Katarakta

cezar1071944 · **Glas mog anđela**

Katarakta

Katarakta ( lat. Cataracta) ili siva mrena predstavlja zamućenje očnog sočiva što dovodi do slabljenja vida. Naziv potiče od grčke reči Katarasso što znači vodopad. Predeo zenice kod katarakte je beo kao vodopad i vidljiv je.

Uzroci

Postoje mnogi uzroci nastanka katarakte. Kod dece ona može da bude razvojna anomalija ili da nastane posle nekih infekcija majke tokom trudnoće. To je urođena katarakta. Povreda oka, ultraljubičasto zračenje, šećerna bolest, dugotrajna upotreba nekih lekova kao što su kortikosteroidi mogu da doprinesu nastanku takozvane sekundarne katarakte.

Najčešće katarakta nastaje kod starih ljudi, kao deo procesa starenja i tada se naziva staračka katarakta. Ona čini 90% svih katarakti.

Obično se javlja posle 60. godine života. Uzrok nastanka katarakte još se ne zna. Problem je najverovatnije u poremećaju metabolizma sočiva.

Stadijumi razvoja katarakte su:

početna,

nezrela,

zrela i prezrela.

Kada katarakta postane potpuno bela ona se naziva zrela katarakta. Tada prouzrokuje potpuni gubitak vida i može dovesti do zapaljenja i bolova u oku.

Simptomi

Normalan vid

Isti pogled sa kataraktom

Najvažniji simptom katarakte je smanjena oštrina vida. Početna katarakta dovodi do malog oštećenja vida. Intenzivnija katarakta dovodi do većeg oštećenja vida, a potpuno zamućeno sočivo dovodi do gubitka vida.

Drugi simptomi katarakte mogu biti žućkasta prebojenost i blago bleštanje svega oko bolesnika (kao da se gleda kroz žuti filter) i duple slike. Nekada bolesnici, u početnoj fazi razvoja katarakte, primete da im je vid na blizinu bolji nego što je bio, jer se sa razvojem bolesti povećava prelomna moć sočiva. Svi simptomi katarakte mogu biti posledica i neke druge bolesti oka, zbog čega je obavezan pregled kod očnog lekara.

Dokazano je da su šanse za razvijanje katarakte manje ukoliko se jede dobro balansirana hrana, ne izlaže previše ultravioletnom zračenju, nose zaštitne naočare sa filterom kao i ukoliko se dobro kontroliše i leči šećerna bolest.

Katarakta predstavlja zamućenje očnog sočiva. Očno sočivo je providna struktura koja se nalazi iza zenice i koje prelama svetlost i fokusira svetlosne zrake na mrežnjači i time omogućava jasan vid.

Vremenom se providno sočivo zamućuje kao prirodna posledica starenja. Starenjem dolazi do smanjenja procenta vode u sočivu, zamućenja sočiva i smanjenja njegove providnosti. Iz tog razloga svetlosni zraci teže prolaze kroz sočivo i pacijenti polako primećuju da slabije vide. Kako katarakta sve više napreduje tako se i vid sve više pogoršava. U jako uznapredovalim slučajevima, kod kojih je katarakta prisutna više godina, dolazi do potpunog zamućenja sočiva i dolazi do potpunog pada vida.

Praktično sve osobe posle u toku svog života dobiju manje ili više izraženu kataraktu, samo je pitanje koliko ona utiče i smanjuje vid i koliko je potrebno obaviti hiruršku intervenciju.

Katarakta se obično dijagnostikuje kad se primeti da pacijenti ni sa najboljom mogućom korekcijom (naočarima) ne mogu da vide kao nekada. Česo pacijenti odu na oftalmološki pregled zbog lošijeg vida, misleći da im je porasla dioptrija, da bi im se na pregledu utvdilo da je problem u nastanku katarakte, a ne dioptriji.

Pacijenti često subjektivno primete da im se pokvario vid na daljinu ali da odjednom mogu da čitaju bez naočara. To je posledica zamućenja sočiva i povećanja njegove prelomne moći. Međutim to je prolazni fenomen i gubi se kako katarakta napreduje. Takođe kod tipa katarakte gde je zamućenje sočiva izraženo tačno na zadnjem polu sočiva, pacijenti primećuju da slabije vide na jakom svetlu, zato što dolazi do suženja zenice i nemogućnosti prolaska svetla kroz periferne nezamućene delove sočiva.

Poslednju deceniju, dve, sve češće se katarakte javljaju i kod mlađih osoba, u pedesetim godinama života. Brzina progresije katarakte zavisi od tipa katarakte i može dovesti do značajnog pada vida u roku od nekoliko meseci ili nekoliko godina.

Jedini način za lečenje katarakte je hirurško uklanjanje zamućenog sočiva i ugradnja veštačkog sočiva na njegovo mesto.

Ne postoje kapi ili drugi lekovi koji mogu da izleče i uklone kataraktu.

Do pre dvadesetak godina, dok nije postojalo ultrazvučno uklanjanje katarakte, čekalo se da katarakta potpuno sazri, jer je jedino tad bilo moguće uklanjanje zamućenog sočiva.

Danas, fakoemulzifikacija, ili ultrazvučno uklanjanje katarakti se radi čim pacijent primeti da mu je pao vid i da mu to smeta u svakodnevnim aktivnostima.

Kad će katarakta zasmetati pacijentu i kad će se on odlučiti na operaciju je prilično individulana stvar.

Ono što treba znati je da nikako ne treba čekati da katarakta potpuno sazri i da pacijentu potpuno padne vid, zato što je u tom slučaju znatno teže odrediti dioptriju sočiva koje se ugrađuje u toku operacije. Takođe su i komplikacije u toku operacije katarakte, iako veoma retke, ipak češće kod uznapredovalih i zrelih katarakti.

Lečenje

Neoperativno

Pošto se ne zna tačan mehanizam nastanka katarakte, može se reći da ne postoji lek koji će sigurno da spreči formiranje katarakte ili će izbistriti već zamućeno sočivo. Kada je katarakta početna, promena dioptrije na naočarima može da pomogne (sa zamućivanjem sočiva povećava se njegova prelomna moć, pa je sa novom korekcijom slika nešto bolja ali i dalje slabija nego pre pojave bolesti). U nekim slučajevima stavljanje kapi za širenje zenica može da pomogne. Kada ni promena dioptrije na naočarima ni kapi za širenje zenice više ne pomažu, onda katarakta mora da se operiše.

Operativno

Operativno lečenje katarakte podrazumeva otklanjanje zamućenog sočiva iz oka. U većini slučajeva istovremeno se radi i ugradnja veštačkog, plastičnog sočiva.

Veštačko sočivo se proizvodi u različitim dioptrijama.

Pre operacije lekar mora da uradi ultrazvučni pregled oka da bi odredio dioptriju koja je potrebna bolesniku. Veštačko sočivo je providno, ne oseća se niti vidi, ono ugradnjom postaje trajni deo oka. Međutim, kod nekih osoba ne može se operacijom ugraditi veštačko sočivo. One moraju da nose meka kontaktna sočiva ili naočare sa velikim uveličanjem. Na dan operacije bolesnik ne sme da jede. Može da dobije blagi sedativ, odnosno lek za smirenje. Lokalni anestetik se daje pored uha i pored oka.

Bolesnik ima osećaj pečenja tokom davanja anestezije. Obično je budan i relaksiran tokom operacije. Anestetičar ili anesteziolog su pored njega sve vreme tokom operacije. Ukoliko bolesnik zahteva, i za to postoje uslovi, umesto lokalne može da se operiše u opštoj anesteziji.

Dva su načina za odstranjenje zamućenog sočiva hirurškim zahvatom: ultrazvukom (fakoemulzifikacija)

i ekstrakapsularno (standardna metoda).

Fakoemulzifikacija je metoda kojom lekar napravi mali rez sa strane rožnjače pa stavi tanku sondu kroz koju prolaze ultrazvučni talasi koji omekšavaju i lome zamućeni deo sočiva. Ti delovi se potom sondom usisavaju i odstranjuju. Ova metoda omogućava brzi oporavak i brže vraćanje bolesnika uobičajenim životnim aktivnostima, jer je operativna rana mala i ne šije se.

Kod eksrakapsularne operacije katarakte pravi se duži rez sa strane rožnjače i odstrani tvrdi deo sočiva, a ostatak sočiva se odstrani usisavanjem.

Na sreću, operacija katarakte se danas izvodi vrlo uspešno i pacijenti nakon brzog oporavka dobijaju vrlo kvalitetan vid.

Kasnije ode na pregled,obično jednom,ili po potrebi.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, svake godine se pojave novih 5-10 miliona pacijenata sa kataraktom u svetu. U našoj zemlji se godišnje operiše oko 12-14000 pacijenata sa kataraktom, a procena je da je potreba nešto veća (oko 16000).