Mitološki ratnici i junaci

Charmed · Malo ~ mače ~

Otac Pelej, koji zbog starosti nije mogao poći u ratni pohod, sinu Ahileju darovao je svoj oklop, veliko koplje od tvrdog jasena i bojna kola koja su vukli besmrtni konji. Sve to božansko oružje Peleju su darovali bogovi u trenutku kada se oženio božicom Tetidom. Ahil pak ih je itekako znao rabiti u bitkama pod tvrdim zidovima Troje. Devet godina hrabro se Ahilej borio na čelu Mirmidonaca pod zidinama Troje, devet je godina pojava Ahileja i samo njemu odanih Mirmidonaca izazivala grozu i strah u redovima Trojanaca. Ahejska (grčka) i trojanska vojska i vojskovođe podjednako su poštovali i divili se Ahilevoj hrabrosti i ljudskosti, no, ne i Agamemnon. Iako je Agamemnon bio veliki kralj i vojskovođa, ipak ga nisu krasila obilježja ljudskosti. Naime, mrzio je Ahileja i nikako se nije mogao pomiriti da je njegov podređeni bolji od njega. Dugo je Agamemnon prikrivao svoju ljubomoru i netrpeljivost prema Ahileju, a onda jednom, bilo je to desete godine opsade Troje, nije se mogao suzdržati i izazvao je svađu s Ahilejom koja je umalo dovela do raspada cijele ahejske vojske. Te desete godine opsade Troje u grčkom je taboru zavladalo nezadovoljstvo i veliki nespokoj. Vojnicima je bilo dosta ratovanja koje nikamo nije vodilo, a vojskovođama je sve više smetala neodlučnost za zapodijevanje odlučujuće i konačne bitke, a sve su više i uviđali da od bogatog plijena neće biti ništa. U taboru se sve više osjećala nestašica, a naročito je nedostajalo hrane. Da bi ahejskoj vojsci podigao ćudoređe i vratio samopouzdanje, Ahilej je sa svojim Mirmidoncima napao jedno susjedno kraljevstvo Troji i tamo pribavio obilje hrane i živežnih potrepština za vojsku. U tom je pohodu oteo i kćer Krisovu imena Kriseida. Kris je bio svećenik boga Apolona. Diobom plijena lijepa je Kriseida pripala Agamemnonu, a Ahilej nije imao ništa protiv jer je volio Briseidu koju je zarobio u prethodnom pohodu. No, slijedećeg dana u taboru Ahejaca pojavio se Kriseidin otac i zatražio od Grka natrag svoju kćer, te za nju ponudio veliki otkup. Iako se svim vojskovođama dopala ponuda, Agamemnon je to odbio uz obrazloženje da mu se djevojka dopada i da je neće dati ni za što na svijetu. Svećenik Kris je otišao, ali se obratio bogu Apolonu sa zamolbom za osvetu Ahejcima. Apolon ga je uslišao, sišao je s Olimpa i srebrenim lukom i strijelama taborom Ahejaca proširio je kugu. Vojnici su umirali, a Agamemnon ništa nije poduzimao da umiri gnjevnog boga Apolona. Kada je stanje postalo nepodnošljivo Ahilej je sazvao sabor vojskovođa (kraljeva) kako bi na njemu odlučili što im je činiti. Agamemnon se silno uvrijedio što je Ahilej sazvao sabor, pa je odlučio da mu se osveti. Kada je vrač Kalhant objavio skupštini da se Apolon može udobrovoljiti tako da se Kriseida vrati ocu bez otkupnine, te da mu se Ahejci ispričaju, Agamemnon se okomio i na samog Kalhanta. Ahilej je stao u obranu staroga Kalhanta, a Agamemnon je teškim uvredama napao Ahileja i okomivši se na pitanje njegove časti. Na kraju je Agamemnon obećao da će se poradi interesa vojske odreći Kriseide, ali da će u zauzvrat uzeti jednu od robinja svojih podređenih. Naravno, izabrao je Briseidu. Ahilej se ponio časno i poštujući stegu pomirio se da Briseida pripadne Agamemnonu, no, pred svima se obvezao da više neće ratovati i bojevati sve dok mu se Agamemnon ne ispriča za nanijete uvrede i pred cijelom ga Ahejskom vojskom ne zamoli da se vrati u bitke. Otišao je na obalu mora i iz plavetnih dubina dozvao je svoju majku božicu Tetidu, te je zamolio da se zauzme za njega kod Zeusa. Dakako, stari 'ženskar' Zeus nije odolio čarima Tetide, pa je zapovjedio svim božicama i bogovima da se do daljnjeg ne miješaju u sukob Ahejaca i Trojanaca.

Charmed · Malo ~ mače ~

Ahilej – (grč. Akhileus, lat. Achilles, sin je fitijskog kralja Peleja i morske božice Tetide)

Najveći je od sto tisuća Ahejaca (Grka) pod Trojom, nitko mu ravan po snazi nije, niti ga itko mogao nadmašiti u odvažnosti, okretnosti i brzini, a ni po otvorenoj i prijatnoj ćudi ravna mu bilo nije, bio je muževan i lijep (možda ljepši i d samog boga Apolona, pa su se zato i njih dvoje zakačili pod Trojom). Posjedovao je sve vrline koje trebaju krasiti muškarca i velikog ratnika, sudbina mu je dala sve, ali samo jedno ne. Nije imao sreću. Rodio se u braku koji su njezinoj majci nametnuli bogovi. Mitologija je zapamtila da je on trebao biti Zeusov sin koji ga je trebao nadvisiti, no, kada je to Prometej u zamjenu za slobodu otkrio Zeusu, stari ženskar se silno uplašio i uredio da se Tetida prekrasna morska božica uda za smrtnog čovjeka. Kada se rodio, Tetida je Ahila uronila u vode podzemne rijeke Stiksa, pa mu je cijelo tijelo, osim pete za koju ga držala majka, prekrio nevidljiv i neprobojan oklop. Već kao desetogodišnji dječak golim je rukama zadavio vepra i dostigao jelena u punom trku. Do svoje mladenačke zrelosti naučio je sve što je tadašnjem ratniku i junaku bilo potrebito. Ponašao se kao pravi muškarac, prijateljski i naklono prema prijateljima, s poštovanjem i dubokom uvaženosti prema ženama, te s velikom hrabrosti i dostojanstvom prema neprijateljima. Znalački i vješto rukovao je oružjem, vidao je bojne rane svojim suborcima, svirao je liru, pjevao je i plesao… Njegova majka Tetida znala je za proročanstvo da će pred njezinog sina biti stavljen strašan izbor sudbine (sudbini nitko pobjeći nije mogao ni ljudi, ali ni bogovi). Naime, sudbina mu je odredili dugi život bez slave, ili kratki i vrlo slavan život. Iako mu je silno kao majka željela slavu i uspjeh u životu, Tetida se ipak, opet kao i svaka brižna majka, odlučila za dug život svoga sina. Kada je doznala da se ahejski (grčki) kraljevi spremaju u pohod na Troju, sakrila je Ahila kod kralja Likomeda na otoku Skira. Na dvoru kralja Likomeda koji je imao samo kćeri, Ahil je bio obučen u ženske haljine i po cijele dane provodio je u vrtu s prekrasnim kraljevim kćerima. Agamemnon, glavni zapovjednik grčke vojske u pohodu na Troju, uz pomoć vrača Kalhanta saznao je gdje se skriva najveći ratnik. U namjeri da ga dovedu krenuli su kralj Itake Odisej i kralj Arga Diomed. Njih dvoje prerušili su se u trgovce i zatražili su prijam kod kralja Likomeda. Pred njegove kćeri rasprostrli su silne nakite, skupocjene tkanine i tisuću sitnica koje su ženama potrebite, a kao slučajno tu se našao i jedan mač. Po dogovoru, jedan od Odisejevih ratnika uletio je u dvoranu i povikao da neprijatelj napada kraljev dvor. Sve Likomedove kćerke u strahu i panici stale su vrištati i razbježale su se, no, jedna od njih dohvatila je čvrsto mač, riješena da se bori. Bio je to Ahil veličanstveni ratnik. Bez dugog nagovaranja Ahil je pristao da se pridruži Ahejcima na pohodu protiv Troje, a time je i izabrao kratak, ali slavan život. Od njegova nauma nitko ga više nije mogao odvratiti, ni majka Tetida, a ni Dejdamija Likomedova najstarija kćer koja mu je otkrila da očekuje njegovo dijete. Ahil je skupio pet tisuća svojih Mirmidonaca. (Mirmidonci su potomci mitskih hrabrih ratnika, prema mitologiji nastali su od mrava, a jedino su se na Ahilov poziv odazivali i jedino su s njim na čelu pristali poći u pohod na Troju).

Raf · Prijatelj foruma

Herakle je proklinjao svoj brak s Dejanirom. Veliki heroj je pozvao sina i, teško jaučući, rekao mu:

— O, sine moj, ne ostavljaj me u nesreći! Čak i ako ti preti smrt, ne ostavljaj me! Podigni me! Odnesi me odavde, odnesi me tamo gde me neće videti nijedan smrtnik! O, ako saosećaš sa mnom, ne dozvoli da umrem ovde!

Herakla su podigli, stavili ga na nosiljku i odneli na lađu da bi ga prevezli u Trahinu. Eto šta je Hil ispričao majci i završio ovim rečima:

— Sad ćete svi ovde videti velikog Zevsovog sina, možda još živa, a možda već i mrtva. O, neka te, majko, kazne surove Erinije i osvetnica Dike! Ti si ubila najboljeg od svih ljudi koji su ikad hodali zemljom. Nikad nećeš videti sličnog heroja!

Ne rekavši ni reči, Dejanira ćuteći uđe u dvorac. Tamo u dvorcu uze mač s dve oštrice. Ugledala je stara dadilja. Ona brzo zove Hila. Hil žuri majci, no beše kasno — ona je već mačem probila svoje grudi. Glasno plačući, nesrećni Hil se baci na majku, grli je i poljupcima pokriva njeno ohladnelo telo.

Za to vreme dvorcu donose Herakla, koji umire. On je putem zaspao, ali kad su nosiljku spustili na zemlju kraj ulaza u dvorac, on se probudio. Od strašnog bola veliki junak nije ništa razaznavao.

— O, veliki Zevse! — uzvikuje on — u kojoj li sam zemlji? O, gde ste vi, grčki junaci! Pomozite mi! Radi vas sam očistio Zemlju i more od čudovišta i zla. A sad niko od vas neće da me izbavi od teških muka ognjem ili oštrim mačem! O, ti, Zevsov brate, veliki Hade, uspavaj me nesrećnog, uspavaj me smrću koja brzo dolazi!

— Oče, čuj me, molim te! — suznih očiju moli ga sin. — Majka je taj zločin učinila nehotice. Zašto želiš osvetu? Kad je saznala da je ona uzrok tvoje smrti, sama je sebi probola srce oštrim mačem.

— O, bogovi, umrla je i ja ne mogu da joj se osvetim. Nije od moje ruke stradala podmukla Dejanira!

— Oče, nije ona kriva — reče Hil. — Videći u svom domu Iolu, Euritovu kćer, moja majka je htela čarobnim sredstvom da vrati tvoju ljubav. Ona je najtrljala plašt krvlju kentaura Nesa, koga si ti ubio svojom strelom, ne znajući da je ta krv zatrovana otrovom lernejske hidre.

— O, nesreće, nesreće! — uzvikuje Herakle. — Tako se ispunilo predskazanje mog oca Zevsa! On mi je rekao da neću umreti od ruke živog, da mi je suđeno da stradam od podvale onog koji je sišao u mračno Hadovo carstvo. Eto tako me je uništio Nes, koga sam ja ubio! Eto kakav mi je mir obećalo proročište u Dodoni, mir smrti! Da, istina, mrtvi ne znaju za nemir! Ispuni, Hile, moju poslednju žeiju; odnesite me ti i moji prijatelji na visoku Oetu, na njenom vrhu podigni posmrtnu lomaču, stavi me na nju i upali me! Učini to brže, prekrati mi muke!

— O, sažali se, oče! Zar me primoravaš da budem tvoj ubica! — moli Hil oca.

— Ne, nećeš buti ubica, već isceliteij mojih stradanja! Imam još jednu želju, i nju mi ispuni! — moli Heraklo sina. — Uzmi za ženu Euritovu kćer Iolu.

Ali Hil odbija da ispuni očevu molbu i govori:

— Ne, oče, ne mogu da uzmem za ženu onu koja je kriva za smrt moje majke!

— O, pokori se mojoj volji, Hile! Ne izazivaj ponovo muke koje su se stišale! Daj mi da mirno umrem! — uporno moli Herakle svog sina.

— Hil se smiri i pokorno odgovara ocu:

— Dobro, oče! Pokoriću se tvojoj poslednjoj želji.

Herakle požuruje sina da što pre ispuni njegovu posiednju molbu.

— Požuri, sine moj! Požuri da me staviš na lomaču pre nego što opet počnu te nepodnošljive muke! Nosite me! Zbogom, Hile!

Heraklovi drugovi i Hil podigoše nosiljku i odnesoše Herakla na visoku Oetu. Tamo su napravili ogromnu lomaču na koju su stavili najvećeg od svih heroja. Heraklove muke postaju sve jače. U telo mu sve dublje prodire otrov lernejske hidre Herakle kida sa sebe otrovni plašt, ali on se prilepio uz telo s plaštom Herakle kida komade kože i njegove strašne muke postaju još nepodnošljivije. Od tih natčovečanskih muka je samo jedan spas — to je smrt. Lakše je sagoreti u plamenu lomače nego trpeti ih, ali niko od herojevih prijatelja ne sme da upali lomaču. Najzad, na Oetu stiže Filoktet, koga je Herakle nagovorio da upali lomaču, a kao nagradu za to poklonio mu je svoj luk i strele zatrovane hidriniim otrovom. Filoktet potpali lomaču, jarko buknu plamen lomače, ali još jače blesnuše Zevsove munje; gromovi sinuše nebom. Na zlatnim kolima Atena Palada i Hermes dojuriše do lomače i uznesoše na svetli Olimp najvećeg od heroja — Zevsovog sina Herakla. Tamo su ga dočekali veliki bogovi. Herakle je postao besmrtni bog. Sama Hera, zaboravivši svoju mržnju, dala je Heraklu za ženu svoju kćer, večno mladu boginju Hebu. Od tog vremena na svetlom Olimpu u skupu velikih besmrtnih bogova živi i Herakle. To mu je bila nagrada za sve velike podvige na zemlji, za sva njegova stradanja.

Raf · Prijatelj foruma

Apolon
(Grc. Apollon, lat. Apollo - sin Zevsa i titanke Lete, bog svetla i sunca, cuvar zivota i poretka, nepogresiv strelac i vrac)

Rodio se na ostrvu Delosu, gde se njegova majka bila sklonila bezeći pred Pitonom, strasnom zmijom s glavom zmaja, kojom ju je progonila Zevsova ljubomorna zena Hera. Delos je tada bilo plovece ostrvo koje se ljuljalo na morskim talasima i zbog toga nije bio posebno sigurno utociste. Progonjena Leta nije imala drugog izbora jer je Hera bacila na nju kletvu da ne nadje ni komadic cvrste zemlje gde bi mogla da rodi Zevsovu decu. Cim je stala na tlo ostrva, dogodilo se cudo: iz morskih dubina izronile su dve stene, od kojih je jedna zaustavila kretanje ostrva, a druga preprecila put Pitonu. Leta je zatim na gori Kint rodila blizance - kcer Artemidu i sina Apolona.

Kad je Apolon odrastao, uzdigao se sa svojim oruzjem, zlatnom lirom i srebrnim lukom, u visine i krenuo u zemlju u kojoj je ziveo Piton da mu se osveti zbog progona njegove majke. Nasao ga je u dubokoj uvali pod Parnasom, zasuo ga kisom strela i u kratkoj borbi ubio. Njegovo telo je zakopao u zemlju da od njega ne ostane ni spomena i Pito, dotadasnje ime te zemlje promenio je u Delfi. Na mestu svoje pobede utemeljio je svetiliste i prorociste da u njima objavljuje ljudima Zevsovu volju.

Iako je Piton bio odvratna neman, bio je bozansko bice i Apolon je morao da ispasta, tj. da se ocisti od krivice za njegovo ubistvo, inace nije mogao da se prihvati svojih bozanskih funkcija. Zbog toga je, po Zevsovoj zapovesti, posao u Tesaliju i tamo osam godina sluzio kod kralja Admeta kao obican pastir. Posle ocisćenja od krivice vratio se u Delfe, koje je posle Delosa najvise voleo. Kad se blizila zima, odvezao bi se svojim kolima koja su vukli labudovi u zemlju Hiperboreju u kojoj vlada vecno prolece. To je cinio svake godine: prolece i leto provodio je u Delfima, a jesen i zimu u krajevima vecnog proleca, ako nije boravio medju bogovima na visokom Olimpu.

Apolonov dolazak na Olimp donosio je sa sobom radost i dobro raspolozenje. Dolazio je na celu muza, boginja lepih umetnosti, kao njihov priznati vodja. Niko od bogova nije mu bio ravan u sviranju na liri. Kad bi odjeknula njegova pesma, uzdahnuo bi i bog rata Ares. Bio je Zevsov miljenik, kao i njegova sestra Artemida, a ostali bogovi cesto su zbog toga bili ljubomorni na njega. Ljudi su ga postovali iz vise razloga: bio je bog svetla i sunca, a bez njih ne bi bilo zivota, zatim zacetnik harmonije i lepote, a bez njih zivot ne bi imao smisla. Stitio je ljude u ratu i opasnostima, lecio ih u bolesti, brinuo se za poredak koji je uspostavio Zevs, voleo je i nagradjivao dobro, a kaznjavao zlo. Strele iz njegovog luka nikad nisu promasile. Kao osvetnice nepogresivo su pogadjale donoseci kugu. Jednako su neumitna bila i njegova prorocanstva. U njima je ljudima objavljivao Zevsovu volju posredstvom prorocica, posebno delfijskih, Pitije i Sibile, a i drugih prorocista. (Ako se Apolonova prorocanstva nisu ispunila, krivica je, svakako, bila samo na ljudima koji nisu znali da ih pravilno protumace.)

U svetu bogova i junaka Apolon je imao istaknutu ulogu. I sam je bio junak mnogih dogadjaja. Poznato je njegovo nadmetanje u muzici sa satirom Marsijom, koji je svoj poraz platio svojom kozom. Prilikom jednog slicnog nadmetanja s Panom, bogom suma i pastira, kralj Mida dobio je svoje magarece usi. Slicno je bilo i prilikom Apolonovog nesrecnog nadmetanja sa mladim Hijakintom, a posebno kada je rec o njegovoj okrutnoj osveti tebanskoj kraljici Niobi, kojoj je zbog uvrede njegove majke ustrelio sve sinove. U trojanskom ratu Apolon je bio na strani Trojanaca i pomagao im na sve moguce nacine. Upravo je on usmerio strelu koja je Ahila pogodila u petu.

Kao svaki drugi bog i Apolon je imao brojne ljubavnice. Ali kod njih, uprkos svojoj lepoti, nije bas imao mnogo uspeha. Njegova prva ljubav, nimfa Dafna, pretvorila se pred njim u lovorovo stablo da bi se spasila od njega. Njegova nagovaranja i ponude odbile su cak i dve smrtne zene, Kasandra i Marpesa. Od njegovih potomaka najvise se proslavio tracki pevac Orfej, kojeg je imao sa muzom Kaliopom, zatim bog lecnistva Asklepije, kojeg je rodila njegova ljubavnica Koronida, a i Aristej, sin nimfe Kirene, koji je naucio ljude kako da uzgajaju pcele i stoku. Njenim sinom bio je smatran i Himen, bog zenidbe, pomocnik boginje Afrodite.

ralfy · Početnik Domaćeg.de

Zasto svi pisu samo o grckim herojima? ne zaboravimo Horusa, egipatskog boga koji je osvetio svog oca Ozirisa i zajedno sa majkom Izidom ga spojio i oziveo. Njegovo oko koje mu je izbio Set, je bila najveca amajlija u starom Egiptu...

Dementia · Početnik Domaćeg.de

nije heroj ni slicno,ali jedan od omiljenih likova iz mitologije mi je mordred iz mitova o kralju arturu

idiamin · Početnik Domaćeg.de

Romul i rem. Nije li to velicanstven mit?

dejan.miric · Početnik Domaćeg.de

i meni je takodjer najbolji mit o romulu i remu