Šta želimo, a šta zaista možemo

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Da li si napravio plan za ovu godinu? "Zacrtao si" diplomu, bolji posao, novu ljubav? Možda da ćeš napokon prošetati Kineskim zidom? Kako da sve to ostvariš, i da li su takve liste želja "zdrave", MONDO je pitao psihoterapeuta.

"Neki ljudi imaju potrebu da sumiranje urađenog i i planove za budućnost, prave na godišnjem nivou, neki nedeljno, neki mesečno, neko u svojim tridesetim, a neko za 50 rođendan. Dobro je osvrnuti se na ono šta je iza nas, kao i pogledati buduće planove, ali je ipak najvažnije biti sada i ovde", kaže za MONDO psihoterapeut Ivana Radovanović Novaković iz Psihološkog savetovališta "Reč po reč".

Ona nam je objasnila da je prilikom pravljenja plana za narednu godinu bitno da znamo koliko je to za nas u kontaktu sa realnošću, koliko te želje možemo da podržimo svojim sistemima podrške.

"Ako je meni frustrirajuće da postavljam, na primer, mesečne ciljeve i da se osećam neurotično ukoliko ih ne ispunim, onda to nije zdravo. Ali, ako je za mene afirmativno kada ih ispunim, kao i da me dodatno motiviše čak i to što nisam sve ispunila, onda je zdravo. Nisu svi ljudi isti i ne postoji jedno generalno ’važno i zdravo’ i jedno generalno ’to nikako’. Zato moramo da se osvešćujemo kako bismo bili sposobni da prepoznamo ono što možemo da podržimo."

Kako se to postiže?

"Ako te frustrira to što si na listi od deset zadatih ciljeva štiklirao svega nekoliko realizovanih, ako zbog toga sebe doživljavaš kao lošu osobu, onda to znači da takve liste nisu za tebe jer te demotivišu. Treba imati ličnu trasu jer onda imamo i doživljaj kontrole nad sopstvenim životom, ali planovi moraju da nam osmišljavaju direkciju. Povremeni bilansi služe da vidimo da li smo na tom putu. Ta diferencijacija treba da bude osnovna, a kojim tempom smo napredovali je pitanje dnevne ili mesečne energije, poznavanje konteksta u kojem smo - da li sam ja ovog meseca, na primer, to uopšte mogla da uradim? Koliki mi je dodatni napor potreban? Treba, dakle, obuhvatiti više faktora, a ne uzimati lokus kontorole samo na sebe, treba biti u korespodenciji sa realnošću."

Ko je srećniji - oni koji se planova drže striktno ili oni koji malo "skrenu s puta"?

"Doživljaj sreće je informacija koliko smo u skladu sa sobom. Ako neko sebi kaže: ’Super je što sam sve planirano postigao, zbog toga sam baš srećan, a sada idem dalje’, to je informacija da im odgovara da planiraju i drže se toga. Međutim, ne čini nas sve srećnim jurnjava za ciljevima. Nekim ljudima je bitnije da budu sada i ovde, da se opuštaju intuitivno. Dakle, srećan je onaj ko dozvoli sebi da bude jedinstven, da imam sopstveni tempo i da gradi svoj autentični put i ritam koji može da podrži sopstvenim sistemima podrške."

Šta sve spada u sisteme podrške?

"Naše zdravlje, naše telesno stanje, naši intimni odnosi, naše pozicioniranje u poslu, naši prijatelji, porodica, socijalni krug, grad, zemlja u kojoj živimo, ali i putovanja. Od svih tih sistema podrške moramo videti šta nama daje najviše elana i da onda uložimo u to. Planovi i ciljevi nam samo daju direkciju. Da bih stigla negde moram prvo da priberem sve što će me na tom putu podržati."

To znači da nismo neodgovorni ukoliko nemamo definisan plan za sledeću godinu, ako nemamo listu ciljeva?

"Treba biti odgovoran za ovaj trenutak - ovo što sam danas uradila je put ka onome šta hoću sutra da postignem. Ne smemo samo gledati u budućnost, jer nas može učiniti anksioznim ako ne ispunimo sve što smo planirali."

Da li ste primetili, radeći kao psihoterapeut, šta je to što ljudi najčešće žele?

"Žele sreću nesvesni da su sami kovači svoje sreće, da to nije nešto što možemo da zgrabimo i budemo zadovoljni, već da je to trenutak koji nam je informacija da smo na dobrom putu. Ali, sreća koju ljudi žele je neko trajno stanje, a tu bismo mogli da pričamo o odgovornosti - kada osetimo trenutak sreće treba biti svestan da je to informacija da smo na pravom putu, i tada biti odgovoran i istrajati na tom putu."

Da li to onda znači da umesto što prebrojavamo štiklirano na listi od 2012, treba da se zapitamo koliko smo bili srećni prethodne godine, bez obzira na to koliko smo od zadatih ciljeva ostvarili?

"Uvek je bolje gledati listu uspeha, listu onoga šta nas je tokom godine činilo zadovoljnim, a ne da pravimo liste propusta i da ulazimo u kritizerstvo i stvaranja loše slike o sebi. Treba da budemo blagi prema sebi, da se pohvalimo i nastavimo u tom smeru. To je kao kada vaspitavate dete i kažete mu: ’To si baš dobro uradio, baš si se trudio, samo tako nastavi’. Dakle, afirmišite svoje unutrašnje dete."

(Dragana Todorović, MONDO)