Deklinacije u srpskom jeziku

EGO! · Stojke's bitch!

U srpskom jeziku postoje četiri deklinacije, tj. četiri promene.

I deklinacija

Po prvoj deklinaciji menjaju se imenice muškog roda čiji koren reči ima nultni, -E ili –O paradigmatski indikator
Po prvoj deklinaciji se menjaju i imenice srednjeg roda čiji koren reči ima nultni ili –E paradigmatski indikator.

*OSOBINE JEDNINE:

• NOMINATIV

Imenice srednjeg roda se od imenica muškog roda razlikuju u nominativu, akuzativu i vokativu.
Za imenice u srednjem rodu u nominativu, akuzativu i vokativu važi sinkretizam.
Sinkretizam je pojava kad padeži imaju iste nastavke.

Imenice muškog roda koje se u nominativu završavaju na -O ili –E, imaju nominativ jednak vokativu.
Ove imenice kao zbirne nemaju množinu.

• AKUZATIV (za akuzativ je, u prvoj deklinaciji, važna kategorija živo/neživo):

U slučaju da akuzativ označava živa bića, umetnička dela, i stvari koje nose imena živih bića, akuzativ je jednak genitivu.
pr:
videli smo čoveka (KmPa)
čitala sam Andrića

U slučaju da akuzativ označava predmete, akuzativ je jednak nominativu.
pr:
videli smo zid (KmPnulta)

• VOKATIV (karakteristična promena je palatalizacija: momak - momče).

U vokativu jednine, imenice prve deklinacije muškog roda, najčešće imaju nastavak -E.

Izuzeci:
- imenice koje se završavaju na prednjonepčani suglasnik ( ć, č , đ, dž, nj, lj, š, ž, j ) i na suglasnike – Z i - C imaju nastavak u vokativu - U ( mesec – mesecu; Francuz - Francuzu ).
- imenice koje se završavaju na - R, imaju dvojne nastavke (dublete): - E i - U ( poštar – poštare, poštaru).

•INSTRUMENTAL

- imenice muškog roda:
* posle prednjonepčanog suglasnika, ide nastavak -EM (konj – konjem)
* posle nenepčanog suglasnika ide nastavak - OM ( pacov – pacovom)

- imenice srednjeg roda:
* nastavci su - OM i - EM, a to zavisi od toga na koji samoglasnik se završava reč u nominativu ( selo - selom; polje - poljem ).

**** izuzeci:
* kod jednosložnih reči KEJ i BEČ, nastavak je - OM (kejom; Bečom). Ova pojava se naziva disimilacija.
Ova glasovna promena teži razjednačavanju, tj. izbegavanju gomilanja glasova istih osobina.
* dubleti se javljaju i kod reči koje se završavaju na - Ž; - Š; Č:
- Ž ---> muž --- mužem, mužom
- Š ---> košarkaš ---- košarkašem, košarkašom
- Č ---> vozač ---- vozačem, vozačom

* OSOBINE MNOŽINE

• NOMINATIV

Imenicama muškog roda u nominativu jednine, najčešći nastavak je – I ( prozor – prozori).

Kod jednosložnih imenica osnova se proširuje, tj. ubacuju se infixi – OV ili – EV, zavisno od suglasnika na koji se imenica završava.
* posle prednjonepčanih ide nastavak - EV ( miš – miševi)
* posle nenepčanih ide nastavak - OV ( grad – gradovi)
Kod imenica koje se završavaju na - IN, dolazi do skraćivanja osnove:
pr:
građanin – građani
Srbin – Srbi

Dubleti kod imenica koje se završavaju na - K.
pr:
znak – znakovi, znaci
vuk – vukovi, vuci

•GENITIV

Kod imenica muškog roda I deklinacije u genitivu množine se pojavljuje nepostojano A ( u pitanju je dugo - A).
pr:
momak – momaka
dečak – dečaka

Imenice koje se završavaju na - T, u genitivu množine imaju nastavak - I JU.
pr:
nokat – noktiju
prst - prstiju
gost – gostiju

Imenice:
- sekund
- minut
- sat
- dan
- mesec
..... imaju nastavak - I..

Kod imenica muskog roda u genitivu množine javlja se i supletivna osnova.
pr: čovek – ljudi.
Supletivizam je pojava menjanja korena reči. Ta promena može da se desi u tri slučaja:
1) čovek – ljudi
2) imenice jednine se mogu menjati po prvoj deklinaciji, dok se imenice množine
mogu menjati po drugoj deklinaciji
3) u jednini je jedna vrsta reči, dok je u množini druga vrsta reči

EGO! · Stojke's bitch!

II DEKLINACIJA

Po drugoj deklinaciji menjaju se imenice srednjeg roda čiaj se osnova u nominativu završava na - E (dete, pile), a čija se osnova u ostalim padežima proširuje sa - N ili - T vreme - vremena; uže - užeta).

Imenice srednjeg roda druge deklinacije mogu imati regularnu i supletivnu množinu, dok neke imenice mogu imati samo supletivnu.

Imenice srednjeg roda koje se proširuju sa - T imaju dve paradigme, tj. pored regularne imaju i supletivnu množinu (bure – burad, burad, buradi, buradi...(ova imenice se menjaju kao imenice IV deklinacije)).

Imenice srednjeg roda koje označavaju mlada živa bića (ždrebe, dete, tele...), imaju samo supletivnu množinu.
pr.
* „dete“ se u množini menja kao imenice ženskog roda III deklinacije (dete – deca).
* „ždrebe“ se menja kao zbirne imenice IV deklinacije
* „brat“ menja se kao i imenica „dete“

Po II deklinaciji menjaju se i imenice srednjeg roda koje se u nominativu završavaju na - O ili - E i njihova osnova se proširuje sa - S ili - R (čudo - čudesa, čudesima;
veče – večeri, večerima).

urke3 · Početnik Domaćeg.de

Ajde, ako može, napiši još treću i četvrtu pa da imamo sve.

Mihau · Početnik Domaćeg.de

hvala EGO!

Yanna88 · Početnik Domaćeg.de

hm...kako su mene uchili u srednjoj:

Prema I deklinaciji, menjaju se imanice muskog roda koje se u nominativu zavrsavaju suglasnikom i imenice muskog i srednjeg roda koje se zavrsavaju vokalima O/E (prozor, selo, polje)

Prema II deklinaciji menjaju se imenice srednjeg roda koje se u nominativu zavrsavaju vokalom E, a njihova osnova se pri promeni kroz padeze prosiruje konsonantima N/T (seme - semena - semenu... odnosno dete - deteta - detetu...)

Prema III deklinaciji menjaju se imenice muskog zenskog i srednjeg roda koje se u nominativu zavrsavaju vokalom A (zena, kadija, sudija)

Prema IV deklinaciji menjaju se imanice zenskog roda koje se u nominativu zavrsavaju konsonantom (stvar, pamet)

eto, mozda nekom nekad i zatreba O_o