pjesničko - životni kutak tončice-palončice

gkukolj · **-tončica-palončica-**

Dragi moji prijatelji, nisam mnogo razmišljala da li da otvorim ovu temu, jer mislim da su me mnogi upoznali kroz postove, priče, teme na kojima sam učestvovala i prosto nemam šta da krijem i čega da se stidim.Moje pjesme su odraz gotovo cijelog mog života, mnoge ljubavi, ljubavnici, simpatije, čežnje našle su se u njima, a godine me više ne sprečavaju da javnosti izložim ono što sam možda u mladosti uzaludno pokušavala da sakrijem. Ne shvatajući da je samo javna tajna najbolje čuvana tajna. Very Happy

Tončica-palončica je imala mnogo uzbudljiv život, to će neko da prepozna u pjesamama, neko će da se zapita u čemu je vrijednost jedne pjesme i da li ona uopšte i zaslužuje svoj pjesnički kutak. E...pa sad ovo ispade proza, bok'te, nego idemo na jednu davnu, davnu, za početak.

"Da tuge nije, pesme ne bi ni postojale,
nikada se ni za koga ne bi ni rodile,
da tuge nije i da nije samoće" - stoji na početku samo jedne od mnogobrojnih svesaka.

Pesma broj 262

****
Ne veruj,
Ni očima,
Ni rečima
ni delima

ne veruj...
ne ljudima,
ne zverima

laž na kraju ostaje istina.

Ne veruj.
Ne čudima
Ne sudbinama

ne veruj....
ni sebi,
ni drugima

uvek je samo laž na kraju istina,

Ne veruj.

...ni likovima
ni ogledalima

tamo ne stoji istina,

ne, ne veruj nikome nikada
jer laž ostaje,
samo laž ostaje kao istina.

6.decembar 2000. godine u 20:10

gkukolj · **-tončica-palončica-**

Pesma 132

*****

Neka bude po tvom.
Ja i onako bila sam ljubavi rob,
otplakaću duše umiranje
i nastaviti po svom.

Neka tebi sretno bude,
mene neka nosi vrag
pisaću i dalje pesme za svoju dušu
i biti sa nekim ko samo je drag.

Neka su tebi putevi čisti,
meni neka zatre se put
ja i onako nikuda neću,
nekada sam mogla
sad nemam kud.

Neka tebi dobro bude
a kako je meni neka samo ja znam,
plakaću tek kad niko ne gleda,
jednom će umrijeti ljubavi plam.

Pisano u noći 26.septembra 1994.godine.