Skraćenice

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**

Dragoljub Zbiljić

Skraćenice

Skraćivanje reči i višečlanih naziva, prvenstveno u pisanju, ali i u govoru, odavno se primenjuje u saopštavanju misli i osećanja. Činjeno je to još u staroslovenskom jeziku, za koji su stvorili pismo solunska braća Ćirilo i Metodije i iz kojeg se, kasnije, izdvojio i razvio srpski jezik. Skraćivanjem reči služio se i Vuk Stefanović Karadžić. U svojoj Pismenici serbskoga jezika (1814), na primer, Vuk u primerima za deklinaciju skraćuje nazive padeža na ovaj način: i. (imenitelni padež, kako se tada zvao nominativ), r. (roditelni), d. (datelni), v. (vinitelni) itd. Danas su skraćenice za padeže: n. (nominativ), gen. (genitiv), dat. (dativ), ak. (akuzativ), vok. (vokativ), instr. (instrumental) i lok. (lokativ). Udžbenička i ostala jezička literatura, međutim, poznaje i ovakvo skraćivanje za padeže: N (nominativ), G (genitiv), D (dativ) itd., i to ili bez tačke, kao što je ovde napisano, ili s tačkom: N. (nominativ) itd.

Opšte skraćenice

Danas su u upotrebi mnoge tzv. opšte skraćenice s tačkom: t. (tačka), g. (godina i gospodin), l. (lice), n. e. (nove ere), t. g. (tekuće godine), v. d. (vršilac dužnosti), br. (broj), i dr. (i drugi, i drugo), prof. (profesor), inž. (inženjer; nikako ing. jer kažemo inženjer, a ne ingenjer), itd. (i tako dalje). Bez tačke se pišu, između ostalih, l (litar), m (metar), mm (milimetar), dr (doktor), mr (magistar), gđa (gospođa), gđica (gospođica), Bgd (Beograd), Zgb (Zagreb). Za dve poslednje skraćenice ima predloga i da se pišu s tačkama (Bgd. i Zgb.). Mislimo da su tu tačke nepotrebne baš koliko su nepotrebne i u skraćenicama dr i mr, na primer, jer su d i b poslednja slova u rečima, kao što su poslednja slova r kod dr i mr.

Kako se i na ovim primerima vidi, moguće su različite kombinacije u skraćivanju pojedinačnih reči. Skraćuju se, naravno, one reči koje je moguće lako prepoznati i pročitati, pogotovo one koje se često ponavljaju. Ovakve skraćenice čitaju se obično kao potpune reči. Dakle, izgovorni lik zapisane rečenice, na primer: Skupu je prisustvovao i prof. dr Marko Marković biće: Skupu je prisustvovao i profesor doktor Marko Marković.

Ovakav tip skraćenica ne stvara posebne nevolje, pa o njima na ovom mestu nećemo detaljnije govoriti.

Verzalne skraćenice

Više pažnje posvetićemo drugoj vrsti — tzv. složenim skraćenicama ili verzalnim skraćenicama (akronimima), kako se još nazivaju. Njih čine početna slova višečlanih naziva.

Zapaža se, uglavnom, da u vezi sa složenim skraćenicama postoji problem načina pisanja, načina čitanja i pitanje promene po padežima. Jedna grupa ovih skraćenica piše se velikim slovima bez tačaka i razmaka među slovima: SRJ (Savezna Republika Jugoslavija), RS (Republika Srbija i Republika Srpska), APV (Autonomna Pokrajina Vojvodina), SANU (Srpska akademija nauka i umetnosti), CANU (Crnogorska akademija nauka i umjetnosti), SKZ (Srpska književna zadruga), LMS (Letopis Matice srpske), VMA (Vojnomedicinska akademija) i sl. One se čitaju najčešće tako što se izgovaraju kao da su napisane pune reči: u SRJ (u Saveznoj Republici Jugoslaviji), ali se mogu čitati i skraćeno, slovo po slovo: „s-r-j”, ili kao zasebne reči: SANU, CANU („sanu”, „canu”), na primer. U praksi su to uglavnom nepromenljive reči, odnosno skraćenice, ne dobijaju padežne nastavke: iz SRJ, iz SANU, iz SKZ, iz APV.…

Druga grupa ovih skraćenica takođe sadrži velika slova bez razmaka u pisanju, ali u promeni, najčešće, dobija padežne nastavke: od JAT-a, po JUS-u, u BIGZ-u, iz NATO-a, iz NOB-a, u PTT-u, iz MMF-a itd. Ove se skraćenice čitaju tako kako su napisane: od „jata”, po „jusu”, u „bigzu” itd., zatim prema imenima slova latinice: u „pe-te-teu”, iz „em-em-efa”, ili kao da je napisana puna reč, tj. naziv: iz Međunarodnog monetarnog fonda.

Kad je reč o skraćenicama ove vrste koje nam stižu iz stranih jezika, različito se postupa u pisanju i čitanju. Pojedine od tih skraćenica prilagođene su našem jeziku (naveden je primer: NATO — North Atlantic Treaty Organization, iz NATO-a, a tako se može pisati i IFOR, od IFOR-a i sl.), dok druge nisu, pa se mogu pisati ili latinicom (BBC, iz BBC-ja, u BBC-ju, ITN, iz ITN-a) ili — što je našem jeziku i pismu primerenije — ćirilicom: Bi-Bi-Si, iz Bi-Bi-Sija, Aj-Ti-En, iz Aj-Ti-Ena. Skraćenice prilagođene našem jeziku čitaju se kao naše reči: nato, iz natoa, ifor, iz ifora, ili prema stranom izgovoru: „bi-bi-si”, iz „bi-bi-sija”, „aj-ti-en”, iz „aj-ti-ena”… Rekosmo, tako se čitaju, izgovaraju, a pišu se kako je prethodno navedeno.

Postoji jedna naročita vrsta skraćenica koje po svojim osobinama, sa svojim rodom i padežima, funkcionišu kao prave reči. Takve su, na primer, Tanjug, Nolit, Simpo, Jugoturs. U sastav takvih reči ulaze početna slova, ali i delovi reči (Tanjug = Telegrafska agencija nove Jugoslavije, Nolit = Nova literatura). Njih neki lingvisti nazivaju verbalizovane skraćenice.

Neke od verzalnih skraćenica ili akronima prelaze u reči kroz prilagođavanje u načinu pisanja i izgovaranja, ali i zadržavaju mogućnost pisanja kao prave skraćenice. Primeri za to su: Avnoj, Avnoja i AVNOJ, AVNOJ-a, Nin, Nina i NIN, NIN-a, Bitef, Bitefa i BITEF, BITEF-a, zatim stranog porekla: FIAT, Fijat (ital. fabrika), fijat (kola, automobil), UNESKO i Unesko, UNPROFOR i Unprofor itd.

Već i navedeni primeri pokazuju koliko je u našem pravopisu to nerešeno pitanje ili su ta rešenja neujednačena, bez preciznijeg sistema po kojem bi se postupalo, s prilično rastegljivim pravilima, ponekad bez dovoljno logičnosti. Posebno je nedovoljno precizno rešeno pitanje promene po padežima. Razume se, reč je o skraćenicama sastavljenim od početnih slova, zatim od početnih slogova ili od početnih slova i slogova.

Najveći broj stručnjaka nije u dilemi kad su u pitanju skraćeni nazivi koji su, zahvaljujući povoljnim kombinacijama slova i slogova, dobili karakter „pravih” reči. To su takve kombinacije koje je, zbog postojanja pravilnog rasporeda samoglasnika, lako izgovarati. Takve reči, u stvari, postaju prave imenice koje imaju svoj akcenat i rod i na čijoj se osnovi može dobiti neka druga reč — pridev ili imenica, recimo. Tu spadaju, između ostalih, spomenute reči — skraćenice: Tanjug (Tanjuga, Tanjugov, tanjugovac), Nolit (Nolita, Nolitov, nolitovski), Nin (Nina, Ninov, ninovac, ninovski), Jat (Jata, Jatov, jatovac), Skoj (Skoja, Skojev, skojevac, skojevski). Tu spadaju i reči — skraćenice koje su poreklom od stranih skraćenica i kod kojih je došlo do izvesnog prilagođavanja: Fijat, Fijata, Fijatov; Cija, Cije, Cijin; Unra, Unre, Unrin; Fifa, Fife, Fifin; Unesko, Uneskov (ali: UNESKO-ov); Unicef, Unicefa, Unicefov itd. Kako se vidi, ovde se svuda padežni nastavci dodaju direktno na osnovu, kao i sufiksi kojima se grade nove reči. Kada se ovakve skraćenice pišu velikim (verzalnim) slovima, onda se između njih i padežnih nastavaka piše crtica: NIN, NIN-a, JAT, JAT-a. Ovakav postupak je manje običan kada se radi o sufiksima za građenje reči: NIN-ov, NIN-ovac, JAT-ov, JAT-ovac.

U promeni po padežima drukčije se postupa sa skraćenicama koje se pišu samo velikim slovima i u svom sastavu imaju samo suglasnike: SRJ, LMS, RTV, SKZ, MMF, PTT itd. Jedni preporučuju da se ovakvim skraćenicama u pisanju ne dodaju padežni nastavci bez obzira na to da li se čitaju sricanjem, slovo po slovo ili prema imenima latiničkih slova („s-r-j”, „er-te-ve”). Drugi predlažu dodavanje padežnih nastavaka nekima od ovih skraćenica (MMF, MMF-a, PTT, PTT-a). Treći — kojih je, istina, najmanje — preporučuju da se sve skraćenice ove vrste menjaju po padežima, da se uz njih posle crtice pišu nastavci odgovarajućih padeža makar se te skraćenice sastojale od jednog jedinog slova (N, N-a, N-u itd., na primer).1 Znači, po tom mišljenju, svim verzalnim skraćenicama od jednog slova pa nadalje treba priznati status imenice i dodavati im padežne nastavke prema krajnjem slovu. Tamo gde je težak izgovor, zbog teškog suglasničkog sastava, slova bi se čitala po abecednom nazivu: RTS, RTS-a („er-te-es”, „er-te-esa”), RS, RS-a („er-es”, „er-esa”), N, N-a („en”, „ena”) itd.

Većina stručnjaka, za sada, ne podržava ovakvo rešenje, iako bi to moglo doneti jednostavnost i ujednačenost u pisanju i izgovaranju ove vrste skraćenica. Treba podsetiti da je sličan princip u pisanju i izgovaranju ovih skraćenica u primeni bio u tzv. zapadnoj varijanti (nekadašnjeg) srpskohrvatskog jezika, a danas u pravopisu hrvatskog književnog jezika.

U srpskom jeziku, međutim, i ranije i danas postoji veliko šarenilo u pisanju verzalnih skraćenica. Postoje veće neujednačenosti i kontradiktornosti u rešenjima, počev od Pravopisa srpskohrvatskoga književnog jezika (1960) pa do novih priručnika — Pravopisa srpskoga jezika M. Pešikana, J. Jerkovića, M. Pižurice (izdanje Matice srpske, Novi Sad 1993), Pravopisa srpskoga jezika sa rečnikom R. Simića, Ž. Stanojčića, B. Ostojića, B. Ćorića, M. Kovačevića (izdanje ITP-a „Unireks” i ČIP-a „Štampa”, Beograd—Nikšić 1993), zatim Pravopisa srpskog jezika dr Milorada Dešića (izdanje „Nijanse” i „Unireksa”, Zemun—Nikšić 1994).

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**

Nered u pisanju skraćenica

Kad je reč o našoj štampi, ali i publikacijama bilo koje vrste, verujemo da nećemo pogrešiti ako kažemo da u pisanju i promeni složenih skraćenica po padežima vlada takav nered da je to neprihvatljivo. Na takav zaključak obavezuje nas struka, iako znamo da će se to još dugo i dopuštati i prihvatati. Bilo koje novine da otvorimo i prelistamo, časopis, knjigu — takođe, već na prvim stranicama srešćemo se s različitim načinom pisanja složenih skraćenica i njihove promene po padežima. Uz to, na jednoj istoj stranici novina, na primer, čak i u istom tekstu zapazićemo da se jedna ista skraćenica čas menja, čas ne menja po padežima.

Dva su osnovna razloga zašto je to tako. Jedan jeste taj što danas kod nas u televizijskim, novinskim, izdavačkim i drugim kućama ne postoje lektorske službe, ili — ako koji lektor i postoji — o tom važnom poslu gotovo niko ne brine na odgovarajući način niti tome pridaje potrebnu pažnju. Drugi razlog je taj što naši pravopisi i pravopisni priručnici nisu dovoljno jedinstveni u preporukama u vezi sa pisanjem i promenom ovih skraćenica po padežima. Stručna literatura o ovom pitanju takođe je nedovoljno jedinstvena.

Različita mišljenja

Karakteristična su tri mišljenja lingvista. Jedno od njih je da „sama skraćenica — nije reč”, ne funkcioniše kao reč u jeziku i ne sleduje joj određivanje „po gramatičkom rodu, broju, promenljivosti po padežima i sl.”, pa se mora „smatrati u najmanju ruku neprirodnim da se skraćenice govore onako kako su napisane”2. Po drugom mišljenju — „Sve skraćenice, makar se sastojale od jedne reči, treba tretirati kao odgovarajuće imenice, tj. priznati im akcenat, rod, broj i promenu po padežima”, i tu „kompromisa ne može biti”3. Treće mišljenje verovatno zastupa najviše lingvista. Ono bi se sastojalo u sledećem: složene skraćenice koje su po svom glasovnom sastavu usklađene s prirodom našeg jezika u vezi s glasovnim sastavom reči čini pravim rečima „njihova deklinabilnost”4 i „u običnom govoru vrlo [je] jaka težnja da se skraćenice menjaju po padežima ako su svojim oblikom slične običnim imeničkim rečima, a iz govora to prelazi i u pisanu reč”5.

Šta o ovako različitim gledištima reći?

Moglo bi se kazati da skraćenice ove vrste nisu — po svom postanku — obične reči. Nisu to u klasičnom smislu, ali i one često postaju reči i služe nam u komunikaciji kao i sve druge reči. Stoga, dakle, nismo dovoljno precizni ako kažemo da skraćenice nisu reči i da ne funkcionišu kao reči. Da pojedine skraćenice ulaze u rečnički potencijal ili nam služe kao leksičke jedinice, uveriće nas primeri kao Bitef, Bemus, Mesam, Tanjug, Nin, Nolit, Fijat (fabrika) i fijat (kola) itd. Očigledno, ove reči — koje su poreklom skraćenice i koje se mogu prema odredbama u našim pravopisima pisati i verzalom (BITEF, BEMUS, MESAM, TANJUG, NIN itd.) — imaju svoj rod, broj i mogu se menjati po padežima (Bitefa, Bemusa, odnosno BITEF-a, BEMUS-a). Imaju, prema tome, sve karakteristike reči, u ovom slučaju imenica, u našem jeziku. Njihova je funkcionalnost sasvim očigledna a i s lingvističkog stanovišta u ovakvim slučajevima ne radi se o veštačkim glasovnim konstrukcijama i govornici ili pisci ne moraju ni biti svesni (uvek) da je tu reč o skraćenom nazivu.

Nije nam prihvatljivo gledište po kome „na govornom planu nema skoro nikakve potrebe da se reči skraćuju” 6. Moguće je veći broj skraćenica prihvatiti „kao fenomen pisanog, a ne govornog jezika”7, ali bi bilo pogrešno prihvatiti kao konačnu istinu da je ekonomičnost u govoru nebitan fenomen. Počesto jeste bitnija ušteda u prostoru prilikom pisanja, ali je veoma važna — i ušteda u vremenu prilikom govora. U tom smislu se ne može reći da su skraćenice pogodne i funkcionalne za pisano, a ne i za govorno saopštavanje informacija, kako kaže citirani autor teksta iz Politike.

Istina je da nisu sve složene skraćenice kao sve druge reči. Neke od njih nemaju takav sastav da bi se mogle jednostavno izgovarati i menjati po padežima (RS, SRJ, BJRM i sl.). Ipak, naše je mišljenje da sve one skraćenice koje po svom sastavu liče na ostale naše promenljive reči treba menjati po padežima i u pisanju i, naravno, u njihovom izgovaranju, jer naš jezik pripada tzv. deklinabilnim jezicima, bolje rečeno jezicima u kojima se padežnim nastavcima iskazuju različita značenja. U tom smislu, ako skraćenicu u rečenici ostavimo bez odgovarajućeg padežnog nastavka, rizikujemo mogućnost otežanog sporazumevanja, što je nedopustivo samim tim što je osnovna funkcija jezika — što lakše i brže sporazumevanje.

U našoj štampi, međutim, kao i u publikacijama svih vrsta, postoji veliko, nepotrebno i nefunkcionalno šarenilo kad je o ovom pitanju reč. Negde se jedne iste skraćenice menjaju, drugde se ostavljaju bez promene, bez padežnog nastavka, onda se čas menjaju, čas ne menjaju. I to, čak, i u okviru istog teksta, pa i iste rečenice! Evo karakterističnog primera koji to potvrđuje. U Večernjim novostima, u nadnaslovu piše PO NAREDBI GENERALNOG DIREKTORA NIS OD DANAS, u naslovu DUŽNICI BEZ BENZINA i u podnaslovu Od danas bi direktori NIS-a trebalo da obustave isporuku nafte…8 Kako se vidi, u podnaslovu je ispravno napisan genitivni nastavak (NIS-a), ali taj isti nastavak nije napisan i u nadnaslovu. Za odstupanje od pravila u pisanju nastavka ovde nema opravdanja.

Osnovne preporuke

Naravno, kompletne preporuke o promeni ove vrste skraćenica po padežima nije ovde moguće dati, uglavnom zbog toga što to pitanje nije ni pravopisno ni stručno jedinstveno i sasvim dosledno razrešeno. Ipak, dopuštamo sebi da nešto, na kraju, zaključimo.

Prvo, mislimo da sve složene skraćenice koje svojim sastavom podsećaju na naše obične reči (SIV — slično: div, liv; SOŠ — slično: koš; JAT — slično: brat itd.) treba da u pisanju (razume se, i u govoru) iza crtice dobiju odgovarajući padežni nastavak (SIV, SIV-a, SIV-u itd.), jer je to u duhu našeg jezika, a padežni nastavak ne samo da olakšava nego nekada i u potpunosti omogućuje sporazumevanje.

Drugo, padežni nastavak bolje je pisati i uz skraćenice koje se lako čitaju po abecedi (PTT — „pe-te-te”, iz PTT-a — iz „pe-te-tea”, MMF — „em-em-ef”, iz MMF-a — iz „em-em-efa” i sl.). A, svakako, mali je broj skraćenica koje se na ovaj način ne mogu lako pročitati, izgovoriti.

Treće, u pisanju skraćenica i njihovih padežnih nastavaka valja biti dosledan: nije, razume se, dobro da se jedna ista skraćenica čas piše s nastavkom, čas da se ostavlja bez njega.

Jedini ozbiljniji problem u pisanju padežnih nastavaka predstavljaju složene skraćenice na vokal a. To su u našem jeziku često skraćenice stranog porekla (ETA, IRA, CIA, FIFA…). Stručnjaci nisu jedinstveni u preporukama u vezi s tim. Mi smo za njihovo prilagođavanje našem jeziku (iz Ete, iz Ire, iz Cije, iz Fife…).

Potrebno je, na samom kraju, napomenuti da je važno voditi računa o umerenoj upotrebi skraćenica uopšte, a naročito ovih o kojima smo ovde najviše govorili, da nas taj „smog”, kako je svojevremeno dobro zaključio Ivan Klajn,9 ne bi ugušio.

--------------------------------------------------------------------------------

1 Videti: D. Nikolić, Pisanje složenih skraćenica, Naš jezik, sv. XXVI/4—5, 264—268.
2 Egon Fekete, Skraćenica nije reč, Politika, 24. X 1993, 16.
3 Videti fusnotu 1.
4 Mihailo Stevanović, Studije i rasprave o jeziku, Univerzitetska riječ, Nikšić 1988, 396.
5 Mitar Pešikan, Napomene uz dva prethodna priloga, Naš jezik, sv. XXVI/4—5, 271.
6 Videti fusnotu 2.
7 Isto.
8 Večernje novosti, 27. II 1996, 7.
9 Ivan Klajn, Jezik oko nas, Nolit, Beograd 1981, 351—358.

(preuzeto iz časopisa Jezik danas)

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**

Jovan Jerković

O upotrebi i zloupotrebi verzalnih skraćenica

U dnevnoj štampi, posebno u pojedinim listovima, broj verzalnih skraćenica sve je veći iz dana u dan. Pravopis srpskoga jezika (Matica srpska, Novi Sad 1993), skraćenicama, a naročito verzalnim, posvetio je dovoljno pažnje, što bi korisniku moglo biti sasvim dovoljno da reši osnovne probleme njihove upotrebe. Tako se u t. 224 kaže:

„Skraćivanjem pojedinih reči i izraza postiže se ušteda u vremenu i prostoru, a često i veća preglednost teksta. Skraćivanju su naročito podložne reči koje se veoma često ponavljaju, a takođe duži i višečlani nazivi.”

Izneto načelo opravdava češću pojavu skraćenica u glasilima koja zbog obilja informacija moraju da ekonomišu prostorom; opravdanje se nalazi i u potrebi da se često svakodnevno navode isti pojmovi.

U Pravopisu se dalje upozorava: „Osnovno pravilo skraćivanja jeste da se ne sme ići na štetu jasnosti i dovoditi čitaoca u zabunu. Iako su bitne za ekonomiju izraza, skraćenice ipak otežavaju čitanje i narušavaju sklad između govorne i pisane reči.”

Ovoga puta ograničićemo se na neke probleme koje može da uslovi upotreba tzv. verzalnih skraćenica.

Prvi problem predstavlja njihovo razrešenje. U anketi kojom smo obuhvatili deset informatora — intelektualaca sa visokom stručnom spremom koji (po sopstvenoj izjavi) svakodnevno pregledaju najmanje jedan dnevni list, ostale su nerazjašnjene (ili pogrešno razjašnjene) sledeće skraćenice:

GVSS (Gradsko veće Saveza samostalnih sindikata)

JKPP (javno komunalno privredno preduzeće)

ZJŽ (Zajednica jugoslovenskih železnica)

SULUV (Savez udruženja likovnih umetnika Vojvodine)

IJ (izborna jedinica)

GG (grupa građana)

SFD (Svenacionalni demokratski front — sa navedenim redosledom slova)

LANS ([Udruženje] likovnih amatera Novog Sada)

NIS RNS (Naftna industrija Srbije, Rafinerija Novi Sad)

GIK (Gradska izborna komisija)

BU (Beogradski univerzitet)

SP '96/'97 (Studentski protest)

Informatorima je prezentiran i kratak tekst u kome su navedene skraćenice nekih političkih stranaka u Hrvatskoj: SDP, SDU, ASH — koje takođe niko od njih nije uspeo da razreši.

Spisak skraćenica koje informatori nisu razumeli mogao bi biti i znatno duži, ali navedeni primeri jasno ilustruju problem.

Pojedine skraćenice, iako su date u širem kontekstu, izazvale su nedoumice ili nisu razrešavane u skladu s porukom teksta. Tako je skraćenicu SPC (Sportski poslovni centar) većina informatora shvatila u značenju „Srpska pravoslavna crkva”, jer se ona tako duže vremena upotrebljava. Niko nije pomišljao da se iza nje skriva naziv poznatog novosadskog objekta koji je još od otvaranja za Svetsko stonotenisko prvenstvo u Novom Sadu, u lokalnom žargonu, nazvan SPENS („Spens”). Uvođenje nove skraćenice nema nikakvog opravdanja. Ili: GP „Put” većina je razrešila kao 'gradsko preduzeće' a ne kao 'građevinsko'. I ovaj spisak mogli bismo dopuniti s više desetina primera.

Kao ilustraciju navešćemo i slučaj kada smo u jednostubačnom tekstu od deset redova u jednom dnevnom listu zabeležili 18 verzalnih skraćenica, od kojih polovina nije bila jasna našim informatorima. On, međutim, ne predstavlja ekstrem jer se u svakom broju pojedinih dnevnih listova mogu naći slične potvrde.

Sve kazuje da bi se često (izuzimajući skraćenice koje su široko poznate, kao npr. JAT, SANU, SAD, NATO i dr.) moralo postupati na sledeći način: prvi put je dati u punom nazivu, ispisati sve reči koje je čine i u zagradi navesti skraćenicu koja će se dalje koristiti; ili, pak, uz skraćenicu, kada se prvi put upotrebi, dati njeno razjašnjenje u zagradi. Tekst bi se istina nešto opteretio, ali bi poruka čitaocu bila jasna i on bi je prihvatao bez dvoumljenja i zabune.

Problem bi se mogao rešavati i na drugi način, posebno tamo gde je birokratija nametnula da se u nazivima ustanova, preduzeća, pa i škola itd. iskaže celokupna njihova delatnost, što je dovelo do preširokih višečlanih naziva i potrebe da se oni skraćuju. Mišljenja smo da u nazivu pojedinih gradskih službi nije potrebno, bar ne u nazivu koji je u svakodnevnoj javnoj upotrebi, isticati i ono što, pretpostavljamo, treba da sadrži akt o njihovom osnivanju i poslovanju. Tako bi se u široj upotrebi preduzeće zaduženo za prevoz putnika u jednom gradu moglo zvati 'gradsko saobraćajno preduzeće” (GSP), a ne 'javno komunalno gradsko saobraćajno preduzeće' (JKGSP) odnosno 'Čistoća' ili 'gradska čistoća' a ne 'javno komunalno preduzeće za gradsku čistoću' (JKGP „Čistoća”) itd. Da ne pominjemo nazive pojedinih škola koje nijedan učenik i roditelj nisu u stanju da navedu doslovce.

Ovo su, međutim, drugi problemi koji takođe zaslužuju posebnu pažnju.

(takođe preuzeto iz časopisa Jezik danas)

crnibiser · samotvoja24

SKRACENICE

Rijeci zrazi se skracuju da bi se pri pisanju ustedjelo u prostoru,a prilikom govorenja u vremenu.Skraceno pisanje primjenjuje se na duge ili na kratke rijeci i grupe rijeci, a posebno na one koje se mnogo ponavljaju.Pored uobicajenih, opsteprihvacenih, javljaju se i posebne, za datu priliku napravljene skracenice, koje se lako razumiju u odredjenom kontekstu. Najvaznije je u svemu da se skracivanjem ne dovede cu pitanje razumljivost teksta.

Skracivanjem rijeci i grupa rijeci nastale su mnoge skracenice koje se obicno citaju kao potpune rijeci.Neke od njih pisu se sa tackom, a neke bez tacke.

-cesto se od skracene rijeci uzima samo prvo slovo: g(gospodin i godina), r(razred), z.r.(zenski rod)....

-svodjenje rijeci na pocetne suglasnike ispred prvog samoglasnika>: br.(broj), cl.(clan), sl.(slicno).....

- prvi slog sa sa jednim ili vise suglasnika ispred prvog samoglasnika: br. (broj), mn. (mnozina), str. (strana)...

-ima dosta rijeci koje se skracuju na taj nacin sto se pise prvi slog sa jednim ili vise suglasnika ispred drugog samoglasnika: prof. (profesor), ul. (ulica), jedn. (jednina)...

-u nekim skracenicama ide se od treceg samoglasnika: superl. (superlativ), geogr. (geografski)...

-pojedine skracenice sadrze pocetno slovo i karakteristicna slova preostalog dijela rijeci: tzv. (takozvani), ppuk (potpukovnik)...

Posebnu grupu skracenica cine skracenice koje se citaju kao neskracene rijeci a pisu se bez tacke.

-u skracenicama za mjerne jedinice pise se pocetno slovo ili, u slozenim nazivima, pocetno slovo sa nekim slovom iz sredine rijeci: w (vat), v (vat), mm (milimetar), l (litar)...Latinicna slova se cesce upotrebljavaju u prirucnicima, strucnim i naucnim radovima, a u knjizevnim, novinskim i drugim tekstovima obicnija je cirilica.

-u nekoliko skracenica uzima se prvo i posljednje slovo, odnosno prvo slovo i posljednji slogovi: dr (doktor), mr (magistar), gdja (gospodja), gdjica (gospodjica).Ove skracenice se pisu malim slovom , a velikim samo na pocetku recenice ili potpisa.

-skracenice se javljaju i u nekim drugim slucajevima: tbc (tuberkuloza), KB (kvalifikovani), TV (televizija)...

Veoma cesto se skracuju viseclani nazivi drzava, udruzenja, organizacija i sl. , i to tako sto se pisu pocetna slova ili pocetni slogovi rijeci, koji se potom povezuju u skracenice. Tri su osnovne grupe ovakvih skracenica: nepromjenljive (SRJ-Savezna Republika Jugoslavija), promjenljive (iz PTT-a-iz Poste,telegrafa i telefona) i one koje su postale prave rijeci (TANJUG- Telegrafska agencija nove Jugoslavije).

Skracenice za vlastita imena cine posebnu grupu. Pisu se sa tackom i bez strogo utvrdjenih pravila (Branko V. Radicevic).

Brojke su jedna vrsta skracenica. Od prirode teksta zavisi kako ce se koristiti (65-godisnjak).

ale91pn · Početnik Domaćeg.de

a mozete li da mi kazete sta znaci skracenica BIGZ ?

coco_bill · Zli carobnjak-lingvista

nisuman@live.com · Početnik Domaćeg.de

Da li mi mozete reci kako je ispravno - menjati ili ne menjati skracenicu za Poreski identifikacioni broj (PIB) po padezima?
npr. sa PIB-om ili sa PIB ili sa PIB-em ?

coco_bill · Zli carobnjak-lingvista

nisuman@live.com · Početnik Domaćeg.de

Ali kako - sa PIB-om?
Zar to kad se cita ne zvuci ovako-"sa Poreskim identifikacionim brojom"?
Hvala Vam na odgovoru!

coco_bill · Zli carobnjak-lingvista

zoezoe · Početnik Domaćeg.de

Постоје верзалне и вербализоване скраћенице у српском језику.
Верзалне скраћенице могу бити променљиве (нпр. НОБ, НОБ-а, НОБ-у итд.) и непроменљиве (нпр. САД).
Вербализоване скраћенице често настају претварањем верзалних скраћеница у целовите речи
(нпр. Нин према НИН, Недељне информативне новине).