Kineska strana sveta...

Charmed · Malo ~ mače ~

ајнатаун на Балтику
Највећа инвестиција НР Кине у иностранству: пословни град за 35.000 Кинеза у непосредној близини Петрограда
Док се европски произвођачи обуће жале да су кинеске ципеле почеле да их „жуљају”, Кинези немају проблема ни са ходањем ни са жуљевима: мирно су прешли преко Евроазије и изашли на Балтик. Са Русима су закључили уговор о изградњи првог кинеског града – „чајнатауна” – у иностранству, и то у Петрограду (Санкт Петербургу), руском „прозору у Европу”.

Пошто се Петроград припрема да, као некад, постане друга руска престоница, Кинези су смислили и добили дозволу да свој град – спутњик, који ће се звати Бисер Балтика, изграде на обали Финског залива, само четири километра од Константиновског дворца, петроградске резиденције председника Путина.
Код куће у иностранству
Кинески вицепремијер Зенг Пејијен и руски министар за економски развој и трговину Герман Греф недавно су присуствовали свечаном полагању камена темељца у петроградском чајнатауну, пошто су пре тога, уз учешће 600 пословних људи, усвојили инвестициони програм сарадње између две земље.
Кина и Русија су прошле године имале обим робне размене од 20 милијарди долара. Планирају да вредност билатералне трговине до 2010. увећају на 60 милијарди. Кина се обавезала да ће до 2020. године инвестирати 12,5 милијарди долара у разне пројекте у Русији, поред осталог и у изградњу аутопута Москва – Петроград.
Почетне инвестиције у изградњу петроградског чајнатауна износе милијарду и по, али се процењује да ће цео пројект – град за 35.000 становника и „мегакомплекс високе технологије на европском нивоу” са модерним пословним простором – стајати између три и 4,5 милијарде долара. То је, наравно, највећи од 12 договорених инвестиционих пројеката и први кинески град у иностранству који подиже Кина као држава. (Друге чајнатауне, у Америци или Азији, подигли су кинески досељеници.) Посао је поверен Шангајској индустријско-инвестиционој компанији, која се истакла у изградњи модерног Шангаја.
Балтички Бисер заправо – судећи по неким објављеним скицама архитеката – највише и личи на Путонг, футуристички део Шангаја, са светлим зградама од челика и стакла, рационалним саобраћајницама и пространим зеленим површинама. Град ће, уз блиставе хотеле на морској обали, имати модерне пословне зграде и тржне центре, културне и здравствене установе, школе и обданишта за мале Кинезе и, наравно, добре кинеске ресторане који рачунају и на петроградске гурмане, јер ће овај град сателит са Петроградом повезивати аутопут и експресни возови.
Иначе, Петроград, од свих руских градова, има највећу и најразноврснију сарадњу са Кином, посебно у области машиноградње, бродоградње, петрохемије, телекомуникација и информативне технологије. Око 200 кинеских компанија има своје представнике у Петрограду. А на петроградским универзитетима студира преко три хиљаде кинеских студената.
Изградња првог кинеског пословног града у иностранству наишла је на отпор. Неке екстремне десничарске и расистичке групације протестују против „кинеског Новгорода”, „жуте напасти” и „превласти Азијата” у најевропскијем руском граду. У штампи су се појавили иронични текстови. У једном од њих се овако описује будућа околина Петрограда: „Поред пута, одмах иза шармантног кинеског ресторана на чијем улазу пише Овде се говори руски, налази се љупка пагода коју је подигла угледна породица Хе, власник већине супермаркета дуж аутопута. Да ли је Петар Велики икад замишљао да ће кроз прозор, који је отварао према Европи, вирити Кинези?”

Охрабрење од Путина

Председник Путин је лично охрабрио кинеске инвеститоре. Губернатор Петрограда Валентина Матвијенко сматра да су расисти и ксенофоби уочили само навалу Кинеза на Балтик, а не и значајан прилив страног капитала у Русију. Америка је опрезна, док привреда у Европској унији стагнира или има низак привредни раст. Само Кина од земаља које су јаки потенцијални инвеститори има стабилан и висок привредни раст. Нови Шангај има врхунску светску архитектуру, а Петрограду шангајско искуство може да буде од велике користи.

Кинези много не говоре о препрекама које имају са ксенофобима на Балтику, увозним квотама у Америци и Европи, произвођачима текстила у Шпанији или Италији, обућарима у Француској или ситним трговцима на бувљацима по Србији. Ћуте, раде и опстају као најконкурентнији трговци свуда где се појаве. Досад су инвестирали око 35 милијарде долара у разне пројекте у иностранству. Махом су то била улагања у налазишта енергената и сировина, а потом у мање индустријске објекте и тржне центре. Балтички Бисер је нешто посебно: „визиткарта” за Европу и нека врста сталне изложбе кинеских инвестиционих могућности.

Локација није случајно изабрана. Кинески инвеститори су мање опорезовани у Русији, него што би били у Европској унији. А Петроград је идеалан посматрачки пункт за Европу.