Spondiloza

cezar1071944 · **Glas mog anđela**

Spondiloza

Spondiloza je rezultat dugotrajnog degenerativnog procesa sa hipertrofičnoim promenama, stvaranjem osteofita (koštani trnovi) koji mogu da prominirajuu u kičmeni kanal i da dovedu do degenerativnih promena na kičmenoj moždini.

Uzrok nastanka

Spondiloza nastaje svakodnevnim „trošenjem“ kičmenog stuba današnjim načinom života i rada. Dugo sedimo u neprirodnom položaju za stolom, uz knjige i kompjutere, u automobilima i na radnim mestima neprilagođenim normalnom, prirodnom stavu kičme. Zbog toga nastaju promene na koštanom delu- pršljenovima koji se „ troše“, stvaraju se koštani trnovi na krajevima koji pritiskaju korene živaca koji izlaze iz kičmene moždine. Isto tako nastaju promene na diskovima koji postaju neelastični, tvrdi, pucaju prstenovi koji ih okružuju i javljaju se izbočenja, to jest oni „iskaču“ i pritiskaju okolne strukture, u prvom redu korene živaca.

Klinička slika

Cervikalna spondiloza - simptomatologija se obično javlja postepeno. Bolovi se mogu javiti u vratu, ramenu i ruci. Često postoje parestezije (izmenjeni osećaj u vidu mravinjanja ) u odgovarajućem dermatomu (deo kože koji je inervisan zahvaćenim nervom). Hipestezija i hipalgezija (smanjeni osećaji za dodir i bol) su ređe. Mogu se javiti mišićna hipotonija, hipotrofija, retko fascikulacije (trzajevi) kao i sniženje mišićnih refleksa. Ovaj klinički sindrom je poznat kao cervikobrahijalni sindrom.

Lumbalna spondiloza - u anamnezi ima više nastupa bolova u lumbalnom delu kičme (lumbago), obično posle naprezanja. Aktuelni bol je lokalizovan u istom predelu i širi se ka zglobu kuka, niz potkolenicu i list noge sve do prstiju. Parestezije (izmenjeni osećaj, osećaj mravinjanja), nekad i hipestezija (smanjen osećaj za dodir) u palcu noge govore da je u pitanju lezija korena L5, odnosno oštećenje diskusa između četvrtog i petog lumbalnog pršljena.Kada se ove smetnje jave na spoljnoj strani stopala i malom prstu, reč je o oštećenju korena S1. Ahilov refleks je snižen ili ugašen. Bolovi se pojačavaju pokretima i naprezanjem (kašalj, kijanje, smeh). Mogu se naći i raznovrsni motorni znaci-najčešći nalaz je refleksni spazam paravertebralne muskulature koja predstvalja odbrambenu reakciju od bolnih pokreta. Pokretljivost ovog dela kičme je ograničena, naročito unazad. Može se javiti i hipotonija mišića, npr.glutealnih a nekada i mišića cele noge. Nemogućnost stajanja na prstima i peti posledica je slabosti fleksora i ekstenzora palca i fleksora stopala. Prolaps između drugog i trećeg i trećeg i četvrtog lumbalnog pršljena daje simptomatologiju od strane nervusa femoralisa-sniženje odnosno gašenje patelarnog refleksa, smanjenje snage, hipotonija i hipotrofija mišića kvadricepsa.

Dijagnoza

Postavlja se na osnovu anamneze, kliničkog pregleda, rendgenskog snimka, CT - a (kompjuterizovana tomografija) ili MR - a ( magnetna rezonanca) kičme. EMNG (elektromijelografija) - metoda kod koje se površnim elektrodama i iglicama analizira eventualno oštećenje mišića i živaca

Lečenje

Može biti konzervativno i hirurško. Konzervativno lečenje sastoji se od smirivanja akutnih pogoršanja i preventivi daljih oštećenja. Prvo se postiže analgeticima i imobilizacijom. Preventiva se sastoji iz fizikalne terapije, izbegavanja trauma i povremenog nošenja okovratnika. Teba praktikovati spavanje na jastuku koji obezbeđuje položaj vrata i glave u osovini sa kičmenim stubom. Hirurška terapija se svodi na razne tehnike i pristupe oslobađanja pritiska na korene živaca ili kičmenu moždinu. Sprovodi se onda kada konzervativna terapija nema rezultata i kada nastupa pogoršanje bolesti kao što su slabost ruke ili noge, smetnje mokrenja i defekacije, intenzivni bolovi itd. Hirurško lečenje se sastoji iz nekoliko hirurških procedura: prednja međupršljenska fuzija, laminektomija i postolateralana laminektomija sa foraminotomijama.

Spondiloza

Mišićni reumatizam

Sindrom bolnog ramena

Lumbago

Išijas

Tendosinovitis

Burzitis

Spondiloza

Osteoartritis

Reumatoidni artritis

GIHT

Povrede

Spondiloza

Spondiloza je degenerativno oboljenje kičmenog stuba sa promenama na međupršljenskim hrskavicama i sklerotičnim promenama kostiju[/B]. Hrskavica se stanjuje, fragmentira, puca na manje delove koji probijaju međupršljenske veze. Po rubovima pršljenova nastaju trnaste i kvrgave koštane promene koje pritiskaju korene živaca koji izlaze iz kičmene moždine i na taj način prouzrokuju bol!

Uzrok nastanka: Savremeni način života i rada, dugotrajno sedenje u neprirodnom položaju dovodi do preopterećenja i prenaprezanja skeletnog sistema i samim tim do istrošenosti tkiva i degenerativnih promena.Obolevaju kičma, kukovi, kolena! Na kičmenom stubu, promene su najizraženije u vratnom i slabinskom delu kičme.

Klinička slika: Bolovi koji se šire prema vratu, ramenu i ruci, izmenjen osećaj u odgovarajućem delu kože koji je inervisan zahvaćenim nervom ( mravinjanje ), ukočenost mišića i ograničena bolna pokretljivost govore u prilog nastalih promena u predelu vrata – cervikalna spondiloza.

Ako se bolovi javljaju u lumbalnom delu kičme i šire se prema zglobu kuka, niz potkolenicu i list noge sve do prstiju, sa izmenjenim osećajem u vidu mravinjanja i smanjenim osećajem za dodir, sa ukočenošću mišića i ograničenom bolnom pokretljivošću govorimo o lumbalnoj spondilozi ( lumbago).

Dijagnoza: Postavlja se na osnovu anamneze, kliničkog pregleda i rendgen snimka.

Lečenje: Može biti konzervativno i hiruško:

Konzervativno lečenje podrazumeva simptomatsko lečenje tj. terapiju bola, čime je moguće ublažiti simptome ali ne i ukloniti uzrok. Primenom medikamenata iz grupe nesteroidnih antireumatika dolazi do olakšanja ili potpunog gubitka bolova u datoj regiji.

Fizikalna terapija pomaže bržem oporavku i sprečava nastanak deformiteta kičmenog stuba ali ne i okoštavanje kičmenih pršljenova.

Hiruško lečenje se sprovodi onda kada konzervativna terapija ne daje rezultate i kada nastane pogoršanje bolesti, a svodi se na razne tehnike i pristupe oslobađanja korenova živaca i kičmene moždine od pritiska nastalog usled degenerativnih promena.

Saveti: Zdrav način života, umerena fizička aktivnost, veća pokretljivost, gubitak suvišnih kilograma, pravilno držanje, nenaprezanje kičme, spavanje na jastuku koji obezbeđuje položaj glave i vrata u osovini sa kičmenim stubom neki su od načina za prevenciju nastanka ovih oboljenja.

Pokrenite se, spasavajte kičmu

Upravo je sedelački način života glavni krivac što se degenerativne promene kičme javljaju u sve mlađem dobu. Ma koliko neverovatno zvučalo, kičma je za 50 odsto opterećnija dok sedimo nego dok stojimo. Povremeni bolovi ili ukočenost u vratu i leđima, praćeni glavoboljom i trnjenjem ruku.

(Izvor.zena.blic.rs)

SPONDILOZA – Okoštavanje kičme – Bolest savremenog čoveka!

NAUČITE da kontrolišete bolove u vratu i leđima,i živite KVALITETNIJE

Zašto su bolovi u vratu i leđima postali jedan od najčešćih zdravstvenih problema savremenog čoveka?

Današnji način života karakteriše smanjeno kretanje i mnogo stresa ! To je uslovilo porast degenerativnih oboljenja kičme ili kratko rečeno spondiloze (izraz već poznat velikom broju ljudi). Sama spondiloza je genetski uslovljen proces ali faktori koji je ubrzavaju su način života, nedovoljna fizička aktivnost, loše držanje tela, profesije koje zahtevaju dugo sedenje i prinudne položaje (vozači, građevinski radnici, rad na računaru…), odmaranje u nepravilnom položaju, prekomerna telesna težina i dr. Ređi uzroci bolova u vratu i krstima mogu biti zapaljenjski procesi, tumori, povrede, osteoporoza idr. zbog čega je važno da dijagnozu blagovremeno postavi lekar.

Imate bol u leđima – posetite lekara!
Degenerativni procesi (tzv. okoštavanje) mogu zahvatiti bilo koji deo kičmenog stuba (kičmene pršljenove, sitne apofizne zglobove, međupršljenske diskuse, ligamente i dr.), pa je reč o spondilozi, spondiloartrozi ili diskus herniji kao najtežem stepenu oboljenja.

Najčešće se radi o cervikalnom i lumbalnom sindromu.

Šta je to cervikalni sindrom?

Cervikalni sindrom karakterišu bolovi i ukočenost u vratu i rameno – lopatičnoj regiji, ponekad sa širenjem u potiljačni deo glave (cervikocefalgia) ili sa širenjem u jednu ili obe ruke i pojavom žarenja i trnjenja (cervikobrahialgia), ukoliko su oštećenja u blizini mesta gde živci izlaze iz kičmene moždine. Ukoliko se radi o dugotrajnom pritisku na korenove živaca smanjuju se mišićna snaga i masa i slabi osećaj za dodir i druge senzacije iz spoljašnje sredine u rukama.

Oboleli delovi diskusa i pršljenova mogu da pritiskaju i kičmene arterije koje ishranjuju zadnje delove mozga kao i nervne strukture (zadnji vratni simpatikus), pa se mogu javiti vrtoglavica, poremećaj ravnoteže, zujanje u ušima, muka, glavobolja.
Ponekad, oštećenja na vratnom delu kičme mogu biti tako velika da dovode do suženja kičmenog kanala i pritiska na kičmenu moždinu kada se radi o vratnoj diskus herniji (cervikalna mijelopatija).Tada se javlja spastična oduzetost nogu i poremećen hod, a na rukama postoji mlitava slabost, bolovi, osećaj trnjenja i hipotrofija sitnih mišića šaka.

To su ozbiljna stanja.

Ne zanemarujte bol u vratu i leđima!

Posetite lekara na vreme!

Šta je to lumbalni sindrom? Šta je DISKUS hernija?

Lumbalni sindrom karakterišu bolovi i ukočenost u krstima(akutni lumbago), sa ili bez širenja u jednu ili obe noge, praćene žarenjem ili trnjenjem (lumboishialgija). Ukoliko je dugotrajan pritisak na nervne korenove (kao na primer kod diskus hernije), može doći do težih neuroloških ispada, slabosti mišića i smanjenja mišićne mase (hipotrofije mišića), nemogućnosti hoda na prstima ili petama, “pada stopala”, slabljenja osećaja za dodir i drugih senzacija iz spoljašnje sredine. U najtežim slučajevima kada se međupršljenski disk pomeri tako da pritiska kičmenu moždinu, dolazi do ozbiljnih neuroloških simptoma, kao što su oduzetost nogu, gubitak kontrole mokrenja i defekacije i tada je indikovana hitna operacija.

Zašto se bolovi uporno vraćaju? Postoji li rešenje?

U praksi se najčešće susrećemo sa sledećim:

Lečenje se obično svodi na trenutno uklanjanje akutnih bolova, a retko se sprovodi druga izuzetno važna faza lečenja koja podrazumeva edukaciju pacijenta i program terapeutskih vežbi. Oboljenje vremenom prelazi u hronično i najčešće se svodi na nove atake bolova i nekontrolisano i dugo uzimanje lekova sa štetnim posledicama.

Za svakog pacijenta posebno, mora se suštinski sagledati problem i napraviti individualni kompletan program lečenja.

Šta znači kompletno lečenje?

To je mnogo više od propisivanja lekova protiv bolova i fizikalne terapije.

To je pun odnos poverenja i saradnje pacijenta i lekara- terapeuta.

Pacijent je aktivan učesnik u procesu lečenja!

Lekar i terapeut su vodiči kroz proces lečenja!

U prvoj – akutnoj fazi najvažnije je što pre pacijenta osloboditi bola i u tom cilju se primenjuju medikamenti i fizikalna terapija.
Od samog početka potrebno je savetovati i obučiti pacijenta sledeće:

- Kakvi treba da budu ležaj i jastuk na kome spava?

- Koji su rasteretni položaji u krevetu koji smanjuju bolove?

- Kako se pravilno leže u krevet i ustaje iz njega?

- Koji su zaštitni položaji i pokreti prilikom sedenja, ustajanja iz ležećeg položaja i podizanja težih i glomaznih predmeta, kao i tokom svih dnevnih aktivnosti?

Kroz obuku pacijentu se ukazuje na štetnost i opasnost od ekstremnih (krajnjih amplituda), rizičnih i provokativnih pokreta, na nagle trzajne i torzione (uvrćuće) pokrete, na neadekvatna opterećenja kičmenog stuba, na štetnost određenih prinudnih i dugotrajnih stereotipnih položaja.

Kada se smire akutni bolovi, sledi druga faza lečenja- izuzetno važna – koju čini program terapeutskih vežbi (kineziterapija)
Kineziterapija podrazumeva program terapeutskih vežbi kojima se razvija simetrična snaga, elastičnost, mišićna izdržljivost, koriguje loše držanje tela, stabilizuje kičmeni stub i poboljšava samokontrola tela.

Kineziterapija obuhvata:

- vežbe disanja

- vežbe relaksacije

- vežbe elastičnosti (vežbe istezanja)

- vežbe snage (jačanja mišića vrata i ramenolopatične regije, dubokih
stabilizatora kičmenog stuba i trbušnih mišića)

- vežbe autotrakcije (samoistezanja)

- vežbe za korekciju posture (držanja tela)

Vežbe se moraju prilagoditi potrebama svakog pacijenta i pažljivo dozirati!
Kontrolisana kineziterapija bi trebalo da traje 6-8 nedelja.
Nakon toga pacijenta treba motivisati da nastavi da vežba u kućnim uslovima 2-3 puta nedeljno uz periodične kontrolne preglede u toku godinu dana.

Takođe je važno dati pacijentu ergonomske savete – kako da se uslovi radne sredine izmene i prilagode potrebama pacijenta (promenom položaja i rasporeda radne opreme i njenim pravilnim korišćenjem).

Za redovno vežbanje potrebni su volja i upornost, ali vremenom to postaje zadovoljstvo, jer su rezultati očigledni. To je put u kvalitetniji život bez bola, koji zavisi od Vas! Korist od vežbanja imaće ceo Vaš organizam!

Zapamtite, nikad nije kasno da pokrenete svoje telo!

Zauzmite aktivan stav i živite kvalitetnije!

Znanjem i pravilnim ponašanjem može se sprečiti bolest ili kontrolisati već nastalo oboljenje!

MOGUĆE JE izbeći ponavljanje bolesti poštovanjem jednostavnih pravila ponašanja: adekvatno držanje tela, umerena redovna telesna aktivnost, jačanje mišića koji oblikuju prirodni zaštitni mider oko kičme, periodična fizikalna terapija. Pri izvođenju poslova potrebno je koristiti zaštitne položaje za kičmu, izbegavati dugo sedenje, neumeren težak fizički rad. Preporučljivo je regulisati telesnu težinu na optimalnu, nošenje adekvatne obuće, korekcija svodova stopala ukoliko je potrebno. Kod dece je od najranijeg detinjstva potrebno razvijati kulturu bavljenja sportom, i potrebno pratiti razvoj deformacija sistema za kretanje.
Na taj način možete sprečiti mnoge štetne i neželjene posledice!

Geni krivi za spondilitis

Naučnici su otkrili dva nova gena koja imaju važnu ulogu u razvoju tipa artritisa poznatog pod nazivom ankilozantni spondilitis.

Gene ANTXR2 i IL1R2 otkrio je međunarodni tim stručnjaka predvođen naučnicima s britanskog univerziteta u Oksfordu, koji su istakli da su pored tih gena, važna dva segmenta DNK između gena na hromozomima 2 i 21, a koji su takođe povezani s razvojem bolesti. Profesor Pol Vordsvorf (Paul Wordsworth) s Katedre za ortopediju, reumatologiju i muskuloskeletne bolesti u Oksfordu potvrdio je da su regije DNK veoma povezane s povećanim rizikom za razvoj ankilozantnog spondilitisa.

straživači su dodali da otkriće, objavljeno u stručnom časopisu “Nature Genetics”, pruža temelje koje stručnjaci trebaju za dalja istraživanja da bi razotkrili sve gene koji uzrokuju tu bolest.

Ankilozantni spondilitis je retka reumatska bolest koja uglavnom zahvata kičmu, a ređe napada zglobove udova, pluća, srce, skeletne mišiće i oko. U konačnom stadijumu bolest redovno dovodi do manjeg ili većeg stepena ukočenosti kičme. Uzrok spondilitisa nije poznat, nije zarazna bolest, pa se stoga ne može prenositi dodirom.

Znatno češće javlja kod muškaraca nego kod žena, a na 4 do 5 muškaraca obolelih od ankilozantnog spondilitisa dolazi jedna žena. Bolest obično počinje u dobi od 18 do 36 godina, a može se javiti i ranije, ali i nakon pedesete godine života.

(Telegraf)