Španski jezik?

nastasenjka · **~daydreaming~**

pa znas kako, ja nisam ni rekla da tih par 'stihova' ili sta su vec imaju smisla povezani...logicnije i smislenije je reci 'puedo', ali ne i obavezujuce...

volim te
nikada te necu zaboraviti
nije mogao/mogla da zivi bez tebe

ovo je sa gramaticke tacke gledanja moguce i ispravno reci...da li ima smisla? pa to je na autoru da kaze...meni je jasno da je tu greska, ali ne takva da narusava gramaticku ispravnost...znacenje je u potpunosti izmenjeno, ali o tome do sutra mozemo diskutovati i biti na istome Wink

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**

Шпански или кастиљански је иберијски романски језик, и четврти је по броју говорника у свету. Шпански је матерњи језик 352 милиона људи, а заједно са онима којима је додатни језик, говори га отприлике 417 милиона људи (Према проценама из 1999. године). Већина људи који говоре шпански су из Централне и Јужне Америке. Према последњим истраживањима овај језик има највећу стопу пораста броја оних који га користе и сматра се да ће у догледно време престићи и енглески језик.

У основи, кастиљански и шпански су синоними. Синоним кастиљански се веже за регију у којој је настао језик, тј. Кастиљу и старији је од синонима шпански. Синоним шпански се примјењује од XVI вијека, нарочито када Шпанија постаје колонијална земља, почев од Карлоса I од Шпаније и Карлоса V од Немачке.

У Шпанији синоним шпански се користи за разликовање од страних језика, док се користи кастиљански за разликовање од осталих језика који се говоре на простору данашње државе Шпаније.

Неки од аутора који се баве језиком и лингвистиком сматрају да би сви Шпанци требали да користе име шпански језик, док би се кастиљански односио само на дијалект који се говори у Кастиљи. Ти аутори користе као примјер за свој аргумент, да се у Њемачкој говори њемачки, у Француској француски, итд.

Други супротно томе тврде, да иако је кастиљански био под утицајем, током свог развоја, осталих језика који су се говорили (и данас се говоре) на пиринејском полуострву (баскијског на примјер), да је много коректнија деноминација кастиљански, пошто је језик настао у Кастиљи те се послије проширио на остале дијелове територије данашње Шпаније. Томе је умногоме помогла надмоћност Краљевине Кастиље над осталим тадашњим краљевинама, које су се развијале у Шпанији. Ови аутори користе као примјер Уједињено Краљевство и друге земље у којима је енглески језик службени језик, а не веже се за име нације.

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**

Историја

Шпански језик је настао у југозападној Европи, на Пиринејском полуострву, тада познатом као иберијско полуострво. Развио се из вулгарног латинског, уз утицаје баскијског на серверу и арапског на крајњем југу Пиринејског полуострва.

Порекло језика

Крајем VI века п.н.е., Ибери, који су били први становници региона, су почели да се мешају са Келтима, номадским и ратничким племенима који се насељавају на подручје Галиције у VII веку п.н.е. Те две групе формирају један народ, назван Келтоибери и развијају језик који је једна врста келтског, али ипак раздвојеног, зависно од племена и подручја где се говори. Тако да се до доласка Римљана, који започињу освајање Пиринејског полуострва 218 године п.н.е., још увек не може да се говори о једној лингвистичкој форми. Под римском влашћу полуострво постаје познат као Хиспаниа. Становници долазе у контакт са римским трговцима, војницима и државним службеницима и на тај начин уче латински. Како класични латински, језик образованих, у целом римском царству почиње да се меша са језиком староседелаца; у овом случају, Келта, Ибера и Картагињани, настаје нови језик назван вулгарни латински који користи основни модел класичног латинског, али се и даље поприлично служи речима из језика староседелаца.

Арапски утицај

Латински остаје језик управе и културе и након упада Визигота у V веку, племена с истока данашње Немачке, па све до 711. године када Арапи са севера Африке - Маури (шпа. los Moros) освајају скоро цело полуострво, осим дела Галиције. Тако арапски језик, т.ј. мозарапски дијалект и култура почињу да се користе у исламској Хиспанији („Ал Андалуз“), док на хришћанском северу вулгарни латински остаје и даље народни језик, којег Арапи називају „лисан ал аyам“, што у преводу значи страни језик. Арапски је након латинског имао највећи утицај на развој шпанског језика. Процењује се да у модерном шпанском око 4.000 речи има корен у арапском језику. 1492. године хришћанска краљевства, са севера, преузимају потпуну војну и политичку контролу над целим подручјем полуострва, заузимањем последњег града у арапском поседу - Гранаде. Након тога долази до насељавања хришћанског становништва па се тако и вулгарни латински враћа као доминантни језик.

Стандардизација језика

Прва етапа стардардизованог шпанског језика базираног на кастиљанском дијалекту почиње 1200 год. када краљ Кастиље и Леона Алфонс X Мудри, познат и као краљ ерудит (лат. учењак), даје задатак језикословцима са свог двора да преведу Библију те дјела из астрономије, повијести и права. Други значајнији тренутак у развоју језика који се претвара у књижевни, десило се 1492. године која је означила шпанску историју, како Колумбовим открићем Америке и преузимањем Гранаде, тако и издавањем прве кастиљанске граматике чији је аутор био Елио Антонио де Небрија, хуманиста са универзитета у Саламанци, који је, такође, аутор хиспано - латинског речника садржаног у два свеза, названог Вокабуларијум („Vocabularium“).

Izvor: Wikipedia

urke3 · Početnik Domaćeg.de

EGO! · Stojke's bitch!

Vremena mi nisu problem.

Ako te ne mrzi, pokušaj da objasniš. Very Happy

Nemam akcente na tastaturi. A i nismo radili ovo vreme. Wink

Samo isput... To ćemo kasnije... Wink

urke3 · Početnik Domaćeg.de

Evo, ovako je - potrebno je znati kako se reč izgovara, onda nema nikakvih problema, pošto su pravila sledeća:

1)Palabras Agudas: *Canción, Reloj
zadnji slog je naglašen / akcenat se piše, ukoliko reč završava na -N,-S, ili na -vokal (samoglasnik)

2)Palabras Llanas: *Ventana, Árbol
predzadnji slog je naglašen / akcenat se piše, ukoliko NE završava na -N, -S ili na -vokal

3)Palabras Esdrújulas: *Teléfono, Química
predpredzadnji slog je naglašen / akcenat se UVEK piše

4)Diftong/Triftong
Diftong su dva vokala u istom slogu (*Ca-usa), jedan od vokala mora biti zatvoreni vokal (i / u).
Triftong su tri vokala u istom slogu (*Apre-ciáis), vokal koji se nalazi u sredini je uvek otvoreni vokal (a/e/o), a druga dva su zatvorena vokala.

-Akcenti za diftonge i triftonge slede istim pravilima kao i normalne reči.
-Ne pišu se akcenti ako ima reč samo jedan slog (*Fue, Seis)
-Akcenat uvek dolazi na otvoreni vokal, a ako su oba vokala zatvorena vokala, onda dolazi na drugi vokal (*Cuí-da-los)

5)El Hiato
-El hiato je zajednica dva vokala, koji pripadaju različitim slogovima (*Cru-el)
-može biti sastavljen od dva otvorena ili jednog otvorenog i jednog zatvorenog vokala (treba paziti na H, koji NE sprečava formaciju hiata -
*Vehículo)
-I hiati slede generalnim pravilima naglašavanja, osim u jednom slučaju:
Tamo gde naglasak pada na zatvoreni vokal, uvek se i akcenat piše iznad zatvorenog vokala, uprkos generalnim pravilima (*Reír, Tía)

SAVET: Ne upuštaj se previše u teoriju, nego gledaj da li reč završava na -N,-S,-Vokal, jer onda mora biti naglasak na predzadnjem slogu; ako je reč dugačka i naglašena na početnim logovima, obično nosi akcenat;
svi akcenti su prilično logički postavljeni, a veći deo iznimaka nosi akcenat već u infinitivu (Glagoli), a imenice su prililno lako prepoznatljive.

Nadam se da sami ti bar malo pomogao i da nije previše stručno napisano. Mucha suerte!

Lilly lovedoll · ***GiMmE mOrE***

EGO! · Stojke's bitch!

Lilly lovedoll · ***GiMmE mOrE***

Da, quiero, zaboravila sam jedno slovo. Razz

A saznala sam da moze i te amo...Heheh volim Spanski jezik,,, Dobra je bila ona pjesma Senjorita na Evroviziji...

delila94 · Početnik Domaćeg.de

ovako ne ucim spanski ali jako puno gledam sapunice tako da sam ga naučila govoriti i imam veliku želju da naucim gramatiku pa znate li neki kurs ili nesto slicno

EGO! · Stojke's bitch!

Zavisi odakle si... Ali skoro svugde imaš kurseve. Ako živiš u manjem naselju, sigurno imaš neku školu u najbližem većem gradu... Wink

We-She`` · Početnik Domaćeg.de

Meni si i subjuntivo i akcenti laki, ali ono. . .bash. . .jedino znaju da me zayebnu akcenti za proshlo vrijeme,i uopshte PROSHLO VRIJEME!!uhh. . .znachi za ove ovo, za one ono. . za hiljadu ovoga, hiljadu onoga. . .i onda PO SLUHU, shto cu. .