Dragoljub Ljubičić - Mićko

gkukolj · **-tončica-palončica-**

U koji dio foruma, u koju temu svrstati jednog jedinstvenog, toliko talentovanog i prije svega svestranog i harizmatičnog čovjeka, čovjeka koji je sam po sebi jedna velika institucija talenata: od glumca, pjevača, pisca , direktora, satiričara....britkog uma i jezika, neprevaziđenog humoriste, nevjerovatne inteligencije i neviđene brzine misli, kreativca, pozitivca i hedoniste ? I gdje god bio, Mićko je Mićko. I mislim da neću pogriješiti gdje god da stavim njegovo ime.
Ko ga ne pamti kao Zlobimira u Indexovim pozorišnim predstavama, ko ga ne pamti iz emisija B92 „Pozovi M ili će on tebe...“, ko još nije čuo ili makar jednom poslušao „Micu ubicu“ iz njegove knjige „Nacionalni park Srbija“, ko još nije slušao njegovu „Trubu“ i ostale pjesme...ko nije pogledao Dr Agoljuba i predstavu „One stvari“ ... ko ga nije slušao kako imitira Miloševića, Koštunicu, Karića... neka to odmah učini, jer će ostati uskraćen za jedno kompletno uživanje u svim čulima. A ovakvi ljudi poput njega, nekako uvijek ostaju u sjeni i iz te sjene, tiho i nenametljivo ostavljaju trag duboko u ljudima koji vole i razumiju pravu umjetnost. Ono što on čini, na jedan specifičan i toliko jedinstven način, smijehom i satirom, a pri tom ne vrijeđajući nikad i nikog ničim, pomalo podsjeća na starog dobrog Nušića. Takvi talenti kao on se ne ističu niti eksponiraju, ali onima koji su imali čast raditi i uživati u njegovom društvu, ostaje vječno divljenje i trebamo biti ponosni kad iznjedrimo jednog ovakvog čovjeka.
Dragoljub S.Ljubićić Mićko je rođen 3. Januara 1962. Godine u Beogradu, tadašnjoj Jugoslaviji. Pravni fakultet je studirao u Beogradu, a paralelno se bavio i marketingom kao i scenskim radom i muzikom Od 1982. do 1985. godine se bavio muzikom u grupama „Petar i zli vuci“ i „kapetan Belkanto“. Od 1984. godine postao je i glumac i koscenarista u „Indeksovom radio pozorištu“.
U „Timu talenata“-marketinška agencija pojavljuje se kao jedan od osnivača, a kasnije postaje i direktor iste marketinške agencije.
Autorsku emisiju „Kompleksna ličnost – Karabačo Bačardi“ uradio je na „Radio Pingvinu“, a u režiji Želimira Žilnika glumio je naslovnu ulogu u filmu „Tito, po drugi put među Srbima. Autor je fantastične knjige „Nacionalni park Srbija“ koja je rasprodana velikom i gotovo nevjerovatnom brzinom u velikom broju primjeraka. Poslije toga je napisao i „Nacionalni park Srbija II“ koja je postigla identičan uspjeh kao i prva.

Магазините, да вам кажем

Са рекламама се сусрећемо на сваком месту, „гађају” са билборда, радија, телевизије, интернета…и не приметимо кад несвесно почнемо да усвајамо неке од слогана у свакодневном говору… светско а наше… а од кума…није свеједно. Да ли је то лак посао како на први поглед изгледа, како се ствара добра реклама?
О томе питамо Драгољуба Љубичића Мићка, писца, сатиричара, глумца, имитатора… који је у маркетингу више од 25 година. У фирми „Тим талената” тим послом се бави од 1985. Почео је годину дана раније, као читач радио реклама у Еко-програму Радио Београда. Тамо га је одвела Драгана Марковић, колегиница из Индексовог радио позоришта. Сматрала је да има „радиофоничан” глас и добру дикцију, а није било добрих спикера.
Колико хумор и глума помажу у рекламирању производа или фирми?
Хумор у оглашавању користим кад год могу, јер је то најкраћи пут да се скрене пажња на производ или услугу. Ипак, много ми је важније да реклама има духа, што је више од духовитости. Јер, најважнија је емоција. А која емоција, то већ зависи од жељеног комуникацијског тона и ефекта који реклама треба да постигне. И ту је, као и у много чему другом, пресудно искуство и осећај за меру. Уз некакав претходни таленат, наравно. Кад је о глуми реч, редовно је користим у рекламама. Пре свега зато што клијенти који долазе код мене желе да, осим идеје, добију баш мој глас у реклами, а онда и зато што се и даље јако добро забављам измишљајући којекакве ликове и доводећи их у шашаве ситуације и међусобне односе.
Како правите радијске рекламе?
Правећи радио рекламе, у суштини жонглирам емоцијама и информацијама. Правим причице и песмице од 30 секунди. Кад је реч о певаним рекламама, тај процес је најсложенији, али и најкреативнији. Прво настане основна, груба идеја рекламе, затим компонујем музику уз гитару или клавир, па онда напишем финални текст према музици. Онда у кућном студију правим аранжман, што ће рећи – додајем разне инструменте и наравно глас. Тек после тога идем у студио који имам у фирми, где се ради додатно снимање, финални микс и постпродукција. Ту се у процес укључује и мој кум и партнер у фирми од првог дана, Дадо Пејоски, који уз помоћ професионалних софтвера још финије звучно усклађује и „пегла” оно што донесем и прилагођава звук „broadcast” квалитету, односно ономе што треба да се чује на радију. Ето...
Имате ли телевизијских реклама?
Имам, и то не мало. Али их радим много ређе него пре, јер сад кад је уведен ред у етар људи схватају да се ТВ рекламе све мање гледају, а да се радио све више слуша и то онако узгред, необавезно. Да и не причам колико је емитовање на радију јефтиније, а има сасвим солидну ефикасност. Осим тога, не доживљавам своје ТВ рекламе у тој мери својим колико радијске, јер за ТВ увек укључујемо и неку екстерну филмску продукцију и редитеља. То није интиман рад, као на радијској реклами. Углавном има много људи, сценографије, расвете, објеката, некад и екстеријера, хаотичније је, скупље за израду. Понекад, кад ми је подлога за ТВ рекламу песмица, онда је доста тога већ предодређено по атмосфери, али и по трајању. Да вас подсетим које ТВ рекламе бисте могли да знате: „Simka”, „Simče”, „Mini Kondivini”, „Carnex”, „Simpo san”, „Rosa”, „Maybe baby”, „Cipiripi”, „Supe C”, „Halo oglasi”, „MB pivo”, „Aqua bella”, niz starijih reklama za Štark, itd.

Који су вам омиљени методи за рекламирање клијената?
Немам омиљени метод. Пустим машти на вољу, али пазим на правила струке, а резултат мора да буде допадљив, а не само приметљив. Не волим да правим рекламе које људе остављају равнодушним, али не практикујем ни да их шокирам, као што је, рецимо, годинама радио Бенетон.
Да ли бисте радили за политичке странке?
Питате ме да ли сам спреман да рекламирам нешто у шта не верујем? Не, нисам!

Имате ли сараднике који вам помажу, да ли сте отворени за сарадњу са онима који мисле да су креативни?
Имам сараднике, отворен сам али не и лак за сарадњу, јер сам перфекциониста и волим да контролишем посао у свим фазама и детаљима. Није ми довољно да неко само мисли да је креативан, морам то и да видим, чујем, осетим пре него што неког ангажујем, јер ја не држим курс оглашавања, него фирму која ради. У фирми је запослено само шест људи, укључујући и нас двојицу сувласника.
По чему се разликујете од оних који се баве истим послом?
Хм, можда то што још увек уживам у оном креативном делу тог посла... Али, није на мени да то процењујем. Мораћете то да питате неког другог.
Шта никада не бисте могли да продате?
Душу ђаволу. (смех) Ништа ја не могу да продам од онога што рекламирам, већ само да помогнем да се привуче пажња циљне групе на нешто што неко други продаје. Продаја зависи од много тога на шта ја немам утицај: цена, дистрибуција, квалитет и његов континуитет, а у случају услуга много зависи и од тога ко се и како код клијената јавља на телефон. Мој посао престаје кад неко окрене број који је чуо у реклами, оде на сајт, дође на адресу, или пита за производ у продавници. То значи да сам га рекламом заинтересовао, привукао му пажњу, створио му свест о конкретном производу или услузи, пренео довољно информација, створио позитивну конотацију и сугерисао му да предузме први корак. Али сама продаја не зависи од мене.
Шта ако вам дође неко и затражи рекламу за неки производ којег има много на тржишту, а шта ако је нов производ?
Најкраће речено, на један начин се приступа бренду који се тек уводи на тржиште, а на потпуно другачији ако је он одраније позициониран. У креативном процесу нема разлике у приступу – увек је пожељна добра идеја и њена професионална реализација.
Ко вам је највећа конкуренција на нашем тржишту?
Сви и нико. Познајем људе из скоро свих агенција и са скоро свима сам сарађивао, или сарађујем. Не отимам се ни са ким за клијенте, јер нема потребе, клијенти којима треба оно што ја имам и умем – сами долазе код мене. То је предност мале, бутик агенције, која не мора нон-стоп да јури за послом, како би имала за плате. Ја себи дозвољавам луксуз и да одбијем неког клијента, ако не верујем у његов производ.
Који су ваши највећи рекламни успеси и најпознатији слогани?
„Тим талената” је до пре неколико година био редовно присутан на фестивалима и редовно освајао награде, најчешће златне, а често и у више категорија. Можда је ипак највеће достигнуће била „Finalist award” на „New York Festivals”, најпознатијем светском фестивалу радио реклама. То вам је као номинација за Оскара. А успех је био тим већи што смо награђени за рекламну песмицу отпевану на српском и то у време рата и најжешћих санкција. Реч је о реклами „Пекара Књаз”. А кад је о слоганима реч, не рачунајући „Светско, а наше!”, за који мислим да је ван конкуренције и један од најкреативнијих које сам смислио, један други је својевремено освојио злато у Порторожу и тако нас директно довео до вишегодишње, „сестринске” сарадње са тада најјачом овдашњом агенцијом „Saatchi & Saatchi”, а то је слоган за Пећко пиво: „Једино хладно пиво из Пећи”.
Рекли сте нам да Вам се свиђа Магазин, који слоган бисте смислили за нас?
– Аха, ви бисте да вам овако из рукава избацим један добар, продајни слоган и то за џабе? Магазините да вам кажем! – смеје се увек за шалу оран наш саговорник.
Немачко, а наше
Који су ваши омиљени рекламни слогани и да ли је ваш изум оно „Светско а наше!”
Има слогана који ми се свиђају: „Није свеједно”, „Воћни поздрав”, „Какав год да вам је био дан – душеци Симпо сан!”...
А „Светско, а наше!” је слоган који није настао одједном. Настајао је колико је настајало и МБ пиво – неколико година. Прво су постојале варијанте „Светско, а домаће” и „Немачко, а наше”, а финални облик, тај заиста успели оксиморон „Светско, а наше!” настао је на на крају, на основу свега тога. Финално је обликован тек уз помоћ мог пријатеља Воје Жанетића.
Мићко на делу
Ево како изгледа радијскa реклама за једну трговинску фирму.
ПРОДАВАЦ: Изволите?
КУПАЦ: Добар дан. Је л’ имате ви глетерице, шпахтле, мистрије?
ПРОДАВАЦ: Имамо!
КУПАЦ: А је л’ имате чекиће, мацоле и секире?
ПРОДАВАЦ: Имамо и то.
КУПАЦ: А тестере за дрво, метал и грађевинске метале?
ПРОДАВАЦ: И то!
КУПАЦ: А бургије за метал, дрво и бетон?
ПРОДАВАЦ: Имамо!
КУПАЦ: А пиштоље за силикон и пур пену, миксере, скалпеле, метре, либеле?
ПРОДАВАЦ: Како да не!
КУПАЦ: А клешта и шрафцигере?
ПРОДАВАЦ: Имамо!
КУПАЦ: Мердевине?
ПРОДАВАЦ: Да...
КУПАЦ: Жичане четке?
ПРОДАВАЦ: Наравно!
КУПАЦ: А рукавице, наочаре, шлемове?
ПРОДАВАЦ: Аха!
КУПАЦ: Самолепљиве траке?
ПРОДАВАЦ: И то!
КУПАЦ: А ЛЦД телевизоре?
ПРОДАВАЦ: Е, то немамо!
КУПАЦ: Аха! А белу технику?
ПРОДАВАЦ: Ни то!
КУПАЦ: Еее, ја лепо кажем куму – шта си запео немају ни они баш СВЕ!
Драгољуб Стевановић
објављено: 06.03.2011.

gkukolj · **-tončica-palončica-**

Mićko - o predstavi "One stvari" doržanoj u raznim gradovina na način koji je samo on u stanju da predstavi

30.11. LOZNICA, pozorište
Loznica ima ime koje podseća na „ložnicu", ali i na nekakvu „ložionicu", pa ne bi trebalo da bude problema da se publika naloži i na „ONE STVARI".

1.12. TRSTENIK, Narodni univerzitet
Nisam dugo bio u Trsteniku, verujem da ćemo provesti lepo, intimno veče, uz moju seksualnu terapiju i uz njihovu „Trsteničku ružicu" i kavurmu.

2.12. GORNJI MILANOVAC, Kulturni centar
Gornji Milanovac mi je uvek bio nekako bliži od Donjeg. Mada je manje važno ko je gore a ko dole, najvažnije je da je svima lepo tokom „ONIH STVARI".

7.12. UB, Dom kulture
Ovo mesto zamalo pa da ima malo bezobrazno ime... Ali srećom nema. Međutim, ono što može da se desi posle predstave „ONE STVARI" je da se -- zaljUBimo jedni u druge, ili da se poljUBimo na kraju. U obraz, isključivo.

8.12. PARAĆIN, pozorište
U Paraćinu sam još u maju imao prvu, „devičansku" pretpremijeru i bilo je odlično s obzirom na to da je i meni i njima bilo „prvi put"... Sad očekujem još opuštenije uživanje u „ONIM STVARIMA", a pripremio sam i dobru „žvaku", jer znam da oni tamo padaju na dobru žvaku i to ne samo onu iz „Paraćinke".

9.12. SOPOT, Centar za kulturu
Nikad pre nisam bio u Sopotu s predstavom. Znam za tamošnji filmski festival i tamošnju ljubav prema filmu i samo se nadam da nas niko neće snimati, publiku i mene, dok uživamo u „ONIM STVARIMA", pa da ne uđemo u zvanični program, daleko bilo!

10.12. BEOGRAD, Dom omladine
U „Dom omladine" uglavnom dolazi seksu sklona omladina, ali i starija a još uvek aktivna publika. Zato dvaput mesečno i nastupam tamo. Još jedna, poslednja ovogodišnja terapija u Domu omladine, zakazana je za 21. decembar.

13.12. KRAGUJEVAC, pozorište
Ovo je treći put s Kragujevčanima. Ili su im se „ONE STVARI" mnogo dopale, ili im ništa pod milim Bogom nije jasno, pa me zovu da ponovo „slušamo ploče" i utvrdimo gradivo.

14.12. KRUŠEVAC, bioskop „Zvezda"
Drugi put s terapijom u Kruševcu. I prvi put je bilo sjajno, kao u holivudskom filmu. Možda zato što „ONE STVARI" radimo u bioskopu.

15.12. ČAČAK, Dom kulture
Već sam uživao s Čačanima u „ONIM STVARIMA", još u junu. Sad su me zvali opet. Oni to izgleda najviše vole da rade s proleća i s jeseni... Ali ne treba mnogo Čačkati po tome, nego otići tamo u tišini, učiniti ih što zadovoljnijima i -- ući u legendu!

16.12. INĐIJA, Kulturni centar
Nisam do sada imao priliku da radim „ONE STVARI" u Inđiji. Raduje me što će u publici biti puno Inđijanki, ili Inđijki, ne znam kako se kaže pravilno. Ali svejedno -- i jedne i druge zvuče egzotično!

22.12. NOVI SAD, „Srpsko narodno pozorište"
Tu sam već bio u junu, u SPENS-u. Nije to dovoljno intiman prostor za „ONE STVARI". Ovog puta ću nastupiti u „Srpskom narodnom pozorištu". Tu je intimnije, i uvek se osećam kao da smo tu potpuno sami, publika i ja. Očekujem da na „ONE STVARI" dođe mnogo zgodnih Novosađanki, a Novosađani će ionako doći za njima, k'o bele Lale!

gkukolj · **-tončica-palončica-**

Šta voze poznati: Dragoljub Ljubičić Mićko

M. MILOSAVLJEVIĆ | 29. novembar 2011. 12:39 |

Naš popularni humorista Dragoljub Ljubičić Mićko kaže da je veoma snalažljiv u „Srbobraćaju“. Razne „muke“ sa druma pretočiće u knjigu. Vozi bezbedno

ČOVEK koji je slavu stekao kao član „Indeksovog radio-pozorišta“, kritikujući vlast i društvo, prema sopstvenim rečima nije bio shvaćen ozbiljno, jer niti su ga tukli, niti hapsili. Svojim jedinstvenim humorističkim prilazom različitim temama, osvojio je srca mnogih, što ponovo dokazuje svojom novom predstavom, „One stvari“. Za „Auto“, Dragoljub Ljubičić Mićko otkriva kakav je vozač, ali i planove kako da i to spoji sa svojim humorom.

* Kada ste položili vožnju i šta ste prvo vozili?

- Položio sam 1982. sa dvadeset godina, čim sam izašao iz vojske. Tada sam vozio tatinog „renoa 4“, a nešto kasnije i njegovog „volvoa“. Ali on me je mnogo pre toga naučio da vozim, zlu ne trebalo. Tada smo još imali „fiću“, a ja 11 godina.

* Šta nam možete reći o automobilima koje ste imali do sada?

- Svaki moj auto je bio kupljen nov, a ja sam mu bio prvi vlasnik. Otac me je naučio da je najbolji auto - nov auto. To i danas mislim. Inače, menjao sam kola postepeno, onako kako i treba. Svaki sledeći je bio sve bolji, bar u nečemu. Moj prvi auto je bio „jugo 45“. Vozio sam ga tri godine i prodao da bih kupio „tojotu korolu“. Nju sam vozio 10 godina, tokom rata i sankcija. Onda sam tri godine imao „daevu lanos“, pa sledeće četiri godine „hondu akord“, pa još tri godine sledeći model „honde akord“. Svakim svojim autom sam bio zadovoljan i svaki je u odličnom stanju prodat nekom od mojih prijatelja ili poznanika.

GLUMA
* DA li ste imali prilike da vozite nešto nesvakidašnje u nekoj od uloga?
- Da. Bio sam u prilici da u filmu „Potera za Sreć(k)om“ vozim „lažnjaka“, odnosno ono što zovu „trejler“. U stvari, to i ne vozite vi, nego vas voze, jer je auto na veoma niskoj prikolici, koju vuče specijalni kamion, a vi glumite da vozite. Isti takav trejler, ali za motor sam vozio u svom muzičkom spotu za pesmu „Truba“. Pogledajte na „Jutjubu“.
* Šta sada vozite i kako ste zadovoljni autom?

- Sad vozim „bmv 525d eks-drajv“ i veoma sam zadovoljan. Ipak je to „premijum“ klasa automobila i svesni ste toga u svakom trenutku. A „eks-drajv“ je pogon na sva četiri točka, pa nema zaglavljivanja u snegu. Ma, auto i po. A otprilike toliko je i dugačak. (smeh) Srećom, imam garažu.

* Kako vidite sebe kao vozača?

- Ja spadam u one vozače koji prijaju onima koje voze, jer ih ne cimam i ne ludujem okolo. Ipak, umem da vozim i žustrije ako zatreba, ali nisam sklon da dovodim druge u opasnost. Kao i za sve drugo i za vožnju je presudan talenat, to je nešto što imate ili nemate. I ako ga nemate vi možete da vozite, ali napredujete samo do jedne granice. Preko toga odlučuje „osećaj“ za vožnju. A to osećaju i oni koje vozite.

* Šta mislite o Srbima kao vozačima i kako ocenjujete stanje u saobraćaju? Da li vas nešto posebno iritira?

- Ovdašnji saobraćaj? Horor film sa žrtvama na sve strane! Toliko me iritira saobraćaj u Srbiji da već šest meseci s Markom Somborcem pravim strip o tome, koji će biti pretočen i u knjigu. Trenutno taj strip izlazi na svake dve nedelje u jednom auto magazinu pod nazivom „Srbobraćaj“. Shvatili ste sve iz naslova. Mislim da je saobraćaj ogledalo (ne)uređenosti sistema u svakoj, a naročito u ovoj zemlji. Ostatak ćete pročitati u knjizi, koja bi trebalo da se pojavi u drugoj polovini sledeće godine, odnosno do sledećeg Sajma knjiga.

* Imate li neku anegdotu iz vozačkog života?

- Imam ih mnogo. I lepih i ružnih. Dvaput sam se prevrtao u kolima, doduše nijednom nisam vozio ja. Ima divnih, duhovitih priča sa saobraćajcima, carinicima na graničnim prelazima, ali o tome neki drugi put, nemate vi ovde dovoljno prostora, to je za posebnu knjigu.

MUZIKA ZA OPUŠTANJE

* Šta slušate dok vozite?

- Volim da imam kvalitetan zvuk u kolima. Uostalom, zvuk je oduvek bio i moj osnovni posao i samim tim „profesionalna deformacija“. Pažljivo biram muziku za kola, jer mora da doprinosi ukupnom opuštenom ugođaju, posebno kad putujem negde dalje. To je po pravilu neagresivna, smirujuća muzika, neki soul, smut džez.

jellenadabogdakrepala · ***Bitanga bez Princeze***

evo da i ja malko doprinesem tetinoj temi.... Razz

truba

kise

ti,, ja i carolija

gkukolj · **-tončica-palončica-**

Dragoljub Ljubičić Mićko – ONE STVARI

M@N!MAGAZIN
05/13/11 2:22 AM
Poznati glumac i satiričar Dragoljub Ljubičić Mićko, 27. maja u Domu Sindikatu, predstaviće se beogradskoj publici monodramom Bernharda Ludviga “One stvari”.

U monodrami, odnosno na svom prvom Seminar-kabareu o seksualnom (ne)zadovoljstvu, specijalista seksolog teoretičar DrAgoljub otkriće kolika je verovatnoća da žena preko 30 godina pronađe dobrog i slobodnog muškarca, a da ga ne preotme drugoj, šta se dešava posle četiri godine braka, šta je “flomasterbacija”, “re-ejakulacija”,”popajeva ruka”, kako se koristi preparat “one-stvarin” i šta je “ušni” orgazam…

Monodramom “One stvari”, Dragoljub Ljubičić Mićko se posle desetogodišnje pauze vraća pozorišnoj sceni i napušta aktuelne političke teme, pronalazeći inspiraciju u nešto intimnijoj svakodnevici srpskih muško-ženskih odnosa.

U intervjuu za “Večernje novosti” Mićko je objasnio da predstava “One stvari” nije samo komad o seksu, već o komunikaciji i odnosu između muškarca i žene, a seks je dobar povod za (ne)zadovoljstvo ljudi u vezi, i da ljudi uvek vole da slušaju o “Onim stvarima”.

“Ljudi su otuđeni, ne poveravaju se. Čak ni terapeutu. Niko ne voli da priča da je nezadovoljan u životu i vezi. Više voli da ćuti kada mu je loše ili da kaže da mu je dobro. U ovoj predstavi se izjašnjavaju poluanonimno, jer publika ima interaktivnu ulogu. Od Beograđana očekujem da mi pevušenjem odgovore na neka pitanja. A svaki problem se lakše podnosi kada znate da niste sami“, kaže za “Novosti” Ljubičić.

Na jedinstvenom seminaru za večernje posetioce DrAgoljub će otkriti:
- Kolika je verovatnoća da žena preko 30 pronađe dobrog i slobodnog muškarca, a da ga ne preotme drugoj?
- šta žele sve žene?
- šta je pred kraj života shvatio Sigmund Frojd?
- šta se sve dešava posle četiri godine braka?
- šta je “program za popravku i promenu muškaraca”?
- šta je “re-ejakulacija”?
- šta je “popajeva ruka”?
- šta je “provokativna terapija”?
- šta je “flomasterbacija”?
- šta je “ušni orgazam”?
… i još mnogo toga.

Premijera predstave zakazana je za 27. maj u 20. 30 u Domu Sindikata, pa svi koji žele da čuju nešto “stručno” o “Onim stvarima”, i da pri tome uživaju u britkom humoru veštog satiričara, dobrodošli su te večeri.

©Muskimagazin.com

I na kraju, da se ovako javno zahvalim jellenidabogdakrepala, koja je, znajući koliko cijenim ovog izuzetnog čovjeka pokazala našim članovima, da je i pored cjelokupnog djela i angažovanja, ostao jedan pozitivan lik, bez prepotentnosti, bez eksponiranja, bez svih medijskih ružnih stvari koje prate jednu javnu ličnost. Mićko je uvijek bio i ostao čovjek o kome nema šta ružnog da se piše i zato je nekako što se medija tiče vječno u sjeni, a što je i dobro, jer samo tako može da djeluje i da još mnogo i istinskim ljubiteljima umjetnosti. On je jedinstven po svemu, a tako skroman i gotovo nepoznat ovim mlađim članovima. I drago mi je da neko posluša i muziku i tekst i taj glas, bolji od mnogih koji se vrte i tamo di im nije mjesto. Hvala, jellena, još jednom. Voljela bih da postoji još neko ko će potvrditi moje riječi, ali...isto tako sam spremna da ga branim do samog banovanja, ako ga samo neko ma i pokuša uvrijediti! Do sada nisam bila takva, ali ovaj čovjek zaslužuje samo riječi pohvale a takve i očekujem.

gkukolj · **-tončica-palončica-**

Dragoljub Ljubičić Mićko u emisiji Šareno
02 Dec 2011

U subotu 3. decembra u 14:30 časova na TV Avala, voditeljke emisije Šareno podsetiće vas na jedinu krivu liniju koja ispravlja mnoge stvari – osmeh, a jedna od gostiju biće Dragoljub Ljubičić Mićko

Čućete priču o lekovitom dejstvu smeha na zdravlje, nacijama koje se najviše smeju i humoru u različitim delovima sveta. Analiziraće se čuveni osmeh Mona Lize, ali i osmeh od milion dolara koji krasi holivudsku divu Džuliju Roberts.

Dragoljuba Ljubičića Mićka pričaće kada je shvatio da je talentovan da zasmejava ljude, da li je to teško i koliko još ima zdravog humora u svetu u kome živimo? O popularnosti Klubova smeha u svetu, radu u našoj sredini, tehnikama koje se koriste i otvorenosti naših ljudi za takav vid relaksacije, pričaće Olivera Radovanović, osnivač Kluba smeha iz Novog Sada. Otklanjanje straha od zubara, put do savršenog osmeha i inovacije u oblasti stomatologije biće teme za Ljubomira Popovića, zubara.

gkukolj · **-tončica-palončica-**

Мићко, душо, обилази ли те ико осим мене? Crying or Very sad

Додуше, и поставих те само ради себе.

Јер, ти си сад овдје мој мали кутак у који често зађем.
Вечерас сам поново мало уживала у "Позови М или ће он тебе", али "Баба - Мразица" ме заиста сваки пут остави наредних пола сата са осмјехом.
Настави само, да могу и даље да уживам у твом сјајном таленту.

gkukolj · **-tončica-palončica-**

Micko Ljubicic, promocija prvog albuma, MAMUT, Beograd, 13.12.05

gkukolj · **-tončica-palončica-**

Život i stil
Dragoljub Ljubičić Mićko: Pamtiću u 2011.
Godišnja anketa rubrike „Spektar"

Najpoznatiji član Indeksovog radio pozorišta i autor „Nacionalnog parka Srbija” Dragoljub Ljubičić Mićko ove godine je zasmejao publiku kabareom „One stvari”. U komadu adaptiranom na osnovu teksta austrijskog psihoterapeuta Bernharda Ludviga, Mićko se pojavljuje u ulozi specijaliste seksologa DrAgoljuba koji otkriva najveće mitove o seksualnom (ne)zadovoljstvu.

Evo po čemu će Mićko pamtiti proteklu godinu.

DOGAĐAJ GODINE

Sve ono što se dešavalo u Libiji, u negativnom smislu. I ovo što se sad dešava sa evrom i evrozonom. Mislim da je sve to rezultat rada istih interesnih grupa, beskrajno gladnih globalne moći i uticaja.

PROMAŠAJ GODINE

Pad onog američkog satelita, teškog šest i po tona, u septembru. Srećom, nikog nije pogodio, pa zaslužuje da bude promašaj godine.

DOMAĆA LIČNOST GODINE

Dragan Đilas – I to ne kao političar, nego kao inženjer i dobar domaćin. Pogledajte koliko je toga dobrog i korisnog taj čovek uradio za Beograd od kada je na mestu gradonačelnika. I to u okruženju koje je ogrezlo u negiranju bilo čega pozitivnog i konstruktivnog.

STRANA LIČNOST GODINE

Zak Galifijanakis – Smešan je. Smešni su bili i mnogi drugi, ali, za razliku od njih, njemu je to posao.

PESMA GODINE

„MoveslikeJagger – benda „Marun 5” – Zato što ti momci znaju da naprave dobru pesmu, hit sa smislom.

KONCERT GODINE

Šade u Beogradskoj areni – Sigurno najzanimljiviji i najkompletniji muzičko-scenski nastup kome sam ikad prisustvovao.

ROMAN GODINE

Nije ovogodišnji, čak je iz pretprošle decenije, ali sam ga ove godine pročitao: Ken Grimvud „Još jednom” („Replay”). Priča o čoveku koji umre u 48. godini i ponovo se probudi sa 18, sa neizbrisanim sećanjima na prethodni život. I tako više puta. Dovoljno je reći da je taj roman bio iskra inspiracije za priču filma „Dan mrmota”.

FILM GODINE

„Devojka sa tetovažom zmaja”, švedska verzija – I oba nastavka su sjajna, takođe u švedskoj verziji. Filmovi su snimljeni nešto ranije, ali sam ih odgledao ove godine.

TEHNIČKA NOVOTARIJA GODINE

Tokom 2011. sam očekivao „ajfon 5” i „ajped 3”. Pošto nisu izašli, ovu godinu mi nije obeležila nijedna bitnija tehnička novotarija.

FEJSBUK ILI TVITER

Fejsbuk, jer mi je koristio za redovno obaveštavanje fanova i „prijatelja” o turneji, kao i o još nekim stvarima koje sam radio tokom godine.

ŠTA ĆE OBELEŽITI 2012?

Uzaludno iščekivanje ostvarenja majanskog proročanstva o smaku sveta 21. decembra 2012. Ha, kao da smak sveta nije već odavno u toku.

gkukolj · **-tončica-palončica-**

Dragoljub Ljubičić Mićko: Više se stidimo seksa nego nasilja

Datum: 07.07.2011 20:00
Autor: Aleksandra Rajković

Ne samo da se publika relaksira smehom, nego je važno da do tog smeha dolazi razmenom energije. U tekstu Bernharda Ludviga prepoznao sam mnoge univerzalne istine (zbog toga sam i odlučio da ga adaptiram), osećajući da će se mnogo parova i pojedinaca prepoznati i identifikovati sa temom - rekao je za "Glas Srpske" popularni beogradski glumac Dragoljub Ljubičić Mićko.

On preko lika dr Agoljuba od 27. maja zasmijava publiku širom Srbije, izvodeći monokomediju o seksualnom (ne)zadovoljstvu "One stvari", čiji je producent Dragoslav Gane Pecikoza.

- Mnogi mi kažu: "Mislio/la sam da su ovi problemi o kojima si pričao samo moji, a onda dođem i čujem - svi se smeju na istim mestima." Svi mi imamo veoma sličan set problema, dnevnih konflikata koji su iritirajući kad nam se čini da se dešavaju samo nama, a zabavni kada shvatimo da se dešavaju svima. Kada ih neko izvede na sceni, doživite neki vrstu katarze. Relaksacija ide upravo iz te katarze - kaže Ljubičić.

* GLAS: "One stvari" Bernharda Ludviga, koje je on pisao prevashodno za austrijsko-njemački mentalitet i područje, prilagodili ste publici u Srbiji. Šta je to specifično u domaćem humoru i načinu gledanja na sve društvene promjene?

LjUBIČIĆ: Ne znam da li je to specifično samo u humoru, ali u načinu gledanja na društvene promene definitivno jeste. Imam utisak da se mi sa ovih prostora, a mislim na celokupan Balkan, nekako više stidimo seksa nego nasilja. Čini mi se da radije i lakše vodimo rat nego što vodimo ljubav, da se lakše, jednostavnije i brže upuštamo u neku drugu vrstu emocija i strasti, nego što se bavimo erotikom. Verovatno je taj neki vreli kotao, koji tu postoji i kuva oduvek, uzrok nečemu takvom. Zbog toga i humor koji mi ovde negujemo ima tu eksplozivnost, često surovost, a nekad i skoro malicioznu notu. Sigurno je to tako zato što nam je i život osakaćen tamnijim nijansama, gledano unazad.

* GLAS: Najava za seminar-kabare "One stvari" o seksualnom (ne)zadovoljstvu zaintrigirala je publiku, pa su karte rasprodate mnogo prije beogradske premijere. Šta je za Vas najdragocjenije u novom projektu?

LjUBIČIĆ: Najdragocenije je to što su karte bile rasprodate za prvi Dom sindikata, pa čak i za pola drugog, a da ljudi nisu ni znali kakva je predstava. Što reče Gane (Pecikoza, producent predstave): "Ovi su došli da vide tebe, Mićka, kako bilo šta izvodiš na sceni." I zaista, to mi je potvrdio dug i dirljiv aplauz koji me je dočekao po izlasku na binu. Doživeo sam to kao "dobrodošao kući!", jer sam se ponovo našao "na daskama" posle 11 godina. Želim da verujem da je to zato što ih svih tih godina nisam izneverio. Naravno, sad već ljudi dolaze zbog same predstave. Najvažnije mi je ipak to što sam sad potpuno rasterećen onoga čime sam se najduže bavio u životu, a to je politički komentar, iako je politika osnov našeg višedecenijskog nezadovoljstva. Ono što je još bitnije je što uspevam da zadržim publici pažnju sat i po, uz mnogo smeha. Smeju se univerzalnim, ljudskim istinama, komunikaciji između polova, u vezi, u braku.

* GLAS: Koliko je seksualno nezadovoljstvo o kojem govorite u monodrami uzrok mnogih društvenih problema današnjice?

LjUBIČIĆ: Verujem da je u osnovi gotovo svih velikih društvenih problema današnjice seksualno nezadovoljstvo. Ne mislim pri tom samo na naš region, nego generalno. Čak i svetski moćnici, oni koji upravljaju našim sudbinama i kroje nam istoriju pre nego što se ona dogodi, u suštini su "nedoseksani" ljudi. Ta vrsta nezadovoljstva koja se zaista ne može kompenzovati nijednim drugim zadovoljstvom reflektuje se na druge ambicije u životu. Najviše se treba plašiti frustracija takvih ljudi, koji onda krenu u politiku, ili biznis, u potragu za moći, a nemoćni su u svom intimnom životu. Zato su najproblematičniji moćnici u istoriji uvek imali neki seksualni problem, devijaciju.

* GLAS: Je li Vaš smisao za humor pomagao u osvajanju žena? Čime su one Vas najčešće osvajale?

LjUBIČIĆ: Smisao za humor je nešto što žene visoko vrednuju, kada pričaju o tome šta im se dopada kod muškaraca. Verovatno je i meni pomogao. A mene su žene uvek osvajale svojom ženstvenošću. Zagovornik sam one teorije da mi nismo sa istih planeta i da su muškarci zaista došli sa Marsa, a žene sa Venere. Toliko smo različiti da je gubljenje vremena i energije truditi se da budemo isti.

* GLAS: Koliko se toga promijenilo u "Nacionalnom parku Srbija" u posljednjih nekoliko godina? I da li se uopšte nešto promijenilo?

LjUBIČIĆ: Vrlo malo se promenilo. Sve je i dalje aktuelno i iz prve i iz druge knjige. Prva je nastala '99. i imao sam želju da sve što je u njoj ostavim u devedesetim godinama, da ulaskom u novi vek sve to ostane za nama. Drugi deo NPS, "POLUSMAK POLUSVETA", izašao je 2007. Tih nekoliko godina između mi je bilo dovoljno da shvatim šta se promenilo u "Nacionalnom parku Srbija". Ustanovio sam samo da su se dogodile "metamorfoze", odnosno da su neke endemske vrste koje su postojale i pre, još više promenile svoj spoljni i unutrašnji izgled, ali da nisu napredovale, nego mutirale retrogradno. Ali, da ne prepričavam…

* GLAS: Čime ćete ispuniti ovo ljeto? Da li negdje putujete i kada ste planirali odmor?

LjUBIČIĆ: Idem prvo na more, pa u Toskanu, jer taj deo Italije posebno volim. Inače ne volim da ponavljam mesta na koja idem i kada to uradim, znači da zaista vredi. Volim i južnu Francusku, odnosno Provansu. Tamo uživam u jelu, u vinima i divnim predelima.

* GLAS: Koji je Vaš omiljeni način za odmor?

LjUBIČIĆ: Putovanje uz razgledanje, upoznavanje novog. Nisam od onih koji mogu da provode leto na relaciji plaža - soba. Volim da upoznajem nove zemlje, gradove. Volim aktivan odmor. Čak i devedesetih, kada se malo putovalo, bio sam u potrazi za mestima koja odišu hedonizmom. Jer ja sam u dubini duše pravi hedonista.

Banjaluka
* GLAS: Kada ćete sa "Onim stvarima" doći u Banjaluku?

LjUBIČIĆ: Gane Pecikoza, producent projekta, čovek je od koga je potekla i ideja za ovo, pa sam njemu prepustio da odredi termin gostovanja u Banjaluci. Tu moramo da dođemo, ali onog trenutka kad se steknu organizaciono-tehničko-klimatski uslovi. Verovatno zato u Banjaluku nećemo doći pre kraja septembra ili početka oktobra.

gkukolj · **-tončica-palončica-**

Ti si, MIćko, zaista moj mali kutak, kad god mi je teško, kada god pomislim da su ljudi prestali biti ljudi, pomislim na tebe, pogledam koji tvoj spot, pročitam dio iz "Nacionalnog parka Srbija", upalim Indexovce, Pozovi M ili će on tebe... i osmjeh je tu.
Tvoj je talenat dar od Boga, samo to mogu da kažem, i šteta je samo što nemamo mnogo više tako svestranih, a kulturnih i inteligentnih ljudi. Čak si i Žiku Ženevu odigrao na svoj specifičan i poseban način i hvala Radošu Bajiću koji je shvatio i vidio ono posebno u tebi. Malo je riječi o tebi rečeno, za razliku od nekih glumaca koji nisu zaslužili, ali oni koji te vole i koji prate tvoj rad, ne pate radi toga, oni znaju koliko vrijediš i oni imaju jedno veliko poštovanje za svako tvoje djelo, za svaki osmjeh koji si nam dao, za svaku riječ kojom si nam se obratio. I zato hvala Mićko. Srećan je svako ko je imao priliku biti na i jednoj tvojoj predstavi, kao i onaj ko je imao čast da te upozna. Ja, na žalost, nisam imala tu čast, i to će mi ostati jedna neostvarena želja. Samo ti nama daj i dalje sve od sebe i taj savršeni talenat koji posjeduješ čuvaj i nadograđuj i dalje.

gkukolj · **-tončica-palončica-**

Vraćam se i opet na svoju temu, svoj kutak i pored onog tamo na traču, jer sam pronašla jedan prilično stariji intervju sa Tobom a vezano za jednu genijalnu emisiju o kojoj ovdje, na žalost, malo ko zna, a koju ja znam...pa recimo, gotovo napamet i pokušavam da je svakome nametnem i ne želim, ne dam da se zaboravi bilo šta što si svestrano i genijalno dao od sebe nama svima.

Dragoljub Ljubičić o serijalu "Pozovi M... ili će on tebe"
Mali oglasi, globalna zavera
Zahvaljuje se sagovornicima na saradnji. Bez dnevne politike, duhovito i sveže. Špijunska organizacija D.N.E.V.N.I.K. 2
U okviru novogodišnjeg televizijskog programa imali smo priliku da uglavnom gledamo muzičko-zabavne emisije, sa izuzetkom po koje skrivene kamere. U RTS su došli na ideju da gledaocima ponude "skriveni mikrofon" u vidu serijala "Pozovi M... ili će on tebe". O emisiji govori glavni akter i autor Dragoljub S. Ljubičić.

Kako ste došli na ideju za emisiju "Pozovi M... ili će on tebe"?
- Setio sam se onih emisija koje sam do pre desetak godina radio u Indeksovom radio pozorištu, a na koje me ljudi i danas podsećaju. Još 1987. je Petar Lazić, tadašnji urednik, dao oglas: "Papagaja s greškom jeftino prodajem". Provokacija je uspela, pa su ljudi zvali da pitaju kakva je to greška na ptici. Dakle, tad su se ljudi nama javljali. Ova druga varijanta, sa pozivanjem već postojećih oglasa nastala je slučajno, kada smo jedne subote došli na snimanje, a teksta nije bilo. Tekstopisac se uspavao prethodne noći, jer tekstovi za Indeksovo radio pozorište su često tako i nastajali - tokom noći, s petka na subotu.

Nije bilo druge, uzeli smo "Oglase" i seli ispred mikrofona. Ispostavilo se da sam se od cele tadašnje ekipe Indeksovog radio pozorišta ja ponajbolje snalazio u spontanim, nenameštenim razgovorima. Zato sam sve kasnije emisije praktično sam radio. Na kraju bismo u montaži izbacili sve dosadne delove i dodali adekvatnu muziku. Kada me je, u novembru, Aleksandar Crkvenjakov pozvao da napravim nešto za novogodišnji program RTS-a, to mi se učinilo najzgodnijim: bez dnevne politike, duhovito i sveže. Verovao sam u to, jer ono što je tu najvažnije, same razgovore sa nepoznatima, obavljam bez muke, povoljno.

Zašto se TV forma zove "Pozovi M... ili će on tebe"?
- Pa, da bi bilo višeznačno. To znači i "Pozovi Mićka ili će on tebe", ali tu je i asocijacija na Hičkokov film "Pozovi M radi ubistva". I naravno, da bismo najavili telefon kao osnovno sredstvo. Ideja je bila da se svemu da i jedan malo mistični, tajanstveni prizvuk. Zato je tu ona priča s početka koja je nešto između "Zone sumraka" i Šerloka Homsa.

O "raspadu" Indeksovog pozorišta

- Trenutno nisam zainteresovan da se bavim politikom u formi Indeksovog pozorišta, jer ono, pre svega, treba da predstavlja ubojit društveno-politički komentar. Istog je mišljenja i Voja Žanetić, a nas dvojica smo pisali gotovo sve predstave do sad. Petrući i Bićko su, naprotiv, mislili da je pravi trenutak i da ima povoda. Nismo se složili. Potom su oni sami napravili to što sada igraju. Ja sam odgledao predstavu, ali se nijednog trenutka nisam video u njoj.

Kad izgovorim "Vi mislite da su oglasi nešto bezazleno, ali grešite. Javljajući se, i ne sanjate u šta ste se upleli", ima tu pomalo i "Balkanskog špijuna", Ilije Čvorovića, dakle, one vrste paranoje koja je i opšteljudska i tipično naša. Nešto sasvim obično, kao što su oglasi, u "Pozovi M..." je predstavljeno kao globalna zavera, kao nešto na šta dodatno treba obratiti pažnju - jer nikada ne znate ko vas to zaista zove, ili koga vi tačno zovete.

To je i opravdanje za "headset" mikrofon i onakvu kancelariju, jer nam je bilo slatko da iza malih oglasa stoji špijunska organizacija "jača čak i od televizije". Pokazali smo da ako ste dovoljno rečiti i sugestivni, pa i drski, ali s pravom merom, možete nekome da prodajete priču kakvu god hoćete, maltene onoliko dugo koliko to hoćete. Nije li to ono što smo do 2000. doživljavali svakodnevno? Svako veče u isto vreme sa, zamislite slučajnost, tog istog medija, pričane su nam priče u koje ne bismo lako poverovali da nam ih nisu pričali ozbiljni, dobro obučeni (drilovani) i dobro obučeni (odeveni) agenti organizacije koja se zvala, recimo, D.N.E.V.N.I.K.2. ili S.L.O.B.A.

Da li je ovo nalik radiju koji se gleda?
- Ovo jeste radijska forma. Zanimalo nas je - Vladu Aleksića, kao reditelja, i mene - da li će nedostatak vizuelne dinamike biti nadoknađen zanimljivošću onoga što se čuje. Upravo to se i dogodilo. Svesno smo išli na to da samo glasovno idem kroz likove, bez presvlačenja, bez promene ambijenta. Ne bi ni moglo drugačije, jer tek prema sagovorniku ja potpuno formiram lik u kome ću ostati do kraja. Dakle, praktično sve je ostavljeno slučaju i mojoj trenutnoj reakciji na nepredvidljivo. S tim što to tako ipak ne bi moglo da se radi uživo.

Šta se još kuva u Mićkovoj kuhinji?

- Planiram da do leta izdam CD, sa autorskom muzikom. Želim da se oslobodim dosadašnjih okvira - stalno pojašnjavanje narodu šta se dešava na političkoj sceni, kroz usku formu političke satire, čitaj - kroz imitaciju političara. To sad svi rade i meni to više nije interesantno. Međutim, ljudi su skloni da vas strpaju u jednu fioku i da od vas uvek očekuju jedno te isto. A ja tada postajem klaustofobičan i hoću napolje. Zato će moj muzički "projekat" biti iz neke sasvim druge emocionalne lage u odnosu na ono što bi se od mene očekivalo. To je slušljiva, urbana muzika, to sam ja, samo u jednom novom izdanju.

Da li su se oni koji su se prepoznali u emisiji javili televiziji ili vama?
- Koliko znam, nisu. Shvatili su to, nadam se, onako kako treba - kao nešto dobronamerno i pre svega zabavno. Ja im se još jednom zahvaljujem na saradnji. To je dobro uspela šala koja u sebi nema surovosti, ali ni bilo kakve identifikacije samog sagovornika. Nije ni bio cilj da se neko konkretan izmanipuliše, kao u skrivenoj kameri, već da se sagovornici dožive na nivou bezimenih dramskih likova.

Šta je bilo cilj M-ovog poigravanja našim naravima?
- Kroz Indeksovo pozorište, kao i kroz "Tim talenata" naučio sam da se bavim "aktivnom" analizom stanja svesti, kako pojedinca tako i nacije. Tako sam i u filmu "Tito po drugi put među Srbima" Želimira Žilnika, snimljenim pre deset godina, a koji i dan danas savršeno komunicira s publikom, uspeo da nateram narod da kaže ono što stvarno misli.

Pet godina kasnije, bavio sam se našim "socijalno-mentalnim" sklopom u knjizi "Nacionalni park Srbija". Očigledno je to ono što me najjače motiviše. Tako i posle "Pozovi M..." ostaju pitanja: Kome da verujemo? Znamo li zaista šta hoćemo? Da li nas je lako ili teško manipulisati? Čime sve trgujemo? Koliko nam znači novac? Kako se aktuelni društveni trenutak prelama na pojedincu? To je ono što me trenutno zanima, tako da ozbiljno razmišljam da napravim čitavu seriju ovakvih emisija.