MOŽDA SPAVA

Zaboravio sam jutros pesmu jednu ja,
Pesmu jednu u snu što sam svu noć slušao:
Da je čujem uzalud sam danas kušao,
Kao da je pesma bila sreća moja sva.
Zaboravio sam jutros pesmu jednu ja.

U snu svome nisam znao za buđenja moć,
I da zemlji treba sunca, jutra i zore;
Da u danu gube zvezde bele odore;
Bledi mesec da se kreće u umrlu noć.
U snu svome nisam znao za buđenja moć.

Ja sad jedva mogu znati da imadoh san,
I u njemu oči neke, nebo nečije,
Neko lice, ne znam kakvo, mozda dečije,
Staru pesmu, stare zvezde, neki stari dan.
Ja sad jedva mogu znati da imadoh san.

Ne sećam se ničeg više, ni očiju tih:
Kao da je san mi ceo bio od pene,
Il' te oči da su moja duša van mene,
Ni arije, ni sveg drugog, što ja noćas snih;
Ne sećam se ničeg više, ni očiju tih.

Ali slutim, a slutiti još znam.
Ja sad slutim za te oči, da su baš one,
Što me čudno po životu vode i gone:
U snu dođu, da me vide, šta li radim sam.
Ali slutim, a slutiti još jedino znam.

Da me vide dođu oči, i ja vidim tad
I te oči, i tu ljubav, i taj put sreće;
Njene oči, njeno lice, njeno proleće
U snu vidim, ali ne znam, što ne vidim sad.
Da me vide, dođu oči, i ja vidim tad.

Njenu glavu s krunom kose i u kosi cvet,
I njen pogled što me gleda kao iz cveća,
Što me gleda, što mi kaže, da me oseća,
Što mi brižno pruža odmor i nežnosti svet,
Njenu glavu s krunom kose i u kosi cvet.

Ja sad nemam svoju dragu, i njen ne znam glas;
Ne znam mesto na kom živi ili počiva;
Ne znam zašto nju i san mi java pokriva;
Možda spava, i grob tužno neguje joj stas.
Ja sad nemam svoju dragu, i njen ne znam glas.

Možda spava sa očima izvan svakog zla,
Izvan stvari, iluzija, izvan zivota,
I s njom spava, neviđena, njena lepota;
Mozda živi i doći đe posle ovog sna.
Možda spava sa očima izvan svakog zla.

NIRVANA


Noćas su me pohodili mrtvi,

nova groblja i vekovi stari;

prilazili k meni kao žrtvi,

kao boji prolaznosti stvari.



Noćas su me pohodila mora,

sva usahla bez vala i pene,

mrtav vetar duvao je s gora,

trudio se svemir da pokrene.



Noćas me je pohodila sreća

mrtvih duša, i san mrtve ruže,

noćas bila sva mrtva proleća:

i mirisi mrtvi svuda kruže.



Noćas ljubav dolazila k meni,

mrtva ljubav iz sviju vremena,

zaljubljeni, smrću zagrljeni,

pod poljupcem mrtvih uspomena.



I sve što je postojalo ikad,

svoju senku sve što imađaše,

sve što više javiti se nikad,

nikad neće - k meni dođaše.



Tu su bili umrli oblaci,

mrtvo vreme s istorijom dana,

tu su bili poginuli zraci;

svu selenu pritisnu nirvana.



I nirvana imala je tada

pogled koji nema ljudsko oko:

bez oblika, bez sreće, bez jada,

pogled mrtav i prazan duboko.



I taj pogled, k'o kam da je neki,

padao je na mene i snove,

na budućnost, na prostor daleki,

na ideje, i sve misli nove.



Noćas su me pohodili mrtvi,

nova groblja i vekovi stari;

prilazili k meni kao žrtvi,

kao boji prolaznosti stvari.

TAMNICA


To je onaj život gde sam pao i ja

s nevinih daljina, sa očima zvezda

i sa suzom mojom to nesvesno sija

i žali, ko ptica oborena gnezda.

To je onaj život gde sam pao i ja.



Sa nimalo znanja i bez moje volje,

nepoznat govoru i nevolji ružnoj

i ja plakah tada. Ne beše mi bolje

I ostadoh tako u kolevci tužnoj

sa nimalo znanja i bez moje volje.



I ne znadoh da mi krv struji i teče,

i da nosim oblik što se mirno menja;

i da nosim oblik, san lepote, veče

i tišinu blagu ko dah otkrovenja.

I ne znadoh da mi krv struji i teče.



I da beže zvezde iz mojih očiju,

da se stvara nebo i svod ovaj sada

i prostor, trajanje za red stvari sviju,

i da moja glava vraća sav svet jada,

i da beže zvezde iz mojih očiju.



Al' begaju zvezde; ostavljaju boje

mesta i daljine i vezuju jave;

i sad tako žive kao biće moje,

nevino vezane za san moje glave.

Al' begaju zvezde; ostavljaju boje.



Pri beganju zvezda zemlja je ostala

za hod mojih nogu i za život reži;

i tako je snaga u meni postala

snaga koja boli, snaga koja leži.

Pri beganju zvezda zemlja je ostala.



I tu zemlju danas poznao sam i ja

sa nevinim srcem, al' bez mojih zvezda.

I sa suzom mojom, to mi i sad sija

i žali ko ptica oborena gnezda.

I tu zemlju danas poznao sam i ja.



Kao stara tajna ja počeh da živim.

zakovan na zemlju to životu služi,

da okrećem oči daljinama sivim,

dok mi venac snova moju glavu kruži.

Kao stara tajna ja počeh da živim.



Da osećam sebe u pogledu trava.

I noći, i voda i da slušam biće

i duh moj u svemu kako moćno spava.

ko jedina pesma, jedino otkriće;

Da osećam sebe u pogledu trava.



I očiju, to ih vidi moja snaga,

očiju to zovu kao glas tišina,

kao govor uma, kao divna draga

izgubljenih snova, zaspalih visina,

I očiju, to ih vidi moja snaga.

PIJANSTVO


Ne marim da pijem, al` sam pijan često.

U graji, bez druga, sam, kraj pune čaše.

Zaboravim zemlju, zaboravim mesto

Na kome se jadi i poroci zbraše.



Ne marim da pijem. Al` kad priđe tako

Svet mojih radosti, umoren, i moli

Za mir, za spasenje, za smrt ili pak`o,

Ja se svemu smejem pa me sve i boli.



I pritisne očaj, sam, bez moje volje,

Ceo jedan život, i njime se kreće;

Uzvik ga prolama: "Neće biti bolje,

Nikad, nikad bolje, nikad biti neće."



I ja žalim sebe. Meni nije dano,

Da ja imam zemlju bez ubogih ljudi,

Oči plave, tople kao leto rano,

Život u svetlosti bez mraka i studi.



I želeći da se zaklonim od srama,

Pijem, i zaželim da sam pijan dovek;

Tad ne vidim porok, društvo gde je čama,

Tad ne vidim ni stid što sam i ja čovek.

UTOPLJENE DUŠE


Još jednom samo o da mi je dići

Ispod života svet umrlih nada;

Još jednom samo o da mi je ići

Prostorom snova pod vidikom jada.



Potajna slabost i žudnja ka sreći,

Skrivene misli u boji ljubavi,

Njen pogled nekad sve što znade reći,

Još jednom samo da je da se javi.



U harmoniji svetlosti i tame,

Lik duše trajno gde se od nas krije,

Gde svesti nema već ideje same,

Otkud bol sleće, da osećaj svije.



U meni o njoj, o lepoti, cveću,

I o mladosti - o još jednom samo,

Da mi je da se moje misli kreću,

Da mi je da sam još jedanput tamo.



Da mi je da sam u predelima onim,

Gde su mi mladost, san i uspomene,

Kod negda svojih da je da se sklonim

S lepotom njenom što ko miris vene.



Il da je groblja, senki, vetra, zvuka

I igre mrtvih, avetinja kolo,

Da je bolova, sećanja, jauka -

Znamenja, da sam nekad i ja vol'o.



Al' nije. Ja znam svi ti dani stari,

I želje, njena tuga i lepota,

I nežne veze osmeha i čari

Nemaju više za mene života.



Nemaju više života ni za nju

Sva njena ljubav i moja stradanja:

Dremež i suton i noću i danju.

Nama se spava. Nama se ne sanja.



Gube se redom, trunu pod životom

Aleje bola i podneblja plava,

I moja lira sa njenom lepotom,

Tugom i srećom… Da je da se spava.



I samo katkad, al' to retko biva,

Nju kada vidim posred ovih zala,

Prilazi meni neka magla siva,

Nagovest bleda dalekih obala.



Gledeći dugo taj magleni veo,

Kamo se dani moji razasuše,

Širi se pokrov velik, prostran, beo,

Pod kojim leže utopljene duše.

KAKO MI JE

I


Od nekoga doba izgleda mi kao

Da ce se moje zamutiti oko,

Dusa i zelje i sve sto sam znao

Gubi se,pasce u mracno, duboko.



Miran sam..ni trun srdzbe ili cega

Sto pravi smesnim nemocne i jadne,

Smrt, vecno ziva, buducnost je svega –

Sveg sto rodjenjem u kolevku padne.



Nekad, dok mladost, prolazna i bludna,

Vodjena strascu koja razum pleni,

Gotovo uvek i za porok budna –

Nekad, dok mladost zivljase u meni,



Smejah se cesto, podrugljivo vazda,

Prirodi, Bogu, i govorah smelo,

Da onaj koji oblicja nam sazda

Ucini sramno,kukavicko delo.



I pricah sebi da cu jednom moci,

Sa mislju koju velicina daje,

Zderati zastor s neprovidnih noci,

Videti prostor i vecnost kakva je,



I da cu otud trag bezumlju znati,

I gde je proslost sa bezbrojno zrtvi,

Cije je vreme, ko je Bogu mati,

Nasto je zivot i kud idu mrtvi.



I tada kao sa vulkana lava,

Sipacu misli sto nas razum prze –

Tresce se vecnost i pucina plava,

I svi atomi koji svetlost drze.

G.



Hodi.Ostavi sve sto je za nama.

Neka nas susret pokrije minute,

Velike misli po kojima cute,

Gde zivot ide k`o jesen granama.



Ponoc i sunce odjek su menama.

Zavoli sebe kroz nesrecu krute

I mene s njima.Nek lepoti pute

Pokaze mladost dok je jos sa nama.



Osmehom dusu i rane zakloni.

Zapali cula.neka srce tako

Predje u usne k`o vetar u zvuke.



Nek trenut ovaj i bol sto nas goni

Rasklopi nebo i utuli pak`o..

Poljubac, k`o smrt, ne vidi jauke.