 ::  |
| Autor |
Poruka |
anchi22
•• 20:01 ••
 |
Datum registracije: 09 Jul 2008
Poruke: 53463
|
|
 Da li biste postali 63. stanovnik ovog koralnog ostrva i koliko biste na njemu izdržali?
Prvi utisak - raj na zemlji.
Ali, onda se zapitate - da li je baš tako?
Ovo je Palmerston, jedno od brojnih koralnih ostrva u sklopu Kukovih Ostrva, autonomne parlamentarne demokratije pri Novom Zelandu. Na Palmerstonu, sistemu ostrvaca vulkanskog porekla oko samog grotla, odnosno lagune, živi okruglo 62 ljudi.
Ovo ostrvo izlovano od ostatka sveta, ne samo geografski, mami uzdahe i ljudi verovatno pomisle: "Kako bi bilo dobro da sam tamo". Ali, ako bi se moderan čovek tamo i našao, da li bi mu prva pomisao bila: "Kako bi bilo dobro da nisam ovde"?
Može li bilo ko da zamisli da živi na parčetu zemlje koji prekriva isključivo beli pesak, uz gomilu palmi, sa još 62 ljudi, udaljen stotinama kilometara od prvog narednog kopna?
Za sada, možemo da kažemo da postoji samo 62 ljudi koji su sposobni za tako nešto i oni formiraju jednu od poslednjih izolovanih komuna na planeti. Ovakve zajednice mogu se pronaći, i to teško, u prašumama Amazonije.
Starosedeoci su Maori, a belci su im se pridružili pre 150 godina, kada je doplovio Vilijam Marsters iz Lestera i oženio Akakaingaro, ćerku lokalnog vođe. Dao joj je ime Sara i potom oženio još dve njene rođake, tako da danas na ostrvu praktično žive "tri loze", od jednog predaka - engleskog osuđenika, koji je morao da ode daleko.
Vilijam i njegova porodica bavili su se proizvodnjom kokosovog ulja i taj posao je cvetao sve dok ostrvo i njegova kompletna vegeracija nije bila zaražena biljnim bolešću, koja je "ubila" prinose. Vilijam je u besparici i bez kokosa, jednog od dva osnovna izvora hrane (uz ribu), umro od loše ishrane.
I danas, mnogo godina kasnije, teško je prići Palmerstonu i celom sistemu ostrva...
Jednostavno, koralna litica koja spaja ostrvca i formira lagunu, toliko je visoka da veliki brodovi ne mogu da prođu "preko" nje i uplove u mirne vode lagune, dok je Pacifik suviše snažan i opasan da bi se brodovi sidrili sa spoljne strane grebena.
Pojedini turistički "kruzeri", kada vremenski uslovi to dozvoljavaju, pristaju da se zaustave na nekoliko sati u blizini grebena i onda prebace turiste pomoćnim čamcima na ostrvo. Zamislite da za pola sata, sat, uz malo sreće i upornosti možete da upoznate kompletno stanovništvo?
Čamci, gliseri i manje jahte na određenim mestima mogu da probiju ovaj prirodan bedem i uplove "u" lagunu, odakle je pogled na okolna ostrvca zaista živopisan.
Satelitskim putem, Novi Zeland omogućuje stanovnicima i turistima da imaju internet i signal za mobilne telefone sat vremena dnevno, na ostrvu ne postoji prodavnica, postoje samo dva toaleta i pije se isključivo kišnica. Zabranjene su novčane transakcije između 62 stanovnika ostrva, moguće je samo naplatiti uslugu od turista i to kasnije iskoristiti za kupovinu nečega što dolazi van ostrva.
Kompletan život odvija se oko crkve, gde se nalazi nekolicina kuća, dok su ostale "kuće" uglavnom improvizovane barake ili kuće na drveću.
"Rođeni smo da bismo uživali u ovom svetu, u svežem vazduhu, u suncu, u stvarima koje nam je Bog dao, da bi nam bilo lepo na ovoj planeti. Nije nas poslao ovde da bismo se ubijali i mrzeli druge ljude", objasnio je jedan od stanovnika Palmerstona zbog čega nije ni pomislio da se odseli.
I u pravu je - svet van Palmerstona može da bude surovo mesto za život.
Ali, budimo iskreni, sve duže od - recimo - sedam, do deset dana na ovom Kraju sveta... bilo bi surovo za "običnog" čoveka!
Da li biste vi mogli da postanete 63. stanovnik Palmerstona?
(MONDO)
|
|
|
| |
|
 |
|
|
Vi ne možete otvarati nove teme u ovom forumu
Vi ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Vi ne možete menjati Vaše poruke u ovom forumu
Vi ne možete brisati Vaše poruke u ovom forumu
Vi ne možete glasati u anketama u ovom forumu
Vi ne možete postavljati fajlove u ovom forumu
Vi ne možete preuzeti fajlove sa ovog foruma
|
|
