Да ли се језик може наследити?

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**

У суботу, 25.11.2006, у Политикином „Културном додатку“ изашао је интригантан чланак који, чини ми се, заслужује да буде понуђен овом нашем језичком аудиторијуму на размишљање:

На граници чуда
НАСЛЕЂЕНИ ЈЕЗИК
Петар Пајић

За језик се каже да је у бићу сваког човека, односно да је у бићу сваког народа који тим језиком говори.
Другим речима, језик и биће су исто.

Па, ако је то тако, а сигурно да јесте, може се поставити питање да ли језик у себи садржи и генетичке одлике народа у чијем је бићу, односно, да ли се језик може наследити?

Да ли се, док је јединка још у стадијуму фетуса, већ тада, заједно са другим органима, почиње да развија и њен језик?

Док се оваква претпоставка не докаже, за науку ће она представљати обично булажњење, али за људе који верују у чуда, та чињеница је сасвим извесна. Да и сам поверујем у то да језик наслеђујемо, убедила су ме два невероватна случаја који говоре о истом, а десила су се на сасвим супротним крајевима света.

О првом је писала светска штампа: у Америци се родило дете које није хтело од мајке да учи енглески језик, већ је за сваку ствар имало неку своју реч. Забринути родитељи обратили су се педијатру, овај је у помоћ позвао логопеда, овај лингвисту и – лингвиста је, на опште запрепашћење, открио да је дете проговорило окамењеним језиком индијанског племена Команча. Несумњиво је да је неки дететов пра-предак био Команч, и да је потомак наследио његов језик.

Други случај десио се код нас и из праксе је мог пријатеља неуропсихијатра, који ми га је испричао. Овог пута јунак је наш човек, домаћин из једног села у Србији, који је доспео на нервну клинику зато што је одједном са својим укућанима и осталим светом престао да комуницира на српском, а почео да говори језиком који нико није разумео. „Једне ноћи“, каже мој пријатељ, „док су остали болесници спавали, поверио ми се шапатом, наравно на српском, да му место није ту, другим речима да није луд, али да мора да говори својим језиком, јер је то јаче од њега. Који је тај његов језик био, остаће непознато, јер ником није пало на памет да зовне језичког стручњака који би открио тајну и дешифровао речи које су у том човеку биле јаче од њега.

Сада се поставља питање: откуда у човеку речи које нису учене? У оном малом белом Индијанцу у Америци, и у овом нашем домаћину? Ко је то проговорио из њих? Да ли се, као и многе друге особине, од својих предака може наследити и језик? Да ли архетипске слике које носимо говоре да се може наследити памћење и искуство?

(преузето са www.vokabular.org)

EGO! · Stojke's bitch!

Ne znam.. Nije da verujem, a nije ni da ne verujem.
U svakom slučaju, da se nasleđuje - bila bih ponosna da nasledim srpski jezik. Very Happy

aureliano · ♣ El Capitán ♠

Mislim da ne ali lako mogu biti u krivu.

Ohanzee · **.:Tale Believer:.**

tema ima dodirnih tacaka i sa parapsihologijom Rolling Eyes

... no... jezik je u pitanju...

nesto nisam siguran da je to moguce...

kako ja to vidim... primer

kupite racuar... prazan je... nema operativni sistem.... komponente perfektno funkcionisu ali komp nista ne moze da radi... ubacite windows na srpskom... ubacite jos koji program... i racunar radi onako kako ste ga vi "naucili"...

mislim da je tako i sa nama... kada smo beb, slusamo svaki dan roditelje koji govore nekim jezikom... upijamo... i kasnije progovorimo tim istim jezikom...

mada sve je moguce Rolling Eyes

EGO! · Stojke's bitch!

...Ali ipak ne možeš da porediš živog stvora sa mašinom. Wink