Moždani udar

cezar1071944 · **Glas mog anđela**

Moždani udar

Ako osetite bilo koji od ovih simptoma, reagujte odmah!

Lekari odavno znaju da je brza lekarska intervencija u slučaju moždanog udara važna. Novo istraživanje otkriva da je važna svaka minuta. Sa svakih 15 minuta ranijeg odlaska lekaru, smanjuje se rizik od težih posledica i smrti za četiri iodsto, navodi se u istraživanju koje je sprovedeno na više od 58.300 bolesnika sa moždanim udarom, a objavljenom u časopisu Journal of American Medical Association.

Sa svakih 15 minuta ranijeg odlaska lekaru, smanjuje se rizik od težih posledica i smrti za četiri iodsto, navodi se u istraživanju koje je sprovedeno na više od 58.300 bolesnika sa moždanim udarom, a objavljenom u časopisu Journal of American Medical Association.

Najčešći simptomi moždanog udara su:

- utrnulost, slabost ili oduzetost lica, ruke, noge ili cele polovine tela - poremećaji govora koji se mogu očitovati nerazumljivim, otežanim govorom ili potpuna nemogućnost govora - iznenadno zamagljenje vidnog polja u pozpunosti ili delimično i/ili gubitak vida najčešće na jednom oku - iznenadna jaka glavobolja praćena povraćanjem bez jasnog uzroka - vrtoglavice, gubitak ravnoteže povezani s drugim simptomima

Štaviše, tih 15 minuta ranijeg odlaska lekaru utiče i na vreme napuštanja bolnice.

Za četiri odsto povećana je verovatnoća otpuštanja iz bolnice, a za tri posto šansa da vas otpuste kući i ne pošalju u rehabilitacijski centar.

Moždani udar je stanje znatno smanjenog protoka krvi u mozgu zbog kojeg dolazi do naglog gubitka moždane funkcije ili funkcija.

Moždani udar jedan je od vodećih uzročnika smrti u većini razvijenih zemalja, a više od polovine preživelih starijih od 65 godina nakon udara gubi sposobnost hodanja.

Iz American Heart Associationa savetuju na što obratiti pažnju u prepoznavanju moždanog udara:Lice – opuštenost Je li jedna strana lica utrnula? Recite osobi da se osmehne. Je li osmeh neujednačen?

Ruke – slabost Je li jedna ruka slabija ili u njoj nema osećaja? Recite osobi da podigne obe ruke. Pada li joj jedna ruka?

Govor – poteškoće Je li govor nejasan? Osoba ne može govoriti ili ju je teško razumeti? Zamolite osobu da izgovori jednostavnu rečenicu, kao što je: 'Nebo je plavo.' Da li je rečenicu ponovila ispravno?

Ako neko pokazuje bilo koji od ovih simptoma, čak i ako se simptomi povuku, nazovite hitnu pomoć ili što prije odvedite osobu u bolnicu.

Što je moždani udar?

Moždani udar je naglo nastali neurološki poremećaj uzrokovan poremećajem cirkulacije u mozgu što dovodi do nedovoljne opskrbe određenih dijelova mozga kisikom i hranjivim tvarima. Zbog nedostatka kisika i hranjivih tvari dolazi do oštećenja i odumiranja živčanih stanica u zahvaćenim dijelovima mozga što se manifestira oštećenjem funkcija kojima ti dijelovi mozga upravljaju. Moždani udar je prvi uzrok invaliditeta i drugi uzrok smrtnosti u Hrvatskoj.

Akutni ishemijski moždani udar

Bolje sprečiti ,nego lečiti

Nagla otupelost ili slabost jedne strane tela, otežan govor, oslabljen vid, vrtoglavica, jaka glavobolja, mučnina – sve su to početak tegobe koje ukazuju na akutni ishemijski moždani udar (AIMU).

PODACI u Srbiji pokazuju da je 2003. godine najčešći uzrok smrti žena bio akutni ishemijski moždani udar. Takođe, zabrinjava i činjenica da je ovo neurološka bolest sa najvećim stepenom invalidnosti – čak 20-30 odsto preživelih više nije sposobno za samostalan život. Računice pokazuju da troškovi lečenja, rehabilitacija i posebno, višegodišnja bolovanja, državu koštaju između 60 i 230 hiljada dolara. Sve to govori da je ovo bolest o kojoj će društvena zajednica, stručna medicinska javnost i pojedinci svakako sve više razgovarati.
Pritom, ovo je i obolenje o kojem vladaju zablude. Nažalost, često se misli da je moždani udar bolest starije populacije, a poslednjih dvadesetak godina praksa je pokazala da se sve češće dešava osobama mlađim od 45 godina. Valja znati da tome doprinosi u velikoj meri savremeni način života. U faktore rizika na koje pojedinci mogu da utiču su pušenje, gojaznost, masnoće u krvi, fizičke neaktivnosti, alkohol... Dakle, da bi sprečili nastanak moždanog udara prvo moramo da znamo o čemu je reč i kako ublažiti faktore rizika da ne bi došlo do neželjenih posledica.

Šta je akutni ishemijski moždani udar?

Akutni ishemijski moždani udar (AIMU) se definiše kao žarišni ili globalni poremećaj moždane funkcije koji naglo nastaje, traje duže od 60 minuta, a posledica je poremećaja moždane cirkulacije ili stanja u kome protok krvi nije dovoljan da zadovolji metaboličke potrebe nervnih ćelija za kiseonikom i glukozom.

Šta je tranzitorni ishemijski atak ili TIA?

Tranzitorni ishemijski atak (TIA) je kratka epizoda neurološke disfunkcije koja traje maksimum do 60 minuta. Prouzrokovana je nedovoljnim snadbevanjem kiseonikom i glukozom pojedinih delova mozga ili mrežnjače oka, pri čemu se dijagnostičkim metodama snimanja mozga (CT, MR) ne registruje prisustvo akutnog moždanog udara. Može da se manifestuje istim simptomima kao i pravi moždani udar, s tim da je za tranzitorni ishemijski atak karakteristično i naglo smanjenje oštrine ili potpuni gubitak vida na jednom oku. Dijagnostički i terapijski postupak za TIA isti je kao za AIMU. Osobe koje su imale TIA imaju oko 17 puta veći rizik od AIMU (neposredno posle TIA i tokom narednih mesec dana) u odnosu na one bez ovih epizoda.

Neke brojke o akutnom ishemijskom moždanom udaru?

Podaci u Srbiji pokazuju da je od ukupnog broja smrtnih ishoda u 2003. godini AIMU bio prvi uzrok smrti kod žena (12,44% muškaraca i čak 18,38% žena), a 2002. godine prvi uzrok smrti u bolničkim uslovima. Osim što se radi o bolesti sa veoma visokim stepenom mortaliteta, podjednako je ozbiljna i činjenica da je ovo neurološka bolest sa najvećim stepenom invaliditeta. Računa se da se oko polovine svih preživelih vrati nekoj vrsti zaposlenja, a da oko 20-30 odsto nije sposobno za preživljavanje bez pomoći drugog lica, dok se 16 odsto ovih bolesnika zbrinjava u institucijama za negu obolelih. Osim što ovo dramatično remeti život u porodici i okruženju bolesnika to predstavlja i veliko materijalno opterećenje za društvenu zajednicu, pa se računa da troškovi lečenja jednog bolesnika sa AIMU tokom čitavog njegovog života (računajući hospitalizaciju, rehabilitaciju, odsustvovanje sa posla) iznose od 59.800 do 230.000 dolara.

Koji su faktori rizika za nastanak moždanog udara?

Faktori rizika za nastanak moždanog udara dele se na one koji se ne mogu i one koji se mogu modifikovati. U faktore, koji se ne mogu modifikovati spadaju: pol, starost, rasna i etnička pripadnost i nasledni faktori. Naučna istraživanja su pokazala da muškarci obolevaju češće nego žene u svim starosnim grupama, ali je smrtnost veća kod žena. Što se tiče životnog doba, dokazano je da učestalost akutnog ishemijskog moždanog udara značajno raste sa godinama starosti, a rizik od pojave ove vrste moždanog udara duplira se u svakoj novoj dekadi života posle 55 godine. Pripadnici crne rase imaju gotovo dvostruko veći rizik od obolevanja od akutnog ishemijskog moždanog udara u odnosu na pripadnike bele rase. Podaci o postojanju AIMU u članova najuže porodice povećavaju rizik za njegov nastanak kod svakog pojedinačnog člana te porodice.

U faktore rizika za nastanak AIMU, na koje se može uticati spadaju: povišen arterijski krvni pritisak, šećerna bolest i poremećaj regulacije nivoa šećera u krvi, pušenje, povećanje nivoa masnoća u krvi, srčane bolesti, a među njima posebno se ističu: fibrilacija pretkomora, dilatativna kardiomiopatija, postojanje veštačkih valvula, druga oboljenja srčanih zalistaka, zatim gojaznost, fizička neaktivnost, zloupotreba alkohola, povećan nivo homocisteina u krvi, upotreba oralnih kontraceptiva.
Osobe koje imaju arterijsku hipertenziju imaju tri puta veći rizik od AIMU. Učestalost AIMU raste sa povećanjem i sistolnog i dijastolnog krvnog pritiska, a terapija hipertenzije redukuje rizik od nastanka AIMU za 36 odsto-42 odsto. Učestalost AIMU raste sa povećanjem nivoa šećera u krvi tako da je dva puta veća kod dijabetičara u odnosu na bolesnike sa graničnim vrednostima šećera u krvi. Pušenje cigareta povezano je sa 50 odsto većim rizikom od AIMU i kod žena i kod muškaraca u svim starosnim grupama. Prekid pušenja vraća rizik na uobičajeni za populaciju za dve do pet godina. Korekcija poremećaj metabolizma masti u krvi, koji se manifestuju povećanjem nivoa holesterola i triglicerida u krvi, redukuje rizik od nastanka AIMU za 20-30 odsto. Procenjuje se da osobe, koje imaju bilo kakvo simptomatsko ili asimptomatsko srčano oboljenje imaju dva puta veći rizik za razvoj ishemijskog moždanog udara u odnosu na one bez bolesti srca. Fibrilacija pretkomora je veoma značajan faktor rizika, jer je odgovorna za nastanak gotovo 50 odsto AIMU.

Kako se smanjuje rizik od nastanka prvog moždanog udara?

Krvni pritisak treba da bude snižen do normalnih vrednosti (<140/<90 mm Hg, ili <135/80 mm Hg kod dijabetičara) pomoću izmene načina života ili putem lekova.
Iako nije dokazano da je striktna kontrola glikemije kod dijabetičara povezana sa smanjenjem rizika od AIMU, na njoj ipak treba insistirati da bi se izbegle druge komplikacije dijabeta.
Lekovi za sniženje holesterola (statini) se preporučuju kod bolesnika u visokom riziku.

Pušenje cigareta treba obustaviti.

Treba obustaviti prekomerno uzimanje alkohola (više od dva pića dnevno za muškarce i više od jednog za žene), dok lako do umereno pijenje može imati protektivni efekat na AIMU.
Savetuje se redovna fizička aktivnost (brze šetnje: 15-20 min. za 1600 m, trčanje, vožnja bicikla, aerobik). . Savetuje se dijeta sa malo soli (manje od 6 g dnevno), bogata nezasićenim mastima, voćem i povrćem i vlaknima (najmanje 5 porcija voća i povrća ili više od 400 g dnevno).
Osobe sa povećanim telesnim indeksom (“body mass index”) treba da uvedu dijetu za mršavljenje pod nadzorom lekara.
Hormonsku supstitucionu terapiju (estrogen/progesterol) ne bi trebalo primenjivati u primarnoj prevenciji AIMU.

Šta raditi kada se jave prvi simptomi?

Od najvećeg je značaja da se osobe sa navedenim tegobama ŠTO JE MOGUĆE PRE obrate lekaru. Kada se radi o moždanom udaru može se reći “Vreme je život”, jer oni pacijenti koji unutar sat do sat i po od početka simptoma uspeju da budu prebačeni do specijalizovanih ustanova za lečenje akutnog moždanog udara imaju znatno veće šanse za povoljniji ishod bolesti. Naime, danas i u našoj zemlji postoji mogućnost da se u specijalizovanim jedinicama za moždani udar da najadekvatnija moguća terapija moždanog udara u ovom trenutku, a to je trombolitička terapija, čiji je cilj da razloži tromb koji je akutno začepio određeni krvni sud u mozgu i doveo do nastanka akutnog ishemijskog moždanog udara.

Kako smanjiti rizik od ponovnog nastanka moždanog udara?

Medicinski značaj AIMU leži, između ostalog, i u činjenici da ima tendenciju ka ponavljanju. Stopa ponavljanja AIMU varira od 4 odsto-14 odsto godišnje. Generalno posmatrano, ponovljeni AIMU je najčešći u toku prvih 30 dana od inicijalnog događaja i u tom periodu se odigra 30 odsto ponovljenih ishemičkih događaja. Više od 50 odsto preživelih od AIMU ima određeni stepen invaliditeta i funkcionalne nesposobnosti. Ponavljanje AIMU može voditi u vaskularnu demenciju ili može biti važan okidač nastanka demencije kod starijih osoba. Dakle, sekundarna prevencija AIMU je od ogromnog značaja. Od najvećeg značaja u sekundarnoj prevenciji moždanog udara je lečenje faktora rizika za aterosklerozu, tj. prestanak pušenja, smanjenje krvnog pritiska, kontrola telesne težine i nivoa šećera u krvi, kao i primena antitrombotičkih lekova, kao što je aspirin. Ovo su istovremeno i mere za smanjenje rizika od koronarnih ishemijskih događaja.

ZABLUDE

Ko može da dobije moždani udar?
Kod naših ljudi preovladava mišljenje da je moždani udar bolest starije populacije. Dugo se i u stručnim krugovima provlačio takav stav, ali epidemiološka istraživanja obavljena posednjih dvadesetak godina pokazala su da moždani udar nije nužno ograničen samo na populaciju starijih osoba (više od 55 godina), već da se u značajnoj meri dešava i osobama mlađim od 45 godina.

ASPIRIN

Primena aspirina ne sprečava pojavu prvog AIMU, za razliku od infarkta srca, ali se savetuje davanje ovog leka bolesnicima sa više faktora rizika. Primena drugih antiagregacionih lekova bilo samih ili u kombinaciji sa aspirinom, ne preporučuju se u primarnoj prevenciji AIMU. Davanje antikoagulantnih lekova savetuje se kod bolesnika sa potencijalnim izvorom embolusa u srcu, a to su pre svega bolesnici sa atrijalnom fibriliacijom i veštačkim srčanim valvulama.