Руски књижевници

klinka · Odomaćeni član

Meni je Ivan Bunin isto drag.

Nadam se da svi znate engleski jezik:

http://en.wikipedia.org/wiki/Ivan_Alekseyevich_Bunin

Ivan Alekseyevich Bunin (Ива́н Алексе́евич Бу́нин) (October 22, 1870 (O.S. October 10) – November 8, 1953) was the first Russian writer to win the Nobel Prize for Literature. The texture of his poems and stories, sometimes referred to as "Bunin brocade", is one of the richest in the language. His last book of fiction, The Dark Alleys (1943), is arguably the most widely read 20th-century collection of short stories in Russia.

(...)

Charmed · Malo ~ mače ~

Пахомије Логофет

Пахомије Логофет (Пахомије Србин), проповедник и хагиограф у Русији (15 век, Србија).

Колико се зна, написао је 35 списа: 18 служби и канона светитељима, 9 житија (биографија), 4 похвална слова и 3 приче о светитељима. У Русију је дошао из Св. Горе, позван да прегледа стара и састави нова житија. Дошао је у Велики Новгород 1438. Први Пахомијев књижевни рад у Русији био је опис живота Никона (— 1426), ученика Сергија Родонешког. 1443 и 1445 радио је у Св. Троицкој Лаври на преписивању књига. Описао је отварање гроба Св. Алексија митрополита (1448) и саставио му је службу, а 1458. и биографију.

Скоро у исто време извршио је ревизију житија Сергија Родонешког. 1462, по жељи великога кнеза Василија Васиљевича, скупљао је грађу за Житије Кирила Белозерског. Похвално слово о преносу мошти Св. Петра, митрополита, (1472) а саставио је и канон томе светитељу. Такође, и канон Св. Јони, митрополиту дело је Пахомија Логофета.

Нешто касније, по жељи пермског епископа Филотеја, саставио је канон Св. Стефану Пермском. У Великом Новгороду је описао чудо Варлаама Хутинског, које се десило 1460. Затим је описао цео живот Варлаамов, па живот велике кнегиње Олге, преподобног Саве Вишерског и Јефтимија, архиепископа новгородског. Једно од најбољих његових дела је биографија Кирила Бјелоозерског, која је основана на поузданим историјским подацима и одликује се богатством садржаја.
Похвална слова Пахомија Логофета се одликују нарочито топлином осећаја према лицу о коме пише. Осим тога, Пахомије Србин је одлично познавао Свето Писмо и црквену историју, познавао је велике византијске проповеднике и стога је уносио доста речитости и говорничких украса у своје саставе. Пахомије Логофет се сматра и састављачем првог Хронографа.

Литература: И. Некрасов, Пахомиј Серб, писатељ 15. века (1871), српски превод у Гласу Истине, (1886—1887).

Charmed · Malo ~ mače ~

Михаил Васиљевич Ломоносов

Михаил Васиљевич Ломоносов (Михаи́л Васи́льевич Ломоно́сов) (19. новембар (8. новембар по старом календару), 1711 – 15. април (4. април по старом календару) 1765) био је руски писац и ерудита, који је дао доприносе на пољима књижевности, образовања, физике, астрономије, хемије и геологије.

Од сељака до студента

Ломоносов је рођен у селу Денисовка (име села је касније преименовано у Ломоносово, у част песника), које се налази на острву недалеко од Холмогорија, на далеком северу Русије. Његов отац, рибар, узео је сина да му помаже у раду кад му је било десет година, али је његова жеђ за знањем била неутољива. Оно мало књига што му је било доступно скоро је научио напамет, и видевши да се код куће неће моћи даље образовати, пешке се упутио у Москву.

Прилика се указала кад је имао седамнаест година, и на интервенцију пријатеља примљен је у школу Заиконоспаски. Тамо је врло брзо напредовао, посебно у латинском, и 1734. је послат из Москве у Санкт Петербург. И тамо је запажено његово знање, посебно из физике, и он је био један од младих Руса изабраних да доврше образовање у страним земљама.

Страно образовање

Послат је на Универзитет у Марбургу (Хесе, Немачка), тада један од најважнијих европских универзитета - у време када су универзитети уопште били у одређеном паду - због присуства најеминентнијег немачког просветитељског филозофа тог времена, Кристијана Волфа. Ломоносов је студирао код Волфа, и постао је један од његових личних студената. Ова веза је била утицајна до краја његовог живота.

Док је био у Марбургу, почео је да пише поезију, имитирајући немачке писце; прича се да је посебно ценио Гинтера. Његова Ода освајању Хотина написана је 1739, и привукла је велику пажњу у Петрограду. За време боравка у Немачкој Ломоносов се оженио Немицом и било му је тешко да издржава растућу породицу оскудном и нередовном стипендијом коју је добијао од Санктпетербуршке академије наука, те је одлучио да се врати кући.

Достигнућа

По доласку у Русију, брзо је постао познат, и постављен је за професора хемије на Универзитету у Санкт Петербургу, где је касније постао и ректор. Жељан да унапреди руско школство, Ломоносов се ангажовао у оснивању Московског државног универзитета (који је касније назван по њему) 1755. Године 1764. постављен је на место државног секретара.

Прихватио материјалистичко схватање природе, био противник теорије o посебним флуидима, као флогистона и електричног флуида која је у то време била прихваћена и допринео је формулисању кинетичке теорије гасова. Сматрао је да је топлота облик кретања, предлагао таласну теорију светлости, и изнео идеју одржања масе. Веровао је да природа константно еволуира и показао органско порекло земље, тресета, угља, нафте и ћилибара.

Ломоносов је био прва особа која је забележила мржњење живе. Мерењем преламања светлости Венере на рубовима Сунца, утврђује да ова планета има атмосферу. Године 1745. је објавио каталог преко 3.000 минерала, а 1760. објаснио настанак ледених брегова. Основао је фабрику стакла, која је производила прве мозаике од бојеног стакла изван Италије. Дао је објашњење поларне светлости.

Сматрао да је материја састављена од простијих и сложенијих честица (атома и молекула) које имају дату запремину и између којих владају привлачне силе. Топлоту сматра хаотичним кретањем честица, што је касније потврдила кинетичка теорија. Поставља тезу да су Земљину кору обликовала таложења у морским базенима и вулканске активности. Бавио се применом науке у рударству и металургији.

Године 1755. је написао граматику која је реформисала руски књижевни језик комбинујући стари црквенословенски са народним језиком. Како би продубио своје књижевне теорије, написао је преко 20 свечаних церемонијалних ода, од којих је најзначајнија Вечерња медитација о божанској раскоши. У каснијим поемама је применио идиосинкратичку теорију да речи које садрже гласове Е, И, ЈУ треба да се користе када се описују нежни предмети, а оне са гласовима О, У , Јери (Ы)- за описивање ствари које могу узроковати страх ("као бес, завист, бол и туга"). Ломоносов је објавио своју историју Русије 1760. године. Ипак, већина његових достигнућа била је непозната изван Русије дуго времена после његове смрти. Умро је у Санкт Петербургу 1765.

Charmed · Malo ~ mače ~

Владимир Владимирович Мајаковски

Владимир Владимирович Мајаковски Багдади поред Кутаиса, 19. јул 1893. - Москва, 14. април 1930.), је био руски књижевник.

Пошао је у сликарску школу, био затворен због социјалистичке агитације, одушевљено прихватио Октобарску револуцију и ставио у њену службу свој песнички и сликарски таленат. Песнички рад почео је као футуриста, стојећи уједно на челу тога покрета. Настојао је да створи нову поезију која би одговарала урбаном а затим и револуционарном раздобљу историје Русије и човечанства. Уводи у поезију вулгаризме, жаргонске речи, намерно грубе антиестетизме, ствара властите кованице, служи се врло често игром речи, дотада непознатим метафорама, а посебно воли хиперболе.

Разбија традиционалну ритмичку структуру стиха и ствара нови, у графичком слогу "степенасти" стих, који посебно погодује ставу реторичког песника који се директно обраћа великом аудиторијуму. Смисао такве поезије одводи га директно на револуционарну трибину, митинг. Експерименталну лирику следе велике лирске поеме монолошког типа "Облак у панталонама", "Рат и свет", "Човек". Стављајући поезију свесно у службу револуције пише агитацијске песме ("Леви марш"), сценско дело на тему револуције с библијским мотивима "Мистерија Буфо".

Својим делом извршио је велики утицај на развој совјетске поезије, а деловао је и на песнике изван СССР (Арагон, Бехер, Вапцаров и др.)

Завршио је живот самоубиством.

Charmed · Malo ~ mače ~

Владимир Набоков

Владимир Владимирович Набоков (рус. Владимир Владимирович Набоков, Санкт Петербург, 22. април 1899. - Монтре, 2. јул 1977.), руско-амерички књижевник.
Кућа Владимира Набокова у Санкт Петербургу где је рођен и живео до 18. године
увећај
Кућа Владимира Набокова у Санкт Петербургу где је рођен и живео до 18. године

Емигрирао је у Берлин 1919. где је, након студија у Енглеској, деловао као књижевник, спортски инструктор, преводилац и новинар. У САД одлази 1940, где живи пишући на енглеском језику. Под утицајем класичне руске и модерне европске књижевности пише романе у којима уз обиље фантазије и хумора супротставља традиционални и модерни систем вредности. Због безобразног сецирања полног живота својих јунака сврстан је и међу порнографске писце.

Дела

* "Лолита" (1955.),
* "Позив на погубљење",
* "Блиједи огањ" (1962.),
* "Небески пут",
* "Ада" (1969.).

Charmed · Malo ~ mače ~

Монах Нестор

Монах Нестор (1056. - 1114.) је био Руски монах који је написао неке од најстаријих руских списа. Најпознатије дело му је Несторова хроника која је описује прве векове руске државе. Поред тога написао је Житије Теодосија и Чтенија о кнежевима Борису и Глебу.

Из његовог живота познато је само да се 1073. замонашио у Кијево-печерској Лаври, и да је заједно с другом двојицом монаха успешно испунио задатак проналаска мошти светог Теодосија. Претпоставља се да је подржавао кнеза Свјатопулка II. у његовом ослањању на скандинавце, а против утицаја Византије на Кијев.

Језик његових списа је старословенски с много русизама. Етнолошки детаљи о разним групама Словена од посебног су значења. Ипак, у његовом су делу присутне многе легенде, а стил му је понекад толико песнички да је вероватно користио народне епове.

Charmed · Malo ~ mače ~

Борис Пастернак

Борис Леонидович Пастернак (рус. Борис Леонидович Пастернак, Москва, 10. фебруар 1890. - Пределкино крај Москве, 30. мај 1960.), руски књижевник

Био је песник, новелиста, романописац и преводилац. Одрастао је у интелектуалној средини, студирао је филозофију у Москви и Марбургу. У младости је био футуриста. Поезија му је претежно тематски аполитична, литерарна и интелектуална. Пише и поеме са темом прве и друге руске револуције. У роману "Доктор Живаго" ослонио се на традиције романа 19. века и изградио дело на фабули о судбини неколико породица, обухватио простор од западних руских граница до Сибира, са Москвом у средишту, описао две руске револуције и завршио епилогом у време Другог светског рата. У СССР-у је роман назван "антисовјетским", а на Западу је 1958. Пастернаку додељена Нобелова награда, коју писац није примио.

Дела

* збирке :
o "Изнад баријера"
o "Сестра моја, живот"
o "Теме и варијације"
o "Друго рођење"
* романи:
o "Доктор Живаго"
o "Детињство Љуверсове"
* поеме:
o "Поручник Шмит"
o "Спекторски"
* аутобиографско дело:
o "Заштитна повеља"

Charmed · Malo ~ mače ~

Владимир Алексејевич Солоухин

Владимир Алексејевич Солоухин (рођен 14. јуна 1924) је био руски писац који је у руску књижевност увео нефабуларну прозу слободне композиције.

Charmed · Malo ~ mače ~

Фјодор Иванович Тјутчев

Фјодор Тјутчев (рус. Фёдор Иванович Тютчев, 23. новембар (јк) / 5. децембар 1803 – 15. јул (јк) /27. јул 1873), био је познат руски песник, дипломата. Становао је у Минхену, Торини, познавао је Хајнега, Шелинга. Тјутчев није био књижевником професионалним и није узимао учешћа у књижевном процесу.

Тјутчев написао је приближно 400 песме. Његове ране песме засновани су на традицији руске поэзије 18. века. У 1830е Тјутчев потпао је под утицај европејског романтизма. Писао је философске песме о свемиру, природи и човеку. У 1840е написао је неколико чланака о Русије и западној цивилизацији. У 1850е Тјутчев створио је песме у који љубав као трагедија је главном темом. Ове љубавне песме су обједињене у «Денисјевски» циклус: назив указује на адресата: љубавницу Тјутчева Елену Александровну Денисјеву. У 1860е и 1870е Тјутчев писао је углавном политичке песме.

Његова најпознатија песма је «Silentium!», стих из овај песме «изречена мисао је лаж» један је од његових најпознатијих афоризама као и «Русија је умом несхватљива».

Charmed · Malo ~ mače ~

Лав Николајевич Толстој

Гроф Лав Николајевич Толстој, (руски:Лев Никола́евич Толсто́й) (9. септембар 1828. - 20. новембар 1910.), био је изданак једне од најзначајнијих руских грофовских породица, која је већ неколико вијекова Русији давала многе генерале, дипломате и писце. Он је један од најутицајнијих реалиста и по многима, највећи писац романа свих времена. Његова највећа дјела су романи Рат и мир (Война и миръ) и Ана Карењина (Анна Каренина).

Рат и мир је највећи Толстовљев роман, дјело у којем се приказује велики број ликова и догађаја у великом временском периоду. Иако је Толстој искористио добро познавање Наполеонових ратова, Рат и мир није историјски роман, већ дјело у којем су најбитнији друштвена анализа руске тадашњице и психоанализа главних ликова.

Ана Карењина, с друге стране, роман је са изразито савременом темом. Фабула је заснована на проблему односа брака и љубави, а у њу је Толстој, путем споредне приче, уградио и више тема из друштвене стварности Русије.

Руске читанке су, иако су приче за дјецу, веома разноврсне по садржају и задивљују својим стилским јединством.

Био је анархиста и пацифиста и створио је нови покрет у анархизму - хришћански анархизам.

Charmed · Malo ~ mače ~

Иван Сергејевич Тургењев

Иван Сергејевич Тургењев (рус. Ива́н Серге́евич Турге́нев, Орел, 9. новембра 1818. - Боугивал, 3. септембра 1883.), руски књижевник

Његово дело Очеви и деца сматра се једним од најважнијих романа у 19. веку. Осим тога познат је и по збирки припиведака Ловчеви записи која је први пут штампана 1852.

Charmed · Malo ~ mače ~

Николај Фјодоров

Николај Фјодорович Фјодоров (руски - Фёдоров, Николай Фёдорович) (9. јуна 1829 — 28. децембра 1903) је руски религиозни мислилац и филозоф.

Рођен је 9. јуна 1829. године у селу Кључу (рус. Ключи) у Тамбовској гувернији. Родитељи су му били кнез Павле Иванович Гагарин и Јелисавета Иванова пореклом из ниже класе племства. Студирао је у Одеси, затим радио као професор у неколико мањих градова по Русији од 1854. до 1868. године, да би после тога почео да ради као библиотекар у музеју Румјанцев. Живео је скромно, са 17 рубаља месечно, спавао на сандуку у музеју уместо кревета, а истовремено био велики противник аскетског начина живота. За живота готово ништа није објавио, јер је продају књига сматрао недопустивом. Само мали број чланака је умножаван преписивањем и дељен међу пријатељима.

Учење

Дао је оригинално тумачење апокалиптичких пророчанстава, које он сматра условним. Оваква идеја се јавља први пут у хришћанству. Он сматра да је предодређен само погубни пут зла који је описан у Апокалипси, док је пут хришћански, пут слободе и неможе бити предодређен. Сматра да пасивно чекање краја није достојно човека и позива све на братско уједињење кроз стваралаштво и борбу против смрти.

Постоји и друга страна његовог учења. То је пројекат васкрсавање.

Николај Фјодоров је преминуо 28. децембра 1903. године у Москви