Legende o Sv.Savi

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**

Savine verige

Kad su prenijeli ćivot Svetoga Save u manastir Milicu, narod je dolazio sa sviju strana da celiva ćivot i dariva ga. Ko god je to činio pošla mu je svaka sreća i napredak u svemu i svačemu. Tako dođe ijedan siromašak manastiru, pa ne imajući čime darivati ćivot, skine sa sebe svoje dronjave haljine i zamota u njih jedne čađave verige koje je ponio iz svoje kolibe, pa to priloži na ćivot Svetog Save. Kad poslije njega dođu u manastir bogataši, banovi i kneževi, začudiše se kad vide siromaškov dar. Jedan od njih srdito reče, da razmotaju te dronjke i vide šta je u njima. Kad viđeše šta je, odmah narede da se i dronjci i verige izbace pred manastir. Čim su to učinili, a ćivot svetiteljev zatrepti i svijeće se po crkvi sve potrnu. Sjeti se narod šta je, pa brže bolje unesu one dronjke i u njima verige i metnu ih na staro mjesto. Pošto se svrši služba, narod povrvi iz crkve, ali nuto čuda: niko ne more da izađe! Najposlije progovori nešto iz kubeta: "Niko neće izići dok se ne cjeluju i ne daruju verige Svetoga Save!" Narod poleti ćivotu i moleći se Bogu i Svetome Savi pobožno pristupi, cjeluje verige i dariva ih. Čim su to učinili, mogli su izići iz crkve. To se rašču svuda, i od tada ostane da se svetkuju verige Svetoga Save.

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**

Sveti Sava blagosilja vode

Jedan put, uz časni post, nestade svijetu posne hrane, pa upitaju Svetoga Savu: "Duhovniče, bi li mogli što mrsno založiti, jer nam je nestalo posne hrane, a mrsa dosta na svaki kraj?" Sveti Sava odgovori: da je grehota mrsiti iz časni post, jer je i sam Hristos postio ovaj post. A narod će na to: "Znamo i mi, dragi oče, da je grehota mrsiti, ali je ljuta nevolja, jer nemamo šta jesti". Sveti Sava pomoli se Bogu i prekrsti vodu tri puta svojom šljakom onda zapovjedi narodu da ne zagazi u vodu i nahvata ribe. Gladna svjetina povrvi od čuda u vodu i iznese bukadar ribe, koje dotle niti je bilo, niti je ko vidio. Sveti Sava nauči ih, da ribu ispore, operu, pa onda peku. I tako svjetina dobi novu vrstu hrane, najede se, a posta ne pogazi. Od tada je voda blagoslovena i u njoj oživela riba.

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**

Održavaj post

Bila negdje velika srpska porodica, koja je sve postove u godini postila, kako spada i treba. Samo joj se gospodar nešto durn'o i zapustio, te nije htio postiti ne samo srijede, petka i zavjetnijeh postova, već ni većijeh postova, pa ni časnoga. Tako je trajalo dugo vremena i on je u svačemu sve nesretniji bivao. Najzad u snu iziđe preda nj čovjek sav u svili i u suhu zlatu, pa mu reče: "Ti, grešniče teški, što nećeš da postiš svojijeh postova – dalje nećeš. Ja sam evo glavom Sveti Sava, koga tvoja kuća, osim tebe samo, slavi i veliča postom i molitvom, pa sam ti u tri puta već spasao život, a sad ti više ne mogu pomoći, jer Gospod Bog ne može ti više milostiv biti i dalje podnositi tako teško bezakonje". Iza toga sveca nestane, a čovjek od straha skoči i probudi se i namah ispriča svojijem ukućanima što je usnio. Ujutro rano iziđe, da se po običaju, umije pred kućom, a grom iz vedra neba, pa u vrh glave, te na mjestu ostade mrtav.

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**

Sveti Sava uči da se poste srijeda i petak

Idući Sveti Sava putem pođe do jedne kuće, gdje se u petak peče janje. Sveti Sava iskara ukućane govoreći: "Zar u petak mrsite, pa opet hoćete božje pomilovanje?" Domaćin mu odgovori: "Pa što da ne mrsimo, – danas nije nikakav post"! Sveti Sava odgovori: "Treba da postiš svaku srijedu i petak. Srijedu u spomen, kad su Isusa izdali, a petak u spomen smrti i raspeća Isusova." Od tada se svukud po pravom hrišćanluku posti srijeda i petak.

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**

Sveti Sava i post

Dok je Sveti Sava bio manastirski đak tuže ga starešini, da je uz časni post srkao mleko, i starešina poče da ga progoni. To Savi dodija, uze štap, dođe do nekog groblja, udari štapom po grobu i reče: "Pomoz Bog, mrtvi!" "Bog ti pomogao Savo!" odgovori mrtvi. "Šta se drži za grešno na onome svetu?" upita Sava. "Ubilac, upaljenik i pokuđenik", odgovori mrtvi. "A za jelo?" – "U jelu nema greha!" Tad Savo pođe napred i u polju susretne čobane, gde pasu ovce. Stigne do jedne bremenite čobanice devojke i nazva: "Pomoz Bog u devojki dete"! "Bog ti pomogao učitelju Savo", javi se iz devojke dete. "A ko je tvoj otac? " "Onaj što tebe progoni", odgovori dete. To čuše i ostali čobani, a to doču i starešina Savin. Od tada ostavi on Savu na miru.

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**

Sveti Sava prokleo čovjeka

Uhvati Sveti Savo jagnje, pa ga hitne preko crkve. Dok je ono padalo, ovca se ne beše ni s mesta maknula. Pošto jagnje pade na zemlju na noge, Sveti Savo ga blagoslovi, da prohoda odmah, čim se ojagnji. Tako je bacao i ostale životinje; pa koja je dole pala na noge, tu je blagoslovio, da odmah pođe, a koja nije, tuje osudio da prohoda tek posle duže vremena iza rođenja. – Kad je svršio sa svima, dođe red na čoveka. Ali kad uze dete od žene, ona će mu: "ček, Boga ti, da se ne ubije! " – pa otrča na drugu stranu crkve, te dočeka dete u krilo. Sveti Sava se veoma naljuti na to, pa joj reče: "Nosićeš ga tako u krilu najmanje godinu dana". S toga dete ne može prohodati pre godine.

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**

Sveti Sava i majka

Umrlo majci dete jedinče, a ona, sirota, čula za Svetog Savu, pa ga donela njemu, da ga oživi. -"Oživeću ti dete", – rekne Sveti Sava ucveljenoj majci – "Ako mi u svetu nađeš ma i jednu kuću, u kojoj niko nikada nije umro". Zalud je nesrećna majka za dugo i dugo, tražila takvu kuću; nije mogla da je nađe. Najposle se vrati i kaže Svetom Savi. A Sveti Sava njoj: "Sad si videla, da nisi samo ti nesrećna na ovome svetu, jer nema toga koji se rodi, a da neće umreti. Bog daje, Bog i uzima."

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**

Sveti Sava i otac i mati s malim detetom

Doneli otac i mati malo, novorođeno dete u crkvu, Svetom Savi, i zamolili ga, da dete blagoslovi, i da mu da sreću. "Ja ću ga blagosloviti, kao što je i Isus decu blagoslovio, ali mu sreću ne mogu dati samo vi, roditelji njegovi, ako ga zarana naučite: da radi, da štedi, da ne laže, da ne krade, da sluša, da je pobožno, da poštuje starije, da je u svačemu umereno; a naročito ako ga budete upitali da dobro čuva svoje zdravlje. "

Roditelji su učinili, što im je svetac kazao, pa je od njihovog malog deteta postao je dobar, raden, pošten, i pobožan čovek. To se posle čulo na daleko, pa je sa sviju strana dolazio silan svet i dovodio malu decu Svetom Savi, te da ih blagoslovio i da im da sreću. A Sveti Sava svima je odgovarao kao i onima prvima.

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**

Sveti Sava i Sveti Toma

Sveti Toma je bio drvodelja. Išao je u pečalbu i zaradio pun džak para. Na putu ga sreo Sveti Sava, pa ga upitao: "Šta to nosiš, Tomo?" -"Iver nosim, gospodine," odgovori Sveti Toma. "Deljao sam u jednom selu, pa sad nosim decu da ogrejem". "Kad ti je to iver – onda i od sada i do veka neka ti bude samo iver i ništa drugo," rekne Sveti Sava, a Tomin novac se odmah pretvori u iver. Od toga doba ne mogu zanatlije da sačuvaju pare, jer ih je prokleo Sveti Sava.

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**

Sveti Sava i kiridžije

Putovao Sveti Sava po Hercegovini i u putu naiđe na kiridžije, koje su se vraćale iz Dubrovnika. Kako su kiridžije bile bez novaca, to odluče, da se jedan između njih napravi mrtav, a ostali da zamole Svetog Savu da ga, po veri, opeva i da im uz to podaruje i malo novaca za sahranu. Učine tako, čim je svetitelj došao među njih. Sveti Sava ga opeva da im nešto novaca i produži put. Kad je svetac malo izmakao, kiridžije počnu buditi umrtvljenog druga: "Ustani, bre! Digni se, bre!" "Evo ostavi nam svetitelj novaca, imaćemo i da jedemo i da pijemo". Ali se onaj na sve te pozive ne odazivlje, niti mrda. Kad su ga drugovi posle bolje pregledali, imali su šta i videti: njihov drug bio je zaista mrtav. "A da velju ja vama", reći će jedan, "da vi sa svecem ne terate, šalu. Svetac se ne da prevariti; on sve zna i vidi."

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**

Radi, pa ćeš imati

Sveti Sava putujući dođe u jedo selo, gde je, po svome običaju, poučavao narod. Pa će tako u razgovoru reći: "Vala, ove godine biće velika nerodica, – rodiće, ama će grad sve satrti." I Sveti Sava ode dalje. Sad neki seljaci stanu razmišljati u sebi: "Kad nam svetitelj reče, da će biti nerodica, nećemo ništa ni sijati. A i zašto bi sijali i mučili se, kad nećemo nikakve vajde viđeti, a ono sjemena nek nam se bar u nevolji nađe." A drugi će opet: "Božja je volja! Pa i ako bude nerodice, Bog je tako naredio. Mi ćemo zasijati k'a i dosle, pa što Bog da". I zaista te godine pade veliki grad i satra mnoge usjeve. Oni, koji su bili zasijali k'a i dosle, – bogme, grad satr'o veliki dio, ali ovdje malo, ondje malo, ele, oni saberu toliko, da se mogu prehraniti dok stasa novi rod. A onima, što nijesu ništa zasijali, teklo nešto stare hrane, al' ne doteklo; te tako ostaše bez igdje išta.

U tom naiđe Sveti Sava, pa kad saznade šta su ovi uradili, rećiće im: "Ama braćo, ako sam vam kazao, da će biti grada, nijesam vam kazao da ne radite, jer je opet sve u božjoj ruci. – Radi, pa ćeš imati!"

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**

Sveti Sava i žena tkalja

Neka žena namestila bila razboj u kući da tka. Kuća je bila mračna i niska, te joj svetlost niotkuda nije dolazila. Da bi joj se videlo, ona je metnula kraj razboja tri velika draga kamena. Dođe Sveti Sava, pa je upita: "Šta to činiš?" "Eto tkam prođu ova tri kamena", odgovori mu ona. – "A šta bi ti meni dala, da ti ja nabavim lepšu svetlost od ta tri kamena?" – upita je Sveti Sava. – "Dala bih ti, vala, Bog i duša, ova sva tri kamena i još punu mernicu suvih zlatnika koje mi je deda u nasleđe ostavio", odgovori mu žena. Sveti Sava onda provali poveću rupu na spoljašnjem duvaru, sproću razboja, i svetlost namah uđe u kuću, i osvetli je celu. – "Pa to sam i sama mogla učiniti, ali će sad tu da ulazi vetar, zima, kokoške i mačke", rekne žena. – "A ti zato ovde razapni, između četiri zašiljena drveta, jagnjeću kožu, bez vune, ili parče platna", – rekne joj Sveti Sava, Žena zahvali Svetom Savi na velikoj dobroti i odmah mu da obećani poklon. On ga razdeli među siromahe na koje je prvo u putu naišao, jer je znao, da ko god sirotinji deli, taj Bogu uzajmljuje.