Adrenalin

cezar1071944 · **Glas mog anđela**

Адреналин

Адреналин или епинефрин је хемијска супстанца која се производи у организму. Највећи део адреналина се синтетише и ослобађа из сржи надбубрежних жлезда као хормон.[1][2] Само име адреналин (лат. ad+renes=на бубрегу) или епинефрин (грч. epi-+nephros=на бубрегу) указује на порекло овог хормона. У централном нервном систему неки неурони ослобађају адреналин као неуротрансмитер.

Распрострањеност
Највећи део адреналина потиче из сржи надбубрежних жлезда. Оне секретују адреналин у крв и путем крви адреналин доспева до готово свих органа где се везује за рецепторе и остварује своју функцију.
Неке нервне ћелије смештене у продуженој мождини у области ростралне-вентро-латералне продужене мождине (РВЛПМ) (предње-трбушно-бочног дела продужене мождине) секретују адреналин на својим нервни завршецима. Ови неурони учествују у барорецепторком рефлексу. Барорецептори су специјалне сензорне ћелије које се налазе у зиду великих артерија: аорте у аортном луку (лат. arcus aortae) и каротиданим артеријама (лат. arteria carotis comunis). Имају улогу у регулацији крвног притиска.
Адреналин заједно са норадреналином припада симпатичком нервном систему.

Улога

Адреналин је један од хормона стреса. Услед стресне реакције долази до лучења адреналина из надбубрежне жлезде.[3][4] Путем крви долази до готово свих органа где изазива следеће промене (у загради су наведени главни рецептори преко којих се постиже дејство):
убрзање рада срца (ß1)

повећање снаге срца (β1)

сужење крвних судова (вазоконстрикција) (α1) периферног ткива, али проширење (вазодилатација) крвних судова срца, мозга, неких мишића (β2) и још неких битних органа.

ширење бронхија (бронходилатација) (ß2)

стварање топлоте (ß2)

разградња гликогена и повећање концентрације глукозе у крви (ß2)

разградња масног ткива и повећање концентрације слободних масних киселина у крви (ß1)

проширење зеница (мидријаза)...

Адреналин припрема организам за борбу или бег.

Метаболизам и дејство адреналина

Синтеза

Адреналин заједно са допамином и норадреналином припада групи катехоламина. Сви катехоамини се синтетишу из аминокиселине тирозин. Синтеза се врши директно у нервним завршецима адренергичких неурона, односно ћелија сржи надбубрежних жлезди, који поседују ензиме неопходне за ову синтезу. Тирозин се транспортује из спољашње средине, мада се може произвести из аминокиселине фенилаланин у ћелијама. Најпре се тирозин хидроксилише уз помоћ тирозинхидроксилазе до дихидроксифенилаланина (ДОПА). Затим се ДОПА процесом декарбоксилације уз дејство ензима декарбоксилаза ароматичних аминикиселина преведе у допамин. Допамин се хидроксилише преко ензима допаминхидроксилаза и настаје норадреналин, још један од неуротрансмитера. На крају се додаје метил група преко ензима фенилетаноламин-Н-метилтрансфераза и из норадреналина настаје адреналин.

Адреналин се складишти у синаптичким везикулама, односно везикулама ћелија сржи надбубрежних жлезда, одакле се и ослобађа процесом егзоцитозе.

Дејство

Адреналин испољава дејство везујући се за одговарајуће рецепторе. Постоје α и β рецептори. α рецептори се деле на α1 и α2, а β на β1, β2 рецепторе. Адреналин се везије и за α и за β рецепторе подједнаким афинитетом (можда ипак за β рецепторе нешто јаче), док се неуротрансмитер норадреналин везује нешто јаче за α рецепторе. Одатле потиче и мала разлика у дејству ових веома сличних супстанци, тако да нпр. адреналин преко β2 рецептора може деловати вазодилататорно, а преко α1 вазоконстрикторно, док норадреналин делује више преко α1 рецептора вазоконстрикторно.

Сви рецептори су повезани са Г протеином.

α1-рецептори активирају преко протеина-Г фосфолипазу Ц, која доводи до даљих промена.

α2-рецептори инхибирају преко протеина-Г аденилциклазу-смањује се концентрација цАМП-а, отварају се калијумски канали, а затварају калцијумски. Ови рецептори имају инхибиторно дејство.

ß1, ß2-рецептори активирају преко протеина-Г аденилциклазу, што доводи до даљих промена као нпр. разградња гликогена, разграња масти...

Инактивација адреналина

Адреналин је врло кратко активан, а затим се инактивира реапсорпцијом у нервне завршетке. У њиховој цитоплазми се разграђује путем ензима моноаминооксидаза (МАО) и катехоламин-О-метилтрансфераза (ЦОМТ) или поново складишти у везикуле. Призводи инактивације су метанефрин, хемованилинска киселина и ванилин манделична киселина. Концентрација ванилин манделичне киселине се може мерити у мокраћи, што игра улогу у дијагнози наких болести.

Поремећаји

Феохромоцитом

Феохромоцитом је тумор који производи и ослобађа катехоламин и серотонин. Карактерише се наглим нападимависоког крвног притиска (хипертензија), црвенила (енгл. flush) и повраћања.

Ekstremni sportisti su poput narkomana

Sportski savetnik u Centru psihologije u Dentonu u SAD, dr Džastin Anderson, kaže da su pojedine osobe zavisne od adrenalina i da im jedino ekstremni sportovi daju osećaj da žive u potpunosti. Prema njegovim rečima, za takve ljude se upotrebljava pojam “adrenalin džanki” , jer je reč o vrsti zavisnosti, iako ne toliko ekstremnoj kao narkomanskoj.

Navala adrenalina sledi kada je nadbubrežna žlezda stimulisana putem aktivnosti koje uzrokuju stres na organizam, kao što su ekstremni sportovi. Lučenjem adrenalina povećava se broj otkucaja srca, ubrzava se protok krvi kroz mozak i mišiće i podstiče pretvaranje glikogena u glukozu u jetri, pa se razvija stanje “borbe ili bekstva”.

Moderni marketing je na vreme uočio sklonost ka ekstremnim sportovima i maksimalno ih koristi u svrhe reklamiranja sportske opreme, osvežavajućih pića. S druge strane, sve kvalitetnija zaštitna oprema čini ekstremne sportove relativno sigurnim, dok se veliki broj povreda događa u tradicionalnom jahanju koje se ne ubraja u opasne sportove.

- Mentalitet osoba koje se bave ekstremnim sportovima takav je da oni vole rizike – objašnjava psiholog Univerziteta u Beverli Hilu dr Džen Berman, koji je bio član gimnastičke ekipe na Olimpijadi 1984. godine.
image

On ukazuje na to da sportisti sebe dovode do krajnjih granica – fizičkih, psihičkih, emocionalnih.

- Što češće osoba praktikuje takve sportove, to joj treba veće uzbuđenje i neretko je primorana da se posavetuje s psihologom da bi otkrila prave razloge svoje zavisnosti i oslobodila je se – ističe dr Berman.

(Tanjug)

cezar1071944 · **Glas mog anđela**

NI ovaj nije "čist": Norvežanin skočio sa zgrade!

Visok standard pa im dosadno!
Videli smo i mnogo luđe od ovog Norvežanina na fotografiji, mada ni ovaj nije "naivan". Jedan Norvežanin skočio je u tamošnjem gradu Tonsbergu sa vrha zgrade u more! Dvadesetpetogodišnjak se popeo na vrh zgrade, a zatim je uhvatio zalet i skočio.

Napravio je nekoliko saltova pre nego što je pao u vodu i srećom prošao bez ikakvih povreda.

- Volim adrenalin, zato ovo radim - izjavio je ovaj Norvežanin za list Dagbladet, koji se predstavio kao Sindre.