Gaj Julije Cezar

nastasenjka · **~daydreaming~**

Гај Јулије Цезар, латински Gaius Iulius Caesar ( Рим, 13. јула 100. пре н.е.- Рим, 15. март 44. пре н.е. ), римски војсковођа, политичар и писац.

Најславнији римски војсковођа, Цезар је бројним војним победама знатно проширио утицај и власт Рима. Победивши Помпеја у грађанском рату од 46. пре н.е. завладао је као диктатор. Његова диктатура означава крај врховне владавине сената у Риму и почетак Царства. Римска Република је више од петнаест година после Цезарове смрти, 27. пре н. е. и формално постала Римско царство.

Животопис
Гај Јулије Цезар

Скулптура Гаја Јулија Цезара
рођен: 13. јул, 100. пре н.е.
Римско Царство
преминуo: 15. март, 44. пре н.е.
Римско Царство

Цезар је потицао из угледне патрицијске породице Јулијеваца. У доба цара Октавијана, који је наследио Цезара и постао први римски цар, у епу Енеида Публије Вергилије Марон велича Јулијевце повезујући их са легендарним тројанским јунаком Енејом.

Цезар је добио за оно време врхунско образовање с неизбежним путовањем у Грчку где је учио говорништво. Био је нећак политичара Гаја Марија. Гај Марије је 88. пре н.е. започео грађански рат са Луцијем Корнелијем Сулом. Марије је умро 86. пре н.е. Године 84. пре н.е. Цезар се оженио Корнелијом, такође племкињом. Када је Сула 82. пре н.е. постао апсолутни диктатор наредио је Цезару да се разведе. Овај је то одбио и отишао из Рима. Цезарови пријатељи су га саветовали да се не враћа због ризика проскрипције. Једино чињеница да је имао везе на високим положајима спасила га је од сигурне смрти. Цезар се пријавио у римску војску и отишао у Малу Азију. Иако му је Сула формално опростио и помиловао га, Цезар се није враћао у Рим до Сулине смрти, 78. пре .н.е.

По повратку у Рим Цезар почиње радити као адвокат. На тој функцији истакао се као жесток критичар и противник корупције код политичара. Цезар је путовао на острво Родос како би усавршио реторику код славног говорника Аполонија Мола. На путу су га заробили гусари. Када су намеравали затражити откупнину од 20 талената, Цезар им се насмејао и рекао да очигледно не знају кога су отели. На његов наговор гусари су затражили и добили 50 талената за Цезарово пуштање. Чим је пуштен Цезар је организовао потеру на мору, заробио гусаре који су га отели и осудио их на смрт разапињањем на крсту.

69. пре н.е. за време порођаја умире Цезарова прва жена Корнелија. Исте године умрла је и Јулија, Цезарова тетка. Цезарови противници су га критиковали да је Јулијина сахрана био злоупотребљен у политичке сврхе јер Цезар напада проскрипцијске законе из Сулиног времена те на тај начин повећава своју политичку популарност. Цезар је исте године изабран за квестора и одлази у Шпанију. По повратку у Рим наставља се бавити правом све док 65. пре н.е. не постаје курулски едил. Та функција је укључивала регулисање саобраћаја, трговине и осталих свакодневних послова у Риму. Посебно је занимљиво да је то укључивало и организацију игара у римском циркусу. Буџет за забављање најширих слојева људи био је ограничен. Цезар није штедио на новцу и организовао је дотад најспектакуларнију забаву за народ. Година је завршила тако да је Цезар био познат иславан у народу , али са личним дугом од, за оно време огромних, неколико стотина златних талената.

Године 63. пре н.е. Цезар постаје pontifex maximus. Та функција је укључивала добијање нове куће Domus Publica, бављење питањима који се дотичу римске религије и, најважније за Цезара, опрост свих дугова.

Исте године Цезар је заједно са Марком Лицинијем Красом оптужен пред сенатом за учешће у завери коју је организовао римски политичар Луције Сергије Катилина. Петорица Катилининих блиских сарадника и пријатеља убијена су без суђења. Иако је конзул Марко Тулије Цицерон затражио смртну казну за обојицу, Цезар и Крас су ослобођени.

Цезар је 62. пре н.е. изабран за претора. Исте се године развео од своје друге жене, Помпеје. 61. пре н.е. Цезар одлази као пропретор у Шпанију где у војним освајањима стиче велико богатство. Године 60. пре н.е. враћа се у Рим и подмирује све своје дугове. Године 59. пре н.е. Цезар је заједно са Помпејом и Красом склопио први тријумвират. Циљ овог споразума је био преузимање власти у Римској републици из руку сената. Помпеј је био најчувенији римски генерал а Крас вероватно најбогатији Римљанин. Цезар је имао бројне политичке везе, па је ова подела власти била корисна за све. Да би учврстили савез Помпеј се жени Јулијом, Цезаровом једином ћерком. Иако је ово несумњиво био политички брак, љубав између Јулије и Помпеја била је обострана.

Тријумвири су поделили власт на начин да је Цезар добио Галију на управљање. Године 58. пре н.е. Цезар је започео галски рат који је трајао до 51. пре н.е. Резултат рата је била потпуна победа Римљана и покоравање средње Европе. Године 55. пре н.е. Помпеј и Крас су поново изабрани за конзуле а Цезар за проконзула на рок од још пет година. Године 54. пре н.е. Цезарова ћерка Јулија умире за време порођаја. Крас је погинуо у рату са Партима у бици код Караје, 53. пре н.е. Након Красове смрти Помпеј и Цезар почињу се међусобно удаљавати у стајалиштима, што коначно доводи и до грађанског рата између њих.

Док је Цезар још увек био у Галији, Помпеј је у Риму задобио већину у сенату. Када је Цезару истекао петогодишњи рок проконзула, 50. пре н.е., Сенат га позива у Рим. Сенат му наређује да се појави сам у Риму а да пре тога распусти војску. Цезар је знао да ће у Риму бити беспомоћан уколико нема имунитет као конзул, или уколико нема залеђе које му доноси заповедништво над легијама. Цезар је одбио наредбу Сената и 10. јануара 49. пре н.е. прешао са војском реку Рубикон. На Рубикону је била граница са Италијом и то је означило почетак грађанског рата. Легенда тврди да је након преласка Рубикона Цезар рекао Alea iacta est! ( Коцка је бачена ).

Многи сенатори су побегли из Рима јер нису знали да Цезар има свега једну легију са собом. Помпеј је имао много већу војску и Цезар му је нудио преговоре и могућност да обнове савезништво. Помпеј одбија. Прекретницу у грађанском рату доноси битка код Фарсала, 48. пре н.е. у којој Цезар побеђује двоструко бројнију Помпејеву војску. Помпеј бежи у Египат, а Цезар креће у потеру.

У Египту Цезар наноси пораз Птолемеју VIII у бици код Нила и препушта управу над Египтом Клеопатри VII. Затим је победио и понтског краља Фарнака II у бици код Зеле, 47. пре н.е. Након те битке послао је сенату чувену поруку Veni, vidi, vici! ( Дођох, видех, победих ). У међувремену, Помпеј је убијен у Египту. Цезар наноси поразе противницима и у бици код Тапсуса, 46. пре н.е. те Гнеју Помпеју, сину Помпеја Великог, у бици код Мунде, 45. пре н.е.

46. пре н.е. Цезар је по трећи пут постао конзул заједно са Марком Емилијем Лепидом, а 45. пре н.е. постаје једини конзул. На тај начин Цезар постаје апсолутни диктатор и сва власт у Римском Царству је у његовим рукама. 44. пре н.е. Цезар постаје конзул по пети пут, овај пут заједно са Марком Антонијем.

Цезара је при уласку у сенат убила групе сенатора у атентату на Мартовске иде 15. марта 44. пре н.е. Задобио је 23 убода ножевима. На челу завере били су Марко Јуније Брут, Гај Касије Лонгин и Гај Требоније. По предању, Цезарове последње речи упућене Бруту биле су ( неколико верзија ):

* Καὶ συ τέκνον? ( грчки, И ти, сине? )
* Tu quoque, Brute, filī mī! ( латински, Зар и ти, Бруте, сине мој! )
* Et tu, Brute? ( латински, И ти, Бруте? )
* Etiam tu, mi fili? (latinski, Зар и ти, мој сине?)

Након Цезаровог убиства створен је други тријумвират између Марка Антонија, Октавијана и Марка Емилија Лепида. Када су се тријумвири обрачунали са Цезаровим убицама (сви су или убијени или починили самоубиство) избио је нови грађански рат између Октавијана са једне и Марка Антонија и Клеопатре VII са друге стране. Победом у поморској бици код Акција, 31. пре н.е., Октавијан је постао самовладар а од 27. пре н.е. и службено први римски цар.

Цезар је послe смрти проглашен божанством, а његово име је постало део владарске титуле. Цезарево име се налази у корену речи Kaiser, ћесар и цар.

Izvor: Wikipedia

nastasenjka · **~daydreaming~**

„Највећи Римљанин"

Многи га с разлогом зову највећим Римљанином, а поуздано се зна да је више ценио своје политичко деловање од оног књижевног, премда је имао широка књижевна интересовања, а бавио се и научним радом. Цезаров живот важан је за општу историју Римског Царства у његовом најсудбоноснијем добу после смрти Сулине када је стара сенаторска Република била на издисају. Вођа популара Марије био је Цезаров тетак, па многи сматрају да је управо због тога Цезар и отишао у Маријев демократски табор у којем је Сенат с правом видео смртног непријатеља. Сула га је стога и осудио на смрт, али га је доцније помиловао. Цезар је брзо напредовао ка свом главном циљу — да наследи умирућу Републику и преузме сву власт. Задобио је неограничену диктаторску и доживотну трибунску власт (tribunicia potestas), а уместо царске круне ловоров венац. Војник који је двапут прелазио Рајну и двапут се искрцавао на магловитој Британији хтео је да, као потомак легендарног Дарданца Енеје, родоначелника у римској историји не нарочито истакнутог јулијског рода (gens Iulia), пресели Рим, „главу света" (caput orbis), на место где је била Пријамова и Енејина Троја, дакле не на Босфор као Константин Велики, него пред Дарданеле. Римској господи није била по вољи та комбинација и принудна сеоба, а још мање Цезарова готово божанска сила и слава, па га је на Мартовске иде 44. године старе ере група завереника избола ножевима. Тек је Цезаров млади посинак и наследник Октавијан, прозван Август, довршио његово дело и постао, као „првак" (princeps), стварни владар Римског Царства. Деификовани Цезар (divus Iulius) трудио се да у ту највећу организацију античког света унесе не само политичко-економске него и друштвено-етичке садржаје. То су „човечност" (humanitas) и „благост" (clementia), али у римској редакцији, каква је била непозната грчком човеку. (Др Милан Будимир & др Мирон Флашар)

Izvor: Wikipedia

nastasenjka · **~daydreaming~**

Књижевни рад

Изванредна оштрина и покретљивост Цезарова ума омогућила му је да се истовремено бави многим и различним пословима. Припадник старе угледне породице, овај је аристократа завршио најбоље школе. Као писац и научник (реформа календара и јулијанска хронологија) бавио се и лингвистичким проблемима. Његов изгубљени спис О аналогији (De analogia, год. —52. ст. е. ?) устаје против неологизама и бори се за пуризам и елеганцију, за избирљивост у књижевном латинском језику. Изгубљене су и Цезарове беседе издаване у различним збиркама у које су у познијим вековима уношени и неаутентични говори. Али многа античка сведочанства казују да је био одличан говорник, и то атикиста који негује јасан и једноставан стил. Од песничких текстова Цезарових сачуван је само епиграм упућен Теренцију, комедиографу докласичног доба који је имао сличне пуристичке принципе као стилиста. Цезар га стога и означава као љубитеља чистог језика (puri sermonis amator), a тај се суд доиста може применити и на самог Цезара чија је главна књижевничка снага у однегованој једноставности израза, често моћнијој и од Цицеронове блиставе фразе и богате периоде. Познато је да се у песништву огледао у разним радовима. Изгубљени су епиграми, трагедија Едип (Oedipus) и два спева: Похвала Херкула (Laudes Herculis) и Пут (Iter), песма о једном Цезарову путовању. Помиње се и једна збирка изрека (dicta collectanea) као његово дело. Сви су ови списи нестали, чини се, зато што је Цезаров наследник Август забранио њихово објављивање после Цезарове погибије. Изгубљен је и политички спис Анти-Катон (Anticato или Anticatones) што га је Цезар саставио у војном логору код Мунде године 45. пре н. е., дакле оне године када је водио најтежу борбу против присталица Помпејевих.

Izvor: Wikipedia

nastasenjka · **~daydreaming~**

Термин цезар

цезар - термин који је увео Диоклецијан и који означава заменика и наследника августу. Сваки август је имао свог цезара, који га је наслеђивао после смрти. На тај начин је Диоклецијан увео тетрархију у Царству

Izvor: Wikipedia

nastasenjka · **~daydreaming~**

GAJ JULIJE CEZAR
100. p.n.e. - 44. p.n.e.

Rimski vojskovođa i državnik koji je udario temelje rimskom imperijalnom sustavu. Gaj Julije Cezar (lat. Gaius Julius Caesar) rođen je 12. ili 13. srpnja 100. godine p.n.e. (prije nove ere). Kao patricij i nećak konzula Marija dobio je solidnu naobrazbu. Tako je npr. na Rodosu studirao retoriku, a u Rim se vratio 73. godine p.n.e. kao sjajan govornik. Ženio se četiri puta. Njegova prva žena Kornelija preminula je 58. godine p.n.e.

Nakon njene smrti oženio se Pompejom, unukom diktatora Sule. Brak nije dugo trajao jer se Cezar razveo od nje zbog glasila koje su kružile o njoj. Potom se 59. godine p.n.e. oženio Kalpurnijom, a taj brak je bio, za razliku od prethodna dva, motiviran političkim razlozima. Kako Cezar nije imao muških nasljednika u svojoj je oporuci napisao da njegov nasljednik treba biti njegov rođak Oktavijus. Kasnije će Oktavijus postati prvi rimsk car (pod imenom August). Burna je i brza Cezarova karijera. Godine 85. p.n.e. bio je flamen dialis, ali mu je diktator Sula oduzeo čast i imanje. Kao vojnik potom odlazi u Malu Aziju i za hrabrost u operacijama oko Mitilene dobiva corona civica. Na putu iz Rima na otok Rodos (75. god. p.n.e.) iskazao se junaštvom u sukobu s gusarima. S Rodosa je prešao u Malu Aziju i sudjelovao u trećem pohodu protiv Mitridata. Za pontifeksa je izabran 75. godine p.n.e, a zatim za vojničkog tribuna. Godine 68. p.n.e postao je kvestor u Španjloskoj, 65. godine p.n.e. kurulski edil (kada je stekao veliku popularnost zbog svoje ljubavi prema gladijatorskim igrama), 63. god. p.n.e. pontifeks maksimus, 62. god. p.n.e. pretor u Rimu i propretor u Španjolskoj, gdje je pacificirao buntovna plemena i preuredio financijsku administraciju. Godine 60. p.n.e. vratio se u Rim i sklopio s Pompejem i Krasom tzv. prvi trijumvirat. Kako bi ojačao međusobne veze Cezar je svoju kćerku Juliju oženio za Pompeja. Godine 59. p.n.e. kao konzul, proveo je demagoški agrarni zakon. Godine 58. p.n.e. imenovan je guvernerom Galije. U to doba Keltska Galija na sjeveru još uvijek je bila nezavisna od rimske vlasti, ali su Aedui, pleme rimskih saveznika, zatražili pomoć od Cezara (još u prvoj godini njegove guvernerske vladavine) kako bi porazili drugo galsko pleme - Helvete. Cezar je Keltsku Galiju osvojio sa šest legija porazivši tako Helvete i natjerao ih na povlačenje. Potom je porazio njemačke snage pod vodstvom Ariovistusa.

Dok je Cezar bio u Galiji njegovi simpatizeri pokušavali su dominirati političkim zbivanjima u Rimu. To je prijetilo Pompejevoj i Krasvoj poziciji i postalo je neophodno da se trojica vođa susretnu, što se i dogodilo u mjestu Luca 56. godine p.n.e. Taj susret je doveo do privremenog smirenja trzavica. Odlučeno je kako će Cezar nastaviti vladati Galijom narednih pet godina, dok će Pompej i Kras biti konzuli do 55. godine p.n.e., nakon toga njih dvojica će preuzeti upravljanje nad provincijama. Kako je i bilo dogovoreno godine 55. godine p.n.e. Kras je prezeo upravu u provinciji Siriji gdje je uskoro i poginuo (53. godine p.n.e. kod Kartage) u ratnim sukobima. Smrću Cezarove kćerke Julije 54. godine p.n.e. prekinuta su rodbinske veze Cezara i Pompeja te je nakon Krasove (čime je prekinut trijumviratski ugovor) smrti sve bilo spremno za građanski rat. Prvo je Pompej zatražio od Cezara da napusti svoju dužnost u Galiji. Na to je Cezar predložio da obojica istovremeno daju ostavke na svoja mjesta, ali je to Pompej odbacio. Nakon toga Senat je pozvao Cezara da podnese ostavku i napusti vojsku ili će se u suprotnom smatrati javnim neprijateljem. Tribuni koji su bili Cezarovi simpatizeri, glasali su protiv ove odluke, ali su nakon toga bili prisiljeni napustiti prostorije Senata. Potom je Senat Pompeju povjerio upravljane državom. Početkom 49. godine p.n.e. Cezar je prešao Rubikon, mali potok što je dijelio njegovu provinciju od Italije i bez poteškoća krenuo prema jugu. Kada je vidio kako ne može zaustaviti Cezarov proboj Pompej je pobjegao u Brindisium i potom u Grčku. Tri mjeseca kasnije Cezar je bio gospodar Italije. Nakon toga njegove snage su zauzele Španjolsku i ključnu luku Massaliju (danas: Marseille). Osiguravši tako zaleđe u Italiji, Africi i Španjolskoj krenuo je u potjeru za Pompejom i pobjedio ga 48. godine p.n.e. kod Farsala u Tesaliji. Potom je nastavio potjeru prema Egiptu (Pompej je ubijen kod Peluzija u Egiptu) gdje je Cezar svladao egipatsku vojsku i svojoj saveznici Kleopatri, kćerku kralja Ptolemija XII., prepustio 47. godine p.n.e. upravu. Zatim je sredio prilike u Judeji i Siriji te munjevito pobjedio pontskog kralja Franka 47. godine p.n.e. kod Zele. Odatle potječe njegova čuvena poruka Senatu: Veni, vidi, vici (Dođoh, vidjeh, pobjedih). Malo je poznato da je te riječi Cezar ustvari uputio na grčkom jeziku koji je u ono doba bio u modi među rimskom gospodom: elthon, eidon, enikesa.

Vrativši se u Rim postao je vojnički diktator i porazio protivnike u Africi (46. p.n.e.) i Španjolskoj (45. p.n.e.) uništivši time i posljednje ostatke republikanske vojske. Tako je postao ustvari aposlutni monarh. Proglasio je opću amnestiju, reformirao sudstvo, uveo novi kalendar (tzv. julijanski kalendar), porezni sustav, povećao broj senatora, sponzorirao veteranske kolonije, ublažio oštre propise za stjecanje statusa rimskog građanina i spremao mjere za osiguranje granica. No, brojne senatorske obitelji smatrale su kako Cezar ugrožava njihove pozicije s ovlastima koje posjeduje, a strahovali su također da će Cezar uzeti titulu kralja (rex), koju su oni kao republikanci mrzili. To je dovelo do urote senatora. Na vrhuncu moći ubili su ga 15. ožujka. 44. godine p.n.e. urotnici iz patricijskih redova (pristaše republikanca) na čelu s Brutom, Kasijem i Trebonijem na ulazu u Senat.

Gaj Julije Cezar bio je veliki strateg i lukav taktičar. U svojim pohodima primjenjivao je brze pokrete četa, stalne ofenzive, nepoštedne borbe i represalije. Važan je i kao pisac - jedan je od glavnih predstavnika rimske proze. Jednostavnim i konciznim načinom opisao je svoje ratovanje u Galiji u memoarima De bello Gallico (Komentari o galskom ratu; u sedam knjiga kojima je Aulo Hircije dodao osmu), a građanski rat protiv Pompeja opisao je u De bello civili (Komentari o građanskom ratu; u tri knjige). Oba djela pisao je s apologetskom i političkom tendencijom: da dokaže umješnost i uspješnost svojih vojničkih poduhvata i zakonsku ispravnost svojih političkih postupaka. Zato ti zapisi nisu pouzdani kao povijesni izvori. Cezar je na osnovu sunačne godine, uveo novi kalendar, koji se po njegovom imenu naziva julijanski. Njime se i danas služe neke pravoslavne crkva (ruska, srpska itd.). Od njegova nadimka nastali su kasniji vladarski naslovi: kod Rimljana caesar, kod Talijana cesare, kod Njemaca Kaiser, kod nas cesar i car.

izvor:
http://www.moljac.hr/biografije/cezar.htm

nastasenjka · **~daydreaming~**

Gaj Julije Cezar (100. pne. - 44. pne.)

U periodu uspostavljanja Republike, zivio je najveci vojskovodja, politicar, drzavnik, najveca licnost u istoriji rimskog naroda, Gaj Julije Cezar. Rodjen je 101. pne. od oca Eneja, pripadnika najstarije i najplemenitije dinastije u Italiji. Bio je covijek visokog rasta, suvonjav, bijele i njezne koze, bolovao je od glavobolje i epilepticnih napada. Bio je uredan i pedantan. Volio je politiku i zene. Zenio se 4 puta. Sa 15 godina ozenio se Kosutijom, zatim Kornelijom, pa Pompejom, dok mu je cetvrta zena bila Kalpurnija. Sve kcerke poznatih drzavnika Rima. Ucio je latinski, Grcki i retoriku. Bio je poznat besjednik, a prvo odlikovanje bilo mu je Gradjanski vijenac.

Najprije je izabran za vojnog tribuna, a zatim je postao kvestor. Poslije toga postaje poglavar rimskog svestenistva (Pontifex Maximum). Postao je jedan od tvoraca prvog trijumvirata, izdao zakone i postao prokonzul. Osvojio je Galiju, vodio gradjanski rat i postao diktator na neograniceno vrijeme. Pristalice republikanaca u Rimu bile su protiv Cezara, pa su skovale zavjeru u kojoj je on ubijen 44. godine pne. Bio je i odlican knjizevnik. Najobimnija dijela su mu "Zabiljeske o galskom ratu", "Zabiljeske o gradjanskom ratu".

izvor:
http://www.znanje.org/i/i21/01iv07/01iv0713/glavna.html

nastasenjka · **~daydreaming~**

Osvajanja i ratovi

Najznacajniji Cezarovi pohodi bili su osvajanje Galije i gradjanski rat, ali on je ratovao i u Egiptu i u Maloj Aziji. Cezar je objavio rat Helvecanima i Arijovistu u kojem je pobjedio da bi mu cijela Galija bila zahvalna nakon toga. Sa Germanima se sukobio kod Osthajma, pobio ih i zarobio. Cezar je kao gotovu cinjenicu uzeo da je njegovo oslobodjenje Galije ujedno i njegovo osvajanje. Tezio je da Galiju preuredi pod rimskom vlascu. 55. godine pne. poveo je mornaricu i preplovio Atlansko more, napao je Britaniju zbog zlata i bisera i zbog pomoci koju su Briti slali Galima.

Porazio je Brite i vratio se u Galiju, a onda i u Italiju, medjutim u Galiji je ponovo izbio opsti ustanak, pa se Cezar sa svojom vojskom vratio da pomogne Ciceronu. Cezarov napad na Gergoviju u kojoj je vodja bio Varcingetorix, zavrsen je velikim neuspjehom, i to je prvi cezarov licni neuspjeh. Zatim je opsjeo i osvojio Aleziju.

U gradjanskom ratu Cezar se borio protiv Pompeja, 49. godine proveo je legiju preko Rubikona i tom prilikom je izgovorio "Alea iacta est" i krenuo hrabro na Rim. Imao je nekoliko neuspjeha, ali su u bitci kod Farsale pompejci savladani.

izvor:
http://www.znanje.org/i/i21/01iv07/01iv0713/ratovi.html

nastasenjka · **~daydreaming~**

Konzul, vojskovodja i drzavni

Cezar je 60. godine pne. sklopio trojni savez, tkz. prvi trijumvirat sa Pompejom i Krasom, a vec slijedece godine postao je konzul. Po zavrsenom konzulatu dobija mandat prokonzula u Galiji. Nakon osam godina, po osvajanju Galije, dosao je u Rim, gdje je poceo gradjanski rat. Tu se istakao kao vojnik i vojskovodja, a 60. godine pne. je imenovan za diktatora.

Hranio se obicnim vojnickim sledovanjem, spavao na zemlji, plivao preko rijeke, predvodio vojsku. Nije tolerisao nedisciplinu, a za dezertere je smisljao surove kazne. Uprkos tome, bio je omiljen kod svojih vojnika, jer je bio castoljubiv i trosio je raskos i bogatstvo koje je osvojio na poklone i nagrade zasluznim vojnicima i junacima. Bio je odlican takticar.

44. godine senat mu je produzio desetogodisnji mandat diktatora, jer je sredio stanje u Italiji i proglasilo ga diktatorom do kraja zivota. Ukinuo je korupciju i zabranio kupovinu glasova. Imao je pravo veta i pravo da sudi u najznacajnijim parnicama. Mnoge robove je proglasio slobodnim. Ostao je vjeran ulozi branioca populara, podrzavao je agrarnu i fiskalnu reformu, obnovio je gradove, umanjio dugove, povratio stabilnost valute, popisao stanovnistvo Italije, obnovio hramove - stitio Rim.

izvor:
http://www.znanje.org/i/i21/01iv07/01iv0713/kvd.html

nastasenjka · **~daydreaming~**

Znacaj za Rim

Cezar je bio jedan od najobrazovanijih ljudi svoga vremena. Govorio je nekoliko jezika i bio veliki retoricar. Bavio se literaturom, napisao filozofsko dijelo "De analogia", zatim tragediju "Edun". Bavio se astronomijom. Izdao je prve novine koje su se zvale "Acta publica". Bio je veliki politicar i diplomata u antickom Rimu.

Vodio bi rimsku vojsku samo da bi vodio Rim. Njegovo osvajanje Galije, a zatim rimske drzave, promjenilo je sudbinu zapadne civilizacije. Osvojivsi Galiju, oveo je sred Evrope latinsku civilizaciju. Utemeljio je rimske kolinije u Galiji, Hispaniji, Makedoniji, Aziji, Grckoj i Africi. Kao dozivotni diktator, potcinio je senat i vladao svestenstvom. Otpoceo je drzavne reforme.

Uveo je novi kalendar sa 365 dana koji se i danas koristi. Mjesec Quintilies, koji je ranije bio peti, a kasnije sedmi nazvao je svojim imenom Iulius (Juli).

Cezaru se pripisuju izreke koje su postale poslovice:
"Alea iacta est" - Kocka je bacena
"Veni, vidi, vici" - Dodjoh, vidjeh, pobjedih
"Etu tu mi fili Brute?" - Zar i ti sine Brute?

Angazovao se svojim sposobnostima na stvaranju poretka i rezima koji je trebao da mu donese carsku krunu, ali je u casu svoje najvece popularnosti na svirep nacin ubijen.

izvor:
http://www.znanje.org/i/i21/01iv07/01iv0713/znacaj.html

nastasenjka · **~daydreaming~**

GAJ JULIJE CEZAR - „KRALJICA“

Gaj Julije Cezar, najslavniji rimski vojskovođa, poznati besednik, političar i pisac rođen je u Rimu 12. ili 13. jula 100. godine pre nove ere, a život je izgubio u atentatu 15. marta 44. godine pre nove ere u rimskom senatu. Znatno je proširio i učvrstio vlast Rimske države. Poticao je iz ugledne patricijske porodice Julijevaca, koji su po legendi vodili poreklo od legendarnog trojanskog junka Eneja. Bio je jedan od najmoćnijih ljudi antičkog sveta. Bio je nećak moćnog rimskog političara, konzula Gaja Marija.

Cezar je bio visokog rasta, mršav, svetle i nežne kože, veoma uredan i pedantan. Bolovao je od čestih glavobolja i epileptičnih napada. Ženio se četiri puta. Sa 15 godina oženio se Kosutijom, zatim Kornelijom, pa Pompejom, dok mu je četvrta zena bila Kalpurnija. Sve su bile ćerke poznatih državnika Rima.

Malo je poznato da su ga neki od njegovih savremenika javno zvali Kraljica, čak ga je i jedan pesnik nazvao cinedeus (pasivni homoseksualac). Iako se četiri puta ženio, Cezar nikada nije osporavao svoju vezu s Nikomedom. Nekoliko puta je za njega intervenisao u Senatu, zbog čega je lično Ciceron opominjao. Njegovi neprijatelji su pričali anegdote i satirične stihove o njegovoj homoseksualnosti, čak su i vojnici posle osvajanja Galicije pevali o vezi Cezara i Nikomeda. Pesnik Katul i opevao Cezarove avanture u dve pesme, zbog kojih se kasnije izvinjavao, a Cezarov nećak, potonji naslednik i car Oktavijan optužio ga je da je usvojen kao naslednik da bi pružao Cezaru seksualne usluge.

Patricijskog porekla Julije Cezar stekao je vrhunsko obrazovanje. Između ostalog Cezar je na Rodosu studirao retoriku i govorio je nekoliko jezika. Kao mladić Cezar je bio nerazvijen i krhke građe, što ga je nagonilo da se bavi fizičkim aktivnostima kako bi razvio svoje telo i bio dostojan svog porekla, jer je porodica Julijevaca bila poznata po visini i raskošnoj građi tela.

Godine 85. p.n.e. Cezar je postao flamen dialis [1]. Kada je Sula postao apsolutni diktator naredio je Cezaru da se razvede od Korenlije, ali Cezar je to odbio i napustio Rim. Priključio se Rimskoj vojsci i otišao u Malu Aziju, gde će imati svoje prvo homoseksualno iskustvo. U Rim se nije vraćao sve do Suline smrti 78. godine p.n.e. U Maloj Aziji istakao se kao hrabar i vešt vojnik i za hrabrost koju je iskazao u operacijama oko Mitilene dobio je prvo priznanje-Corona civica [2].

Posle povratka u Rim Cezar se počeo baviti advokaturom. Ostao je zapamćen kao veliki pobornik protiv korupcije, naročito među političarima, zbog čega je navukao bes mnogih rimskih političara.

Za pontifeksa [3] izabran je 75. godine p.n.e., a zatim i za vojničkog tribuna.

Njegova prva žena Kornelija umrla je na porođaju 69. godine p.n.e. Ubrzo potom umrla je i Cezarova tetka Julija. Cezarovi protivnici kritikovali su ga da je njen sprovod iskoristio da napadne proskripcijske zakone iz Sulinog vremena i time sakupi političke poene. Nakon toga, se oženio Pompejom, unukom diktatora Sule, ali se ubrzo razveo zbog nimalo prijatnih glasina koje su kružile o njoj. Usledio je četvrti brak, 59. godine p.n.e. kada se oženio Kalpurnijom.

Kako nije imao muških naslednika u svojoj oporuci za naslednika je odredio rođaka Oktavijusa, koji će kasnije postati rimski car August.

Godine 59. p.n.e. izabran je za kvestora [4] i odlazi u Španiju. Posle četiri godine vraća se u Rim gde je nastavio da se bavi pravom, ali ne zadugo. Već 65. godine p.n.e. postaje kurulski edil [5]. Jedan od poslova kojima se kao kurulski edil bavio bio je i organizacija igara u Rimskom cirkusu. Cezar nije štedeo novac, lično se zadužujući, organizujući do tada neviđene spektakle u Rimskom cirkusu. Ovo je bilo dovoljno da postane poznat i omiljen kod širokih slojeva rimskog stanovništva, ali i da zapadne u dugove.

Godine 63. p.n.e. postaje pontifex maximus [6]. To mu je omogućilo dobijanje nove kuće Domus Publica i privilegiju da se bavi pitanjima koja se dotiču rimske religije, ali i da reši problem nagomilanih dugova.

Iste godine je zajedno sa Markom Krasom optužen pred senatom za klevetu koju je pokrenuo rimski političar Lucije Sergije Katalina. Petorica Katalininih saradnika i prijatelja osuđeni su na smrt bez suđenja. Zahvaljujući činjenici da je ima veze na visokim položajima Cezar se spasao sigurne smrti.

Godine 62. p.n.e. izabran je pretora [7]. Iste godine razveo se od svoje druge žene Pompeje. Sledeće godine odlazi kao propretor [8] u Španiju gde je vojnim osvajanjima stekao znatno bogatstvo. Kroz godinu dana vraća se u Rim i već sledeće godine sa Pompejom i Krasom sklapa prvi trijumvirat-vladavinu trojice. Cilj ovog sporazuma bio je preuzimanje vlasti u Rimskoj republici iz ruku senata. Pompej je bio najčuveniji rimski general, Kras najbogatiji Rimljanin, a Cezar je posedovao brojne političke veze pa je ovo bilo korisno za sve. Da bi zapečatili savez Pompej se oženio Cezarovom ćerkom jedinicom Julijom.

Trijumvirat je podelio vlast tako da je Cezar preuzeo kontrolu nad Galijom 58. godine p.n.e. U tom trenutku Keltska Galija na severu još uvek je nije bila pod rimskom upravom. Na početku njegove vladavine provincijom galsko pleme Aedui, zatražilo je pomoć od njega kako bi porazilo suparničko pleme Helvete. Ubrzo je započeo Galski rat koji je trajao sedam godina. Ishod rata bila je potpuna pobeda Rimljana i pokoravanje srednje Evrope. Cezar je bio ovenčan slavom ratnika.

Dok je Cezar bio u Galiji njegove pristalice pokušavali su da dominiraju političkim životom u Rimu. To je izazvalo bes Pompeja i Krasa. Sukobi su rezultirali sastankom njih trojice u mestu Luca 56. godine p.n.e. Odlučeno je da Cezar i dalje upravlja Galijom, a da Pompej i Kras ostanu na pozicijama konzula do 55. godine p.n.e., nakon toga bi preuzeli upravljanje nad provincijama. Ali, ovo je samo privremeno smirilo uzavrele srasti. Po dogovoru 55. godine p.n.e. Kras je preuzeo kontrolu nad Sirijom, ali ne zadugo. Ubrzo je poginuo u ratnim sukobima. Potom je na porođaju umrla Cezarova ćerka Julija, Pompejeva žena. Došlo je do zahlađenja odnosa između njih dvojice i sukoba koji su pretili da prerastu i otvoreni i krvav sukob. Bio je to uvod u građanski rat koji će uslediti.

Pompej je zahtevao od Cezara da napusti službu i Galiji, dok je Cezar zahtevao da obojica istovremeno daju ostavke. Ni jedan nije hteo da učini ustupak. Pompej je u Rimu uspeo da zadobije većinu u senatu. Kada je Cezaru istekao petogodišnji rok prokonzula 50. godine p.n.e. pozvan je u Rim. Senat mu je naredio da se pojavi u Rimu a da pre toga raspusti svoju vojsku ili će u suprotnom biti proglašen za neprijateljem Rima. Cezar je znao da će u Rimu biti bespomoćan ukoliko nema imunitet kao konzul, ili ukoliko nema zaleđe koje mu donosi zapovedništvo nad legijama. Cezar je odbio naredbu senata i 10. februara 49. godine p.n.e. prešao reku Rubikon koja je delila Italiju od provincija i bez teškoća krenuo na jug prema Rimu. Kocka je bačena (Alea iacta est!)-glasile su njegove legendarne reči prilikom prelaska reke Rubikona. Bio je to početak građanskog rata.

Mnogi senatori su pobegli iz Rima jer nisu znali da Cezar predvodi svega jednu legiju. Pompej je imao mnogo veću vojsku i Cezar mu je stoga nudio pregovore i mogućnost da obnove savezništvo, ali bez uspeha. Prekretnicu u građanskom ratu donosi bitka kod Farsala 48. godine p.n.e. Cezar je tu pobedio dvostruko veću vojsku i naterao Pompeja da prebegne u Grčku.

Tako je Cezar je postao gospodar Italije. Nakon toga njegove snage zauzele su Španiju. Učvrstivši svoje pozicije u Italiji, Španiji i severnoj Africi krenuo je u poteru za Pompejem. Pobedio ga je 48. godine p.n.e. kod Farsala u Tesaliji. Ali, nije uhvatio Pompeja koji je uspeo da prebegne u Egipat. Cezar se okrenuo Egiptu. Uspeo je da savlada egipatsku vojsku i upravu poveri Kleopatri 47. godine p.n.e. Zatim se posvetio sređivanju prilika u Siriji i Judeji i pobedio pontskog kralja Franka 47. godine p.n.e. Odatle počinje čuvena izreka koju je Cezar uputio senatu-dođoh, videh, pobedih! Iako je ova izreka poznata u latinskoj verziju veni, vini, vici!, ustvari Cezar ju je izgovorio na grčkom-elthon, eidon,enikesa!, koji je bio jezik kojim se služila rimska aristokratija

Vrativši se u Rim porazio je svoje protivnike u Africi Španiji i time je faktički postao apsolutni vladar Rimske imperije. Proglasio je opštu amnestiju, izvršio reformu sudstva, uveo novi tzv. Julijanski kalendar, novi porezni sistem, povećao broj senatora, ublažio propise za dobijanje statusa rimskog građanina...

Pošto je imenovan za doživotnog diktatora, počele su da se šire sumnje da Cezar namerava da iz ličnog interesa ukine Republiku i uspostavi monarhiju. To je izazvalo bes senatora i dovelo do organizovanja zavere protiv njega sa samo jednim ciljem-ubiti Cezara.

Odlučili su da svoj plan sprovedu u vreme martovskih ida, na dan kada se na Cezarov poziv trebao sastati rimski senat.

Prema legendi jedan prorok prorekao je Cezaru da će martovske Ide biti kobne za njega, i da taj dan neće preživeti. Kad je tog jutra sreo proroka, Cezar mu se nasmešio i podrugljivo dobacio: "Eto, stigle su i Ide." Prorok je Cezaru samo odgovorio: "Tacno, ali još nisu prošle".

Prethodne noći, Kalpurnija, Cezarova žena, sanjala je da ga drži na svojim rukama, okrvavljenog. I sam uznemiren, Cezar se posavetovao sa prorocima, i dobio nepovoljne odgovore. Stoga će odlučiti da otkaže skup, ali mu je Brut, njegov usvojeni sin, skrenuo pažnju da se Senat po njegovom naređenju već sastao, i da će ovu protivnaredbu shvatiti kao uvredu, nagovorio ga je da ostane pri prvobitnoj nameri.

Postoje i tvrdnje da je Cezar, dok je išao prema tom mestu, primio poruku koja ga je upozoravala na zaveru, ali da zbog gomile ljudi koji su se nalazili oko njega nije uspeo da je pročita. Prema ovoj verziji posle njegove smrti, u stisnutoj šaci je pronađena zgužvana cedulja koja ga je opominjala na zaveru.

Cezar je pred senat izašao oko jedanaest sati ujutru. Već na izlasku iz nosiljke zaverenici su ga opkolili, pod izgovorom da mu u vidu počasnog stroja odaju počast. U tom trenutku prišao mi je, kako je bilo dogovoreno, Atilije Cimber, s molbom da Cezar pomiluje njegovog brata. Kada je Cezar to odbio, Cimber, kao preklinjući ga, ščepao za donji deo njegove haljine i jako povukao. Tada su se umešali i drugi zaverenici. Kaska je tada izvukao nož i zabio ga Cezaru u rame. Dok su se oni borili, jedan od zaverenika zabo mu je nož u slabinu, istovremeno Kasije mu je rasekao lice, a Brut mu je probo butinu. Prepoznavši svog usvojenog sina, Cezar je navodno - kako to pre svega tvrdi Dion Kasije - uzviknuo: "Tu quoque, mi fili" ("Zar i ti, sine Brute"), s druge starne Svetonije tvrdi da je Cezar samo jauknuo bez reči.

Kad je shvatio da nema svrhe da se brani, Cezar je prekrio haljinom glavu da bi zaštitio lice. Naime, jednom patriciju je bilo izuzetno važno da crte njegovog lica ostanu netaknute, zbog posmrtnog običaja pravljenja voštane maske pokojnika, koja se u plemićkim porodicama potom postavljala u galeriji predaka.

Obliven krvlju, Cezar se sručio pred kip Pompeja, svog nekadašnjeg protivnika. I tu je, pošto je zadobio dvadeset tri ili trideset pet rana, kako tvrde neki izvori, potpuno iskrvario i izdahnuo.

"A što se tiče Cezarevih ubica", priča Svetonije, "skoro nijedan neće ga nadživeti više od tri godine niti će umreti prirodnom smrću. Svi su, nakon što su ih osudili, umrli na tragičan način. Jedni u brodolomu, drugi u bitkama; neki su se ubili onim istim nožem kojim su bez ikakve bojazni njega izboli." I zaista, od njih dvadeset i dvojice za koje se pouzdano zna da su učestvovali u zaveri, svi su umrli naprasnom smrću, i mada se za osmoricu ne zna tačan datum njihove smrti, verovatno je to za većinu bilo pre kraja 43. godine p.n.e. U bici kod Filipa (oktobra 42. g. p.n.e.), poginula su sedmorica zaverenika (jedan je ubijen u samoj bici, jedan je pogubljen, dok su ostala petorica izvršila samoubistvo). Trojica su poginula septembra 31 godine p.n.e. u jednoj bitci.

Gaj Julije Cezar bio je veliki strateg i lukav taktičar. Od njegovog imena Cezar nastala je vladarska titula-kod Rimljana caesar, Italijana cesare, Nemaca kaiser i kod nas car. Kao pisac ostavio je značajan trag u rimskoj književnosti. Jednostavnim i konciznim načinom napisao je memoare o ratovanju u Galiji u sedam tomova- „De bello Gallico“ (Komentari o Galskom ratu) a građanski rat protiv Pompeja opisao je u trotomnom delu „De bello civili“ (Komentari o građanskom ratu). Oba dela pisao je sa apologetskim i političkim tendencijama, da dokaže svoju umešnost u ratovanju i ispravnost svojih političkih postupaka. Uveo je na osnovu sunčane godine novi kalendar koji je po njemu dobio naziv julijanski i koji je i danas u upotrebi među nekim pravoslavnim crkvama-srpskom, ruskom....

[1] Sveštenik vrhovnog božanstva u Rimskoj mitologiji, boga Jupitera

[2] Građanski venac, vojno odlikovanje

[3] Visoki sveštenički položaj

[4] Položaj vrhovnog finansijskog službenika

[5] Činovnik koji je nadzirao javne radove, održavanje javnih zgrada i brinuo o organizovanju igara, birao se iz redova imućnih građana

[6] Vrhovni sveštenik

[7] Prvobitno visoki činovnik koji je upravljao poslovima unutrašnjeg poretka i prava, a kasnije predstavnik najviše sudske vlasti

[8] Namesnik u provinciji

izvor:
http://www.queeria.com/kolumna.aspx?id=4446