Da li se bojiš bliskosti

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Izbegavate da delite duboke emocije i osećanja, zadržavate svoj privatni život samo za sebe ili strahujete da drugi možda znaju previše o vama? Dileme nema - sve ovo su jasni simptomi straha od bliskosti.

"Iskustva koja smo stekli u ranim životnim fazama, oblikuju našu ličnost kada odrastemo. Iako smo skloni da umanjujemo duhovna i psihička oštećenja koja smo doživeli u detinjstvu, događaji iz te faze života ipak utiču na formiranje naše ličnosti", piše norveški psiholog i psihoterapeut Egil Linge u svojim knjigama "Tajna" i "Mračna tajna".

Tu je opisano kako traume iz detinjstva i komplikovan odnos sa roditeljima utiču na nas. "Mnogi kriju rane još iz detinjstva, koje ne prestaju da krvare čak i kada odrastu. Ljudi koji imaju strah od bliskosti, često izbegavaju situacije u kojima bi trebalo da 'otvore' srce pred nekom osobom. Naučili su da ih izbegavaju i da na taj način drže pod kontrolom svoj strah od bliskosti", kaže norveški psiholog i psihoterapeut.

U zavisnosti od veza koje razvijamo u detinjstvu, postoji nekoliko obrazaca ponašanja u zbližavanju s ljudima:

Obrazac sigurne veze

Deca koja su u detinjstvu dobijala mnogo ljubavi, kada odrastu obično se lako zbližavaju s drugima, osećaju sigurnost i imaju poverenje u ljude. Usamljenost ne doživljavaju kao pretnju i retko brinu da će biti napuštena. Ostvaruju emotivne veze na duže staze i relativno lako uspevaju da se izbore sa problemima i životnim izazovima.

Obrazac izbegavanja

Ove osobe najčešće doživljavamo kao jake i društvene, mada se u suštini plaše vezivanja. Nikada nisu potpuno zadovoljne stepenom bliskosti sa drugima. Više vole da zadrže određenu distancu u međuljudskim odnosima i emotivnim vezama. Njihova potreba za slobodom i nezavisnošću, često zbunjuje njihovog partnera.

Obrazac privrženosti

Na prvi pogled u pitanju su dinamične, otvorene, društvene i prilagodljive osobe. Rado govore o sebi i svojim osećanjima, čak i u društvu osoba koje ne poznaju dobro. Ipak, stalno su zabrinute da ne budu napuštene ili odbačene, a kada im partner nije dostupan, hvata ih panika.

Obrazac kontrole

Ovaj obrazac često je povezan sa stepenom poverenja koji je osoba imala još u detinjstvu. Moguće je da je bila zlostavljana ili da roditelji ili staratelji nisu bili u stanju da joj pruže emocionalnu bliskost i stabilnost, zbog čega će kasnije u životu bežati od iskrenih odnosa s ljudima. Mogu da izaberu emotivnog partnera koji uopšte nije ni najmanje agresivan ili da odu u drugu krajnost i uđu u vezu sa kriminalcima, nasilnim ili potpuno nepredvidivim i beskrupuloznim partnerima, pišu "Novosti".

"Osoba koja se plaši zbližavanja se ne boji intimnosti, već njenog odsustva nakon što drugoj osobi pokaže celog sebe bez ograničenja. To je zapravo strah od neprihvatanja do kojeg dolazi zbog nedostatka samopouzdanja i nesigurnosti, a uzrok su najčešće loša iskustva iz prošlosti ili detinjstva. U pozadini straha od intimnosti, leži strah da nismo dovoljno dobri takvi kakvi smo, pa nam je mnogo lakše da se ne zbližavamo, kako ne bismo bili odbijeni ili odbačeni. Povučene osobe, sklone melanholiji i depresiji češće osećaju strah od intimnosti", upozorava Linge.

Ipak, strah od bliskosti može da se prevaziđe. Norveški psiholog tvrdi da je dovoljno da budete iskreni, da naučite da komunicirate i jasno izrazite svoje želje i potrebe. Lingeov metod prevazilaženja straha od bliskosti zasniva se na terapiji koja podrazumeva izlaganje osobe njenom strahu, naravno, u organizovanim i kontrolisanim uslovima. Osoba tako uči nove obrasce ponašanja, koje su u suprotnosti sa njenim strahom od bliskosti. Uči da menja stavove i misli, koje dovode do tog straha.

Terapija je zasnovana na stavu da su zapravo naše misli uzrok osećanja i ponašanja, a ne spoljašnje stvari - ljudi, situacije ili događaji. To znači da možemo da promenimo način na koji razmišljamo, da se osećamo i delujemo bolje i tako otvorimo pred onima koje najviše volimo.

Bliskost podrazumeva deljenje sebe s drugom osobom. Često nam se dešava da zbog prethodnog lošeg iskustva pokušavamo da se zaštitimo, a tada se najčešće javlja strah. Što ga duže hranimo, strah postaje sve veći i teže nam je da ga prebrodimo. Zato, otvorite svoje srce i povežite se sa drugima. I kada ne govorimo o svojim emocijama, naše ponašanje će pokazati kako se osećamo.

Strah od bliskosti, ponekad može da se umanji i jednostavnim razgovorom na tu temu. Na primer, ako smo ljuti ili se osećamo iznevereno, to treba da pokažemo i rečima i ponašanjem. Ne bi trebalo očekivati da nam partner "čita" misli, već moramo da kažemo šta nam smeta ili šta bismo želeli da promenimo u međusobnom odnosu. Razgovarajte s partnerom o tome šta vam se svakodnevno događa, na poslu, u supermarketu, prevozu, na pijaci, prilikom susreta sa prijateljima. Pričajte i o sitnicama i o krupnim stvarima, jer tako se gradi poverenje.

Strah koji vodi u usamljenost
Strah od bliskosti jedna je od najvećih prepreka s kojom se suočavaju parovi, jer osećaj usamljenosti i izolacije razara svaki odnos. Lišavanjem bliskosti, odričemo se mnogo lepih stvari, kao što je osećaj da nas neko zaista voli. Takođe, osuđujemo sebe na večiti osećaj usamljenosti. Osobe koje osećaju strah od bliskosti više su sklone uživanju u čisto seksualnim vezama, bez obaveze i osećanja.

(MONDO)

jellenadabogdakrepala · ***Bitanga bez Princeze***

ma ko se normalan zamara sa tim stvarima... Rolling Eyes

jbt kolach...za koga se pisu ove seme i recepti i dijagnoze ..samo to da mi je znati..

s kim se mozes zbliziti a da mu ne govoris o svom zivotu i on tebei o svom...

kako mozes da funkcionises uopste u drustvu bez toga...bez bliskosti...

jedino ako se ne misli na bliskost racunarsku... Rolling Eyes

ko ovi asocijalni klinci danas...sto nit se druze nit se ljube... nit bilo sta rade..s drustvom... Rolling Eyes

nista ja ne razumijem ove stvari... Rolling Eyes