Демон

Charmed · Malo ~ mače ~

Демон

У религији, народним предањима и митологији, демон је натприродно биће, Божија творевина које је уопштено описано као злоћудни дух (мада ван монотеистичких вера не мора бити зао). Демон се може призвати и контролисати, што се углавном постиже магијским ритуалима. Такође се често помиње да демон „опседа“ некога или да је ушао у његово тело, под чиме се подразумева да је за поступке те особе одговоран демон или више њих, а не сама особа.

У старој Грчкој реч демон није имала негативну конотацију: Платон, на пример, у Гозби као демона означава чак и Ероса (или Ерота), старогрчко божанствo везано за љубав и жудњу. Са друге стране, у монотеизму демони су увек злих намера и кушају или опседају човека. Еквиваленти добрих старогрчких демона могли би се можда донекле пронаћи међу хришћанским анђелима, јер су бића створена од Бога. Најпознатије помињање демона у хришћанству вероватно је у Новом Завету, када Христ истерује демоне из поседнутог човека пославши их у крдо свиња место у ништавило, тиме ослобађајући човека, и показујући самилост чак и према демонима.

У данашње доба се веровање у демоне често сматра сујеверјем, мада постоје многе религије које пропагирају веру у њихово постојање, као и она веровања која их схватају као метафоре или симболе, а не стварна бића. Веровање у демонске силе данас је најизраженије у неопаганизму.

Хришћанство проповеда да демони постоје и да имају одређену им моћ, али да само од човечије воље зависи да ли ће га демон надвладати или не. Верујући човек има већу власт од демона, јер као заштитника има Бога, Његове светитеље и анђеле. Онај човек који напусти Бога и одбацио заштиту анђела чувара, увек добије једног или више демона пратиоца.

Charmed · Malo ~ mače ~

Лилит

Лилит је месопотамски женски демон ноћи, и за њу се верује да може да науди мушкој деци. Идеја о Лилит као првој Адамовој жени појављује се тек у средњем веку.

У Kњизи о постању 1:27 пише: "И створи Бог човека ои ибличју својему, по обличју Божијему створи га; мушко и женско створи их" (пре описа стварања друга (Еве) Адаму од његовог ребра у 2:22) Одавде неки изводе закључак да је Адам имао жену пре Еве. Наводно је Лилит створена у истом тренутку кад и Адам, а напустила је својевољно Еден одбијајући да се потчини Адаму током сексуалног чина тако што би лежала испод њега. Ово би ставило Лилит у јединствену позицију да је напустила Еден пре првог греха.

Charmed · Malo ~ mače ~

Мефистофелес

Мефистофелес (такође Мефисто, Мефистофилус, Мефист и Мефистофилис ) је име једног од главних демона у хришћанској митологији. Мефисто се често користи као друго име за Сатану или Ђавола. Пошто су легенде о њему настале већином тек у периоду Ренесансе, Мефистофелес се не појављује у Библији. Ипак, по неким небиблијским хришћанским списима и многим седамнаестовековним причама, Мефистофелес је био први који се прикључио Луциферуу побуни против Бога на почетку времена. Када су побуњени анђели кажњени и прогнани из Раја, Мефистофелес је у Пакленој хијерархији добио место одмах испод Луцифера.

Најпознатија Мефистофелесова „улога“ јесте у легенди о Фаусту, који продаје своју душу Ђаволу. Ова легенда је записана у неколико верзија од којих је најпознатија Гетеова (Johann Wolfgang von Goethe) драма Фауст (у два дела). Мефистофелес се у Гетеовом делу сâм Фаусту представља као пали анђео, а такође се у "Прологу на небу" појављује у пријатељско-пословном разговору са Богом.

Charmed · Malo ~ mače ~

Сукубус

У средњовековним легендама, сукубус (лат. succubus, succubi; од латинског succubare што значи „лежати испод“) је женски демон који заводи мушкарце (поготово монахе) у сновима, наводивши их на сексуални чин. Оне црпе енергију из мушкараца, тако да се ови не могу суздржати, често до тачке исцрпљености или чак смрти. У предањима Лилит је била сукубус, као и Лилин и Русалка.

По „Вештичијем чекићу“ („Malleus Maleficarum“), сукубус скупља семе неког мушкарца којим инкубус касније оплоди неку жену. Сматра се да су деца настала на овај начин подложнија утицају демона.

Оноре де Балзак је написао кратку причу „Сукубус“ чија је тема суђење жени за коју се сматрало да је сукубус, 1271. године. Између осталог била је оптужена да косу користи за замршавање својих жртви. Од шеснаестог века, скулптура сукубуса на улазу у кафану означавало ју је као јавну кућу.

(izvor Vikipedija)

coco_bill · Zli carobnjak-lingvista

majadim · Iskusni član

Ja i dalje ne mogu da verujem da ima jos takvih razmisljanja?
Moje misljenje je da je sve to neistina.

Charmed · Malo ~ mače ~

Da nesto postoji postoji,dal je to Demon ili Duh ili ili ili ......to se samo nagadja...

stimi · Početnik Domaćeg.de

Demoni u slovenskim književnostima najčešće su hrišćanskog ili folklornog porekla, a ređe potiču iz mitološke tradicije orijentalnih naroda, scijentističkih učenja i hermetičnih tradicija. Izbor, učestalost, način prikazivanja, i funkcije demona u fikcionalnim predstavama, zavise od opšteg pogleda na duhovni svet u vreme nastanka dela, rasprostranjenosti verovanja uključenih u književni tekst, otvorenosti, epohe, žanra i autora za prihvatanje motiva iz drugih književnosti i mitologija, i konkretnih sklonosti i poenti koje se iskazuju tekstom.

Pored demona u koje veruju svi Sloveni, postoje i posebnosti u demonološkim tradicijama istočnih, zapadnih i južnih Slovena, naroda i etničkih grupa, kao i unekoliko različito poimanje odnosa prema demonima u različitim veroispovestima. Pisci su u biranju demona kao lika, svođenju, tipizovanju i dograđivanju njihovih odlika u fikcionalnim delima odrazili i deo tih razlika koje proizilaze iz osobenosti mitološkog predloška - na primer istočni Sloveni veruju u kikimore koje nisu poznate u narodnim verovanjima južnih Slovena, dok se zduhači ne sreću u folklornim zapisima na slovenskom istoku. Ostale razlike i srodnosti proizilaze iz poimanja funkcije književnosti, poetike teksta i žanra, te posebnim odlikama koje individualni stvaralac pridaje prikazu demona. Dvojstvo dijahronog i sinhronog načela sadržano je u pojmu književnoistorijskih tipova predstavljanja demona, jer tipovi mogu da "ukorače" u istorijski tok "preskačući" pojedine odsečke u neprekidnom nadovezivanju epoha i dela, ali mogu da imaju i naznake istorijskog, jer predstavljaju dominantan tip u određenom periodu književne istorije.

SrXXX · Početnik Domaćeg.de

Pffff...Ma ja u to nevjerujem.

coco_bill · Zli carobnjak-lingvista

Zna li neko nešto o demonu koji je predstavljen kao žena sa glavom orla? Ne radi se o Harpiji već obrnuto. Harpija je sa glavom žene i telom ptice grabljivice.

Sinoć sam imao košmar sa njom, pa sam se setio da sam negde viđao tog demona (stripovi, časopisi...). Mr. Green

Ragnaroch · Početnik Domaćeg.de

Demoni više nisu u paklu, oni su ljudi. Onog trenutka kada je čovek postao inteligentan on je postao gori od bilo kog demona. Ko mi ne veruje , izgleda nije dobro učio istoriju. Izgleda da danas puno ljudi opseda druge, ubija bez granica... A šta je to nego demonsko delo.