Alchajmerova bolest

cezar1071944 · **Glas mog anđela**

Alchajmerova bolest

Alchajmerova bolest je degenerativni moždani poremećaj srednjeg ili poznog životnog doba koji uništava neurone i veze u moždanoj kori što dovodi do značajnog gubitka moždane mase. Danas se smatra glavnim uzrokom senilne demencije koja se nekad smatrala normalnim stanjem u starosti. Alchajmerova bolest uzrokuje postepeno i nepovratno gubljenje pamćenja, sposobnosti govora, svesti o vremenu i prostoru, i eventualno sposobnost da se brinu sami o sebi. Bolest je opisao nemački psihijatar Alojz Alchajmer 1906, i tada se smatralo da je ona retko mentalno stanje pretežno mladih ljudi. Danas se kasna Alchajmerova bolest prepoznaje kao najčešći uzrok gubljenja mentalnih funkcija oko 65. godine života, a rana Alchajmerova se mnogo ređe pojavljuje, i to kod ljudi u 30-tim, 40-tim i 50-tim godinama.

Iako Alchajmerova bolest nije prirodni deo starenja, rizik od dobijanja ove bolesti raste sa godinama. Neki pacijenti koji boluju od ove bolesti se suočavaju sa ogromnim strahom i frustracijama dok se bore sa nekad najjednostavnijim zadacima i dok polako gube svoju nezavisnost.

Simptomi

Alchajmerova bolest se pojavljuje postepeno. U ranim fazama, pacijent ima relativno male probleme sa usvajanjem novih informacija i pamćenjem gde je ostavio svoje stvari kao što su ključevi ili novčanik. Tada počinju problemi u prepričavanju ranijih događaja, ili u pronalaženju reči da bi se izrazili. Kako bolest napreduje, pacijent može imati poteškoća da se seti koji je dan ili mesec, ili da pronađe put kroz poznato okruženje. To može da izazove sklonost ka tome da odluta negde, i da kasnije ne može da se vrati nazad. Pacijent često postaje razdražljiv ili odsutan dok se bori sa strahom i frustracijom kad nekada poznata mesta postanu strana i nepoznata. Promene u ponašanju se manifestuju tako što pacijent postaje paranoičan i nesposoban da učestvuje u razgovoru.

Na kraju, pacijent postaje potpuno nesposoban za obavljanje osnovnih životnih funkcija, kao što su hranjenje i korišćenja toaleta. Pacijenti koji boluju od Alchajmerove bolesti mogu da žive dugo sa bolešću, i umiru od poremećaja kao što je pneumonija. Vreme od dijagnoze do smrti pacijenta je od oko sedam do deset godina, ali postoje razne varijacije od tri do dvadeset godina do smrti, što zavisi od starosti pacijenta, od zdravstvenog stanja pacijenta, kao i od brige koju pacijent prima.

Alchajmerova bolest
Deformiteti mozga

Mozak pacijenta koji boluje o Alchajmerove bolesti ima karakterističan oblik-abnormalno oblikovane proteine plakove i fibrile. Ovaj oblik nemaju svi delovi mozga i najčešće su zahvaćeni delovi mozga zaduženi za pamćenje.

Plakovi su manje ili više sverničaste tvorevine srebrne boje, koje se pojavljuju u svim slojevima moždane kore. Svaki plak ima prsten i jezgro okruženo prstenom. Jezgro se sastoji od jako argentofilne amforne ili granularne mase. Oko jezgra poređane su mikrogliozne stanice, često izobličenih formi. Amforna centralna masa sastavljena je od glikoidnog i amiloidnog materijala. Naročito mnogo plakova nalazi se i kod drugih duševnih bolesti, na primer senilne demencije. Patogeneza i histogeneza senilnih plakova još uvek nije jasna. Dok ih neki naučnici smatraju produktom abnormalnog metabolizma, drugi ih svode na gliozne faktore.

Druga mikroskopska osobenost Alchajmerove bolesti su fibrili. Oni se sastoje od kontamiranog proteina tau, koji služi kao spojnica strukturi nalik na prugu koja provodi hranljive materije i druge važne molekule kroz tela neurona. Tau-protein u fibrilima nekako postaje hiperfosforilaran-iskvaren suvišnim molekulima fosfora. Bez spojnica fibrili se razilaze, savijaju i isprepliću do neprepoznatljivosti. Sve što ostaje je mala masa koju što neuropatolozi nazivaju „sablasni čvorić“.

Naučnici su otkrili da fibrili i plakovi uzrokuju da se neuroni u mozgu pacijenta smanjuju i postepeno umiru, prvo centar zadužen za memoriju, zatim za jezičke sposobnosti, i na kraju svi ostali centri. Ova raširena deformacija mozga ostavlja rupu u centru za primanje poruka koji remeti komunikaciju između ćelija, što uzrokuje neke od simptoma Alchajmerove bolesti.

Pacijenti koji boluju od ove bolesti imaju smanjenu koncentraciju neurotransmitera, kemikalija koje prenose informacije u mozgu. Na primer, Alchajmerova bolest prouzrokuje smanjenje neurotransmitera acetilholina, koji utiče na memoriju. Nedostatak drugih neurotransmitera u mozgu, kao što su somatostatin i, kod mlađih pacijenata, serotonin i norepinefrin, takođe ometaju normalnu komunikaciju između nervnih ćelija.

Uzroci

Uzroci Alchajmerove bolesti još uvek nisu rasvetljeni, ali su istraživanja pokazala da određene grupe ljudi su podložnije dobijanju ove bolesti od drugih. Na primer, ljudi u čijoj je porodici postojala ova bolest imaju veću verovatnoću da je dobiju.

Neka od najuspešnijih istraživanja ove bolesti vođena su u polju genetike, da bi se otkrila uloga istorije bolesti u porodici. Naučnici su otkrili da ljudi koji u sebi nose posebnu verziju apolioproteina E gena(apoE gen), koji se nalazi na 19. hromozomu, imaju veću verovatnoću da se kod njih razvije ova bolest nego ljudi koji u sebi nose neku drugu verziju ovog gena. Najčešća verzija ovog gena u čitavoj populaciji je apoE3. Skoro polovina osoba koje boluju od kasne Alchajmerove bolesti nose u sebi apoE4 gen, a istraživanja su dokazala da ovaj gen ima ulogu u nastanku Alchajmerove bolesti. Naučnici su okrili da neke varijacije gena na hromozomima 1, 10 i 14 mogu povećati rizik od nastanka ove bolesti. Takođe su identifikovali ove varijacije na hromozomima 1 i 14, i otkrili da ovi geni uzrokuju mutacije na proteinima koji se zovu presenilins.

Naučnici napravili nekoliko koraka u istrazi rane Alchajmerove bolesti. Serije genetičkih mutacija su povezane sa stvaranjem amiloidnih proteina, proteina u plakovima koji su umešani u uništavanje neurona. Jedna mutacija je posebno interesantna jer se javlja na genu koji je umešan u genetički poremećaj kod Daunovog sindroma. Ljudi koji boluju od Daunovog sindroma obično razviju plakove i fibrile dok stare, i naučnici veruju da bi proučavanje sličnosti Daunovog sindroma i Alchajmerove bolesti mogu proširiti razumevanje genetičkih elemenata bolesti.

Neke studije predlažu da jedan ili više faktora, osim naslednosti, određuju da li će se kod određene osobe razviti ova bolest. Jedna studija objavljena u februaru 2001. upoređuje stanovnike Ibadana u Nigeriji, Stanovnici Ibadana imaju manje šanse da dobiju Alchajmerovu bolest od onih u Indijanakoji jedu uglavnom nemasnu vegetarijansku hranu, sa stanovnicima Indijanapolisa u Indijani, čija se prehrana uglavnom sastoji od veoma masne i brze hrane.Indijanapolisu. Neki naučnici smatraju da zdravstveni problemi kao što su visok krvni pritisak, arterioskleroza, visok nivo holesterola, ili drugi kardiovaskularni problemi imaju ulogu u nastanku bolesti.

Jedna studija pokazuje da je okolina jedna od uzročnica Alchajmerove bolesti, na primer visoka koncetracija aluminijuma,u mozgu. Nekoliko naučnika su započeli projekat istraživanja ove veze, ali nemaju konkretne dokaze da je koncentracija aluminijuma u mozgu jedan od rizičnih faktora nastanka Alchajmerove bolesti.

Neke studije pokazuju da povrede glave igraju ulogu u nastanku ove bolesti. Jedna studija analizom medicinskih kartona veterana Drugog svetskog rata, povezuje ozbiljne povrede glave u mladosti sa Alchajmerovom bolesti u kasnijem životu. Ova studija je istražila druge faktore koji utiču na razvoj bolesti među veteranima, kao što je prisustvo apoE gena, ali nisu pronašli neki drugi faktor.

Dijagnoza

Alchajmerova bolest se može potpuno utvrditi tek nakon što se nervno tkivo pregleda pod mikroskopom, što je moguće tek posle smrti. Zbog toga, doktori se oslanjaju na druge tehnike da bi dijagnostifikovali Alchajmerovu bolest. Dijagnoza počinje time što se uklanjaju svi mogući uzroci gubitka pamćenja kao što su moždani udar, depresija, alkoholizam, i upotreba droga. Pacijent se zatim podvrgava pregledima, uključujući i specijalno skeniranje mozga, da bi se kao uzrok otklonili i drugi poremećaji. Tada se bolesnik podvrgava detaljnijem pregledu koji se zove neuropsihološki pregled, koji je dizajniran tako da proceni njegove sposobnosti da izvrši određene mentalne zadatke. Ovo pomaže doktoru da odredi da li on pokazuje znakove Alchajmerove bolesti -[B] postepeno gubljenje memorije, poteškoće u izražavanju, i gubitak svesti o vremenu i prostoru. Doktori se takođe raspituju o medicinskoj prošlosti obolelog da saznaju više o nekim težim bolestima u porodici, što može da pomogne u dijagnostifikovanju bolesti.

Lečenje

Ne postoji lek protiv Alchajmerove bolesti, i lečenje se oslanja na ublažavanje simptoma i usporavanje toka bolesti. Lekovi koji povećavaju koncentraciju acetilholina su odobreni od strane američke Administracije za hranu i lekove (FDA) za lečenje Alchajmerove bolesti. Bolesnici primaju inhibitore holinesteraze (Arisept, Ekselon i drugi), ovi lekovi imaju skroman, ali pozitivan efekat na simptome bolesti. Ovi lekovi koriste pacijentima u svim fazama bolesti, ali su posebno efektni u srednjoj fazi. Ovo otkriće odgovara novim dokazima da nizak nivo acetilholina nije prisutan u najranijoj fazi bolesti.

Dokazi pokazuju da postoji zapaljenje u mozgu pacijenta sa Alchajmerovom bolesti, koje je povezano sa stvaranjem amiloidnog proteina. Naučnici su odlučni u nameri da pronađu lekove koji će sprečiti zapaljenje, i verovatno usporiti ili zaustaviti napredak bolesti. Drugi obećavajući pristupi se zasnivaju na mehanizmu koji manipuliše stvaranjem amiloidnog proteina. Lekovi u razvoju mogu da blokiraju dejstvo enzima koji razlažu amiloidni protein, zaustavljajući stvaranje amiloida. Neke studije predlažu da se vakcinacijom životinja sa amiloidnim proteinom može proizvesti reakcija koja čisti amiloidni protein iz mozga. Doktori su počeli sa vakcinacijom ljudi da bi odredili da li vakcine imaju isti efekat na ljude kao i na životinje. Postoji još mnogo toga što bi se trebalo proučiti, ali kako naučnici bolje razumeju genetičke komponente bolesti, uloge amiloidnog proteina i tau proteina, i mehanizam degeneracije nervne ćelije, tako mogućnost da se lečenje razvije raste.

Briga za pacijente

Odgovornost za pacijente uglavnom pada na njihovu porodicu. Oni koji se brinu za pacijenta moraju biti na stalnom oprezu zbog mogućnosti da bi pacijent mogao odlutati, ili se uzrujati ili se zbuniti na način koji može biti opasan ne samo za pacijenta već i za druge ljude oko njega. Gubljenje sposobnosti prepoznavanja lica izaziva veliki duševni bol.

Ljudi koji se brinu o pacijentima često i sami razvijaju psihološke i zdravstvene probleme usled velikog stresa. Udruženje za Alchajmerovu bolest (engl. The Alzheimer's Association), američka nacionalna organizacija sa lokalnim društvima širom SAD, je obrazovano 1980. Ono je namenjeno pružanju pomaći onima koji se staraju o pacijentima obolelim od Alchajmerove bolesti.

Vitamin B usporava Alchajmera

Istraživanje objavljeno u časopisu “The Proceedings of the National Academy of Sciences” dokazalo je blagotvorno delovanje grupe vitamina B na zdravlje mozga.

Studija je sprovedena na 156 starijih osoba s blažim kognitivnim (spoznajnim, opažajnim) oštećenjima, stanje koje prethodi demenciji ili Alchajmerovoj bolesti, koji su uzimali dodatke ishrani u obliku vitamina B i to B6, B12 i folnu kiselinu ili su uzimali placebo tokom dve godine. Oko 80 ispitanika koji su dobijali kombinaciju vitamina B imali su usporeniji napredak Alchajmerove bolesti nego ispitanici koji su pili placebo.

Princip po kome deluju vitamini B grupe je snižavanje homocisteina za 29 odsto, što utiče na sprečavanje smanjenja mozga, a sve to povezano je s napretkom Alchajmerove bolesti. Autori studije istakli su da je ova terapija prva koja ima potencijalni efekat na usporavanje progresa Alchajmerove bolesti, samim time što sprečava smanjenje ključnih delova mozga do čak osam puta.

Prelepa poznata glumica Rita Hejvort,umrla je u svojoj 60 - toj godini,od posledica Alchmajerove bolesti.Ostaće upamćena po mnogim ulogama,a posebno se proslavila u filmu"Đilda"

(Tanjug)

Alchajmerova bolest

Alchajmerova bolest je neurološki poremećaj koji dovodi do laganog propadanja mozga, dovodeći do problema sa pamćenjem, svakodnevnim funkcionisanjem i ponašanjem.

Alchajmerova bolest

Alchajmerova bolest je progresivna bolest mozga, koja dovodi do laganog propadanja mozga. Najčešće se javlja kod osoba starih preko 65 i 70 godina. Ljudi sa Alchajmerovom bolešću razvijaju uznemiravajuće promene u pamćenju, mišljenju, funkcionisanju i ponašanju, što se s vremenom pogoršava. Ove promene sve više utiču na svakodnevni život osobe, smanjujući njenu nezavisnot, sve dok konačno ne postanu u potpunosti zavisni od drugih.
Alchajmerova bolest ima i ogroman uticaj na pacijentovog staratelja.1 Većina staratelja su bliski rođaci koji pacijenta neguju u kući, što je zahtevna i iscrpljujuća uloga koja predstavlja ogroman emocionalni i fizički teret.1
Alchajmerova bolest oštećuje i ubija moždane ćelije, dovodeći do značajnog skupljanja mozga i disbalansa neurotransmitera. Kako moždane ćelije propadaju, u mozgu se nakuplja karakterističan otpad, poznat kao „plakovi“ i „klubad“.

Simptomi

Simptomi Alchajmerove bolesti pojavljuju se postepeno, tokom perioda od nekoliko godina i variraju od osobe do osobe. Prvi simptomi koji se pojavljuju, obično su zaboravnost i blaga konfuzija. Simptomi Alchajmerove bolesti mogu se šire kategorizovati u kognitivne, funkcionalne i bihejvioralne/psihičke promene.
• Kognitivne promene - oslabljena kratkotrajna memorija (oštećeno sećanje na skorašnje događaje, ponavljanje, gubljenje stvari po kući, loša organizacija), teškoće u donošenju odluka, smanjeno razumevanje koncepata vremena i prostora, smanjena sposobnost za učenje i problem u prepoznavanju prijatelja i članova porodice.
• Funkcionalne promene - smanjena sposobnost obavljanja svakodnevnih aktivnosti, kao i složenijih zadataka: teškoće u baratanju novcem, teškoće u održavanju lične higijene, inkontinencija, teškoće u oblačenju, neravnoteža i nestabilno kretanje. Konačno, oboleli od Alchajmerove bolesti postaće potpuno vezani za postelju.
• Bihejvioralne/psihičke promene - pacijenti mogu razviti i poremećaje u ponašanju, kao i psihičke poremećaje, što povećava teret staranja o njima. Mogu razviti i ispoljavati socijalno neadekvatna ponašanja kao što su: deluzije, razdražljivost/agresivnost, depresija/disforija i promene u apetitu/načinu ishrane. Za porodicu i osobe koje neguju bolesnike, posebno je teško da se nose sa promenama u ponašanju i često su razlog premeštanja pacijenta u ustanovu.

10 ranih upozoravajućih znakova:

1. Zaboravljanje koje remeti svakodnevnicu

2. Smanjena moć planiranja i rešavanja problema

3. Teškoće u obavljanju poznatih zadataka

4. Dezorijentisanost u vremenu i prostoru

5. Problem sa apstraktnim mišljenjem

6. Problemi u pronalaženju odgovarajućih reči

7. Gubljenje stvari

8. Smanjeno ili slabo rasuđivanje

9. Povlačenje iz društvenih aktivnosti

10. Promene raspoloženja i ličnosti

Statistika

Širom sveta, od demencije boluje 36 miliona ljudi.2 Od toga, njih čak 28 miliona tek treba da dobije dijagnozu, što znači da nemaju pristup terapiji, informacijama i lečenju.2 Procenjuje se da se svake godine identifikuje novih 4,6 miliona slučajeva.3 Sa promenom ka sve starijoj populaciji, predviđa se da će broj ljudi pogođenih demencijom svakih 20 godina biti gotovo udvostručen i do 2050. godine, od ove bolesti patiće 115 miliona ljudi.2
Alchajmerova bolest je najčešći uzrok demencije, obuhvatajući od 50% do 70% slučajeva.4
Troškovi demencije u svetu (604 milijarde dolara 2010. godine) predstavljaju više od 1% bruto domaćeg proizvoda (BDP).2

Dijagnostika i lečenje

Ljudi koji su zabrinuti da oni ili njihovi bližnji imaju simptome Alchajmerove bolesti, treba da posete svog lekara i traže pomoć i savet. Alchajmerova bolest se dijagnostikuje pomoću intervjua sa pacijentom i starateljima, nekada analizama krvi i imidžing tehnikama mozga koje se, takođe, obavljaju. Postoji veliki broj skala za procenu, koje se mogu primeniti kako bi se identifikovali simptomi i težina bolesti.

Dostupna je i terapija koja pomaže u ublažavanju simptoma Alchajmerove bolesti. Međutim, izlečenje je, za sada, nemoguće.

Alchajmerova bolest se dugo razvija

Psihološki i intelektualni poremaćaji koji najavljuju Alchajmerovu bolest, javljaju se čak 10 do 13 godina pre dijagnostifikovanja bolesti, ustanovili su francuski neurolozi.

Dijagnoza počinje time što doktori uklanjaju sve moguće uzroke gubitka pamćenja kao što su šlog, depresija, alkoholizam, i upotreba droga. Pacijent se zatim podvrgava pregledima, uključujući i specijalno skeniranje mozga, da bi se kao uzrok otklonili i drugi poremećaji.

Tada se bolesnik podvrgava detaljnijem pregledu koji se zove neuropsihološki pregled, koji je dizajniran tako da proceni njegove sposobnosti da izvrši određene mentalne zadatke.

Ovo pomaže doktoru da odredi da li on pokazuje znakove Alchajmerove bolesti, postepeno gubljenje memorije, poteškoće u izražavanju, i gubitak svesti o vremenu i prostoru.

Doktori se takođe raspituju o medicinskoj prošlosti obolelog da saznaju više o nekim težim bolestima u porodici, što može da pomogne u dijagnosticiranju bolest.

Poremećaji koji najavljuju Alchajmerovu bolest ne javljaju se kod osoba kod kojih neće doći do razvoja Alchajmera, što znači da se kod osoba kod kojih se pojave 10 do 13 godina pre dobijanja te bolesti može iskoristiti kako bi se ranije počelo lečenje, istakli su francuski neurolozi Žan-Fransoa Dartik i Žan-Mark Orgogozo.

Naučnici su došli do tog zaključka tako što su sproveli istraživanje na 3.700 osoba starosti 65 godina, čije je zdravstveno stanje praćeno dvadeset godina, preneli su francuski mediji.

Tokom istraživanja, čiji su rezultati objavljeni u američkom naučnom časopisu "Anali neurologije", kod 350 učesnika došlo je do razvoja Alchajmera.

Svi ispitanici su bili podvrgnuti istim neurološkim testovima, a rezultati osoba kod kojih je došlo do razvoja Alchajmera počeli su da opadaju 10-13 godina pre dijagnostikovanja bolesti.

Ti predznaci se ne mogu otkriti modernim metodama snimanja mozga, saopštili su francuski neurolozi. Naučnici su istakli i da je njihovo otkriće prvi put potvrdilo na većem uzorku ispitanika da je Alchajmer oboljenje koje se pritajeno dugo razvija.

Danas na tržištu postoji oko dvadeset lekova kojima se ublažavaju posledice Alchajmera, ali je njihovo dejstvo veoma slabo jer se prekasno primenjuju, pošto se moždana oštećenja ne mogu regenerisati.

Ukoliko se, međutim, ti lekovi uzimaju kao prevencija, oni će, kako su naveli su francsuki naučnici, imati pozitivno dejstvo na mozak.

Simptomi bolesti

Alchajmerova bolest je degenerativni moždani poremećaj srednjeg ili poznog životnog doba koji uništava neurone i veze u moždanoj kori, što dovodi do značajnog gubitka moždane mase.

Ova bolest uzrokuje postepeno i nepovratno gubljenje pamćenja, sposobnosti govora svesti o vremenu i prostoru i, eventualno, sposobnosti da se brinu sami o sebi.

Bolest je opisao nemački psihijatar Alojz Alchajmer 1906. godine, i tada se smatralo da je ona retko mentalno stanje pretežno mladih ljudi.

Danas se kasna Alchajmerova bolest prepoznaje kao najčešći uzrok gubljenja mentalnih funkcija oko 65. godine života, a rana Alchajmerova se mnogo ređe pojavljuje, i to kod ljudi u 30-tim, 40-tim i 50-tim.

Neki pacijenti koji boluju od ove bolesti se suočavaju sa ogromnim strahom i frustracijama dok se bore ponekad sa najjednostavnijim zadacima i dok polako gube nezavisnost.

Alhajmerova bolest se pojavljuje postepeno. U ranim fazama, pacijent ima relativno male probleme učeći nove informacije i sećajući se gde su ostavili svoje stvari, kao što su ključevi ili novčanik.

Tada počinju problemi u prepričavanju ranijih događaja, ili u pronalaženju reči da bi se izrazili. Kako bolest napreduje, pacijent može imati poteškoća da se seti koji je dan ili mesec, ili da pronađu put kroz poznato okruženje.

To može da izazove sklonost ka tome da odlutaju negde i da kasnije ne mogu da se vrate nazad. Promene u ponašanju se manifestuju tako što pacijent postaje paranoičan i nesposoban da učestvuje u razgovoru.

Na kraju, pacijent postaje potpuno nesposoban za obavljanje osnovnih životnih funkcija, kao što su hranjenje i korišćenja toaleta.

Razumite Alchajmerovu bolest

Ukoliko u vašem neposrednom okruženju neko pati od Alchajmerove bolesti, morate se naoružati strpljenjem i znanjem, kako biste svima olakšali svakodnevni život. Morate razumeti kakve promene ličnosti bolest uzrokuje…

Smetnje u pamćenju, poteškoće u pronalaženju pravih reči i izraza ili promene raspoloženja, samo su neki od simptoma koji mogu da ukažu na Alchajmerovu bolest, najčešći uzrok demencije. Moderna medicina i dalje zna jako malo o uzrocima ove bolesti, kao i njenoj prevenciji i lečenju.

Alchajmer, kao i druge bolesti koje vode demenciji, izaziva odumiranje nervnih ćelija (neurona), tako što se dve vrste proteiona akumuliraju oko njih u abnormalnim količinama. Usled uništavanja neurona u mozgu, dolazi i do smanjivanja moždane mase, te gubljenja određenih neuroloških veza. Tako se neurološki obrasci potrebni za funkcije poput razmišljanja, te obrade i pamćenja informacija, postepeno oštećuju i na kraju gube svoju funkciju.

Prvi znaci bolesti

Zaboravnost je obično prvi simptom. Međutim, treba da znate da zaboravnost nije uvek znak bolesti. Ako se tokom bar šest meseci ne pogoršava i ne dovodi do smetnji u svakodnevnom životu i radu, verovatno i nema razloga za brigu.

Ukoliko se zaboravnost pogoršava i dovodi do problema u svakodnevnom funkcionisanju, potrebna su medicinska ispitivanja. Dijagnoza demencije, pa samim tim i Alchajmera, donosi se na osnovu neurološkog i psihijatrijskog pregleda, odgovarajućih laboratorijskih analiza, skenera mozga i drugih analiza koje se rade prema potrebi.

Kada govorimo konkretno o Alchajmerovoj bolesti, rana dijagnostika je važna za njenu uspešnu kontrolu i usporavanje napretka toka bolesti. Treba, pak, imati na umu da ne postoji poseban i jedinstven test kojim se ova bolest otkriva. Jedino nakon autopsije moguće je sa sigurnošću reći da li je neko bolovao od Alchajmerove bolesti ili ne.

Kako “izgleda” Alchajmerova bolest?

Sa napredovanjem Alchajmerove bolesti, može da se razvije čitav niz problema i smetnji u normalnom funkcionisanju obolelih. Oni mogu zaboravljati skorašnje događaje, imena, ili imati poteškoće da razumeju i “obrade” obične fraze i pitanja. Zato budite izuzetno strpljivi i nemojte ih uznemiravati. Ponašajte se kao da je sve u redu i nemojte im dati povoda da budu razdražljivi ili neraspoleženi.

Oboleli često postaju konfuzni u rukovanju sa novcem, vožnji automobila ili upotrebi kućnih aparata. Što su ovakvi simptomi učestaliji, vašim najbližima će biti potrebna veća neposredna pažnja. Probajte da uvek motrite na njih u situacijama koje mogu izazvati opasnost po njihovo i zdravlje drugih, ali nemojte da preterujete u “praćenju”, jer ih to može razdražiti.

Pacijenti neretko prestaju da brinu za osobe iz svoje neposredne okoline, postaju razdražljivi ili ravnodušni. Mogu da se jave promene raspoloženja sa plačljivošću, kao i prevelika sumnjičavost, kada oni misle da ih neko potkrada, da želi da im naudi i sl. Zato je emocionalna podrška veoma važna, jer kod obolelih može smanjiti strahove, neraspoloženje i osećaj napuštenosti.

Šampanjac podstiče pamćenje

Lepa vest za sve one koji vole penušava vina - tri čaše šampanjca nedeljno mogu da poboljšaju pamćenje. Britanski naučnici su ubeđeni da konzumiranje šampanjca može da bude dobro u prevenciji Alchajmerove bolesti i demencije, prenosi Dejli mejl.

Ovo je prvi put da je utvrđeno da šampanjac može povoljno da utiče na zdravlje ljudi.

Sastojak u šampanjcu koji je zaslužan za čuvanje pamćenja je crno grožđe, pokazala je nova studija.

"Ovo grožđe se obično koristi pri spravljanju crvenog vina. Mnogo studija je bilo sprovedeno da bi se utvrdio povoljan uticaj crvenog vina na zdravlje, tako da sam želeo da vidim da li je isti slučaj i sa šampanjcem", rekao je biohemičar Džeremi Spenser, vođa istraživanja.

Crveno vino, ukoliko se konzumira u umerenim količinama, može da pomogne smanjenju krvnog pritiska i da spreči bolesti srca. Sastojci zaslužni za to su flavonoidi, tvrdi profesor.

Sa druge strane, fenolne kiseline u šampanjcu su te koje pospešuju pamćenje, odnosno pomažu da sačuvamo memoriju, objašnjavaju stručnjaci.

Tri čaše šampanjca nedeljno mogu da poboljšaju pamćenje - može da bude dobro u prevenciji Alchajmerove bolesti i demencije

cezar1071944 · **Glas mog anđela**

Depresija i zaboravnost okidač su za Alchajmera

Ljudi koji imaju problema s memorijom, a koji su uz to i depresivni, imaju veću verovatnoću za razvoj Alchajmerove bolesti, objavio je stručni časopis “Neurology”.

Tokom istraživanja se pokazalo da donepezil, lek koji se često koristi za lečenje Alchajmera, usporava razvoj bolesti kod ljudi koji boluju od lakog kognitivnog poremećaja i poremećaja kod koga ljudi imaju probleme s pamćenjem. Za to istraživanje prikupljeni su podaci o 756 osoba koje imaju lak kognitivni poremećaj.

Od ukupnog broja učesnika istraživanja, 208 je imalo simptome depresije koji su se izmerili posebnim testovima. Za svaki bod više na testu, rizik za Alchajmerovu bolest se povećao 3 odsto. Učesnicima istraživanja lekari su davali vitamin E, lek donepezil ili placebo.

Posle 1,7 godina, istraživači su otkrili da je 11 odsto ljudi koji su uzimali donepezil, a imali su simptome depresije i laki kognitivni poremećaj, razvilo Alchajmerovu bolest, u poređenju s 25 odsto ljudi koji su uzimali vitamin E ili placebo. Posle 2,2 godine, 14 odsto onih koji su uzimali donepezil razvilo je Alchajmera u poređenju s 29 odsto onih koji su uzimali vitamin E ili placebo, a ustanovljeno je da lek nije imao naročit efekat u grupi ljudi koji su imali depresiju.

(Tanjug)

cezar1071944 · **Glas mog anđela**

Previše bakra izaziva Alchajmerovu bolest

Kako tvrde američki naučnici sa Ročester univerziteta, preveliki udeo bakra u ishrani može da doprinese riziku za razvoj Alchajmerove bolesti.

Podaci objavljeni u novom broju naučnog časopisa “Proceedings of the National Academy of Sciences” sugerišu da previsoka koncentracija bakra onemogućava prirodni proces u mozgu koji bi rezultirao smanjenjem prisutnosti amiloidnih proteina povezanih s Alchajmerovom bolešću.

Njihovi nalazi, utvrđeni na zamorcima, u suprotnosti s rezultatima nekih ranijih istraživanja po kojima ovaj mineral može da smanji izglede za degenerativnu bolest mozga.

Izvori bakra nužnog za normalno funkcionisanje organizma su voda koja prolazi bakarnim cevima, meso, plodovi mora, voće i povrće.

(Telegraf.rs /)