Васко Попа

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**

Слободан лет

Пусти нас да одлетимо
Из твог двора без темеља

у звезде сам вас ковао
Под сводом своје лобање
Одлетите ко вам брани

Пусти нас да пропаднемо
Сваки нас лет у двор враћа

Ту сам вас птице чекао
Одрежите себи крила
Слободан да вам буде лет

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**

Звездознанчева оставштина

Остале су за њим његове речи
Лепше него свет
Нико не сме у њих да се загледа

Чекају на окукама времена
Веће него људи
Ко може да их изговори

Леже на мутавој земљи
Теже него кости живота
Смрти није пошло за руком
У мираз да их однесе

Нико не може да их подигне
Нико да их обори

Звезде падалице главе склањају
У сенке његових речи

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**

Ништарија

Ништаријо спавала си
И сањала да си нешто
Нешто се запалило
Пламен се превијао
У мукама слепим

Пробудила си се ништаријо
И грејала леђа
На пламену из сна

Ниси видела муке пламена
Читаве светове мука
Кратковида су ти леђа

Ништаријо заспала си опет
И сањала да си ништа

Пламен се угасио
Муке су његове прогледале
И угасиле се и оне блажене

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**

Звезде избеглице

Погледале сте се звезде
Кришом да небо не види
Мислиле сте добро

Разумеле се наопако

Освануле сте хладне
Далеко од огњишта
Далеко од капија неба

Погледајте мене звезде
Кришом да земља не види
Дајте ми знакове тајне
Даћу вам вишњев штап

И путању једну моју бору
И водиљу једну трепавицу
Кући да вас врате

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**

Зев над зевовима

Био једном један зев
Ни под непцима ни под шеширом
Ни у устима ни у чему

Био је већи од свега
Већи од своје величине

С времена на време
Тама би му тупа тама очајна
Од очаја ту и тамо блеснула
Мислио би човек звезде

Био једном један зев
Досадан ко сваки зев
И још изгледа траје

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**

“U osmehu”

U uglu usana
Pojavio se zlatan zrak
Talasi sanjare
U šipražju plamenova

Plavooke daljine

Savile se u klupče

Podne mirno sazreva

U samom srcu ponoći

Gromovi pitomi zuje

Na vlatima tišine

(1951)

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**

“Pre igre”

Zažmuri se na jedno oko
Zaviri se u sebe u svaki ugao
Pogleda se da nema eksera da nema lopova
Da nema kukavičjih jajaZažmuri se na drugo oko

Čučne se pa se skoči
Skoči se visoko visoko visoko
Do navrh samog sebe

Odatle se padne svom težinom
Danima se pada duboko duboko duboko
Na dno svoga ponora

Ko se ne razbije u paramparčad
ko ostane čitav i čitav ustane
Taj igra

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**

Oca pravoga nisi imala

Majka ti nije bila kod kuce
Kada si u sebi svet ugledala
Rodila si se greškom

Imaš stas napuštene provalije
I sva na odsutnost mirišeš
Rodila si sebe sama

Vrtiš se u plamenim traljama
Razbijaš sebi glavu za glavom
Skaceš sebi iz usta u usta
I staru grešku podmlađuješ

Sagni se gola ako možeš

Do moga poslednjega slova
I pođi njegovim tragom

Sve mi se čini sirotice
Da u neku prisutnost vodi

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**

“kalenić”

Otkuda moje oči
Na licu tvome
Anđele brate

Boje sviću
Na ivici zaborava

Tuđe senke ne daju
Munju tvoga mača
U korice da vratim

Boje zru
Na lakoj grani vremena

Otuda tvoj inat lepi
U uglu usana mojih
Anđele brate

Boje gore
Mladošću u mojoj krvi

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**

vučja so

Dok ne zaledi lavež
I zarđaju psovke i crknu baklje
Sveopšte hajke

I dok se svi ne skljokaju
Praznih ruku u sebe
I pregrizu jezik od muke

I silnici psoglavci s nožem za uvo
I hajkači sa polnim udom na ramenu
I lovački zmajevi vukožderi

Četvoronoške puzim pred tobom
I urlam u tvoju slavu
Kao u velika
Zelena tvoja vremena

I molim te stari moj hromi bože
Vrati se u svoju jazbinu

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**

“spomenik kiseoniku”

Rujni neki vetar me naneo

U ovu širokogrudu zemlju

Iz čijeg srca je izraslo

Zelenooko drvo života

Diše i tako napaja

Jednu malokrvnu zvezdu

Prestrašili me spomenici lutkanima

Opremljenim hladnim i vatrenim

I drugim nevidljivim oružjem

Nigde me nije obradovao

Spomenik kiseoniku

Naoružanom lišćem

I cvećem i plodovima

I drugim zrelim istinama

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**

“nebesko putovanje”

Na snimku
Načinjenom na brežuljku iznad Jabuke
Vide se moja zemaljska saputnica i ja

Držimo se za ruke
Ona u letnjoj haljini s naramenicama
Ja u košulji podavijenih rukava

Zakoračili smo s vrha brežuljka
na ravno nebo pred nama

Na snimku
Načinjenom pre trideset godina
Ne vidi se do koje smo zvezde stigli

Sočivo nas je uhvatilo s leđa
Ništa sa naših lica
Neće se pročitati