Preporod Smederevske zelezare

Charmed · Malo ~ mače ~

Невероватан узлет

За само две године од руинираног комбината до лидера црне металургије у југоисточној Европи

За непуне две године смедеревски Сартид је доживео невероватан узлет – од руинираног комбината коме је претио стечај до највећег извозника на овим просторима. За препород овог концерна црне металургије заслужна је Ју ес стил корпорација из Америке која је, септембра 2003. године, постала стопостотни власник Сартида.

Уз улагање од 130 милиона долара у обртна средства, модернизацију, инфраструктуру и обуку радне снаге у протеклом периоду, садашња компанија, која носи назив Ју ес стил „Србија”, остварила је у прошлој години извоз вредан 420 милиона долара из својих погона у Смедереву, Шапцу и Кучеву постајући уједно лидер црне металургије у југоисточној Европи.

За топионичаре и запослене у овој железари, посебно значајан датум биће 22. јун за када је заказано покретање производње и у другој високој пећи, изграђеној 1971. године и угашеној 1987. године.

– У обнову ове пећи уложили смо 33,1 милион долара и њеним пуштањем у погон планирамо да остваримо, на годишњем нивоу, производњу од 2,2 милиона тона гвожђа неопходног за добијање сировог челика. Иначе, максимална производња у железари била је 1997. године и то 847.000 тона. Прошле године смо остварили 1,1 милион тона, а до краја ове године требало би да произведемо 1,6 милиона тона и да убележимо нови рекорд. Када и нову пећ пустимо у погон с разлогом се можемо надати и повећању извоза за најмање 40 одсто – каже Мајкл Федоренко, генерални директор Ју ес стил „Србија”.

Планиран преокрет

Пре него што смо и званично потписали уговор о куповини, додаје Федоренко, пажљиво смо испланирали стратегију за преокрет. Проценили смо опрему и производе, знали смо да овде постоји способна и вешта радна снага, од радника у производњи до инжењера. Проблем није био, дакле, у људима, већ у лошем руковођењу. На основу богатог искуства и успешног модела у другим земљама, увели смо сопствену филозофију у пословању која се базира на следећим елементима: безбедности, заштити животне средине, квалитету производа, услуга купцима, продуктивности и смањењу трошкова.

– Безбедност запослених је увек била наш основни пословни покретач. Ништа није важније од самих радника, од њихове заштите, од опреме на радном месту. Овде чак није ни постојао безбедносни програм. Превише је било повреда на раду, чак једна дневно, а ми смо то смањили, рачунајући и најобичније огреботине, на укупно шездесетак за први квартал ове године. Изузетну пажњу поклањамо и заштити животне средине, поштујући све међународне норме. Пошто се зна да је купац увек у праву, и да се конкуренција побеђује само кроз одговарајући квалитет и цене, успели смо да забележимо изузетне резултате – додаје Федоренко.

Раније је челик из Смедерева продаван преко посредника који су, неретко, скидали кајмак, а сада до крајњих купаца којих има око 170 на пет континената, стиже директно. Купац дефинише шта му је потребно и железара производи тачно по том програму.

– Пружили смо људима основну обуку, обезбедили средства за рад, утврдили јасне циљеве и резултат није изостао. За успех у пословању пресудан је, свакако, тимски рад у коме се зна за шта ко одговара и како ће бити награђен, односно како може да стекне шансу да учествује и у расподели профита који остваримо. То није био задатак само руководства већ и радника. Блиско сарађујемо и са синдикатима на остваривању поменутих задатака. Потписали смо уговоре о раду који прецизно дефинишу међусобна права и обавезе, од поштовања радних прописа до плата. Наравно, успех у производњи и продаји наших производа знатно је утицао и на повећање плата запослених и то за 33 посто у првој и још 28 одсто у другој години. При томе, важно је напоменути да ником плата није загарантована. Мора се зарадити, уколико желимо да опстанемо на тржишту у веома оштрој конкуренцији и да будемо значајан произвођач како у Смедереву, тако и у Србији и региону – истиче Федоренко.

Поверење менаџмента

Према његовим речима, посебно је важно међусобно поверење менаџмента, знање и средства, али и могућност сталног напредовања у служби и награђивање за изузетне резултате. Амерички тим који овде ради веома је мали и његов задатак је да се понаша као тренер великог тима, да пренесе искуства на домаће менаџере како би сутра и они постали тренери.

– Покретање друге високе пећи не значи и крај инвестиција у ову железару, које ће само у овој години износити око 50 милиона долара. Наставићемо са модернизацијом луке на Дунаву, изградњом железничког колосека, итд. Наставићемо, дакле, да улажемо у цео регион и Србију – напомиње Федоренко.

Нада се вратила у железару, додаје Владо Михаиловић, генерални менаџер примарне производње. Пресудна промена се догодила управо у начину размишљања запослених. Наши радници су изузетно способни, али је организација била на веома ниском нивоу. Строге директиве и строга упутства, посебно када је безбедност у питању, довела су до изванредних промена пре свега у понашању људског фактора, од менаџера до радника. Уз то, ваља навести и изузетно међусобно уважавање јер су радници схватили да је њихова лична безбедност важнија од тона произведеног челика. Нове технологије и нове инвестиције у радикално другачију технологију како у производњи тако и у управљању производњом, омогућиле су нам да постанемо неприкосновени лидер у овом делу Европе. Сан који траје 18 година, да и другу пећ покренемо, коначно смо досањали, јер живот у Смедереву, и не само Смедереву, увелико зависи од ове железаре.