Jovan Jovanović Zmaj

nastasenjka · **~daydreaming~**

DETE I BAKA

Bako, stara bako, babusčice mila,
jesi l' i ti kadgod mala, mlada bila?
Jesi l' mogla kadgod ispraviti leđa?
Je l' i tvoja kosa bila kadgod smeđa?
Je l' i tvoja halja bila kadgod kratka?
Je l' i tebe kogod zvao: "Dušo moja slatka"?
Je l' i tebi kogod kadgod 'vaku lutku dao?
Valjda se skrhala, pa ti je sad žao!
- Ta zar mora, bako, ostareti svako?-
Hoću l' i ja, bako, ostareti tako?-
Moram li zar i ja biti tako seda?
Tako smežurana, zgurena i bleda?
Pa zar tome nema baš nikakva leka?
- Zar se to ne moze živeti doveka?

nastasenjka · **~daydreaming~**

DETE I LEPTIR

Dete:

Leptiriću, šareniću,
hodi k meni amo!
Evo imam lepu ružu,
pomiriši samo.

Leptir:

Ja bih došo, al se bojim
kakve igle klete;
stisnućeš me, probošćeš me,
p' onda, zbogom svete!

Dete:

Neću, lepko, neću, lepko,
života mi moga.
Samo hoću da izbrojim
kol'ko imaš noga.

Leptir:

E, pa to ti mogu kazat
i izdalje malko:
Leptir ima šest nožica,
- a sad zbogom, ranko!

nastasenjka · **~daydreaming~**

MALI BRATA

Dočepao se mali Brata
očevoga sata.
A sat je od zlata,
pa ima i vrata.
Ala je to lepo!

A na uvo kad ga metne,
tad se čuje neka zveka;
sat govori: Tika-taka!
Brata misli: hoće mleka.
Ala je to mudro!

Žalio ga slatikim mlekom
nekoliko puti,
Brata misli: Sat se najo,
pa sad zato ćuti.
Al' se razumemo!

Sad su puni obadvoje,
i satić i Brata,
obadvoje sada ćute;
a kad dođe tata,
- al' će biti gužve!

nastasenjka · **~daydreaming~**

NEĆE MAČKA DA SE SIGRAMO

Ala je ta mačka!
Ceo dan je grdim;
al' sad mi je došlo
da se već rasrdim!
Nosim je ovamo,
nosim je onamo,
pokažem joj knjigu:
"Hajde da čitamo!"
U knjizi su slike,
ona i ne gledi.
"Pa kad nećeš da čitaš,
a ti malo predi!"
Neće ni da prede
- a još kako ume-
što god rečem čini se
ko da ne razume..
Ogrnem joj ćebe,
strese ga sa sebe;
ja joj pružim lutku,
ona je ogrebe.
"Ako hoćeš, evo ti
moj šeširic mali!"
Tek joj metnuh naglavu,
a ona ga svali.
Pa zar vredi takav stvor
da se s njime družim...
Došlo mi je, boga mi,
da je majci tužim.

nastasenjka · **~daydreaming~**

STEVA RAKOLOVAC
Neki čudan prizor
gledao sam s brega:
hoće Steva raka,
hoće i rak njega.

STRAŠLJIVAC

Ko se boji sam u sobi -
to je rđav znak,
koga plaši pomrčina
ili prazan mrak,
ko veruje u veštice,
lep mi je to đak!
Taj mi neće nikad biti
Srbin, ni junak.

nastasenjka · **~daydreaming~**

ZEKA, ZEKA IZ JENDEKA

Skoči zeka iz jendeka,
pa po snegu lako prti.
Za njim skoči drugi, treći,
a za trećim i četvrti.

Po ćilimu belom skaču
jedan drugom na krkaču;
premetnu se preko njuške,
valjaju se poleđuške.

Gurkaju se u tom trku,
ćuškaju se u tom huku,
ko ih gleda ne mož' znati
igraju l' se il' se tuku.

Gledao ih lovac stari,
pucati mu beše žao.
Uze listak knjige bele,
pa je zeku - nacrtao.

Zeka, zeka iz jendeka,
danaske si srećan bio!
Danas ti je - dece radi -
stari lovac oprostio.

nastasenjka · **~daydreaming~**

Đulići

V

Oj, devojko, željo živa,
Što si tako žalostiva?
"Ja sam snila malo prije
Da u tebi srca nije"
Kad si snila, zoro bela,
Tad si ga ti odnela.

VII

Mesečina, - al' meseca nema;
Moja mila zelen venac snila,
Pa se malo u snu nasmejala, -
Od toga se ponoć zasijala.

VIII

Pola srce, pola kamen-
To sam bio ja;
Pola studen, pola plamen
Krvca moja sva.
Ti si kamen naučila
Ljubit, goreti,
A srcu mi dade krila,
Srce odleti.
Odletelo nebu, raju,
Bogu, svetlosti,
Večnoj zori, večnom maju,
Večnoj radosti.
Da izbere dvoma nama
Kutak ubavi,
Mirno mesto međ zvezdama
Našoj ljubavi.
Još se moli bogu tamo,
Blag da oprosti,
Što ću ljubit tebe samo
Cele večnosti.

XXI

"Može l' sunce sjati
I u crnoj noću?"
Odgovor će dati
Tvoje crne oči.

XXXV

"Moj dragane, gde si noćas bio,
Il' si pio il' si dangubio?"
Ja sam pio, nisam dangubio;
Popio sam toke sa prsiju,
Sve u zdravlje tih crnih očiju.
Crne oči, a i vino crno,-
Nije čudo ako sam posrno.

Kaži mi, kaži
Kaži mi, kaži,
Kako da te zovem;
Kaži mi, kakvo
Ime da ti dam, -
Hoću li reći:
"Diko", ili "snago",
Ili ću "lane",
Ili "moje blago";
Hoću li "dušo",
Ili "moje drago" -
Kaži mi, kakvo
Ime da ti dam!
Sve su to mila
Imena i lepa
Kojima Srbin
Svome zlatu tepa;
Al' ja bih proveo
Čitav jedan vek,
Tražeći lepše,
Dičnije i slađe,
Milije ime,
Što još ne ču svet,
Da njim nazovem
Moj rumeni cvet.

nastasenjka · **~daydreaming~**

Negdašnjem prijatelju

Da ti Bog da mnogo ljeta,
A što više s otim bolje,
I dukata pusta zlata,
Da te puno zadovolje!
Al' ja vidim jednog starca,
U dubini daljnih dana,
Seda kosa, borno celo,
Proslost mu je puna rana.
Na štapiću ide, kleca,
Jad ga tišti, jad golemi;
Za njim trče mala deca,
On ih moli: Oprost'te mi!
Oči su mu pune suza,
Reči su mu pune jada,
On se seća doba snage,
On se seća doba mlada.
On se seća doba rada,
Što ga grešno, podlo strati,
Što se više nikad, nikad,
Nikad, - ne povrati.
Obilazi crkve, porte,
Groblja stara, groblja nova,
Iste senka oproštenja
Od pepela, od grobova.
Kud god ide, zlato daje,
Za listove neke stare,
Drkćućom rukom ih dere,
Oči su mu razazare.
"Mila deco, mili Srbi,
Oh, idite putem pravim, -
Mladost moju, kletvu moju,
Ne mogu da zaboravim!"

nastasenjka · **~daydreaming~**

Pođem, klecam...

Pođem, klecam, idem, zastajavam,
Šetalicu satu zadržavam,
Jurim, bežim, ka' očajnik kleti,
Zborim reči, reči bez pameti:
"Ne, ne sme umreti!"
Vičem Bogu: Ona je još mlada!
Vičem pravdi: Ona se još nada!
Anđelima: Vi joj srca znate!
Vičem zemlji: Ona nije za te!
Ni otuda nema mi odjeka...
Vičem sebi: Zar joj nemaš leka?...
Idem, stanem, ka' očajnik kleti,
Opet zborim reči bez pameti:
"Ne sme nam umreti!"
Idem, stanem, pa mi klone glava
Nad kolevkom gde nam čedo spava.
Čedo s' budi, pa me gleda nemo;
Gledamo se, pa se zaplačemo;
Pa i njemu, ka' očajnik kleti,
Zborim reči, reči bez pameti:
"Ne sme nam umreti!"

nastasenjka · **~daydreaming~**

Šta ja vidim

Mala deca - mala lađa - malo more -
malo jedro i katarka nad njim gore.
Malo vetra - malo vali - mala luka -
mala krma - mala muka - mala ruka.
Sve je malo, te izgleda kao šala;
kad je tako, nek i pesma bude mala.

nastasenjka · **~daydreaming~**

Tiho noći

Tiho, noći,
Moje sunce spava;
Za glavom joj
Od bisera grana;
A na grani
K'o da nešto bruji -
To su pali
Sićani slavuji:
Žice predu
Iz svilenog glasa,
Otkali joj
Duvak do pojasa,
Pokrili joj
I lice i grudi, -
Da se moje
Sunce ne probudi.

nastasenjka · **~daydreaming~**

Svetli grobovi

Bejaste li, braćo moja mlada,
Da l' bejaste vi na groblju kada,
Aj, na groblju, na golemu!
- Ta uvek smo mi na njemu!
Groblje j' zemlja kom se hodi,
Groblje j' voda kom se brodi,
Groblje, vrti i gradine;
Groblja, brda i doline;
Svaka j' stopa
Grob do groba.
Groblje j' spomen doba sviju;
Groblje, knjige što se štiju; -
Povesnica svih zemalja,
Starostavnik cara, kralja,
I čitulja viših slika,
Izbranika, mučenika,
Od početka, pamtiveka;
Sve j' to groblje -
Al je i kolevka.
Nema broja, ni imena,
U visinu zvezdam' svima,
Kamo l' broja i spomena
U zemljici grobovima!
Milione progutala j' tama,
Crna tama mnogih tisućleća,
Niko ih se više i ne seća...
- Na pogdekom uvek gori sveća!
Il' je sveća, il' je ime svetlo,
Il' su dela koja se ne gase,
Pa redove nedoglednog groblja
Svojom zrakom krase.
Ti grobovi,
Stari, novi,
Oni sjaju
Svakom naraštaju -
Kad se umlje u prošlost udubi,
U tamnini da se ne izgubi;
Kad se pustiš u davnine svete,
U davnine i svete i klete,
Da ti mis'o puta ne pomete.
To su vatre doglasnice,
Pruzajuć' se iz daljnih eona,
U povorci onoj dugoj,
Dosvetljujuć jedna drugoj,
Strujom koja napred leti,
Težeć samo jednoj meti.
Pa se tako svetle mlazi-
Pa se vide svetli trazi
Jednog duha raznih doba,
Duha kome nema groba.
- U grob samo sruši kosti,
Strese pep'o koj' mu smeta
Bržem buju viša leta
K uzvišenoj budućnosti.
Ko s' osvrne da pogledi
Bistrim okom i pogledom
Na grobove ove svetle,
- Povesnice dugim redom, -
Mora ćuti kako j' živo,
Kroz vekove, kroz maglinu,
Ded unuku, otac sinu,
Borac borcu dovikiv'o:
"Gde ja stadoh - ti ćeš poći!"
"Što ne mogah - ti ćeš moći!"
"Kud ja nisam - ti ćeš doći!"
"Što ja počeh - ti produži!"
"Još smo dužni - ti oduži!" -
To su zbori, to su glasi,
Kojima se prošlost krasi,
Što prodiru kroz svet mračni
Sa grobova onih zračni',
Spajajući gromkom jekom,
I božanskom silom nekom,
Spajajući vek sa vekom
I čoveka sa čovekom.
Oko svakog svetlog groba
-Baš ka' gore oko zvezda-
Povesnica priča ovo:
Hvatalo se neko kolo,
Kolo mlado, kolo novo,
Novo cveće, stabla stara;
Duše čiste, srca mlada,
Naslednici sveta žara; -
Tu se sleg'o život mladi
Da se s grobom razgovara.
"I ti pade, dragi brate!"
- "Nisam, deco, vas dok traje!"
"Je l' ti borba bila teška?"
"Pokušajte, milina je!"
"Šta si hteo? Kud si poš'o?"
- "Tamo gde se stići mora!"
"Zar je vera tako jaka?"
- "Uvek jača od zlotvora!"
"Malo nas je koj' bi smeli!"
- Al' vas jaka sila kreće!"
"Zar ko može stići celi?"
- "Ko posumnja, nikad neće!" -
"A ko behu oni divi,
Koji su te napred zvali,
Koji su te ojačali,
Koji su ti krila dali?"-
- To bejahu ideali!
Bez njih nema više leta
Nad oblakom mraka gusta;
Bez njih bi se malaksalo,
Bez njih bi se brzo palo,
Svet bi bio grob bez cveta,
Život prazan, - mladost pusta!"
Oko svakog svetlog groba
Prikuplj'o se život novi,
Naslednici svetog žara,
Kupili se sokolovi,
Pijuć' dušom svetle zrake-
Jest, tako je, braćo draga,
Ti grobovi nisu rake,
Već kolevke novih snaga!
I vam je, jaoj, pao
Stegonoša dičnog stega-
Al' je sin'o grobak novi:
Vi stojite oko njega.
Tu pogleda brat na brata,
P'onda gore, p'onda u se,
Grudi drkću, usta ćute,
Ali duše razumu se.
Da l' to snaga niče nova?
Daruj, Bože, blagoslova,
Da vas združi bratska sloga,
Zavetnike koji s' kupe
Oko groba Đurinoga!