Sunčanica

cezar1071944 · **Glas mog anđela**

Sunčanica - "kad mozak proključa"

Pre letovanja bar dva meseca priprema. Sunčanica počinje jakom glavoboljom, vrtoglavicom, povraćanjem... Rashlađivanje – prva pomoć

VISOKE temperature tokom predstojećih letnjih meseci mogu nepovoljno uticati na zdravlje, posebno starije populacije i hroničnih bolesnika. Tokom poslednjih godina, sunčanice i toplotni udari su znatno u porastu zbog klimatskih promena i globalnog zagrevanja.
Aklimatizacija je proces kroz koji se organizam prilagođava novim klimatskim uslovima. Prema nekim autorima sportske medicine, za potpunu aklimatizaciju potrebno je čak 60 dana postepenog prilagođavanja iz čega je lako zaključiti da na godišnji odmor odlazimo loše prilagođeni novim klimatskim uslovima. Letovanje najčešće traje 15 dana i u tom periodu nastojimo da što više uživamo u svim blagodetima mediteranske ili tropske klime, pa često preforsiramo mogućnosti našeg metabolizma. Zbog izlaganja visokim temperaturama mogu nastati poremećaji termoregulacije - sunčanica i toplotni udar.

Izlažite se sunčevim zracima do 11h. - pre podne,i popodne od 17 h.Izbegavajte biti na suncu od 11h - 16h,jer je tad najopasnije sunce,izlazite u to doba samo ako morate,i to sa šeširom,maramom na gvavi,uz sebe nosite vodu.

SUNČANJE "hladne glave"

SUNČANICA nastaje izlaganjem glave, a posebno potiljka, visokoj temperaturi, odnosno uticaju sunčeve toplote. Naše telo podešava termoregulaciju radom kardiovaskularnog sistema i znojenjem. Kako bi znojenje bilo efikasnije, za vreme velikih vrućina kroz kožu protiče znatno veća količina krvi. Koristeći krv kao rashladnu tečnost, telo štiti svoje najvažnije organe,a posebno mozak. Ukoliko nesmotreno izlažemo glavu uticaju sunca temperatura u našoj glavi se znatno povećava. Telo će pokušati da rashladi mozak na taj način što će više hladne krvi upućivati u glavu. Ozbiljni slučajevi sunčanice mogu se završiti nesvesticom pa i komatoznim stanjem.

Sunčanica počinje jakom glavoboljom, koža je suva, uz stalno povećanje telesne temperature. Mogu se javiti vrtoglavica, nemir, pospanost i povraćanje. Ukoliko se oglušimo o ove alarme, ubrzo može doći do zujanja u ušima, poremećaja vida, pa i nesvestice. Puls je ubrzan, a disanje plitko i ubrzano. Pogoršanju osnovnog stanja može doprineti i povećano znojenje. Na taj nači gubi se znatna količina tečnosti i minerala, naročito kalijuma, koji je veoma važan za sve biohemijske procese u organizmu, a pre svega u mozgu. Kod mladih ljudi mogu se javiti umor i malaksalost, a kod starijih i konfuzija, pa i gubitak svesti.

Osobu za koju sumnjate da pati od sunčanice potrebno je odmah smestiti u hladovinu ,ili u rashlađenu zatamnjenu prostoriju, i raskomotiti joj odeću. Unesrećenog treba postepeno rashlađivati laganim polivanjem vodom i stavljanjem hladnih obloga (sa ledom) na potiljak i glavu. Telesnu temperaturu je potrebno stalno kontolisati, a sa hlađenjem se može prestati tek kada se ona vrati na normalu. Bolesniku davati hladne napitke, ali valja izbegavati ona pića koja utiču na krvotok, posebno kafu i alkohol. U težim slučajevima gubitka svesti, pojave konfuzije i pospanosti potrebno je što pre pozvati lekara.

Šešir glavu čuva

Sunčanicu možete izbeći ukoliko koristite dobru zaštitu. Najvažnija je adekvatno zaštiti glavu,nositi kačkete ili šešire sa obodom od prozračnih materijala. Odeća mora odgovarati klimatskim uslovima i važno je da je od prirodnih tkanina i svetlijih boja. Zbog visokih temperatura organizam gubi vodu,tako da je potrebno uzimati što više tečnosti. Ishrana mora biti uravnotežena i lagana, bogata vitaminima i mineralima. [I]Važno je nadoknađivati kalijum i magnezijum, koje uz natrujum i hlor organizam naročito gubi. Prostorije u kojima se boravi moraju se redovno provetravati, a ukoliko se koriste rashladni uređaji, temperature u odnosu na spoljašnju sredinu ne bi trebalo da se znatno razlikuju.

Sunčanica i saveti lekara

Duže izlaganje glave suncu dovodi do sunčanice, posebno kada je potiljak direktno na visokoj temperaturi i pod uticajem sunčeve toplote. Naše telo se hladi radom kardiovaskularnog sistema i znojenjem. Kako bi znojenje bilo efikasnije za vreme velikih vrućina kroz kožu protiče znatno veća količina krvi koja hladi telo i tako štiti svoje najvažnije organe, posebno mozak. Ako nesmotreno izlažemo glavu uticaju sunca, temperatura u glavi se znatno povećava. Telo nastoji da rashladi mozak tako što više hladne krvi upućuje u glavu. Time dolazi do širenja krvnih sudova mozga i do naglog povaćanja njegove zapremine. To utiče na pojavu simptoma koji su jako slični potresu mozga i nisu nimalo bezazleni. Ozbiljni slučajevi sunčanice se mogu završiti nesvesticom pa i komatoznim stanjem.

Šta je sunčanica?

Simptomi

- jaka glavobolja

- suva koža

- stalno povećanje telesne temperature

- vrtoglavica, nemir, pospanost i povraćanje

- zujanje u ušima, poremećaj vida, pa i nesvestica

- puls je ubrzan, a disanje plitko i ubrzano

- moguće i povećano znojenje putem kog se gubi znatna količina tečnosti i minerala, naročito kalijuma, koji je veoma važan za sve biohemijske procese u organizmu, pre svega u mozgu

Šta učiniti?

Osobu sa ovakvim simptomima treba odmah smestiti u hladovinu ili u rashlađenu, zatamnjenu prostoriju i raskomotiti je. Važno je postepeno rashlađivanje laganim polivanjem vodom i stavljanjem hladnih obloga sa ledom na potiljak i glavu sve dok se temperatura ne vrati u normalu. Telesnu temperaturu treba stalno kontolisati. Čoveku pogođenom sunčanicom treba davati hladne napitke, ali nikako kafu i alkohol. U težim slučajevima gubitka svesti, pojave konfuzije i pospanosti potrebno je što pre pozvati lekara.

Letnja žega nikome ne prija, pa tropske vrućine mogu da izazovu ozbiljne tegobe i kod potpuno zdravih osoba. Glavni neprijatelji našeg organizma su sunčanica i toplotni udar. Koliko je naš organizam spreman da se aklimatizuje, prilagodi novim klimatskim uslovima? Za 10-15 dana boravka na moru trudimo se da što više uživamo u čarima mora, reka, jezera. Koliko je naš metabolizam spreman da to prati? Šta činiti kada preteramo?

Zaštitite se: nosite kačkete ili šešire, pijte mnogo tečnosti, prilagodite ishranu − uzimajte hranu bogatu vitaminima i mineralima, provetravajte prostorije u kojima boravite i nemojte preterivati sa upotrebom klima-uređaja

Dok živa u termometru nezaustavljivo raste, stiže nam leto koje smo jedva čekali; međutim, treba napomenuti da je opasnost od sunca višestruka. Prekomerno izlaganje izaziva ozbiljne tegobe i kod potpuno zdravih osoba, a najugroženiji su stariji, deca, srčani i hronični bolesnici.

Prevencija

Sklonite dete sa jakog sunca

Na visoke temperature posebno su osetljiva deca, a naročito bebe između šestog meseca i prve godine života, jer nemaju dovoljno razvijen termoregulacioni sistem. Zato u danima kada je temperatura izrazito visoka bebe šetajte samo u ranim jutarnjim ili kasnim poslepodnevnim satima. Decu ne treba utopljavati, ali je važno da im dajete što više tečnosti. Pratite ponašanje svog deteta, jer razdražljivost ili plačljivost često ukazuju na to da je žedno.

Ni starija deca ne bi trebalo da se izlažu suncu između 10 i 18 časova, posebno na betonskim i asfaltnim površinama. Ukoliko dete u tom periodu, ipak, boravi napolju, glavu treba da mu zaštitite šeširićem ili kačketom, a telo namažete kremom za sunčanje s visokim zaštitnim faktorom.

Kako prepoznati sunčanicu kod deteta

Sunčanica se javlja kao reakcija organizma na preterano izlaganje suncu.

Kako je prepoznati?

Rana reakcija je veoma burna: dete odjednom onemoća, oseća vrtoglavicu i mučninu, neretko povraća i postaje pospano. Veći klinci mogu biti i uznemireni, a glavobolja je skoro uvek prisutna. Dete je orošeno znojem, ruke i noge su prvo tople, a ako se ne skloni sa sunca, postaju hladne i drhtave. Telesna temperatura može biti normalna, ali je obično povišena. Što je dete manje i simptomi su izraženiji, a opasnost od komplikacija veća. Kada se baš pretera sa sunčanjem, može doći i do gubitka svesti, što se češće dešava kod adolescenata.

Kada se dešava "kasna" sunčanica simptomi sporije nastupaju, manje su izraženi, ali duže traju. Deca su vruća, zajapurena, iako nisu na suncu. Izgledaju kao da ih "lomi virus", pa se mame i tate često zbune misleći da je u pitanju infekcija. Mališani su veoma razdražljivi - plaču, naizgled bez razloga, a veća deca obično imaju mučninu (ponekad i povraćaju), promenljivog su raspoloženja i imaju nesanicu. Telesna temperatura je po pravilu povišena.

Šta u slučaju sunčanice mogu da urade roditelji

Sklonite dete sa sunca.

Ako se radi o ranoj i burnoj sunčanici, dete prvo treba skloniti sa sunca, ako je moguće otići u klimatizovanu prostoriju, ili bar u zamračenu i dobro provetrenu sobu ili apartman.

Istuširajte dete mlakom vodom. Potom ga ostavite da se osuši bez brisanja.

Dajte mu da pije tečnost.

Rashlađen bezalkoholni napitak (čaj, sok ili obična voda) je preko potreban detetu koje ima sunčanicu. Tečnost ne treba davati odjednom u velikoj količini, već češće po manje, naročito ako je dete povratilo. Još dok pije prvu "porciju" vode treba ga razgolitii i rashladiti.

Dajte mu lek.

Ako je telesna temperatura i dalje visoka, mališanu treba dati neki od lekova za obaranje temperature ( antipiretik). Najbolje je staviti čepić ( paracetamol) u guzu, jer je efekat brži, a izbegava se i mogućnost povraćanja. Naravno da nije pogrešno dati ni lek u sirupu (ibuprofen ili paracetamol).

Treba mu odmor.

Narednih nekoliko sati dete treba da se odmara, idealno bi bilo da odspava. Neki roditelji se boje da puste mališana da spava kada ima sunčanicu. Taj strah je neopravdan, jer mu je odmor zaista potreban, a san je najbolji odmor. Naravno, tokom sna treba kontrolisati telesnu temperaturu, pa u slučaju novih skokova ponoviti terapiju lekom protiv visoke temperature. Već posle četiri sata od prethodne doze može se ponoviti lek. A ako je prošlo manje vremena, ponoviti tuširanje mlakom vodom.

Kada se treba obratiti lekaru?

Ako telesna temperatura ne pada, i pored rashlađivanja i lekova. Tada se verovatno ne radi samo o sunčanici, već je dete na početku neke druge bolesti. Obično se radi o početku crevnih infekcija, ili upale disajnih organa. U tom slučaju se brzo javljaju i drugi simptomi bolesti, pa treba konsultovati lekara i postaviti pravu dijagnozu.

Ako dete izgubi svest, a ne povrati se brzo posle postavljanja u ležeći položaj. Gubitak svesti je obično rezultat prolaznog pada pritiska i nedovoljnog dotoka krvi u mozak. Ovo je bezazlena varijanta i gotovo trenutno prolazi kada dete legne i podignu mu se noge, kako bi se mozgu obezbedilo dovoljno krvi. Međutim, ako je dete potom konfuzno, pospano i slabo komunicira sa okolinom treba se javiti lekaru, po mogućnosti pedijatru.

Ako uporno povraća i sve je nemoćnije. Tada se radi o veoma teškom obliku sunčanice pa je potreban pregled lekara. On će utvrditi da li se radi samo o sunčanici, ili se potkrao početak neke druge bolesti (na primer infekcije letnjim virusima ili bakterijama.

dr Bojana Krajnović