Nova Varos

dino_fox · Početnik Domaćeg.de

sigurno ste culi za Novu varos najlepsi gradic u Srbiji.Smesten je ispod prelepe planine Zlatar i ko jednom dodje kod nas,vratice se opt,sigurno

sonjica · Prijatelj foruma

Nova Varoš, nastala u XVI veku, nalazi se na sredokraći magistralnog puta Beograd - Crnogorsko primorje, na nadmorskoj visini do 1000 m. Udaljena je od Beograda 280 km. Nad njom se izdiže planina Zlatar, dugačka 22 km i široka 12 km, sa najvišim vrhom od 1627 metara. Opština Nova Varoš obuhvata površinu od 584 km2 na kojoj živi 19.982 stanovnika.

U Kokinom Brodu, 11 kilometara severno od Nove Varoši ka Zlatiboru, podignuta je velika brana (jedna od najvećih nasipnih brana u Evropi) i tako je u dolini Uvca stvoreno jezero, dugačko 30 kilometara, sa akumulacijom od preko 400 miliona kubnih metara vode. Struju proizvode hidrocentrale "Uvac","Kokin Brod","Bistrica" i "Potpeć", tako da "Limske hidroelektrane", proizvedu godišnje oko 800 miliona kilovat-časova električne energije. U opštini posluje oko 100 preduzeća i 450 radnji, a zaposleno je 5.500 stanovnika. Poljoprivredu karakteriše razvijeno stočarstvo, proizvodnja mlečnih proizvoda, od kojih je najpoznatiji čuveni zlatarski sir. Značajni poljoprivredni potencijali postoje u razvoju voćarstva, pčelarstva i otkupu i preradi šumskih plodova. Poljoprivrednu površinu čini 57,10% ukupne površine opštine, a šumskom zemljištu pripada 33,85%.

Dosta pažnje poklanja se razvoju zdravstvenog i komercijalnog turizma za koji postoje dobri preduslovi, koji se ogledaju u lepotama i drugim prirodnim vrednostima planine Zlatar i akumulacionih jezera.

Jedna od izuzetnih prirodnih retkosti je beloglavi sup, čije je stanište u kanjonu reke Uvca. Kulturno-istorijske spomenike predstavljaju: crkve - brvnare po selima, zgrada stare škole u Radoinji, crkva i džamija u Novoj Varoši i drugi belezi i znamenja. Oni svedoče o životu ljudi ovog kraja kroz vekove i o prisustvu Kelta, Rimljana, Slovena i drugih naroda na ovim prostorima.

Zlatar

Zlatar pripada grupi planina u jugozapadnoj Srbiji. Kao i druge planine u ovoj grupi, Zlatar ima dinarski pravac pružanja i smešten je izmedu Uvca na istoku i Lima na zapadu, prema severu Zlatar se granici rekom Bistricom a na jugu Mileševskom rekom (12,187). Najviši i najizrazitiji deo Zlatara leži prema Bistrici i Novoj Varoši. Taj najviši deo koji se i strmo spušta prema dolini Bistrice pocinje sa Bitovikom (1 371 m) na severozapadu, pa se preko Crnog Vrha (1 382 m) i Klika (1 411 m) penje na Golo Brdo (1 627 m)-najviši vrh Zlatara; sa Golog Brda se preko Sirovog kraja (1 479 m), Orlovace (1 431 m) i Bulatovica (1 419 m) spušta na Zlatarsko brdo (1 389 m) na jugoistok. Ovaj najviši deo je najkrševitiji i najnepristupacniji. Dolinskom disekcijom izdvojene su: Ravna Gora (1 438 m), Veternik (1 312 m), Bijukovo Brdo (1 256 m) i veci broj vrhova u visinama izmedu 1 000 i 1 200 m (Šanac-1 167 m, Crveno Prlo-1 056 m). U visinskom pogledu severni deo Zlatara, prema Novoj Varoši je daleko izrazitiji i visinama se krece, izuzev dolinskih oblika, preko 1 200 m. Deo Zlatara prema Limu i Mileševskoj reci ima visinu iznad 1 000 m. Deo prema Uvcu kao i terenu sa desne strane ove reke krece se u visinama izmedu 1 100 i 1 200 m, što odgovara sjenickoj-zlatarskoj visoravni (12,187).
Za geografski položaj Zlatara od posebnog je znacaja važnost saobracajnice koje prolaze u njegovoj blizini a zatim udaljenost slicnih i razlicitih motivskih punktova. Drumska komunikacija koja preko Zlatibora vezuje Srbiju i Crnu Goru prolazi kroz Novu Varoš, gradsko ishodište planine Zlatar.
Turisticko-geografski položaj Zlatara u znatnoj meri je devalviran relativnom blizinom istorodnih ali veoma atraktivnih motiva. Rec je, pre svega o Zlatiboru i Tari ali su tu i Golija i Pešter a nešto dalje i Crnogorske planine. Cinjenica da su neke od pomenutih planina udaljene i preko 50 km ne menja stvar jer su one za toliko i bliže izvorima tražnje. Od motiva druge vrste koji popravljaju ponudenu poziciju Zlatara treba pomenuti manastir Mileševu (XIII vek), Pribojsku banju, reku Lim sa jezerom kod Bistrice, Novu Varoš i Prijepolje i najzad dve jezerske akumulacije-Radoinju i Kokin Brod (12,188).

U imenu planine Zlatar sažeta su sva njena svojstva: mirisne livade i bistra jezera okružena omorikama i brezama, spoj mediteranske i planinske klime, maksimalan broj suncanih dana, blagotvorni vazduh obogacen terpentinom i ozonom, beskrajni vidici...
Kada je jedan stranac pre dve godine boravio na Zlataru i kada je pošao na dalek put u svoju zemlju, ovako je prokomentarisao svoje utiske o planini-domacinu:" Ovo je najlepši vrt koji je priroda stvorila. Nisam naišao na lepše predele a ni pitome po ljudima".
Ko jednom dode na Zlatar poželi ponovo da se vrati i uživa u darovima prirode, povoljnoj klimi i mirisima koje nosi vetar. Ovde nestaje svaki osecaj otudenosti i samoce. Tuga se pretvara u radost, suze u smeh, nemir u spokoj. Tradicionalna gostoljubivost, specificna gastronomija (sir, kajmak, pršuta, rakija), ambijentalne, spomenicke, pejzažne vrednosti cine ovaj prostor pod kapom nebeskom još privlacnijim.
Turizam kao znacajna privredna grana savremenog društva ima izvanredne uslove da se razvija ovde i da kroz turisticku ponudu, koja se naravno mora poboljšati, zadovolji potrebe potencijalnih turista razlicitih zahteva, motiva, putovanja, ubedenja... Slaba razvijenost turizma planine Zlatar je jedan od razloga koji me je naveo da izaberem ovu temu, a sa druge strane postoji motiv licne prirode. Ja sam roden u Novoj Varoši, pod obroncima Zlatara i svoj najveci deo detinjstva proveo sam na ovoj predivnoj planini.
Ovim radom ukažem na sve prirodne i antropogene turisticke vrednosti kao i mogucnostima koja ova planina pruža za razvoj turizma. Takode, ovaj rad, pisan od srca, teško da može biti u tolikoj meri objektivan.
Ovaj rad bi trebalo da bude ne samo vrsta propagandnog materijal vec i poziv svim ljubiteljima prirode i kulturnog nasleda da krenu u novu avanturu, u nedovoljno istražene predele i da naj taj nacin prošire svoje duhovne vidike i uživaju u blagodetima majke prirode.
Zlatar spada u grupu planina srednje visine s tim što najveci procenat njegove površine leži u granicama izmedu 1 200 i 1 400 metara. Zlatar je visinski, klimatski i pejzažno slican Goliji, Javoru i Tari.

Geomorfološke turisticke vrednosti

Reljef Zemljine površine je dinamicna pojava izložena stalnim morfološkim promenama (27,74). Horizontalnim ili tangencijalnim i vertikalnim ili radijalnim pokretima površinskih i unutrašnjih delova Zemljine kore nastaju venacne ili nabrane i gromadne ili rasedne planine. Prve se odlikuju odredenim pravcem pružanja i nizovima medusobno paralelnih planinskih venaca i grebena, dok druge nemaju strogo odreden pravac pružanja i podudarnosti sa unutrašnjom strukturom slojeva (27,75). Zlatar spada u Dinarske planine koje su po postanku venacne ili nabrane.
Na Zlataru su razvijeni sledeci genetski tipovi reljefa: tektonski, fluvijalno-denudacioni, paleoabrazioni (u kotlinama sa neogenim sedimentima) i kraški. Paleovulkanskih, lednickih i eolskih oblika reljefa nema (15,129).
Sa juga i jugoistoka planina Zlatar ogranicena je tektonskim prozorima Aljinovica i Goracica (7,15). Kotlina Nove Varoši formirana je sistemom raseda istok-zapad. Sistemom poprecnih raseda kotlina je podeljena na manje celine. Poreklo vecine izvora vezano je za rasede (Mušina cesma, Mukica vrelo, Jokina cesma) po kojima se vidi najprakticnija posledica tektonskog sklopa Novovaroške kotline. Manja kotlina je Negbinska, a vece kotline u okruženju su Pribojska i Prijepoljska (7,13).
Dominantan egzogeni proces bio je fluvijalni proces. On je usecanjem recne mreže izradio niz dolina. Najznacajnija je dolina Lima (10,4). Zlatar je dug i širok krecnjacki plato, ali bez sjenicke, pešterske i zlatiborske jednolikosti. Na njemu su ceste blage i male zelene uvale, citava mreža dolina-vlaka, kako ih ovde zovu. Pri izlasku iz Sjenicke kotline Uvac prima Vapu, vodom i ribom bogatu Peštersku reku, zatim ulazi u kanjon izuzetno retkog oblika, jer je u kompaktnu krecnjacku masu usecen u vidu brojnih, poput "osmica" meandara u dužini od 12 km. Dalje nastavlja klisurastom dolinom u kojoj su formirana jezera Uvac, Zlatarsko i Radoinjsko. Litice kanjona naseljava izuzetno retka pticija vrsta-beloglavi sup, pa je zbog staništa ove retke vrste, geomorfološke retkosti kanjona, niza pecina u ovom delu doline (atar Lopiža) i bogatih pejzaža, kanjonski deo doline Uvca stavljen pod zaštitu države kao prirodni rezervat (17,127). Poznata je i impresivna klisura Mileševke kroz koju je doskora vodila jedina saobracajnica izmedu Prijepolja i Peštera (17,128).

Paleoabrazioni oblici reljefa zastupljen su u kotlinama sa neogenim sedimentima (15,129).
Kraškog reljefa ima oko Crnog vrha (1 382 m) i Golog Brda. Od površinskih kraških oblika javljaju se vrtace i uvale, a od podzemnih jame i pecine. Pecina i jama ima mnogo, ali su neispitane. Na Oštriku, Kozomoru i Tikvi su brojne vrtace. Severno od Tikve prostire se krecnjacka površ Kamenica sa izraženim kraškim oblicima reljefa, sa vrtacama i uvalama, u kojoj se istice kraška uvala Vucja (7,13). Na desnoj strani kanjona Uvca, Orlovaci, nalazi se prostrana kraška zaravan Senište, visoka 1 000 m. Sa nje se dižu usamljene cuke i humovi male relativne visine, najviše do 30 m (19,300). Na desnoj strani doline Uvca nalaze se kraška površ Bukovik sa koje se dižu usamljene cuke i vrhovi. Istocno od nje nalazi se razgranata uvala Kali-polje. Glavna recica uvale ponire u kršu Jastrebovca. Drugi potok tece na zapad i posle 1 km ponire izmedu Cuke i Kamenjara. Treci potok se gubi u supodini brda Cakarevina (19,301).
Dužina kanala pecine u Bukoviku iznosi 1 460 m. Po dnu pecine su erozioni lonci i jezera. Više galerije su mestimicno ispunjene raznobojnim nakitom (19,302). Na prostranoj zaravni Senište nalazi se Ljubojevica pecina. Locirana je na zapadnoj strani kraške zaravni, ispod kote 992 m, severno od razvalina starog grada. Ulaz u Ljubojevica pecinu leži na 900 m. Dužina ispitanih kanala iznosi 105 m. Na polovini kanala srecu se vrtacaste depresije sa izduhama i ponorskim jamama. Stalan tok pecine hrani izvore u kanjonu Uvac. Temperatura vazduha u dubljim delovima pecine merena krajem leta iznosila je oko 8oC. Vlažnost vazduha je velika (19,313).
Nizvodno od Nove Varoši, na levoj strani Bistrice, pod vertikalnim odsecima Vranjaka (1 367 m) nalazi se pecina Crnog vrela. U pecinu se ulazi u vrhu kratke i plitke dolinice u kojima ima više termalnih izvora. Ulaz u pecini leži na visini od 960 m. Dužina ispitanih kanala iznosi 180 m, a dubina 64 m. Sastoji se iz tri dela: ulazne jame, pecinskog kanala i ponorske jame. Ulazna jama pocinje otvorom širine 2,4 m i visine 3 m koji je smešten pri dnu vertikalnog odseka, desetak metara iznad vrha doline. Pecinski kanal pocinje iz kružne dvorane niskim hodnikom i ima pravac sever-jug. On se proširuje u kamenitu dvoranu i vijugajuci uvlaci u Zlatar. Po kamenitom dnu se razliva podzemni tok Crnog vrela. U ulaznoj jami, za vreme hladnih zima, obrazuje se debeo sloj leda. On postaje od kondezacionih voda, jer iz dubljih delova pecine neprekidno izbija prema otvoru oblak vodene pare. Temperature vode u kružnoj dvorani iznosi 7,5oC, a vazduha 7oC. Vlažnost dostiže vrednost od 90 do 100%. Tokom leta temperatura vode poraste na 8-9oC, a vazduha na 11oC, dok vlažnost o padne na 85-90%. Složena pecina Crnog vrela izgradena je mehanickim i hemijskim radom podzemnog toka koji odvodnjava jedan deo Zlatara. Crno vrelo kao najjaci izvor u dolini Bistrice najpogodniji je objekat za snabdevanje vodom Nove Varoši i nizvodnih naselja (19,322).
Neistražena je pecina u Bakalovini, u selu Radoinji, u kojoj po prici meštana postoje jezera. Kroz nju protice recica Rikaca, pritoka Radoinjskog jezera. U suvoj dolini Uvca, nizvodno od brane Radoinjskog jezera postoji neistražena pecina.

sonjica · Prijatelj foruma

Nova Varos-mala lekcija u slikama Razz

Vojvoda

pinkie · Prijatelj foruma

evojedne zanimljivosti o Novoj varosi..od pre neki dan...
Iako je 8. jun u Novoj Varoši je pao sneg. Na opšte iznenađenje svih, pa i onih koji su slušali vremensku prognozu, sneg je u prepodnevnim časovima pao na Zlataru, da bi se popodne spustio i na grad. Fotografije, za verovali ili ne, možete videti ovde.
a evo i slike nove varosi iz vazduha ..divno zar ne?

pinkie · Prijatelj foruma

Prvi novembar, dan kada je Javorska brigada srpske vojske, 1912. godine oslobodila Novu Varoš i Stari Vlah od turskog ropstva ,slavi se kao dan opstine Nova Varos, a ove godine je obeležen i otvaranjem Gradske biblioteke u renoviranoj staroj zgradi opštine.

pinkie · Prijatelj foruma

Na zadovoljstvo ljubitelja zimskih sportova na stazi "Čair" vozi se noćni slalom - takmičenje zbog koga je Nova Varoš poslednjih decenija dobila posebno mesto na smučarskoj mapi Srbije.
zaista divno mesto za posetiti sta drugo reci

foryou10 · Iskusni član

Prelijepo na slikama.Nazalost nisam bio u Novoj Varoši.

Ludica_S · ~ Glowing heart ~

Ja jesam...a i cesto prolazim kraj Varosi...nije los ali sigurno nije ni najlepsi gradic u Srbiji... Wink