Književni kutak

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**

Proslava svetskog dana knjige

BEOGRAD, 23. aprila (SEEcult.org) - Svetski dan knjige i autorskih prava, 23. april, obelezava se danas sirom sveta, a u Beogradu ce biti proslavljen, izmedju ostalog, i nastupom ansambla Centra za ranu muziku “Renesans” ispred Biblioteke grada, manifestacijom “Knjizevne igre” u Institutu Servantes i raznovrsnim programom Gete instituta.

Povodom Svetskog dana knjige, Biblioteka grada organizovala je u podne program “Pesme Sekspirovih glumaca” na platou ispred svoje zgrade u Knez Mihailovoj ulici.

Institut Servantes, koji je povodom Svetskog dana knjige organizovao juce nastup Hora “Brace Baruh”, odnosno recital sefardskih pesama, najavio je za danas manifestaciju “Knjizevne igre”, u okviru koje ce svi ljubitelji hispanske knjizevnosti i jezika imati priliku da ucestvuju u zanimljivom kvizu i igrama.

Pitanja ce se odnositi na hispansku knjizevnost i spanski jezik, a svi ucesnici kviza ucestvovace u izvlacenju vrednih nagrada - knjiga i kurseva spanskog jezika.

Biblioteka Gete instituta radice danas do 16.30 casova, a posetioci ce u tom kulturnom centru moci da obidju i izlozbu umetnickih knjiga sa radovima studenata profesorke Suzane Kubinec sa Akademije umetnosti u Novom Sadu, koja je otvorena do 11. maja.

Osim knjiga, izlozba prikazuje, pre svega, ilustracije decjih i knjiga namenjenih odraslima.

Najavljena je i manifestacija sa “belim kostimima” - studentkinje Odseka za germanistiku nosice kostime studenata iz klase profesorke Ljiljane Petrovic sa Fakulteta za primenjenu umetnost Univerziteta umetnosti u Beogradu i citace odlomke iz dela savremenih nemackih autora (na nemackom i srpskom jeziku).

Predvidjene su i filmske projekcije, kao i “mala iznenadjenja” za posetioce.

Svetski dan knjige proslavlja se 23. aprila sirom sveta pod pokroviteljstvom UNESCO.

Svetski dan knjige obelezava se 23. aprila, jer tog dana, iako prema razlicitim kalendarima, preminula tri velikana svetske knjizevnosti: Migel de Servantes (prema gregorijanskom kalendaru), Vilijam Sekspir (prema julijanskom) i Garsilaso de la Vega el Inka.

Taj dan posvecen je knjizevnosti, kulturi i zastiti autorskih prava.

Iako je UNESKO proglasio Dan knjige 1995. godine, u Spaniji je taj praznik proslavljen po prvi put davne 1926.

Na taj dan u Spaniji se svecano dodeljuju i nagrade Servantes - najznacajnija knjizevna nagrada za hispanske pisce.

(preuzeto sa www.seecult.org)

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**

Velikicev 'Dosije Domasevski' i na madjarskom

BEOGRAD, 23. aprila (SEEcult.org) - Roman “Dosije Domasevski” Dragana Velikica objavljen je i na madjarskom jeziku, u izdanju izdavacke kuce “Napkut” iz Budimpeste, u prevodu Antala Bognara.

To je treci roman Velikica na madjarskom jeziku, posle “Severnog zida” (2000) i “Danteovog trga” (2001), saopstila je beogradska kuca “Stubovi kulture”, koja je nedavno objavila i novi Velikicev roman “Ruski prozor”.

Pre madjarskog izdanja, roman “Dosije Domasevski” objavljen je i na nemackom jeziku, u izdanju kuce “Mare” iz Hamburga 2004. godine.

(preuzeto sa www.seecult.org)

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**

3×3 interview - Nenad Glisic

- Na pocetku našeg virtuelnog razgovora, ipak me zanima gde ste Vi g-dine Glišicu? Možda ce mi Vaš odgovor pomoci da Vas materijalizujem u odredjenom prostoru: prostoru sa sasvim odredjenom geografskom širinom i dužinom?

- Možda ce delovati kao stereotip, ali ja se trudim da mislim globalno, a delujem lokalno. Živim u Kragujevcu, odnosno, Kragujevac mi je “baza”, ali to nema narocitog uticaja na ono što radim. Ali, ako treba neka geografska odrednica, reci cu da je to cca 21 stepen istocno od Grinica.

- Biti balkanski (srpski, hrvatski, bosanski…) pisac jeste jedna tuga pregolema. Da li delite moje mišljenje?

- Pa, ne znam… Ovo je vrlo bogat prostor, ovo su vrlo uzbudljiva vremena, ima ovde dosta materijala za obradu, samo treba imati hrabrosti za to. Cena za to bogatsvo tema i mogucnosti za obradu istih jeste sve ono što cini “tugu pregolemu”. Ali, to je u redu, s obzirom na to da nema ljubavi bez patnje i bola.

- Verujete li u postojanje Citaoca? Da negde postoji njegovo velicanstvo Citalac i da on cita Vaše knjige (Vaše price… Vaše pesme…) Verujete li da Vaše knjige nisu tek “mrtvo slovo na papiru”?

- Potpuno sam ubedjen u postojanje citaoca, i ne samo u njegovo postojanje, vec i u njegovu (njenu) pamet, njegov (njen) ukus i tako dalje. Da ne mislim tako, verovatno ne bih ni pisao. Razmišljao bih u samoci i mrzeo ljude. Takodje, ne verujem u to da je bilo koje slovo “mrtvo na papiru”. Možda su neka (slova, dela…) ranije odštampana, ali štampa ostaje, doci ce vreme za te knjige, a za neke druge ce proci. Ja imam svoje citaoce, neke poznajem, a neke ne, ali ih sve podjednako poštujem. Uopšte, mislim da svaki stvaralac mora da poštuje publiku, kako svoju, tako i Publiku uopšte. Ipak, nikome ne treba povladjivati.

O autoru - Nenad Glišic je rodjen 1972. godine u Kragujevcu, gde i sada živi i radi na svetskoj revoluciji. Samostalne knjige: “Domovino, ti si kao ciroza jetre” (pesme, 1992, Kragujevac), “Himne kamikaza” (pesme, 1998, Kragujevac), “Cvetovi Hirošime” (haiku, 2001, Kraljevo), “Pesmice o prirodi i društvu” (za decu, 2004, Kragujevac) i “Sve o Psovacu” (roman, 2004, Beograd).

Pesme, price i eseje objavljivao u mnogim casopisima i zbornicima širom bivše Jugoslavije. Neke pesme i eseji su prevedeni na engleski jezik, a haiku na engleski i slovenacki.

(preuzeto sa www.seecult.org)

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**

Zubanovicu nagrada Desanka Maksimovic

BEOGRAD, 23. aprila (SEEcult.org) - Pesnik Slobodan Zubanovic dobitnik je nagrade “Desanka Maksimovic” za 2007. godinu, koja ce mu biti urucena 16. maja u Brankovini kod Valjeva, saopstio je danas predsednik Ocenjivackog odbora Zaduzbine “Desanka Maksimovic” akademik Ljubomir Simovic.

Nagrada ce biti urucena Zubanovicu na dan rodjenja cuvene srpske pesnikinje Desanke Maksimovic.

Osim dodele nagrade, u okviru majskog programa Zaduzbine, predvidjeni su i naucni skupovi “Poezija Aleka Vukadinovica” i “Tradicionalno i moderno u poeziji Desanke Maksimovic”.

(preuzeto sa www.seecult.org)

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**

Decenija uz Harija Potera

Kad 21. jula u knjižare uđe roman "Harry Potter and the Deathly Hallows", sedmi i završni deo fantazijskog serijala britanske spisateljice Dž. K. Rouling, biće to tačno 3.677 dana od trenutka kad se u Engleskoj pojavila prva knjiga "Hari Poter i kamen mudrosti", koja je 14 meseci kasnije štampana u SAD. Čitava jedna decenija uz najpoznatijeg dečaka-čarobnjaka, koji je, u međuvremenu, postao pravi fenomen i "decu vratio čitanju knjiga". Kad se tome doda "količina teksta" koji su tinejdžeri iz svih delova sveta nezasito gutali - 4.195 stranica engleskog izdanja - definitvino dolazimo do književne senzacije.

Neki se već pitaju šta će se desiti kad se ova "zabava okonča". Jedino sigurno je da će maloj britanskoj izdavačkoj kući Blumsberi, koja je objavila Harija Potera, kao i Sholastiku iz SAD, zarada drastično pasti, kao i brojnim knjižarama, jer više neće biti dvocifrenih procenata u povećanoj prodaji dečjih knjiga svake godine. Što se čitalaca tiče - za njih će to biti kao gubitak jednog velikog prijatelja. Utešna za njih je činjenica da čekaju još dva Hari Poter filma, a i Roulingova je najavila da će uraditi jednu dodatnu knjigu, u kojoj će biti mnoga pojašnjenja i opisi raznih stvari iz postojećeg serijala, nešto slično kao "Kvidič kroz vekove" - knjižica koja je objasnila istorijat i druge podatke vezane za najpopularniji čarobnjački sport na svetu koji se igra na metlama.

"Poteromanija"

Iako je prvi roman, "Hari Poter i kamen mudrosti" štampan 1998. u samo 50.000 primeraka u SAD, vrlo brzo se pokazalo da je dečak-čarobnjak hit u celom svetu. Dosad je ukupno štampano više od 325 miliona Hari Poter knjiga, a od tog broja u svetu su više štampana samo razna izdanja Biblije, kao i knjige velikih misli kineskog komuniste Mao Cedunga. Dosadašnji romani iz serijala o dečaku-čarobnjaku prevedeni su na 64 jezka, od kojih je jedan "mrtav" (latinski), a samo ime glavnog junaka je poznato stotinama miliona ljudi širom sveta, uz lokalne specifičnosti u izgovoru - Haris Poteris (Litvanija), Ha-li Po-te (Kina) ili Hari Butar (arapski). Čak su i parodije na Hari Poter serijal postale popularne - tako je knjiga Timotija R. O’Donela "Hari Puter i dvorana sa kolačima od sira", iz 2004. godine, prevedena i na beloruski i mađarski.

Hari Poter - prvi dečji lik koji stari

Hari Poter je interesantan i stoga što je prvi lik u dečjoj literaturi koji stari. Inače, mnogi ocenjuju da današnja deca odrastaju uz Harija Potera, kao što su deca iz 60-ih godina odrastala uz Bitlse, što je kulturološki fenomen.

Vladimir Todorović

(preuzeto sa www.danas.co.yu)

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**

Ovacije publike na užičkom susretu pisaca "Na pola puta"

Rušenje tabua i lažnih ukrasa

U okviru susreta pisaca "Na pola puta", u užičkoj Gimnaziji preksinoć su javno čitali odlomke iz svojih dela književnica Vida Ognjenović i pisci iz Splita Boris Dežulović i Predrag Lucić. Svečana sala Gimnazije bila je dupke puna, a tokom tročasovne književne večeri publika je odlično reagovala, pa je na primer, najavljujući pesmu za kraj večeri, a na primedbu dela publike da želi još, Lucić u jednom trenutku pitao užičke gimnazijalce: "Deco, imate li vi dom?". Vida Ognjenović je čitala odlomke iz svojih knjiga, ali i pesme požeškog pesnika Dragana Todorovića i Radmile Lazić.
Ovacijama i aplauzom, nezabeleženim na književnim večerima u Užicu, publika je reagovala na pesme Borisa Dežulovića (Pjesme iz Lore) i Predraga Lucića, koje su objavljene u Feral tribjunu. Dežulović i Lucić, ne samo da su čitali, već su svoje pesme i pevali, što je dodatno doprinelo odličnoj atmosferi među gimnazijalcima. Svojom angažovanom i satiričnom poezijom, za koju su sami rekli da predstavlja književni ekspertiment, u publici su izazivali jezu o besmislenom ratu na prostoru bivše Jugoslavije, ali i smeh o kvazi-patriotskim naravima. Oni su preksinoć ponudili tročasovnu anatomiju mentaliteta bivše ju-geografije, čije su posledice bile smrt, patnja i bol. Tokom preksinoćnjeg rušenja svih mogućih tabua, na kojima počiva mentalitet svih mogućih ekstrema, od nacionalnog do verskog, kroz satiru i smeh, Dežulović i Lucić su razotkrili kod mržnje, saopštavajući da su ljudskost i normalnost jedine brane da nam se ne ponove gluposti iz naše zajedničke i ne tako davne istorije gluposti.
O odličnoj reakaciji publike Dežulović je Danasu rekao da je u pitanju "zgodan spoj pristupačne i satirične pozije, koja nasmejava i ostavlja gorki ukus u ustima", te da je upravo smeh krivac što je književno veče tako dugo trajalo, jer se ljudi, kako je rekao "vole smejati, pa makar i gorko". "Književne večeri nisu moj omiljeni dio posla, ali kadgod nešto slično organiziraju gimnazijalci ili studenti, uvek se rado odazivam, jer osjećam njihovu zdravu energiju i potpuno je svejedno da li se to dešava u Užicu, Osijeku, Bjelovaru, Sarajevu ili Tuzli. Oni nisu opterećeni našim sranjima i historijama, jer shvaćaju šta mi govorimo, bolje nego što mi to mislimo. Oduševljen sam klincima i nadam se da će oni mnogo bolje proći od nas", rekao je Danasu Dežulović.
Sinoć su se predstavili pisci Lamija Begagić iz Sarajeva, Minja Bogavac iz Beograda i Srđan V. Tešin iz Kikinde, a za sutra takođe od 20.30 sati u užičkoj Gimnaziji, javno će svoja dela čitati Nenad Veličković iz Sarajeva i Miodrag Raičević iz Beograda. Književni susreti traju do 27. aprila.

N. Kovačević

(preuzeto sa www.danas.co.yu)

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**

„Crna dalija“ posle praznika

Šesta knjiga edicije „Blic bestseler“ „Crna dalija“ Džejmsa Elroja neće se pojaviti na kioscima danas, kako je najavljeno, već krajem sledeće nedelje. Procenjeno je da će „Dalija“, izvanredni erotski triler baziran na istinitom događaju, dobro doći čitaocima kao promena posle brojnih vanrednih i prazničnih izdanja listova i časopisa.

Autor: D. N. | 26.04.2007 - 10:53

(preuzeto sa www.blic.co.yu)

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**

Tri nova naslova "Geopoetike"

Izdavačka kuća "Geopoetika" predstavila je u četvrtak tri knjige iz nedavno pokrenute edicije "Intimna istorija".

Direktor Vladislav Bajac rekao je da je edicija započeta "Istorijom ljubavnica" sada dopunjena "Istorijom sveta u šest pića" Toma Stendidža, "Kratkom istorijom sveta za mlade" Ernsta Gombriha i "Kratkom istorijom napretka" Ronalda Rajta.

U znaku ove edicije biće cela 2007. godina jer "Geopoetika" namerava da do kraja godine objavi šest do osam naslova, rekao je Bajac dodajući da ovo smatra novim korakom u poimanju istorije.

"Otišli smo u pravcu koji je primeren izdavačkom konceptu Geopoetike i cilj nam je da privučemo publiku da se obrazuje i sazna mnogo novih podataka na lak i prijemčiv način što je danas svetski trend u izdavaštvu", naveo je Bajac.

On je izjavio da su mnogi obrazovani ljudi izvan uskog kruga istoričara shvatili da se naizgled dosadna istorija može "prodati" ako joj se obezbedi atraktivno "pakovanje" i to su knjige koje će se pojavljivati u novoj ediciji.

Bajac je rekao da je Stendidž u "Istoriji sveta u šest pića" dao presek otkrivanja i stvaranja piva, vina, žestokih pića, kafe, čaja i koka-kole na zanimljiv način uz more podataka koji premošćavaju devet milenijuma, dodajući da je već sklopljen ugovor za izdavanje Stendidžove druge knjige čija je tema istorija hrane.

Bajac je ispričao da je Gombrih (1909 – 2001), autor čuvene "Istorije umetnosti", 1935. godine napisao "Kratku istoriju sveta za mlade" za samo šest nedelja, i da je od tada ova knjiga izdata u milionskim tiražima na velikom broju jezika.

Podsetivši da je Rajt postao poznat kada je objavljen njegov "Oteti kontinent", knjiga koju je pre 12 godina objavila i "Geopoetika ", Bajac je rekao da se u "Kratkoj istoriji napretka" autor bavi filozofijom istorije. Pišući o sudbinama nekada moćnih i složenih društava koja su nestala, Rajt upozorava čovečanstvo da su ona pala kao žrtve sopstvenog napretka.

Bajac je najavio da će "Geopoetika" do leta objaviti novi roman Harukija Murakamija "Norveška šuma", studiju "Istorija sreće", dva romana Orhana Pamuka - "Sneg" i " Dževdet beg i njegovi sinovi" i eseje Aleka Popova "Saputnik radikalnog mislioca".

Izdavačka kuća "Geopoetika" predstavila je u četvrtak tri knjige iz nedavno pokrenute edicije "Intimna istorija".

Direktor Vladislav Bajac rekao je da je edicija započeta "Istorijom ljubavnica" sada dopunjena "Istorijom sveta u šest pića" Toma Stendidža, "Kratkom istorijom sveta za mlade" Ernsta Gombriha i "Kratkom istorijom napretka" Ronalda Rajta.

U znaku ove edicije biće cela 2007. godina jer "Geopoetika" namerava da do kraja godine objavi šest do osam naslova, rekao je Bajac dodajući da ovo smatra novim korakom u poimanju istorije.

"Otišli smo u pravcu koji je primeren izdavačkom konceptu Geopoetike i cilj nam je da privučemo publiku da se obrazuje i sazna mnogo novih podataka na lak i prijemčiv način što je danas svetski trend u izdavaštvu", naveo je Bajac.

On je izjavio da su mnogi obrazovani ljudi izvan uskog kruga istoričara shvatili da se naizgled dosadna istorija može "prodati" ako joj se obezbedi atraktivno "pakovanje" i to su knjige koje će se pojavljivati u novoj ediciji.

Bajac je rekao da je Stendidž u "Istoriji sveta u šest pića" dao presek otkrivanja i stvaranja piva, vina, žestokih pića, kafe, čaja i koka-kole na zanimljiv način uz more podataka koji premošćavaju devet milenijuma, dodajući da je već sklopljen ugovor za izdavanje Stendidžove druge knjige čija je tema istorija hrane.

Bajac je ispričao da je Gombrih (1909 – 2001), autor čuvene "Istorije umetnosti", 1935. godine napisao "Kratku istoriju sveta za mlade" za samo šest nedelja, i da je od tada ova knjiga izdata u milionskim tiražima na velikom broju jezika.

Podsetivši da je Rajt postao poznat kada je objavljen njegov "Oteti kontinent", knjiga koju je pre 12 godina objavila i "Geopoetika ", Bajac je rekao da se u "Kratkoj istoriji napretka" autor bavi filozofijom istorije. Pišući o sudbinama nekada moćnih i složenih društava koja su nestala, Rajt upozorava čovečanstvo da su ona pala kao žrtve sopstvenog napretka.

Bajac je najavio da će "Geopoetika" do leta objaviti novi roman Harukija Murakamija "Norveška šuma", studiju "Istorija sreće", dva romana Orhana Pamuka - "Sneg" i " Dževdet beg i njegovi sinovi" i eseje Aleka Popova "Saputnik radikalnog mislioca".

(Tanjug)

(preuzeto sa www.mtsmondo.com)

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**

Uskoro u Srbiji Pamukov roman "Dževdet-beg"

Izdavačka kuća "Geopoetika" objaviće uskoro roman "Dževdet-beg i njegovi sinovi" turskog književnog nobelovca Orhana Pamuka, najavio je direktor te kuće Vladislav Bajac.

Roman "Dževdet-beg i njegovi sinovi" dobio je 1979. godine nagradu za rukopis, a u Turskoj je objavljen 1982. godine.

Bajac je novinarima rekao da bi najkasnije do avgusta trebalo da bude objavljen i Pamukov roman "Sneg" iz 2005. godine.

Pamukov roman "Zovem se Crveno", koji je "Geopoetika" objavila u aprilu prošle godine, najprodavanija je knjiga u Srbiji, Crnoj Gori i Republici Srpskoj već osam meseci, od avgusta, prema podacima internet portala "Knjizara.com".

"Geopoetika" je krajem prošle godine objavila i Pamukovu memoarsko-putopisnu prozu "Istanbul", koja je, takodje, medju prvih 10 na listi bestselera "Knjizare.com", a ranije su objavljeni i romani "Bela tvrdjava" i "Novi život".

Orhan Pamuk (52) rodjen je u Istanbulu, u kojem i danas živi. U mladosti je maštao da postane slikar, ali je nakon studija arhitekture i novinarstva, koje je delom proveo u Njujorku, odlučio da se posveti pisanju.

Roman "Bela tvrdjava" (1985) proširio je njegovu popularnost izvan granica Turske, dok je za roman "Tiha kuća" (1983) osvojio francusku nagradu za evropsko književno otkriće. Devedesetih je napisao romane "Crna knjiga" (1990) i "Novi život" (1994).

Dobitnik je brojnih evropskih i turskih književnih nagrada, a dela su mu prevedena na 35 jezika.

Vladislav Bajac je najavio i roman japanskog pisca Harukija Murakamija "Norveška šuma", eseje bugarskog pisca Aleka Popova "Saputnik radikalnog meseca" i studiju "Istorija sreće" Darina Mekmana, u okviru nove edicije "Intimna istorija".

(Beta)

(preuzeto sa www.mtsmondo.com)

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**

Memoari Sidnija Šeldona

Izdavačka kuća "Narodna knjiga", koja je godinama objavljivala svetske hitove jednog od najplodnijih i najpopularnijih američklih bestseler pisaca Sidnija Šeldona (1917 – 2007), štampala je, odmah po posthumnom objavljivanju u Americi, njegove memoare "Druga strana mene".

Prema rečima urednika Vase Pavkovića, to je "neobična, uzbudljiva i šarmantna knjiga pisca čiji su romani prodati u neverovatnom tiražu od 300 miliona primeraka".

"Napisana u poznim godinama, ova knjiga duhovito prikazuje ceo Šeldonov život, počev od ranog detinjstva provedenog u siromaštvu, zatim slede godine mladosti i mnogih bezuspešnih pokušaja da se pobede samoubilačke namere i nadje odgovarajući posao", rekao je Pavković.

On je skrenuo pažnju na stranice u kojima Šeldon opisuje probijanje u "holivudskoj industriji snova" gde je za desetak godina, od anonimusa koji piše za 15 dolara nedeljno, postao scenarista - oskarovac, producent i režiser.

Za čitaoce je ovo prilika da se "druže" sa Kerijem Grantom, Merilin Monro, Kirkom Daglasom, braćom Marks...

Šeldon je započeo karijeru kao scenarista ali je kasnije pisao romane od kojih su mnogi ekranizovani ili su poslužili kao predlošci za veoma popularne televizijske serije.

Kod nas su bili hitovi romani "Druga strana ponoći", "Krvna veza" i "Golo lice", koji su svi bili preneti na film. Poznati su i njegovi romani "Gnev andjela", "Majstor igre", "Vetrenjače bogova" i "Pesak vremena" po kojima su snimljene televizijske serije.

(Tanjug)

(preuzeto sa www.mtsmondo.com)

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**

Promocija gradine u Pirotu

PIROT, 27. aprila (SEEcult.org) - Promocija casopisa “Gradina”, cija nova sveska sadrzi temat “Na pirotskom cilimu” i knjizevni portret Slobodana Tisme, kao i redovne rubrike poezije i kritike, bice odrzana veceras u Narodnoj biblioteci u Pirotu.

Na promociji 17. broja “Gradine” ucestvovace i mnogobrojni autori iz Pirota, pored v.d. direktora Niskog kulturnog centra Vesne Bratic, u ime izdavaca, glavne urednice izdavastva NKC-a Verice Novakov, urednika “Gradine” Zorana Pesica Sigme i urednice proze Stane Dinic Skojacic.

Novo izdanje “Gradine” sadrzi, izmedju ostalog, nekoliko grupa tekstova koji daju siru kulturolosku sliku pirotskog kraja.

Prve asocijacije na Pirot obradjene su u tekstovima o pirotskom cilimu, kao i anegdotama na specificnom pirotskom govoru, koji spada u jedan od najarhaicnijih govora stokavskog dijalekta srpskog podrucja.

Temat sadrzi i tekst o slavnoj pirotskoj skrtosti, kao i tekstove o znamenitim Pirocancima, muzeju, slikarima, pozorisnsom zivotu, arhitekturi, price i pesme iz rukopisa, tekstove kritike i alternativne kulturne scene.

(preuzeto sa www.seecult.org)

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**

Odlazak Jare Ribnikar

I. M., 2. maj 2007

POSLE kraće bolesti u beogradskoj bolnici "Dr Dragiša Mišović", u nedelju je, u 95. godini preminula književnica Jara Ribnikar. Rođena je 23. avgusta 1912. godine češkom gradu Hradec. Objavila je petnaestak romana, nekoliko zbirki pripovedaka, memoarsku prozu. Njena najpoznatija dela su "Jan Nepomucki", "Devetog dana", "Nedovršen krug", "Zašto vam je unakaženo lice", "Bakaruša", "Ja, ti i mi", "Među nama"...
Dela su joj objavljena u dvadesetak zemalja, među kojima i u Sjedninjenim Američkim Državama, bivšem Sovjetskom Savezu, Velikoj Britaniji, Nemačkoj... Prve književne radove, patriotske stihove, objavila je 1950. godine, pod pseudonimom Dušanka Radak.
U svojim delima spajala je pripovetke i memoarsku prozu. Govorila je da u pripovetkama koje prate njene memoare iznosi moralne traume svojim prijatelja. Pred kraj stvaralačke karijere tvrdila je da je još samo interesuje moral i pisanje o njemu, jer je smatrala da je previše ljudske gluposti i opšteg nemorala.
Bavila se i novinarstvom, bila u redakciji Tanjugu od njegovog osnivanja. Bila je aktivna u Udruženju i Savezu književnika, kao i glavni urednik izdavačkog saveta "Jugoslavija".
Jara Ribnikar još u mladosti došla je iz Češke u Beograd, gde je živela do kraja života. Njen otac, poznati češki muzičar Emil Hajek, jedan je od osnivača Muzičke akademije u Beogradu. Učestovavala je u Narodnooslobodilačkom ratu i bila nosilac Partizanske spomenice. Bila je i poslanik Veća naroda Savezne skupštine. U kući u kojoj je živela sa suprugom Vladislavom Sl. Ribnikarom, dugogodišnjim urednikom lista "Politika", četvrtog jula 1941. godine, uz Titovo učešće, doneta je odluka o pokretanju ustanka u Jugoslaviji.
Vreme i mesto sahrane Jare Ribnikar biće naknadno objavljeni.

(preuzeto sa www.novosti.co.yu)