POSETIO SAM OPET


Posetio sam opet

Taj kutak zemlje gde sam proveo,

Ko izgnanik, dve kratke godine.

Već deset leta prode od tog doba

I mnogo se promenilo u mome

Životu: opštem zakonu pokoran,

I sam sam se izmenio. Al ovde

Obuzimaju sećanja me živo;

I čini mi se: još sam sinoć lutao

Kroz te šumarke.

Gle, doma progonstva

Gde živeo sam s jednom dadom mojom.

Starice više nema, iza zida

Ne čujem više korake joj teške,

Kad nadgleda ujutru kuću. Evo

Šumovitog huma gde sam često

Sedeo nepokretan, gledajući

Na jezero i sećao se s tugom

Obala dugih, drugih talasa

Kroz njive zlatne i zelena polja

Ono se, plavo, pružilo široko,

A po njegovim tajanstvenim vodama

Vozi se ribar, vukući za sobom

Ubogu mrežu. Na obali strmoj

Seoca raštrkana; tamo dalje

Vetrenjača naherena, na vetru,

Okreće jedva krila -

A na međi

Imanja dedova, na onom mestu

U goru put gde stoje - dva zajedno - treći

Podalje malo. Kad sam jahao tuda

Po mesečini, šumom poznatom

Zdravili su me njini vrtovi.

Tim putem sad sam prošao i opet

Video sam ih. Tu su s šumom starim.

Al oko postarelog korenja,

Gde nekad sve je bilo pusto, golo,

Sada je nikla mlada šumica,

Zelena porodica; kao čeljad

Pod njenu senku žbunje tiska se.

A njihov drugar tužni stoji sam,

Ko stari momak, oko njega sve je

Ko i pre pusto.

Zdravo, naraštaju

Mladi i nepoznati! Neću ja

Tvoj moćni, pozni uzrast videti,

Kad moje poznanike prestigneš

I zakloniš im staru, sedu glavu

Od oka prolaznika. Al, unuk moj,

Nek čuje on šum vaših pozdrava,

Kad s drugarske se vraća sedeljke,

Pun misli veselih i prijatnih,

Kada po pomrčini prođe pored vas

I pomisli na mene.

BESI


Kolutaju magluštine,

Mesec gubi svoju moć,

Sneg se vitla sa visine, -

Mutno nebo, mutna noć.



Saonice stepom klize,

Zvonce zvoni cin - cilin,

Na tom putu mor'o bi se

Užasnuti svaki džin.



''Teraj momče!'' - ''Zalud muke;

Konj zaspao, kajas krut;

Mrzne mi se već i ruka,

A ne vidim nigde put.



Propašćemo, - zlo je, zlo je,

Kucnuo nam je zadnji čas.

Pred nama se hale roje,

Besi skaču oko nas.''



''Eno jedan zube kesi;

Drugi me je pljuno - hu!

To su besi, to su besi,

Raduju se našem zlu.



Sad je jedan trč'o levo,

Konje gur'o u prolom,

A drugi je okom sevo

Nakom vatrom paklenom.''



Kolutaju magluštine,

Mesec gubi svoju moć,

Sneg se vitla sa visine -

Mutno nebo. mutna noć.



Sad ni mači - jao, jao!

Opet zasta zvona zvuk.

''Šta je ono?'' - ''Bog bi znao -

Neka klada, - il' je vuk.''



Sikću, pište noćne strave,

U grud'ma ti hrabrost mre;

Konji ržu dižeć' glave -

Kakva j' ono avet, gle!



Lete konji k'o pomamni,

K'o da j' orkan odstrag;

Iza onih jela tamni'

Cereka se neki vrag.



Iz daljine nešto kulja,

Ne znam je li dim il' sen;

A urliče neka rulja

Vrteći se u vreten.



Čudna huka, čudna buka,

Ne znam uzrok, ne znam smer, -

Sahranjuju l' kakvog smuka,

Il' udaje daba kćer!



Kolutaju magluštine,

Mesec gubi svoju moć,

Sneg vitla sa visine -

Mutno nebo, mutna noć.



Razuzdani besi lete,

Raduju se našem zlu,

Krici njine pesme klete

Kroz srce mi prodiru.