Resavica

Gertie · **◊Poker Face◊**

Resavica. Čuli ste, nešto vam je poznato, ma da, čini vam se da je negde između poznatih manastira Manasije i Ravanice, ali niste sigurni? Ako ste to pomislili, a držite do sebe, prećutite Resavicu u otmenom društvu. Ali ako patite kad u vama ne prepoznaju potencijalnog pobednika kviza znanja, ili vam je životno potrebno da saznate nešto više o Resavici izvolite:
Resavica je nastala sezdesetih godina XX veka na obroncima planine Beljanice, odnosno Juznom Kucaju i ima oko 3000 stanovnika. Stanovnistvo je raznoliko,kako po pitanju nacionalne tako i po pitanju verske pripadnosti.Ima Srba,Hrvata,Slovenaca,Muslimana,Madjara,Pravoslavaca,Katolika. Svi oni zive zajedno bez ikakvih sukoba.U Resavici postoji rudnik mrkog uglja koji se zove "Rembas" i on je glavni izvor prihoda svim zitelja Resavice.Samu Resavicu i njenu okolinu odlikuju guste sume , prelepi pasnjaci i mnostvo izvora.

U blizini Resavice su i prelepi manastiri XIII i XIV veka,Ravanica i Manasija , a ima jos dosta kulturno-istorijskih spomenika.Takodje na nekoliko kilometara od Resavice se nalazi jedna od najlepsih evropskih pecina "Resavska Pecina", kao i ribnjaci pastrmke u Sisevcu i Strmostenu. Gledano uopste,Resavica je jednan izuzetan gradic koji vredi posetiti i licno se uveriti u njegove lepote i prijatnost ljudi koji u njemu zive.

Po nazivima okolnih sela (Židilje, Židi znači stranci na staro-srpskom po nekim knjigama, Kovanica sigurno znači da se nešto kovalo) i veličini njihovih atara, a zna se da su rudari po Dušanovom zakoniku imali neke privilegije, sasvim je lako moguće da se tu vadio ugalj i u srednjovekovnoj Srbiji. Zna se pouzdano da je nekadašnji vlasnik rudnika Blagoje Jocić vadio površinski ugalj u Barama 1926, pa, dakle, neće biti da ga je samo on tako vadio? Taj uspeh (uglja je bilo previše za državnu železnicu u Ravnoj Reci) dao mu je ideju da pokuša da dovede železnicu od Markovca preko Despotovca dolinom Resave što bliže njegovom nalazištu. Posle Drugog svetskog rata njegovu ideju su preuzeli inženjeri komunista zajedno sa rudnikom. Najverovatnije na pogrešnoj proceni da Resavica, tada retko naseljena, leži na pet miliona tona uglja odlučuju se da tu podignu grad po socijalističkim merilima. Ugalj je bio životno važan za FNRJ. Može se to dokazati Titovim govorom na prvom kongresu SKJ.