvari koje vam je pričala itd… to ćete manje bola osetiti. A kada upoznate neku novu osobu koja vam se sviđa,… BIVŠA je zaboravljena … Mora da vam se nekada tako nešto dogodilo. Slično je i sa selidbom, prebacivanja iz jedne u drugu školu, gubitka kućnog ljubmca… bilo šta što podrazumeva gubitak nekoga ili nečega… gubitak, bol ili tuga postaju sve manji i manji.
Sami sebi nađite najbolji način za sticanje ove navike i vežbajte to. Pričanje o tome kako se osećate će samo dodatno hraniti vašu anksioznost.
Postepeno izbacite lekove iz upotrebe
Donesite odluku da izbacite iz upotrebe vaše lekove protiv anksioznosti. Razgovarajte sa vašim psihijatrom o postepenom smanjivanju leka. Ako vam doktor kaže da je trenutno nemoguće izbaciti lek iz upotrebe, budite strpljivi, ali neka to bude vaš plan na duge staze. Ne zaboravite da iako je važno da budete pod kontrolom doktora prilikom izbacivanja leka iz upotrebe i da morate uvek kontaktirati doktora pre toga, doktor vas zapravo ne može naterati da uzimate nijedan lek.
Anksiozna stanja mogu biti "zaštićena" pomoću lekova. To znači da vaše anksiozno stanje, koje stoji duboko u vašoj podsvesti, može biti sakriveno pomoću vaših lekova, što može umanjiti potencijalnu učinkovitost ovog programa. Da bi ste se u potpunosti otarasili anksioznosti, važno je da vaše stanje ne bude pod uticajem lekova. Ovo ne znači da vi nećete uspeti, hoćete, samo će možda duže potrajati.
Nikada ne započinjite proces izbacivanja leka iz upotrebe bez medicinskog nadzora! Izbacivanje leka iz upotrebe može proizvesti "povratnu anksioznost", međutim, omogućiće vam da se suprotstavite anksioznosti i pobedite je. Korišćenje lekova da bi ste kontrolisali anksioznost je isto kao kada bi ste stavili metalnu ploču između vaših nerava i vašeg mozga. Uklonite li metalnu ploču, simptomi se vraćaju. Ako se rukovodite savetima pročitanim ovde, vi ćete PRIRODNIM PUTEM zameniti vašu anksioznu naviku sa novim ne-anksioznim navikama.
Prestanite da posecujete doktore
PRESTANITE DA POSEĆUJETE BILO KOG DOKTORA NA KOG NALETITE
Ovo možda zvuči jednostavno, ali je veoma, veoma važno. Ovde pokušavamo da uradimo 2 stvari; prvo da dokažemo vašem svesnom umu da vam nije potrebno uverenje od doktora da bi ste ponovo bili dobro, MORATE prekinuti ovaj krug jer je to upravo ono što vas vrti u krugu tako što konstantno podseća vaš podsvesni um da vam je potrebno uverenje. Drugo, potrebno je da "reprogramirate" um da instinktualno (podsvesno) ne traži uverenje.
JEDINI način da ovo uradite jeste da "vežbate" novu naviku. Sve što više svesno sprečavate sebe u potražnji za uverenjem od doktora ili neke druge osobe, sve manje ćete to morati da radite. Uskoro će neurološke staze u mozgu koje stvaraju staro, anksiozno ponašanje biti zamenjene novim navikama.
Razmislite malo unazad, koliko često ste bili u poseti doktoru od kada ste razvili vaše stanje? Verovatno nekoliko puta. Osim prepisivanja lekova ili upućivanja kod nekog drugog, npr psihologa ili psihijatra, sve što je doktor uradio jeste to što vas je uverio da niste "bolesni" (neki doktori čak to i ne rade). Ok, ako je to sve što ćete dobiti od vašeg doktora... zašto uopšte ići? Mislim, zar već do sada niste imali dovoljno uverenja? Možete ići kod doktora kolko god puta želite i dobiti isti tretman svaki put... U čemu je onda poenta?
NIJE POTREBNO DA IDETE KOD DOKTORA!
PRESTANITE SA TOM ANKSIOZNOM NAVIKOM ODMAH!
Možete se pitati kako je to moguće a da ne postanete još više uplašeni. Odvraćanje misli! Svaki put kada pomislite neku negativnu misao ili iskusite neki novi simptom, razoružajte ga; ne dozvolite da misao ili senzacija stanu na put novim, ili osnaže stare navike. Onog trenutka kada se osetite anksiozno ili kad vam je loše, uradite nešto drugo za promenu. Pustite glasnu muziku, pevajte uz nju, pričajte s nekim na telefonu (ali ne spominjite vašu anksioznost). Radite to sve dok se simptomi ne povuku, ali NE KONTAKTIRAJTE NIKOGA za bilo kakvo uverenje.
Relaksacija
Verovatno ste već dosta puta čuli od drugih a i sami tako mislite, da je potrebno da se opustite. Znate vi to sve, i uporno pokušavate da se opustite, ali ipak ne ide. Nešto nije u redu.
Shvatite jedno - relaksacija se ne može na silu dozvati, relaksacija dolazi jedino sama od sebe. Da, dobro ste pročitali - sama od sebe. Sve što više vi pokušavate da budete opušteni, sve više niste opušteni, zar nije tako?
Da bi došlo do relaksacije, potrebno je da uvežbate tzv tehniku "ne radi ništa", odnosno da shvatite da nije potrebno da radite ništa po pitanju svog trenutnog stanja da bi ste se opustili.
Vidite, relaksacija znači ispuštanje u vodu svega onoga što vi uporno pokušavate da držite pod kontrolom. Vi možda uporno pokušavate da držite sve "konce u rukama" po pitanju vašeg stanja, ali upravo to vama ne dopušta da se opustite.
Ako vam ruke drhte, pustite ih da drhte, ako se znojite pustite da se znojite... Nemojte da mislite da vi imate određenu "odgovornost" prema tome što vam se događa i da je potrebno da uradite nešto da bi ste to zaustavili.
Nemojte pokušavati da izgledate normalno, ako se trenutno ne osećate tako. Na kraju krajeva, nemojte ni žudeti za relaksacijom, ona će sama doći! Jednostavno, neka vam ta misao o relaksaciji bude prisutna u vašem umu.
Olabavite malo. Drugim rečima, nemojte biti toliko zaprepašćeni svojim trenutnim stanjem, ma kakvo god da je. Kad ste vi spremni da se prepustite i da pruhvatite vašu tenziju i vaše trenutno stanje - to opušta vaš um! A kada je um opušten, i telo će biti opušteno. verujte mi.
Znači, ne treba da žudite toliko za relaksacijom, treba samo da je sačekate - ona će sama doći. Jer malo je paradoksalno da dođete do relaksacije ako to nasilno pokušavate da uradite.
Prepustite se, pustite da vaše telo samo od sebe nađe najbolji način da se opusti, ono to najbolje zna! Upravo tada kada budete malo olabavili i "prepustili bitku" i kada budete shvatili da uopšte ni nema nikakve bitke, tada ćete se opustiti, i možda iskusiti ono pravo osećanje opuštenosti, koje dugo vremena niste iskusili.
Upamtite, na prvom mestu je vaš mentalni stav prema tome šta vam se dešava, stav prema tenziji. Kada sve to svojim umom prihvatite i ne budete toliko zapanjeni, uslediće relaksacija.

crnibiser · samotvoja24

Istine i zablude
Anksioznost i depresija i fobije jesu samo skup nekih pogrešnih uverenja, predrasuda i misaonih obrazaca koji su se ukorenili u čovekovu podsvest, a kada se nešto ukoreni u podsvest (npr znate da vozite auto - to vam se ukoreni u podsvest posle određenog vremena), to onda predstavlja rutinu, nešto kao vaša druga priroda (second nature)... Vi tada počinjete da se usredsređujete na te misli, da non stop osluškujete sebe kako se osećate (fizički i psihički), da organizujete svoj život u odnosu na vaše "stanje", da izbegavate situacije od kojih vas je navodno "strah", a to su sve stvari koje vam baš čine suprotno - one dodatno osnažuju vaše stanje, npr anksioznost. To su vam sve neprijatelji!
Shvatite da se rešenje problema već nalazi u Vama. DA! Ali je prvo potrebno da zaista, svim svojim Srcem ŽELITE da se izmenite, da izađete iz tog stanja! Nemojte molim vas samo da sedite skrštenih ruku i čekate da lekovi "prorade" ili da vam možda psihijatar otkrije način kako da se izlečite.... Samo Vi sami Sebe možete izvaditi iz svog stanja!
Shvatite da je anksioznost jedan krug, i vi se vrtite u njemu. Vrtite se tako što osluškujete svoje telo, osluškujete kako se osećate, pa se prisećate svojih paničnih napada možda, pa strahujete od toga šta će biti, pa možda imate razna "šta ako?" razmišljanja, pa se plašite nekih situacija i izbegavate sve što vas može dovesti u te situacije.... Sve je to u podsvesti! To nije tamo dospelo preko noći, tako i da bi se izbacilo odatle, potrebno je izvesno vreme.
Da bi izašao iz tog kruga, potrebno je da čovek prestane da razmišlja o svom unutrašnjem stanju, odnosno da prestane da non stop proverava kako se oseća.... To nije dobro! Usredsredite se na spoljašnjost, potrebno je da svaki minut svog vremena ispunite nečim, na taj način svesni um će biti non stop zauzet i neće imati vremena da tumara po podsvesnom umu.
Kako se lljudi oslobađaju neke loše navike? Tako što se maksimalno trude da izbegavaju da rade tu lošu naviku. Anksioznost je samo jedan skup loših navika koje čovek ima... Pa zato prekinite sa tim lošim navikama.... Znači ovo je mnogo bitno, čovek treba da ignoriše fizičke simptome, to bude teško u početku, ali kad sve manje i manje pažnje pridajemo nečemu, to onda počne da se povlači samo od sebe.... i samim tim vi ćete sve manje i manje imati naviku da osluškujete sebe, dok se ta navika potpuno ne iskoreni iz podsvesti. Kad vam je teško, samo se setite da vam se do sada nikad ništa loše nije desilo od anksioznost, niti će vam se desiti!
Dakle prekinite da organizujete svoj svakodnevni život u odnosu na svoje stanje! Ako vas je nečega "strah", baš to treba da uradite! Inače, ako izbegavate nekakvu situaciju, jer vas je strah, taj strah će postajati sve veći... i tako u krug. Prekinite da istražujete svoje simptome, svoju "bolest", to samo podseća vašu podsvest o vašim navikama. Prekinite da zakazujete i odlazite kod lekara na kojekakve preglede... Prestanite da pričate i da se prisećate vaših paničnih napada, jer i to samo dodatno osnažuje podsvest i podseća je o vašem stanju....
Ispunite svaki minut svog vremena nečim. Znači nema sedenja u mraku ili ležanja na krevetu i razmišljanja "o životu" i slično tome. Nema toga više! Ako ne možete da zaspite uveče, ustanite i legnite tek kad vam se stvarno spava. Nikako ne treba ležati i razmišljati, jer, pogađate o čemu ćete razmišljati... Okrenite se pozitivnim stvarima, ispunjavajte podsvest lepim i pozitivnim mislima.... Organizujte svoj dan maksimalno, i to npr: sada ću da čitam knjigu, sada ću da pozovem nekoga telefonom, sada ću da napravim nešto za jelo, sada ću da izađem u grad, sada ću pogledam neki film, sada ću malo da prošetam, sada ću da se odvezem negde kolima ili autobusom gde nikad nisam bio....
Još jednom, ne zaboravite - ne suprotstavljajte se tome što vam se dešava, pokušajte da maksimalno ignorišete simptome. Nemojte im pridavati nikakav značaj, pokažite tom vašem stanju ko je pravi gazda! Samo se prepustite... Ispunjavajte se pozitivnostima, verujte da ćete biti bolje! Radite ono što vam prija, izbegavajte stresne situacije, izbegavajte ljude koji vam ne prijaju. Opuštajte se maksimalno, prihvatite Sebe takve kakvi ste, nemojte bežati i pitati se zašto se baš vama to dešava. Ne oslanjajte se previše na druge ljude i ne očekujte da će neko drugi umesto vas rešiti Vaše probleme. Niko ne treba da posustaje lako. Postanite svesni da ste jači i moćniji od tamo neke anksioznosti ili čega već.

Anđela · **inso umjetnica**

Hm, ja stalno imam lupanje srca i nervozni stomak ali to pripisujem nekoj periodičnoj nervozi i uznemirenosti, mada svi ovi tjekstovi su me podsjetili na mene u mnogo toga.
Možda ja nisam u nekom ozbiljnom stadiju, ali ipak.. Rolling Eyes

_GaMBiT_ · Odomaćeni član

skoro mi je brat imao vecinu tih simptoma anksioznosti, ali srecom bila je lazna uzbuna...

znam bas da sam mu sve to isto nasao na netu, i bio se zabrinuo, ali kad ga je sve proslo, pao mi je kamen sa srca...

*kissy* · ***zauvijek njegova***

nikako ne treba uzimati lijekove bez pregleda lijecnika,jer za svaku od tih bolesti postoji odredena vrsta lijekova sa razlicitim ucincima i to ce samo lijecnik najbolje procjeniti,neki od lijekova vrlo lako mogu izazvati ovisnost stoga oprez