najdrazi stihovi

jellenadabogdakrepala · ***Bitanga bez Princeze***

kako sam naslov teme sve govori..
meni dragi stihovi - slijede... Razz

danas bih mogao
voljeti te kao jucer,
kao sutra,
kao svaki dan.

danas bih mogao
otici daleko, puno dalje
no sto je vrijeme,
puno dalje no sto oci dosezu.

danas bih mogao
pruziti ruku
niz krizaljku zbunjenog
srca
i dotaci zlatnu ribicu za srecu.

danas bih napokon mogao
probuditi se sretan
kad sam vec tebe sanjao
i tvoje usne snom ljubio.

sve bih danas mogao
jer danas je dobar dan
za herojski zivot obicnog tempa,
za ljubav i poneki poljubac
sto ga tamo daleko
na tvoje celo
smjesta povjetarac
usunjavsi se izmedj' zavjesa
nosen mojom zeljom
i srebrnom trakom mjeseca...

jellenadabogdakrepala · ***Bitanga bez Princeze***

Ne volim te izuzev zato sto te volim;
Od voljeti te do ne voljeti prelazim ,
Od cekanja do kada te ne cekam
Srce mi prelazi od studeni do plama.

Volim te samo zato sto si ti ta koju volim;
Duboko te mrzim, i mrzeci te
Privijam se uz tebe, i mjera moje promjenljive ljubavi prema tebi
Je da te ne vidim vec slijepo volim.

Mozda ce januarsko svjetlo unistiti
Moje srce sa svojom okrutnom
Zrakom, kraduci mi kljuc ka potpunom smiraju.

U ovom dijelu price sam ja onaj koji
Umire, jedini, i umrijecu od ljubavi zato sto te volim,
Zato sto te volim, Ljubavi, u plamenu i krvi.

................

Tugu ne mozes opisati.
Ona je poplava koja nosi sve pred sobom
podriva kuce,
rije nasipe,
valja bregove.
Covek je premlaceno pseto nikom potrebno.
Mrzim tugu.
Tugu ne mozes izraziti.
Ona je pozar koji tinja godinama
i bukne,
ocas planu sume,
nestanu gradovi.
Covek je vaseljenski les koji niko
ne moze poznati.
Mrzim tugu.
Tugu ne mozes suditi.
Ona je uvek kamen o vratu davljenika
zanavek vezan.
Smiraj je samo na dnu
koje se izmeriti ne da.
Covek-plamen
vraca se u kamen.
Mrzim tugu.

jellenadabogdakrepala · ***Bitanga bez Princeze***

iiiiidemo daaljeee Razz

Sva je moja ljubav ispunjena s tobom,
Kao tamna gora studenom tišinom;
Kao morsko bezdno neprovidnom tminom;
Kao večni pokret nevidljivim dobom.

I tako beskrajna, i silna, i kobna,
Tečeš mojom krvlju. Žena ili mašta?
Ali tvoga daha prepuno je svašta,
Svugde si prisutna, svemu istodobna.

Kad pobele zvezde, u suton, nad lugom,
Rađaš se u meni kao sunce noći,
I u mome telu drhtiš u samoći,
Raspaljena ognjem ili smrzla tugom.

Na tvom tamnom moru lepote i kobi,
Celo moje biće to je trepet sene;
O ljubljena ženo silnija od mene -
Ti strujiš kroz moje vene u sve dobi.

Kao mračna tajna ležiš u dnu mene,
I moj glas je eho tvog ćutanja.Ja te
Ni ne vidim gde si, a sve druge sate
Od tebe su moje oči zasenjene. Very Happy