Tunis..još jedan mediteranski biser

Anđela · **inso umjetnica**

Zemljopisni položaj

Tunis, službeno Tuniska Republika (الجمهورية التونسية) magrebška je država koja na sjeveru i na istoku graniči sa Sredozemnim morem. Na zapadu ima granicu s Alžirom (965 km) te na jugoistoku s Libijom (459 km). Ime države dolazi od imena njezina glavnog grada, Tunisa, koji se nalazi na sjeveru zemlje. Oko 40 % teritorija države pokriva saharska pustinja dok je ostatak zemlje vrlo plodan. Ovaj prostor kolijevka je kartaške civilizacije te poslije žitnica Rimskog imperija. Od 1957. godine, Tunis je predsjednička republika. Danas je član brojnih svjetskih i regionalnih organizacija uključujući Arapsku Ligu, Afričku Uniju te Zajednicu sahelo-saharskih država

Doors of Tunis

Površina: 163,610 km2
Broj stanovnika: 10.7 milijuna (god. 2005)
Državno uređenje: Republika od 1959 god.
Glavni grad: Tunis, stanovnika 700,000 (god. 2003)

Klima
Klima Tunisa podložna je sredozemnim i saharskim utjecajima. Sastoji se od sedam bio-klimatskih zona između kojih postoji velika razlika u mogućnostima uzgoja. Najveću klimatsku granicu između sjevera i ostatka zemlje čini tuniski planinski lanac koji odvaja mediteransku i saharsku klimu. Ljetnu sezonu obilježava suha klima koja je obilježena visokim vrućinama i manjkom vlage. Temperature variraju ovisno o položaju, nadmorskoj visini te blizini Sredozemnog mora. Prosječne temperature za cijelu zemlju variraju od 12 °C u prosincu do 30 °C u srpnju. Zemlju karakterizira vrlo veliki broj sunčanih sati (oko 3000 sati godišnje). U područjima planina Kroumirie moguće su temperature oko 0 °C zimi te oko 50 °C ljeti u pustinjskim područjima.

Sousse beach

Novac
Tuniski dinar (TND) = 100 milima. Novčanice za TND 30, 20, 10 i 5. Kovanice za TND 1 i 500, 100, 50, 20, 10 i 5 milima.
Jezik
Službeni jezik je arapski. Francuski je drugi jezik, talijanski se govori u većim gradovima a engleski i njemački samo u turističkim odmaralištima.

Grand Mosque Sossue

Anđela · **inso umjetnica**

Korisne informacije

Religija: Prevladava Islam; Rimo-katolici, protestanti i židovi su manjine.
Strane valute: Novac možete promijeniti u bankama i u hotelima sa 3 i više zvjezdica. Najprihvaćenije kreditne kartice: Diners Club, MasterCard, Visa. Strogo zabranjeno unošenje i iznošenje tuniskog dinara izvan granice bez potvrde o porijeklu novca.
Električni napon: 220/110 V, 50Hz. Potreban adapter za utikače sa dva priključka

Zdravlje

Potvrdu o cijepljenju protiv žute groznice trebaju imati putnici koji dolaze iz zaraženih područja.
Voda je uglavnom klorirana ali ipak može uzrokovati manje trbušne tegobe.
Preporuča se korištenje vode u boci.
Mlijeko treba prokuhati ako nije pasterizirano (ili ako nije komercijalno obrađeno i pakirano). Mlijeko u prahu ili iz konzerve je također dostupno ali treba paziti da se miješa sa čistom vodom. Izbjegavajte mliječne proizvode a koje sumnjate da su pripremljeni od neprokuhanog mlijeka.

Jesti samo dobro skuhano meso i ribu, po mogućnosti servirano toplo.
Salata i majoneza znače i nešto veći rizik.
Povrće treba biti skuhano a voće oguljeno.
Ove mjere opreza se odnose i na zapadnjačke restorane

Preporučujemo da se prije putovanja detaljnije informirate na web stranicama Svjetske zdravstvene organizacije

Radno vrijeme
Pošte: Ponedjeljak – subota: 07.30 - 13.30 (ljeti)
Ponedjeljak – petak: 08.30 - 13.00 i 15.00 - 17.45
Subota: 08.30 - 13.30 (zimi)
Ponedjeljak – četvrtak: 08.30 - 14.30,
Petak – subota: 08.30 - 14.30 i 08.30 - 13.30 (tijekom
Ramazana)
Pošta iz Tunisa u Europu putuje 3 – 5 dana.

Banke: Ponedjeljak – četvrtak: 08.00 - 11.00 i 14.00 - 16.15,
Petak: 08.00 – 11.00 i 13.00 - 16.15 (zimi)
Ponedjeljak - petak: 07.30 - 11.30 (ljeti)

Trgovine: Ponedjeljak – subota: 07.30 - 13.30 i 15.30-19.00 (ljeti). Ponedjeljak – subota: 09.00 - 12.00 i 15.00-19.00 (zimi).

Telekomunikacije

Telefon: Pozivni broj za Tunis: 216, Izlazni broj iz Tunisa prema Hrvatskoj: 00 385 (+ pozivni broj mreže bez 0; npr 1 – za Zagreb) + pretplatnički broj korisnika.
Internet caffe možete pronaći u Tunisu, Nabeulu, Sousse i Tahar ben Amar

Zrakoplov
Tunis Air (tel: (020) 7734 7644) predstavlja Tuninter. Cijene su umjerene pa su putne karte unaprijed rasprodane - preporučljivo je rezervirati karte unaprijed.
Tuninter prevozi putnike 7 do 8 puta svaki dan između Tunisa i Djerbe (prosječan let traje 1 sat). Svaki dan avion povezuje Sfax i Tunis, od utorka do petka, a ponedjeljkom postoje dva leta. Letovi do Tozeura su dostupni gotovo svaki vikend.

Anđela · **inso umjetnica**

Grad Tunis

Tunis je glavni grad države Tunis. Ima oko dva milijuna stanovnika
Grad je smješten na jezeru Tunis, i povezan je sa zaljevom Tunis, kanalom koji izlazi u luci Halq al Wadi. Tunis je smješten 36°50' sjeverno i 10°9' istočno.

Historijski grad Kartaga je bila smještena preko puta centra modernog Tunisa. Pod vladarskim dinastijama Almohada i Hafsida, od 12-tog do 16-tog vijeka, Tunis je bio izrastao u jedan od najvećih i najbogatijih gradova Islamskog svijeta.

Tunis postaje glavni grad države Tunis za vrijeme dinastije Hafsida, i biva vodećim centrom trgovine s Evropom. Turci zauzimaju grad 1534. Poslije 1591. turski guverneri (Begovi) dobivaju prividnu nezavisnost, a grad se razvija kao centar trgovine i gusarenja.

Aprila 1655. engleski admiral Robert Blake je bio poslan na Sredozemlje da bi ubrao naknadu od zemalja čiji su brodovi napadali engleske brodove. Jedino je tuniški beg odbio platiti naknadu, što je rezultiralo s tim da je 15 Blakeovih brodova napalo Begovo skladište u Porto Farini (Ghar el Melh), uništivši 9 alžirskih brodova i 2 obalne baterije, i to je bio prvi slučaj u historiji bitaka na moru da su obalne baterije bile zauzete bez iskrcavanja trupa.

Francuzi okupiraju grad od 1881. do 1956. Za vrijeme Drugog Svjetskog Rata, Tunis je bio zauzet od strana sila Osovine, i to od novembra 1942. do maja 1943. i bio je njihova zadnja baza u Africi. Sjedište Arapske Lige je bilo u Tunisu od 1979. do 1990. Za to vrijeme sjedište je bilo bombardovano, godine 1982. od strane Izraelskih zračnih snaga. Preko 70 osoba je poginulo za vrijeeme tih napada.

Historijske znamenitosti :

Ruševine Chartage su u blizini, u sjeveroistočnom pravcu od grada. Tuniško jezgro je na UNESCO-voj World Heritage Sites listi, od 1979. Tunis ima oko 700 historijskih građevina, uključujući palače, džamije, mauzoleje, medrese i fontane, koje datiraju još od perioda Almohada i Hafsida.

Ekonomija:

Najznačajnija je proizvodnja tekstila, tepiha i maslinovog ulja. Turizam je važan izvor gradskih prihoda. Zadnjih nekoliko godina grad i država Tunis stiču status važnog turističkog centra, a ubrzanom razvoju turizma pogoduje politika vlade koja omogućava lako dolaženje do kredita privatnim preduzetnicima koji žele ulagati u turističke poslove, kao i pristupačne cijene te gostoljubivost domaćina.

U gradu je još smješten i univerzitet te Tunis-Carthage aerodrom.

Tunis by night

idaaaa · Početnik Domaćeg.de

bila... super more, vrijeme fenomenalno, sunce se uopce ne osjeca kao prejako... mada su malo prljavi..

Rakelly · Upućeni član

U Tunisu sam proveo godisnji odmor u julu 2007 godine.
Bio sam na mnogo lepsim mestima za odmor, ali Tunis ipak zasluzuje
sve pohvale.
Posebno mi se svideo Yasmin Hammamet, grad sa modernom arhitekturom, koji je ipak zadrzao misticnost orijenta.

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Zašto sedam miliona turista odlazi u Tunis

Predivne plaže i istorijska blaga svake godine privlače sedam miliona turista u Tunis, zemlju u kojoj je gotovo sve podređeno ovoj grani privrede.

Turiste privlači neverovatna prirodna raznolikost ove zemlje - 1.300 kilometara obale, planinski lanac, između kojeg su smeštene doline i plodne ravnice, kao i Sahara, na jugu, koja pokriva oko 40 odsto zemlje.

Čisto, toplo i tirkiznoplavo more, peskovite plaže i niže cene smeštaja i usluga u poređenju sa drugim mediteranskim zemljama ipak su glavni razlog da milioni turista, iz godine u godinu, troše novac u Tunisu.

Od sedam miliona turista, čak četiri miliona dolazi iz zemalja članica Evropske unije, najviše iz Francuske, Nemačke, Italije i Velikire Britanije. U proseku 25.000 turista iz Srbije godišnje letuje u Tunisu.

U zemlji ima sedam međunarodnih aerodroma, uskoro će početi i letovi sa osmog, najvećeg na severu Afrike, u Enfidi, strateški izgrađenom na pola puta između Susa i Hamameta.

Đerba, ostrvo na jugu Tunisa, tokom letnjih meseci postaje mesto za zabavu. Svi hoteli smešteni su u turističkoj zoni na severu ostrva, tako da su gradići zadržali autentičnost.

Sus, najznačajnija luka u Tunisu, sa autentičnom medinom pod zaštitom UNESKO i fantastičnim plažama, popularna je destinacija. Samo desetak kilometara severnije je Port El Kantaoui, mirno i slikovito odmaralište izgrađeno u andalužanskom stilu, sa odličnim restoranima i kafićima u marini.

Hamamet, glavna turistički centar zemlje, pre svega zbog hotela srednje kategorije i povoljnim aranžmana, privlači najviše turista.

Oni sa dubljim džepom opredeljenju se za letovanje u luksuznim hotelima smeštenim desetak kilometara južnije, u okviru kompleksa Jasmin Hamamet, planski građenom samo za turiste.

Monastir, nekada ribarska luka, sada je simbol turističke industrije sa ogromnim hotelskim kompleksima uz obalu.

Svakako je nezaobilazna destinacija i glavni grad Tunis, sa prelepom avenijom Habiba Burgibe, Port de Fransom i medinom, sa uličicama uz džamiju gde se, u bogatstvu mirisa i boja, mogu pazariti filigran, grnčarija, tepisi ili proizvodi od kamilje kože.

Zanimljiva istorija, dobar šoping, ukusna hrana

Ukoliko neko želi da kupi najbolje tunižanske tepihe, morao bi da se uputiti u Keruan, 60 kilometara od Susa, grad u kome se nalazi Ukbetova džamija, najveća u severnoj Africi sa najstarijim minaretom na svetu.

Keruan, koji je bio prestonica islamske kulture 2009. godine, privlači Muslimane iz čitavog sveta i Suniti ga smatraju četvrtim najsvetijim gradom za Islam, posle Meke, Medine i Jerusalima.

Nezaobilazna destinacija je i Sidi Bu Said, gradić na severnoj obali Tunisa, sa tipičnom andalužanskom arhitekturom, građevinama belo-plave boje, koje godinama privlače umetnike.

Svakako da je turistima privlačna i bogata istorija Tunisa. U blizini glavnog grada nalaze se ostaci Kartagine, grada osnovanog u devetom veku pre nove ere, koji je razaran više puta. Brojni su i ostaci feničanskih, rimskih i vizantijskih naseobina.

Obavezne su i posete Muzeju Bardo, u kojem se nalazi najveća kolekcija rimskih mozaika na svetu i El Džemu, gradiću u središtu zemlje, sa fascinatnim koloseumom, trećim po veličini u svetu, koji je svake godine domaćin Međunarodnog festivala muzike.

Poseta Tunisu nije kompletna bez bez obilaska Sahare, njenih živopisnih pejzaža i oaza. Sahara je popularna za vikend ture, sa jahanjem kamila, vožnjom džipom po peščanim dinama i posetom Berberima, koji žive u pećinama ukopanim u pesak.

Nacionalna jela su kus kus, jagnjeće ili riblje meso sa povrćem i mlevenom pšenicom i brik, palačinke punjene jajima, sirom i mesom, pečene u vrućem ulju, koje se u Sahari služe ispod berberskih šatora, uz pistaće, čaj, urme i sočno voće.

(FoNet)

aureliano · ♣ El Capitán ♠

Bio sam, davno, i bilo je dobro!

*Mayche* · **.:Lust Stained Despair:.**

Ovoga leta... posetite Tunis

OVDE ćete naći upravo ono što vam nedostaje – sklad, opuštenost i vremena na pretek Ali i adrenalinske izlete u organizaciji turističke agencije Big Blue

Uslovi za život u ovoj zemlji su zaista harmonični, klima je prijatna bez velikog raspona temperatura, u saobraćaju nema gužve, a Tunižani su dobroćudni i opušteni. Oni ne rade previše niti su pod stresom. "Pre podne polako, a popodne ne prebrzo" stav je koji diktira i ponašanje u poslovnom svetu Tunižana u kom je svim stranama jasno da sve može da se obavi - i sutra. Ovde se turista oseća bezbedno, stopa kriminala je izuzetno niska, a islam ni u kom slučaju nema razmere fundamentalizma, štaviše prisutna je snažna proevropska orijentacija.

Vodič turističke agencije Big Blue Dragan Zvekić, koji upravo iz pomenutih razloga već petnaest godina živi u ovoj zemlji, pomogao nam je da i sami otkrijemo čari Tunisa. Evo njegovih predloga kako da uživate u ovoj prelepoj zemlji.

Boemska četvrt Sidi bu Said: Kafe sa najlepšim pogledom na pučinu Sredozemnog mora

Nepregledne peščane plaže u Port el Kantaui: Turisti već u aprilu ne mogu da odole kupanju

Luksuzni Jasmin Hamamet: Vile koje možete iznajmiti za jedno leto ili za generacije...

Amfiteatar u El Džemu: Dragan Zvekić vodič agencije Big Blue odvešće vas na prava mesta

Sveti grad Keruan: Posle Meke, Medine i Jerusalima, četvrti po značaju za muslimane

El Muradi lanac hotela: Luksuz u pustinjskoj oazi, u Douzu

Autentična berberska kuća: Starica pravi kus kus, tradicionalnu tunižansku hranu

Cenjkajte se: Nadaleko čuveni keruanski tepisi

Na peščanim dinama: Adrenalinska vožnja džipovima kroz Saharu

MUST SEE
U Tunis treba doći više puta da bi se videlo sve i da bi se zemlja upoznala, jer priobalni deo ima jednu, a saharski deo drugu priču. Dakle, evo šta morate videti:
1. Saharu, berberska naselja, okamenjene dine, gradove u oazama.
2. Sus i velike noćne klubove na otvorenom, kombinaciju modernih didžejeva i afričkog plesa.
3. Glavni grad Tunis, zbog njegovog ogromnog istorijskog i kulturnog nasleđa.
4. Cap blanc - najseverniju tačku Afrike, a odmah pored Bizertu, srpsko vojničko groblje iz Prvog svetskog rata.
5. Južni deo obale, Monastir sa Burgibinim mauzolejem i bivšu prestonicu Mahdivi s najlepšim plažama u Tunisu.

EXTREME
Pustinja pruža mnoge izazove i mogućnosti ekstremnih iskustava nabijenih adrenalinom. Evo predloga našeg vodiča, iskusnog poznavaoca pustinje.
1. Izleti džipovima i quadovima u Saharu
2. Planinarenje i hajking kroz planine i kanjone Atlasa
3. Paraglajding i letenje balonom nad Saharom

ZIMA U SAHARI
Stranci, uglavnom bogataši iz Evrope, dolaze da provedu zimu u Sahari, u svojim luksuznim vilama sa bazenima u kojima se greje voda. Prelepo je videti paru koja se zimi u prohladnim večerima izdiže iznad bazena i obavija vrtove ovih vila.

Izvor: LjepotaIZdravlje

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Tunis, raskrsnica islama i zapada

Ako sletite na aerodrom Hagib Burgiba u Monastiru, i za slučaj da se na pasoškoj kontroli nađete sa Amerikancima, doživećete prvi put da imate prednost. Tunišani će Amere poslati u red da čekaju dok im prođu dragi prijatelji iz Srbije.

Koliko su veze dveju zemalja bile jake još u doba SFRJ svedoče ulice sa Titovim imenom, koje su svoj naziv zadržale i danas

Kada kročite u najmanju zemlju afričkog Magreba i ne sanjate da će vam baš Tunizija, koju mi popularno nazivamo Tunis, podariti tu milost da osetite deo priče o Šeherezadi i jednom nestalom arapskom svetu, skrivenom negde iza bajkovitih priča o Aladinu i njegovoj lampi sa duhom koji ostvaruje želje, i surove stvarnosti zemalja Trećeg sveta nakon oslobađanja od kolonijalizma.

Tunišani su uspeli da nekako zadrže sav taj miks očitog sudara savremene evropske civilizacije, s pečatom Francuske, pod čijom su imperijalnom kapom bili, i ekstremnog islama, ali i sopstvenog mirisa jasmina u raspevanim noćima punog meseca nad Saharom ili peščanim obalama Hamameta, Susa, Kartagine, ostrva Đerbe... u kome uživaju bez obzira na starosnu dob. Slika beduina u tradicionalnoj nošnji, savremenih brendova, arapskih poslastica, elitnih hotela, ili pogled na Sredozemlje preko načičkanih belih krovova najvišeg suskog tornja poslednjeg izdanja porodice Aslan ili Lav, samo su deo mozaika raskošne Tunizije.
Sabotaž, mafija, bandit

Kroz ovu zemlju zapravo vas i provedu ljudi, a Tunišani su neposredni, nasmejani, znatiželjni i zanimljivi, ali i siromašni. Upravo zato ih se treba i paziti, jer se svaka trgovina u suku ili Medini, koja je kao staro jezgro opasano zidinama obeležje svakog tuniskog grada, završi i pored cenjkanja do besvesti, osećajem da su vas ipak prešli. „Sabotaž, mafija, bandit“ reči će vam tuniski trgovac i znaćete da je napravio dobar posao, a on se kreće od početne cene za jedno bakarno ogledalo od 160 i stiže do 20 tuniskih dinara, za koliko će vam uz osmeh u živopisnom suku Nabela na kraju zapakovati robu. Za deset evra u menjačnici dobijate 18 tuniskih dinara, a za dinar bi u ovoj zemlji i žednog preveli preko vode.

Nabel je inače grad keramike i mozaika, koji vuku tradiciju starih tehnika ovog podneblja, a one milenijumske, neverovatne umetničke vrednosti naći ćete u starom dvorcu muzeju „Bardo“ nadomak glavnog grada. Tu su najvredniji primerci napravljeni u doba starog Rima, treći po umetničkoj vrednosti u svetu. U lavirintu prostorija sa mozaicima i kipovima majstora drevnih civilizacija naletećete i na ogromni Bahusov pehar. Simbol boga vina našao je pravo mesto jer Tunis ljubiteljima dobre kapljice pruža pravi užitak, uz plodove mora kojih je u obilju kako u luksuznim restoranima turističkih centara, tako i u malim, domaćinskim kafanama.

Za one koji se nađu u starom Hamametu takve dve su nezaobilazno mesto, a smeštene su nasuprot Medine, pod vinovom lozom. Za malim stolovima sa kariranim stolnjacima, kakvi su već izumrli na našem prostoru, tiskaju se po ovakvim ribarskim restoranima, sa arapskim šmekom, gosti sa svih meridijana. I slobodno mesto se obavezno čeka, jer je tu izvanredni riblji ručak sa pićem oko šest evra po osobi.

Na svakom koraku kroz ovu zemlju, koja miriše svojim simbolom - jasminom i mašmumom, uz arapsku slatkorečivost - budite spremni da sposobni trgovci gledaju kako da vas pređu, onako bezobrazno, na sitno, i uz večni osmeh, pa ako vam je stalo, račun u restoranu proverite, da li ste pojeli sve što je tu zaračunato. Osmeh kod Tunišana inače ne spada ni posle 18 pa i 20 sati svakodnevnog rada.

Prvo što vas domaćini upitaju, slično kao i u ostalom arapskom svetu, jeste odakle ste, a tek onda kreću u prodaju. Kako kažu, za Amere i Engleze, kapitaliste sa Zapada, imaju jednu, a za prijatelje koji nisu bogati, a tu smo i mi, drugu cenu. Naprosto zapanji činjenica da svi znaju da je Srbiji prethodila Titova Jugoslavija, pa zajednička država sa Crnom Gorom i svi razlazi koji su se kod nas desili.

Sa našim pasošem doživećete i nešto na ivici naučne fantastike. Ako sletite na aerodrom Hagib Burgiba u Monastiru, i za slučaj da se na pasoškoj kontroli nađete sa Amerikancima, doživećete prvi put da imate prednost. Tunišani će Amere poslati u red da čekaju dok im prođu dragi prijatelji iz Srbije. Koliko su veze dveju zemalja bile jake još u doba SFRJ svedoče ulice sa Titovim imenom, koje su svoj naziv zadržale i danas. Tunis je zapravo za svakoga velika avantura na afričkom pesku, a za nas poseban jer nosi igru sa geografijom. I u najvećoj zabiti znali su za zemlju iz koje dolazimo. Kiša u Sahari

Slika o Tunisu neće biti potpuna ako ne napustite udobni hotelski smeštaj, bašte koje okružuju bazene i topli pesak mediteranskih plaža i ne napravite veliku turu kroz Saharu. Dvodnevni trip od nekih 1.400 kilometara po zemlji plavo-belih mozaika i isto takvih vrata i prozora koji joj daju poseban pečat, oboriće vas s nogu, i učiniti da je zavolite. Pun obrta Tunis će vas možda, kao i nas, iznenaditi i prvom kišom nakon pet godina na dvesta kilometara od svetog Kandahara, koji obilazite grabeći ka jugu.

U kontrastu glinenih planina Matmate u čijim su dubinama iskopali svoje domove Berberi, narod koji živi i u trećem milenijumu pod zemljom, i luksuznog hotela smeštenog u srcu berberske zemlje, ljubazna domaćica čiji smo podzemni dom posetili, primajući dinar za slikanje, klima glavom i izgovara onako čisto „Srbija, Jugoslavija...“ A onda dodaje na berberskom jeziku što nam vodič prevodi kao „dobra zemlja“.

Dok melje hlebno žito u neobičnom dvorištu do kog se stiže hodnikom ispod zemlje, njen suprug Rauf goste poslužuje čajem od nane kuvanim sa prepečenim leblebijama. Probajte, ne nećkajte se, jer i to je užitak ovih podzemnih stanara. Na ulasku u njihove skrovite kuće iscrtana je šaka Fatme, Muhamedove kćeri, koja donosi sreću i česta je inspiracija za mnoge suvenire. U skromnim podzemnim odajama, ipak vreme nije stalo jer je nezaobilazan i televizor, koji je neretko prikačen za akumulator.

Berberi, što će mnoge koji se prvi put sretnu sa njima iznenaditi, najčešće imaju plave ili zelene oči. Očuvali su svoj jezik i na njemu završavaju i škole u Matmati sastavljenoj od nekoliko sela jedinstvene arhitekture i života u pećinama. Američki režiser Stiven Spilberg zabeležio je ove predele u svom filmu “Otimači izgubljenog kovčega”. Ovo je mesto toliko fascinantno da ne izgleda da je sa ovoga sveta, pa nije ni čudo što je korišćeno kao dom Luka Skajvokera u “Ratu zvezda”, a scenografija kultnog filma čeka vas dalje na ovom putu u srcu Sahare, gde je ostala kao svojevrsni muzej u pesku i velika atrakcija.

Tamo ćete na ovoj pustinjskoj turneji sići džipom koji će vas ludačkom vožnjom po peščanim dinama napuniti adrenalinom. Mnogi će biti fascinirani kada se zaustave ispred okamenjene figure kamile i kada se pruži uživo scena kojom počinje kultni film “Engleski pacijent”. Snimljen je upravo u ovim saharskim predelima Tunisa, gde ćete doživeti i svoju prvu fatamorganu. Nestvarna sa fatamorganama je i jutarnjim suncem okupana ravnica najvećeg slanog jezera na svetu Šat–el–Džerad, odakle svaki turista odlazi sa grumenom soli ili cvetom Sahare kao uspomenom iz tuniskog sveta čuda.

Ovo je jedino jezero na planeti po čijoj površini slobodno koračate, jer je vode pod saharskim suncem ostalo tek u naznakama, u neverovatnoj smaragdnoj boji. Odatle put vodi ka montanjama iznad Nefte, koje su se digle nad saharskim suncem okupanim oazama zelenila i vodopada. Platoi ka Nefti zaista su arapska slatka priča u kojoj priviđenja postaju stvarnost. Tu na samoj ivici pustinje, okružen brojnim selima, nalazi se Kebili, najveće ostrvo u ovom okeanu peska. Tu se u mnoštvu palminog drveća i senki lokalnih kuća nalaze dva predivna bazena izgrađena još u doba Rimljana. Kebili praktično predstavlja najavu za najpoznatiju oazu u južnom Tunisu - Douz.

To je tipično pustinjsko selo okruženo velikim peščanim dinama, koje ljubomorno čuva svoje stare običaje i navike. Njegova pijaca utorkom, proizvodi od kože, zlatan nakit i čistokrvni pustinjski psi čine ga pravim čuvarem pustinjske tradicije. Svake godine u decembru tu se održava “Sahara festival”, gde možete videti fantastična tradicionalna venčanja, trke kamila, kao i lov s pustinjskim psima. Douz je praktično kapija velike pustinje, a u njemu ćete se, okruženi peščanim okeanom, okušati u jahanju kamila ili arapskih konja jer treba osetiti ono što ćete čuti od Arapa - “kako pustinja teče, kreće se”.

Hoteli u Douzu su rajski, kao i bazeni smešteni usred bašta ovih okruglih zdanja. Zaplivati noću pod zvezdanim nebom Sahare, učiniće da osetite bar na tren kako izgleda svet milijardera, a sve to će vas koštati, autobusima i džipovima, uz cenkanje, 80 evra, ili 120 evra ukoliko celu turneju sebi pruštite vožnjom najsavremenijim klimatizovanim džipovima. Ovaj put vas vodi kroz zaustavljeni srednji vek pustinjskog Tozera, grada žutih cigli, velikog svetilišta sa kvadratnom džamijom – Keruan, te Džem koji skriva jedan od najočuvanijih amfiteatara rimske epohe. Evropski duh u arapskom pakovanju

Nemoguće je zaobići glavni grad i trijumfalnu kapiju Tunisa smeštenu podno velike Medine. Francuska se ovde oseća na svakom koraku, a i stanovnici prestonice će vam isticati svoj evropski duh u arapskom pakovanju. Čini vam se kada krenete Bulevarom Habiba Burgibe da ste zakoračili Šanzelizeom, što će vam svaki stanovnik prestonice diskretno i reći. Uz metropolu, prelazeći trajektom veliko jezero, idete dalje u istoriju.

Kartagina, feničanskog grada legendarnog Hanibala, ali i njegove osnivačice prelepe kraljice Didone, koji svojim ostacima otkriva tajne jednog naprednog nestalog sveta. A odmah iza sa svojim iznenađenjima dočekao nas je Sidi Bu Said, mesto koje je promenilo mnoge intelektualce i umetnike Evrope i uticalo na njihovo stvaralaštvo. Tu na tuniskom Monmartru u čuvenom kafeu Sidi Bu Said sedeli su i Pikaso i Verlen i Rembo, Tuluz de Lotrek...

Tipična arhitektura andaluzijskog stila ustanovljena je u XVIII veku, a karakteristične boje, bela i plava, propisane su kao obavezne dolaskom Francuza. Ono što vizuelno ostaje duboko urezano su prelepa vrata i prozori kuća na ovom brdu ispod koga se pružaju predivne plaže. Tu se u blizini smestila i rezidencija našeg ambasadora, jer diplomate očito znaju da sebi ugode život.Legenda koju smo zabeležili, u ovom gradu plavo-bele boje prošaranom cvećem na svakom koraku, kaže da ako prošetate kamenim uličicama Sidi Bu Saida i zakucate teškim alkama od kovanog gvožđa na najveća plava vrata, sreća će vas pratiti, a snovi će vam biti ostvareni.

Pod suncem Tunisa, smeštenog između Mediterana i Sahare, snove svojih siromašnih sugrađana svojevremeno je ostvarivao bogati starac Sidi Bahdid. U Hamametu, koji je zadržao sav duh prošlosti, dok idete lavirintom malih ulica stare Madine naići ćete na znamen njemu u čast. Reč je o najvećem i najlepšem restoranu u mavarskom stilu smeštenom u zidinama iznad plaže gde ćete ležeći biti usluženi kao šeik hladnim napitkom, uz obavezne nargile ili šišu, koje su izazov za svakog turistu i nekako idu uz čudesne zvuke arapske muzike, miris jasmina, amber i cvrkut slavuja iz kaveza smeštenih u neobičnom ambijentu ovog restorana.

Oni koji vole provod shvatiće da život u Tunisu ne prestaje ni danju ni noću, bilo da ste u nekoj diskoteci mondenskog Jasmin Hamameta, novog dela Susa, ili u restoranu sa živom arapskom muzikom. Tunišani vole provod i do kasno u noć u turističkim centrima izlaze porodično, vodeći i decu sa sobom. Jednu od najneverovatnijih noći doživeli smo u Sahari.

Trbušne plesačice u ambijentu pod otvorenim nebom, uz vatru, brojnim turistima iz raznih zemalja oko vrata su stavljale vence jasmina, a muzika, pesma i igra, kovitlale su se do zore. Ko jednom upozna ovaj arapski deo Crnog kontinenta više mu nije bitno da li je u nekom manjem domaćinskom hotelu sa uobičajenom raskošnom baštom, ili u nekom iz lanaca ekskluzivnih hotela Muradi, ili možda u Lala Beji, imaginaciji najvećih majstora lepote, čija je istoimena vlasnica izgradila i Hasdrubal u Jasmin Hamametu, hotel sa šest zvezdica u kome odsedaju predsednici, saudijski prinčevi, emiri, a u momentu kada smo mi boravili u Tunisu gost u kraljevskim apartmanima bio je jedan od Gadafijevih sinova.

Kada jednom otkrijete Tunis, uđe vam pod kožu, a razlog čuva kao i neotkrivenu tajnu čarobnog napitka lotosovog cveta sa Đerbe, koji je po legendi nekada u magiju uveo i Odiseja koji od nje nije mogao da se otrgne.

Autor: Dragan Milivojević
Izvor: Bankar magazin

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Tunis, zemlja iznenađenja

Tunis ima istoriju koja seže 3.000 godina unazad i prava je riznica negdašnjih carstava.

Nekada srce Rimske Afrike, njegovo se bogato nasleđe danas očituje u fascinantnim nalazima feničanske i rimske Kartagine, ostacima punskog grada Kerkuana i medinama (starim četvrtima severnoafričkih gradova) gradova Tunisa i Suze (oba su na Uneskovoj listi svetske baštine).

U jednom trenutku ćete se odmarati na toplom zlaćanom pesku mediteranske plaže, a već sledećeg momenta možete biti na turi s kamilama u Sahari. Od luksuzne talasoterapije do jedne od najlepših preostalih rimskih ruina, Tunis je u svakom pogledu veoma izdašan.

Ova gostoljubiva zemlja boja i kontrasta, začina i mirisa, poziva vas da uživate u njenim prirodnim lepotama, starim varošima, dinamičnim festivalima i toplom prijateljstvu njenih ljudi. Tunis ima dugu tradiciju ugošćavanja posetilaca na svojim obalama, a zamašna infrastruktura modernih hotela, restorana, međunarodnih aerodroma, turističkih biroa i informativnih centara razvijana je da bi udovoljila gostima i pružila im osećaj komfora i uživanja.

U ovoj zemlji prijateljstva i egzotike, može se posmatrati svanuće nad Saharom, uživati u slasnom obedu u nekom od letovališta na obali i završiti veče ponoćnim plivanjem u bazenu nekog od modernih i komfornih hotela. Tunis sve to ima i to za svačiji ukus – od dugih šetnji kilometrima dugačkim blistavim plažama, surfovanja na vetru uz pomoć svežeg mediteranskog povetarca, istraživanja starih gradova, partijama golfa ili samo odmaranjem tokom dugog dana na toplom pesku. Jedrenje, surfovanje, ronjenje, igranje golfa, istraživanje arheoloških nalazišta, pustinje i oaze pružaju uživanje od oktobra do maja, kada je prosečna temperatura između 12 i 28 stepeni celzijusa.

Duga i pitoma obala najsevernije zemlje Afrike s idealnom klimom, preko 3.000 godina bila je svedok prisustva Feničana, Rimljana, Vandala, Vizantinaca, Turaka, Španaca i Francuza. Oni su stizali bilo kao begunci, bilo kao avanturisti, bilo da podjarme, bilo da zahtevaju, kao ratnici i misionari, kao trgovci i ratari, i svi su ostavili deo svoje priče zapisane u kamenu ili na mozaicima na brdima Kartagine i na pragu Sahare. To nasleđe Tunisa ujedno je i njegovo najveće blago očuvano na stotinama lokacija kao i u muzejima, od malog punskog muzeja u Utiki do velikih zbirki prestižnog Nacionalnog muzeja Bardo.

Osećate li grižu savesti što se izležavate i po čitav dan provodite u sunčanju i slatkom dokoličarenju? To se obično da ispraviti jednosatnom vožnjom iz ovih modernih letovališta do jednog sasvim drugog Tunisa, gde se nalaze rimske, arapske, berberske ili feničanske starine. Mnogo je podsetnika bogate prošlosti kojima se posetioci uvek iznova vraćaju očarani raznolikošću ove mediteranske zemlje.

Tunis poseduje 1.300 km najlepših plaža na Mediteranu. Od onih prijatno izdvojenih blizu neravnog i živopisnog terena na severnoj obali, kao što su Raf Raf i Sidi Ali el Meki, pa do onih divnih peščanih, oivičenih palmama, koje se blago spuštaju ka toploj vodi oko idiličnog ostrva Đerba. Potpuno su bezbedne i sasvim prikladne za čitav niz uzbudljivih vodenih sportova, ili jednostavno za izležavanje i upijanje sjajnog sunca tokom čitave godine. Svetski poznata letovališta na morskoj obali – Suza, Monastir, Hamamet i Nabel, Đerba i Tabarka nude svojim gostima najbolje peščane plaže i kristalno čistu vodu uporedo sa vrtoglavim brojem hotela na samoj obali, koji u svojoj ponudi imaju i sunce i morske sportove kao što su surfing na vetru i jedrenje, razgledanje podvodnog sveta, ribolov i kraće vožnje brodicama.

Skoro svi hoteli napravljeni su tako da pruže gostima maksimum komfora i uživanja, a njihovi restorani nude kako internacionalnu tako i tunisku kuhinju. Tokom vrhunca letnje sezone ulažu se napori da hoteli, kao i čitava regija, obezbede maksimalan broj aktivnosti. Letnji festivali u okolini pozivaju vas da se pridružite svojim domaćinima u slavljenju Neptuna, da učestvujete u lokalnim folklornim događanjima i uživate u nekom koncertu ili jednostavno da se zabavite na svoj način.

Tunis ima dugu tradiciju „orijentalnog velnesa“ u vidu posete hamamu koji je tuniska verzija parnog kupatila, ili vodenastiji rođak saune. Posle pune masaže i pranja tela, odlazi se u sobu za hlađenje na relaksaciju. U većini tuniskih hamama možete probati ghassoul. To je vrsta mineralne gline jedinstvenog sastava – ima izvrsnu moć upijanja što je čini odličnim sredstvom za čišćenje, ali za razliku od većine glina koje uklanjaju i korisnu masnoću kože, ghassoul, bogat mineralima čini kožu čudesno mekom. Tunis je čuven i po talosoterapiji i orijentalnim banjama. Reč talaso dolazi od grčke reči za more – thalassa – i odnosi se na čitav niz različitih tretmana tokom kojih se koristi morska voda da bi se oživelo telo i koža, ali i poboljšao krvotok. Ostali elementi iz mora koji se koriste u ovoj terapiji jesu alge, blato i pesak. Svi oni bivaju očišćeni i prečišćeni pre upotrebe. Talasoterapija obavljaju profesionalne medicinske ekipe u luksuznim hotelima s četiri ili pet zvezdica koji se nalaze na samoj plaži uz more u bazenima sa svežom morskom vodom. Specijalni tretmani sa zagrejanom morskom vodom do 37 stepeni celzijusa, akva-teretana i primena obloga od morske trave ubrzavaju metabolizam, podižu nivo energije i pomažu u regulisanju telesne težine. U hidrokupatilima se usmerenim mlazevima vode sprovodi masaža vodom, koja ima isceliteljsko dejstvo i podiže nivo energije tela u kombinaciji s moćnim sinergijskim i detoksikujućim efektom aromaterapijskih ulja, korisnim dejstvom mineralnih soli i posebno zdravim efektima morskih algi, koje blagotvorno deluju na uspostavljanje ravnoteže tela.

Ova zemlja je oaza savršene vegetacije. Vidik je ovde naizgled beskrajan. Na zelenim prostranstvima ispred Sredozemnog mora, u lepoti koja ih okružuje, igrači golfa moraju da ulože poseban napor kako bi se usredsredili na igru, koji tren pre no što udare lopticu. Tunis je provoklasna, svetski poznata destinacija za golfere, dobro pozicionirana u međunarodnim krugovima, na kojoj podjednako uživaju i amateri i profesionalci. Postoji deset različitih terena za golf, uz idealne vremenske uslove preko cele godine. U mnogim hotelima je moguće zakazati partiju golfa, a neki organizuju besplatno prebacivanje do terena i povratak. Članstvo nije uslov i sve – od štapova do nosača –može se zakupiti po vrlo razumnim cenama. Prvi teren za golf je izgrađen 1920. u Kartagini, a i danas se može osetiti dah duge golferske tradicije u Tunisu u senci starih eukaliptusovih stabala. Većinu terena je projektovao Ronald Frim i svaki teren je svojevrsno remek-delo, koje predstavlja izazov za svakog igrača. Golf teren Oazis usred Sahare od 2008. je dostupan igračima iz celog sveta. Ima osamnaest rupa i nalazi se u očaravajućem krajoliku peščanih dina blizu varoši Tozer.

------------------------

Jat ervejz za Monastir leti tri puta nedeljno. Avioni iz Beograda poleću utorkom i petkom u 20.35, a četvrtkom u 18.15. Povratni letovi planirani su istim danima za 22.35, odnosno 20.15.

Text: Courtesy of Tunisian Tourist Office in Vienna
Izvor: Jat Revija

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Tunis, najliberalnija islamska država

Jedan od najlepših gradića je Sidi bu Said u kojem su se okupljali Tuluz Lotrek, Pikaso i Rembo

U severnom delu Sahare, ušuškana između padina planine Atlas i Sredozemnog mora, Tunis mami raznolikošću predela, mirisa i boja. Burna istorija, gde su se, poslednjih trideset vekova, smenjivali mnogi narodi, od Feničana do Francuza, učinila je ovu zemlju više nego interesantnom za turiste, tako da je godišnje poseti više od 8 miliona ljudi. Prelepe plaže sa puderastim peskom i toplim morem, luksuzni hoteli, mogućnost obilaska Sahare, građevina iz rimskog perioda i Kartagine, magnetski privlače turiste.

Zahvaljujući milioneru rumunskog porekla Džordžu Sebastijanu, kome se dvadesetih godina prošlog veka dopalo malo ribarsko selo Hamamet, gde je odlučio da napravi vilu, Tunis postaje omiljena destinacija mnogih bogataša. Poslednjih godina u blizini je izgrađen Jasmin Hamamet koji neodoljivo podseća na evropska mondenska letovališta.

Port el Kantui je imao sličnu sudbinu. Glumac Silvester Stalone je, tražeći mirnu luku, usidrio tu jahtu i “prizvao” turiste iz celog sveta. Tunižani su, naravno, imali sluha za takve stvari i odmah su počeli izgradnju turističkog mesta, koje je jedno od najlepših u zemlji, sa prelepim šetalištem, marinom i hotelima.

Obližnji grad Sus, sa oko pola miliona stanovnika i najstarijom medinom (utvrđenje starog grada sa bazarom) u zemlji, prava je meka za one koji žele da osete “miris Istoka”.

Zahvaljujući Habibu Burgibi, koji je mirnim putem, u pregovorima sa Francuzima, 1956. godine, izborio nezavisnost, uveo monogamiju (ili kako Tunižani kažu monotoniju), žene oslobodio obaveze da nose zar, dozvolio im da rade i da se školuju, Tunis je najliberarnija islamska zemlja. Burgiba jedino nije uspeo da ukine ramazanski post. Narod je, bar zvanično, ostao veran tradiciji.Iz poštovanja prema ovom velikom državniku, u svim gradovima zemlje glavna ulica nosi njegovo ime, dok su glavni trgovi namenjeni sadašnjem predsedniku.

Odlazak u glavni grad Tunis je svojevrsno putovanje kroz vreme, jer su tu kroz istoriju tragove ostavljali razni narodi - Feničani, Rimljani, Turci, Francuzi. Danas se na prostoru glavnog grada sudaraju vekovi - mogu se videti ostaci rimskih termi, u muzeju Bardo je najveća svetska kolekcija rimskih mozaika, u samom centru grada tik uz Medinu je Trijumfalna kapija, a moderni tržni centri su na svakom ćošku.

Naravno, nezaobilazna je i poseta Kartagini, koju su Rimljani, u želji da zatru svaki trag Feničana, posle tri Punska rata, totalno uništili, zapalili i posuli solju. Ostali su sačuvani neki keramički predmeti, luka (građena tako da se sa pučine ne vide brodovi) i čuvene priče o Hanibalu, čiji se metod ratovanja i danas izučava na fakultetima širom sveta.

Jedan od najlepših gradića je Sidi bu Said, takozvani tunižanski Monmartr, u kojem su se, između ostalih, okupljali Tuluz Lotrek, Pikaso i Rembo. Izgrađen u andaluzijskom stilu, prepoznatljiv je po belim kućama sa plavim vratima i prozorima, prelepim plažama i šarmantnim kafeom iz 19. veka gde se na minderluku može popiti arapska kafa ili čaj od mente. Prvi stanovnik bio je sveti čovek Said, mohan iz 12. veka, koji je brdo sa lepim pogledom izabrao za svoje molitve. Posle njegove smrti izgrađen je mauzolej, a okolinu su ubrzo naselili. Danas je Sidi bu Said jedno od prestižnih mesta u Tunisu, gde se nekretnite ne mogu kupiti, već samo naslediti.

Osim turizma, Tunis je poznat po uzgoju urmi i maslina. Maslinovo ulje je vrhunskog kvaliteta, čemu znatno doprinosi ručna berba plodova. Najbolji maslinjaci su u okolini Sfaksa, gde su nastanjeni najbogatiji Tunižani i gde došljaci nisu poželjni. Prosto je nemoguće započeti neki biznis, jer će vas bojkotovati sve dok sami ne napustite mesto.

Ako je ijedna zemlja slikana čajem, onda je to Tunis.

PUSTINJSKE LISICE, BERBERI I OAZE

Jedan od izleta koji se nikako ne sme propustiti je obilazak Sahare, jer je to možda i najjači utisak koji turista ponese iz Tunisa. Za dva dana pređe se oko 1.200 km, što autobusima što džipovima, što kamilama, i to je najbolji način da se upozna ova koloritna zemlja.

Izlet uključuje posetu džamiji u Keruanu, koja datira iz 7. veka i najstarija je u Africi, dok je minaret najstariji na svetu. Nemuslimanima je ulazak u džamiju zabranjen, ali se može ući u dvorište ili se posmatrati sa krova obližnje fabrike tepiha. Keruan je, inače, poznat i po proivodnji svilenih i tepiha od kašmira.

Ludom vožnjom džipovima, na 15 km od granice sa Alžirom, stiže se do jedne od najlepših oaza šebike, gde su snimani “Otimači izgubljenog kovčega”. Zatim se preko dina, dok adrenalin skače, stiže do slanog, suvog jezera Šat el džem, gde je čuvena Kamilja glava, kojom počinje “Engleski pacijent”, a ovaj deo puta završava se obilaskom kulisa za film "Ratovi zvezda".

Posle napornog dana, u oazi Nefta, dočekuje vas prelep hotel u mavarskom stilu, sa sve bazenom, i načas pomislite da ste i vi, dok je nebo satkano od zvezda, u nekom kadru iz Hiljadu i jedne noći.

Iako niste oduševljeni ustajanjem u četiri ujutro, izlazak sunca nad slanim jezerom Šat el džerid zaista ostavlja bez daha. Jezero je u depresiji (ispod nivoa mora) i uglavnom je bez vode, ali odsjaj kristala soli i konfiguracija terena čine da deluje ustalasano. Prava fatamorgana.

Smatra se da su najstariji stanovnici Tunisa Berberi, narod svetle puti i plavih očiju, koji po obodu Sahare žive na tradicionalan način. Poseta jednoj od njihovih kuća-zemunica, troglodita, u Matmati, svojevrsni je doživljaj.

Preko najbogatijeg dela Tunisa, u okolini Sfaksa, gde se nižu nepregledni maslinjaci, stiže se do El Džema, poznatog po rimskom amfiteatru, trećem po veličini na svetu, ali jednom od najočuvanijih, koji je poslužio za snimanje "Gladijatora".

SRPSKI GROBOVI U BIZERTI

Bizerta je jedan od najevropskijih i najlepših gradova Tunisa i smeštena je na samom severu zemlje. Od glavnog grada udaljena je oko sat vremena vožnje, i sigurno da nam, i pored svoje lepote, ne bi bila toliko interesantna da se u okviru Groblja vojnika Komonvelta (CommonwealthwarGraves), poznatog kao Vojničko groblje, ne nalazi Spomen kosturnica srpskim vojnicima.

U čuvenom povlačenju “srpske države i vojske preko Albanije” mnogi hrabri borci, baš u Bizerti, završili su svoje životne priče, o čemu svedoči 2.607 spomenika na spomenutom vojničkom groblju i lokalnom francuskom groblju u obližnjoj Menzel Burgibi. Kroz kasarne i prihvatne logore grada Tunisa i okoline prošlo je 60.000 zdravih i ranjenih srpskih vojnika. Glavna baza bila je u mestu Lazuaz, pet kilometara od Bizerte. Zahvaljujući francuskoj vladi, na čelu sa vice-admiralom Emilom Gepratom, osim vojnika, na severu Afrike, utočište su našle i naše izbeglice. U 22 grada u Africi nalaze se 24 srpska groblja na kojima je sahranjeno 3.005 Srba. Najviše ih počiva u Menzel Burgibi (Fervilu), gde 1.800 belih, metalnih sablji, simbolično i stilski pobodenih u zemlju, sa ispisanim osnovnim podacima, čuvaju sećanje na te male velike ljude. Na piramidalnom postolju u centralnom delu, zvanično „Srpskog vojničkog groblja”, piše: „Slava palim srpskim vojnicima za slobodu 1914-1918”.
Srpsko groblje se dobro održava, ali ono što je posebno žalosno i neshvatljivo je da praktično nijedna značajnija srpska agencija ne organizuje izlet do ovog, za našu istoriju, značajnog mesta. Izgovor je da nema dovoljno interesovanja, da nije usput, da bi pojedini izleti bili znatno skuplji… Od tolikog broja srpskih turista, koji svake godine posete Tunis, sigurno bi se našlo dosta onih koji bi želeli da se poklone senima onih koji su svoje živote dali za neko bolje sutra.

TITO

O Titu se u ovoj državi i dan danas govori s posebnim poštovanjem, jer je, od svih zemalja sveta, prvi priznao nezavisnost Tunisa. Ulice sa njegovim imenom samo su potvrda prijateljstva prema tadašnjoj Jugoslaviji. Kako su Tunižani doživljavali Tita najbolje govori njegova poseta Kartagini.

Pošto su Feničani imali običaj da u “teškim vremenima” bogovima žrtvuju decu viđenijih ljudi, o čemu svedoče mali kameni grobovi, Tunižani su se uplašili da bi to moglo da ražalosti Tita, s obzirom na njegovu vezu sa pionirima i pionirkama. Zato su ljubazni domaćini sve vreme Titovog boravka u Kartagini bacali iz aviona latice jasmina i ruža kako bi bar malo ublažili stres kojim je, po njihovom verovanju, Tito bio izložen dok je slušao tu tužnu priču.

Autor: Srđan Škoro
Izvor: Večernje novosti