Visegrad

pinkie · Prijatelj foruma

Visegrad u vreme prvog srpskog ustanka

Višegrad" su i turci pridavali veliku strategijsku vaznost -kod njega je bio jedini prelaz preko Drine.Geografski gravitirao je prema krajevima u Srbiji ,u kojima je vec sirio ustanak protiv Turaka.U samoj okolini Visegrada zapazalo se komesanje raje koja je potajno pomagala ustanike iz severnih i istocnih krajeva i od njih ocekivala svoje oslobodenje.Srpski ustanici cesto su upadali u Turske kasabe,odvodili Turske glavare i palili kuce po carsijama i mahalama.Turci svesni ove opasnosti pokretali su citave osvetnicke pohode na ustanicka sela,a po kasabama podizali bedeme za odbranu.U Visegradu kao vrlo delikatnoj tacki u ovoj nemirnoj zoni ,Turci su postavljali ovecu vojnu posadu kojoj su po potrebi pridolazila povremena pojacanja .Visegradski kadija imao je pune ruke posla.Pazljivo je ,otrio kretanja ustanika po planinama i otome izvestavao bosanskog kadiju.Najburniji dogadaji odigrali su se ovde upravo pred Srpski ustanak 1804,u kojem su i ovi krajevi bili popriste krvavih sukoba.Krajem 1801 godine bosanski valija je poslao svojim potcinjenim zapovest koja je glasila......Citiramo.......Srbi smederevskog Sandzaka digli su se na ustanak i dosli oko Visegrada,gdje su se iskupili sa ruznom namjerom .O tome mi je stigao od vas iz Visegrada i Rogatice ilam i pismo.To znajte i dobro podikatite ,te u pomoc svojoj vjerskoj braci pohitite i jos dobro pazite na postenu raju,da joj nebiste nikakve stete naneli .Ovo se bujrudlija napisa na bosanskom divanu i vama otpremi.NAPISA SE 5 zildaketa 1220<marta 1801>.....Godine 1807 Visegrad i veliku cupriju cuvalo je od Srba odmetnikea 110 pandura .Iste godine kada je saznalo da bosanska raja potajno pomaze Srpske ustanike iz Carigrada je stigao Ferman po kome se od raje,koja ima zlu namjeru ,imalo sve oruzje pokupiti i predati.Srpski ustanici upali su 1807 godine u Visegrad i citavu varos zapalili .Tom prilikom se pricalo da su pokupili 67 tovara olova i odneli u Srbiju......Citiramo.......Kao uspomena na te dogadaje u Kosovu Polju kod Visegrada ostalo je mesto KRVAVAC,sa istoimenim potokom , a iznad mesta Mezalina Vucine ili Vukovo Brdo po nekekvom Vuku bajraktaru,mrkom Vuku od Vucina......Ostalo je zapisano da je Stevanom Knicaninom koji je 1848 godine borio protiv Madara ,bio i neki pop Zivko iz Vardista sa dobrovoljcima iz ovoga kraja ,a da su u ustanku 1875 godine ucestvovali i dobrovoljci sa protom Jevtom Durovicem i popom Nikolom iz Visegrada,popom Zarijem iz Strbaca .Turci su pokusavali da buntovnicke narodne mase drze u pokornosti i zavedu makar malo prividnog mira ,ali u tome izgleda ,nisu uspevali i pogotvo i zato sto su bili zabavljeni kriticnim polozajem svoje politicke situacije u Evropi.Visegrad dobija prvu Srpsku skolu u ovom mestu 1865 godine .Inicijativu za njeno otvaranje dali su rodoljubivi svestenici medu kojima ponajvise pop Jevto Durovic iz Trnavaca .Oduseveljen oslobodilackim planovima kneza Mihaila,Visegradski srbi su se krajem marta 1865 godine obratili za pomoc vladi u Beogradu ,a ova im je odmah poslala 50 dukata kao pomoc za zidanje skolske zgrade.Nastava je pocela iste godine u jednoj privremenoj prostoriji Ministarstvo prosvete iz Beograda poslalo je u skolu u Visegrad citiri paketa udzbenika .Nova skolska zgrada zavrsena je krajem leta 1867 godine.

pinkie · Prijatelj foruma

Višegrad se nalazi u prostranoj kotlini rijeke Drine, na brežuljkastim padinama koje se blago uzdižu u planine visoke preko 1000 metara. Višegradska kotlina je jedna od rijetkih proširenja u toku rijeke Drine koji se sastoji djelimično od visokih klisura i planina.

Na mjestu gdje se planine koje čine uski i duboki kanjon Drine razdvajaju u prostranu kotlinu, stoji kameni 500 godina star most sa 11 lukova širokog raspona, poznatijeg svima kao ”na Drini ćuprija�.
Most je dug oko 250 metara i širok oko 10 metara osim na sredini gdje je proširen sa dvije terase, sa svake strane po jedna. Taj dio mosta zove se kapija. Iduci iz čaršije, na lijevoj terasi se uzdiže stub na kome je ugrađena ploča sa natpisom stihotvorca Badija iz vremena 1571 kada je izgradnja mosta završena o onome ko je izgradio most i godinu kada je izgrađen. Nasuprot ovom stubu sa desne strane nalazi se terasa koja se zove Sofa. Sofa je uzdignuta sa dvije stepenice i ograđena kamenom ogradom kao i cijela dužina mosta.

Od mosta počinje i višegradska čaršija smještena najvećim djelom na desnoj obali.
Čaršija je jednim djelom u ravnici a jednim u obroncima brijegova. Odmah poslije glavnog djela čaršije nalazi se usće riječice Rzav i Drine. Nemogu da ne spomenem prelijepi ”sportski centar� i restoran ”Ušce� koji se nalaze u trokutu, koji prave ove dvije rijeke na mjestu gdje se spajaju. Ovdje su višegrađani provodili prelijepe ljetne noći u šetnjama i kahvenisanjima. Zbog ovog usća, Višegrad je poznat i kao ”varoš na vodi�.

U trouglu između desne obale Drine i lijeve obale Rzava nalazi se glavni dio čaršije.
U ravnom prostoru od ćuprije do usća Rzava, po mom sjećanju iz 1992 nalazili su se:
Trg oslobođenja, hotel "Višegrad", Robna kuća "Višegrađanka", stara zgrada Gimnazije, Vatrogasni dom, zgrada Skupštine opštine, hotel "Panos", Pošta, Privredna banka, Služba društvenog knjigovodstva, Opštinski sud, Apoteka, Srednjoškolski centar, Salon namještaja, Sportski centar "Ušće", dvije džamije, desetak stambeno-poslovnih višespratnica, stotinjak privatnih stambenih zgrada, te brojni društveni i privatni poslovni prostori.

Na desnoj obali Rzava, preko puta sportskog centra, nalazi se Nova mahala, dio grada novijeg porijekla. Ovaj dio grada je zasnovan poslije drugog svijetskog rata. Tu je izgrađeno desetak višespratnica, dvije osnovne škole, Dom kulture i preko 300 stambenih zgrada. Odmah iza Nove mahale su naselja Bijelo Polje, Vučine, Glavica, Garče i Kalata.
U Garču je 1987 godine izgrađen novi armiranobetonski most na Drini za saobraćaj kako bi se rasteretila stara ćuprija. Od Nove mahale, nizvodno desnom obalom Drine vodi put za Župu, široku kotlinu koja je i najplodniji dio Višegrada. Ova kotlina se stepenasto uzdiže do brda Gostilj, Janjac, Dikava i Stolac koja čine granicu između Bosne i Srbije. Ova granica je utvrđena jos 1343 godine i ostala nepromjenjena. Župa je bogata raznim vrstama voća a najviše ima šljiva požegača od kojih se pravila poznata rakija "višegrađanka".

pinkie · Prijatelj foruma

evo jos par divnih slika

pinkie · Prijatelj foruma

evo i malo panorame

pinkie · Prijatelj foruma

Opština Višegrad, koja se nalazi u jugoistočnoj Bosni i Hercegovini, čini dio istočne granice sa Srbijom. Grad Višegrad leži na istočnoj strani rijeke Drine, otprilike 120 kilometara istočno od Sarajeva i 15 kilometara zapadno od srpske granice. Prema popisu stanovništva iz 1991, opština Višegrad imala je 21.199 stanovnika, od čega 62,8 % Muslimana, 32,8% Srba i 4,4% "ostalih". U gradu Višegradu živjelo je oko 9.000 ljudi.
Grad Višegrad kao ključni saobraćajni čvor jer se nalazio na glavnoj cesti koja povezuje Beograd sa Sarajevom i na glavnoj cesti koja povezuje Titovo Užice u Srbiji sa Goraždem, Sarajevom, i jadranskom obalom.

pinkie · Prijatelj foruma

На подручју општине Вишеград
по званичном попису из 1999 .
године живи 18 860 становника.
Општина Вишеград има седам
мјесних заједница :
МЗ Вардиште
МЗ Добрун
МЗ Прелово
МЗ Горња и Доња Лијеска
МЗ Међеђа
МЗ Дринско
МЗ Вишеград-центар
Крсна слава општине Вишеград је 21.
септембра на празник Рождества Пресвете
Богородице - Малу Госпојину .

pinkie · Prijatelj foruma

На подручју вишеградске општине ,живјели су Илири, Римлјани , Авари и други
народи придошли као освајачи или избјеглице са све четири стране свијета.Као
свједоци њиховог живота на овим просторима свједоче њихова гробља која и
данас стоје.На подручју Жупе,најпознатија њихова гробља су Мраморје у Малој
Гостиљи и некропола у Клашнику , стара више од двије хиљаде година.Осим
гробаља сачувани су остаци градова , караванских путева и других објеката .
Географски положај Вишеграда , водоток Дрине и Рзава чине га везом између
сјевера и југа и вијековима је одређивало прошлост , садашњост , а вјероватно
и будућност овог града . Вишеград се у писаним изворима први пут спомиње
1433. године.
Љепота је једна од одлика вишеградског краја , некадашње Павловине.Вишегра-
дски Стари град познат је под именом павловина или Павловац.Предпоставља
се да је име добио по властелинској породици Павловић.Стари град налазио се
на данашњем брду Граду и према Курипешићевој гравури , која потиче из 1530.
године, ради се о утврђеном граду који су чиниле двије велике и тврде куле
зидане од камена , као и још једна зграда у њиховој непосредној близини , а
служио је за одбрану од непријатеља.
Турска освајања нису заобишла ни Вишеград.Као погранично мјесто нашао се на
путу османлијских освајања о чему свједоче културно историјски споменици из
тог периода ,а један од најпознатијих , како код нас тако и у свијету је свакако
Мост Мехмед паше Соколовића-ћуприја на Дрини.

Град је доживио развој тек изградњом ускотрачне пруге Сарајево-Вишеград.Тек од 1906.
године долази до развоја Вишеграда . Почиње се експлоатисати руда и долази до развоја
индустрије и градње фабрика . Једна од првих у граду је фабрика експлоатације шума и
прераде дрвета у пиланама у фабрици званој " Варда " као и фабрика за производњу боја у
Добруну. За вријеме другог свјетског рат прекинут је развој
и Вишеград је поново био полуразрушен . Тек по
завршетку рата поново долази до развоја и временом
Вишеград постаје значајано индустријско и туристи-
чко мјесто , што својим културним наслијеђем
свакако и заслужује

pinkie · Prijatelj foruma

A evo malo i o geografskom polozaju Visegrada, za one koji nisu znali Wink

Општина Вишеград се налази на истоку
Републике Српске ,односно БиХ и обухвата
448 квадратних километара .Граничи се са
општинама Рогатица ,С.Горажде и Рудо,а
на истоку са СЦГ.Град Вишеград смјештен
је у котлини на ушћу Рзава у Дрину.
Надморска висина града је 300 метара.
Вишеград је повезан магистралним путем
са Сарајевом , Србињем и Требињем.
Поред бројних магистралних путева повезан
је регионалним путевима са општинама Рогатица
и Рудо.Удаљеност Вишеграда од Сарајева је 130 ,
а од Бањалуке 500 километара.
Вишеградску котлину ограђују планине Дикава,Панос,
Сува гора , Лисичија стијена , Узамничке планине ,
Сјемећ , Доња и Горња Лијеска и Бабина гора.
Клима је умјерено- континентална

pinkie · Prijatelj foruma

Историја је у Вишеграду ,поколењима ,оставила неизмјерно богатство,
духовну и културно-историјску баштину.
Зато морамо сагледати ту духовну баштину као националну и на прави
начин заштитити,очувати, али и приказати и нама и свијету једну заиста
велику димензију нашег националног и духовног бића.
Манастири су нешто што постоји,што не замире.Манастир Добрун,
Успеније пресвете Богородице , изграђен је 1343.године.
Даље >>>
Налази се између Вардишта
и Вишеграда , на ријеци Рзаву .
Основали су га жупан Прибил
и његови синови Стефан и
Петар.Овај последњи је , 1383.
године , као монах Јован , сазидао и
живописао припрату. Већ 1393.године,
када су Турци први пут провалили у
Босну , манастир је страдао .Обновили
су га деспот Стефан Лазаревић и кнегиња
Милица . Негдје на граници 18 и 19 вијека
манастир је опустио

pinkie · Prijatelj foruma

Природа је на овом простору формирала такав мозаик да цјелокупна територија
општине чини један јединствен и комплексан туристички мотив . Постојећи
услови као што су географски положај , клима , сачувана еколошка равнотежа ,
богатство флоре и фауне , богатство шумским пространствима и ријекама ,
језерима , богатим рибом као и антропогеним колоритом ( духовна баштина ,
умјетничко духовно стваралаштво ) богато историјско наслијеђе , чине је
ријетком општином која има тако груписане разноврсне мотиве .
Све ово ствара могућност за развој разних облика туризма као што су :
- бањски ( здравствено рекреативни ) који се базира на
врло вриједним минералним и ермоминералним водама ;
- ријеке и језера богата рибом , те Дрина и Тара познате по
сплаварењу , као могућност за развој туризма на мирним и
брзим водама
-ловни и риболовни туризам-лов на високу и ниску дивљач
-вјерски туризам
-транзитни туризам.
Као ограничавајући фактор ове области привреде треба
навести ниво развијености укупне привреде Републике
Српске , недовољно изграђену , неквалитетну туристичку
инфраструктуру , недовољно повезану саобраћајну инфраструктуру ,
привредну и социјалну нестабилност.
Drustvene delatnosti:
Развој друштвених дјелатности има изузетан значај за општину Вишеград.
Он тече лагано да би сада достигао релативно висок степен .
У ову области спадју :
- образовање (школство) које у овој области има богату традицију
- здравство које се као вид друштвене дјелатности развија као прворазредна
људска потреба ,
-култура и културне дјелатности имају веома дугу и богату традицију
-спорт као веома потребна друштвена дјелатност је такође доста развијен.

aglej · Početnik Domaćeg.de

ko jos nije bio u visegradu nije nikad vidio pravi grad...

slatka_sanerka · **Anđeo s greškom**

fini gradic bila sam jednom