Trazim...knjigu,biografiju...bilo sta vezano za knjizevnost

vukicevic · Početnik Domaćeg.de

Editovala Daca

Molila bih sve posetioce ovog dela foruma,kojima je potrebna pomoc oko bilo cega sto ima veze sa knjizevnoscu,da to napisu ovde.
Bilo da je u pitanju potraga za knjigom,da vam treba biografija ili bilo kakva informacija ili pomoc, potrazite je ovde i u najkracem mogucem roku neko ce vam sigurno odgovoriti.

Hvala na razumevanju

Tema **Povezanost mosta sa likovima**
da li bi neko mogao da odgovori na tu temu imam u sredu pismeni zadatak Please Laughing

Manhattan · Psycho Killer

Još uvek čuvam stare sveske i u jednoj od njih sam pronašla domaći zadatak na temu Na kapiji.........možda može da ti pomogne....
Pozdrav! Wink

Medju kasabalijama nikad ne beše srčanih i jako strastvenih stvorenja, te je višegradski život podsećao na jednoličnu i tihu uspavanku. Ova zajednica se prvi put promeškoljila, uskomešala i zaboravila ustaljeno jednosmerno hodanje kada je veliki vezir Mehmed-paša sazidao svoju zadužbinu. Ta zadužbina je sazdana od glačanog sivkastog kamena, a istegla se preko Drine, sve od jedne pa do druge obale. Sa ćuprijom kao da se čitava varoš preturila naglavačke, jer dešavanja u njoj više nikad ne bejahu monotona i dosadna. Višegradjani, zapravo, u duši ostaše isti, ali se njihov svet neminovno promenio, jer je most u taj kraj dovodio razne ljude i onemogućavao staru intimnu atmosferu. Kako svima bi jasno kakve će promene gradjevina doneti, prva reakcija starosedelaca je bila divljenje ali ne i oduševljenje. No, svi su se polako prilagodjavali novini i navikavali se na nju.

Most je prema očekivanjima i doneo "mnogu nevolju", ali je sa sobom još više nosio radosti. On je ubrzo postao sastavni deo svačijeg života u kasabi. Mnogo je dece svoju prvu igru igralo na kapiji - proširenju pri sredini ćuprije. Mnogi su momci baš tu sanjali svoje drage, a mnogi "djedovi" tu pričaše medju sobom.
Prva neprijatnost koja udari po kasabi je bio drveni čardak, sagradjen upravo na kapiji. Sa bunom u Srbiji je porasla i obazrivost Turaka koji su tada postavili grede na mostu da bi čuvali Drinu. Ovo je bila mera opreza koja je trebalo da uplaši posrnule i dokaže jačinu turske vlasti. Cilj je bio postignut, jer su nevine glave bile natučene na kočeve, obezglavljena tela bačena u reku, a narod prestravljen. No, i ova epizoda višegradskog sveta se okončala - krvnički i neslavno, ali se okončala.

Kapija na mostu je bila svedok grehova i poroka. Da bi se ovaj iskaz potvrdio valja ispričati priču o kockaru koja je dugo odzvanjala u ušima Višegradjana kao polulegenda. Jedan Okolištanin, neki Milan Glasinčanin, je prokockao čitav svoj znatan imetak. Jest' da pravi kasabalija nije po prirodi kockar, ali pripovedanje ne bi imalo sumnjiv ton da isti ovaj Milan nije poslednji put igrao kobnu igru na kapiji i to sa nekim što misle da je sam djavo bio. Taj mu najednom uze sve, pa na kraju htede i mrtvog da ga vidi na račun kocke, ali dok se Glasinčanin pribrao od panike, stranac pobeže kao kakav potuljenko, a ne ostavi ni dukata. Kasnije je izmedju ploča na mostu nadjen jedan - velik, sjajan i žut, pa niko ne misli da je Milan kazivao bajke o svom doživljaju, ali mu isto tako niko ni ne veruje sasvim.
Višegradjani su kapiju ćuprije doživljavali kao prag sopstvenih vrata, jer je ona spajala njihov interni svet sa stranim. Izgubljeni u životnoj kolotečini, varošani nisu uvidjali ono što je posmatraču bilo očigledno - oni su se krili iza mosta i kapije na njemu od svih nedaća koje se kote s one strane Drine.
Prvi ulazak austro-ugarske vojske u kasabu je bio ozvaničen prostiranjem crvenog tepiha na najistaknutijem mestu u varoši - na kapiji ćuprije. Baš tu su predstavnici Višegrada, pravoslavni pop, muslimanski hodža i jevrejski hambaša, dočekali svoje uniformisane goste.

Kapija je zaista bila najbolji prijatelj svih ljudi: ona ih je razumela i poštovala. Razumevala je njihov strah od novog, pa je imala funkciju doksata. Proveravala je sve one koji su želeli da dodju iz nepoznatog i pomešaju se sa domaćim življem. Kapija je svoje varošane takodje poštovala što se ogleda u milionu razgovora koji su vodjeni tu na njoj, a ipak ostaše večite tajne zarobljene u "ušima zidova".

stamenid · Prijatelj foruma

poseti lektire.net ili lektirice.net i naci ces sve sta ti treba

Velja25 · ~ Sanjicin komšija ~

Narode pomagajte, treba za sutra da napisem rad na ovu temu a nemam pojma o cemu se radi. Svaka pomoc bi mi dobro dosla!

vukicevic · Početnik Domaćeg.de

Hvala vam punooooooooo Very Happy

mnogo ste me obradovali. Manhattan,
prepisacu tvoj sastav GENIJALAN JE Exclamation

Manhattan · Psycho Killer

next63 · Početnik Domaćeg.de

Zanima me ako moze neko da mi kaze jel pstoji film mozda na temu knjige Starac i More od Ernesta Hemingveja

Manhattan · Psycho Killer

Postoji ih najmanje nekoliko. Jedan je iz '58. sa čuvenim Spencerom Tracyjem i njega verovatno možeš da nadješ i u video-klubovima (ne znam da li je izašao na DVD-u). Drugi koji sam gledala je radio ruski reditelj Aleksandr Petrov. Taj je od pre nekih 10-ak godina, ali ga nikad nisam videla na domaćoj TV.

gric202 · Dobro upućeni član

Kada bi neko ovako meni resavao pismene zadatke.... Rolling Eyes

X_FaCToR · Početnik Domaćeg.de

znali neko stranicu na kojoj imaju opisi likova na francuskom Crying or Very sad

8)

~SRNA~ · Početnik Domaćeg.de

hocete li mi pomoci????Crno dete!!!!!!!!!

za one koji su citali "Glavu secera "ili za one koje se nje secaju:
da li znate sta predstavlja crno dete i da li je ona Radanova projekcija u mislima ili??????? I kaKvu Funkciju Ima u ovom delu???????????

Villy · Početnik Domaćeg.de

Kad izlazi Seseljeva knjiga "istorija srpskog nacionalizma", i ako je vec izasla gde se moze naci i za koliko?
Gde nabaviti najnovije Larusove enciklopedije, moze i na diskovima?