Cudna zemlja Austrija

Charmed · Malo ~ mače ~

Austrija je drzava u srednjoj Evropi na Alpama. Skoro polovina Austrijskog zemljista prekrivena je sumama. Zato ima razvijenu drvno preradjivacku industriju, stocarstvo, turizam i upotrebu snage vode. Zemlja je bogate kulture, narocito po muzici. Ima mnogo slavnih umetnika(Haydn, Mozzart, Strauss, Beethoven...) neguje folklornu umetnost .

Istorijat

Reljef
Reljef Austrije karakterise planinske oblasti medju kojima se isticu Alpi. Oko 3/4 teritorije Austrije cine planinski vijenci, a samo 1/4 teritorije cine ravnice i planinski pasnjaci. Alpe predstavljaju bedem izmedju sjeverni i juzne Evrope. Kroz Alpe su probijeni mnogi veci i manji tuneli, a najpoznatiji su: Brenner, Tauern i Semmering.

Stanovnistvo
Austrija broji oko 7.900.000 stanovnika. Vecina stanovistva zivi u gradovima, nepismenih gotovo i da nema. Opsta gustina naseljenosti je 96km2. Stanovnistvo pretezno zivi u gradovima.

Bec
Najveci i ujedno glavni grad republike Austrije. Ima oko 4.000.000 stanovnika. Na slici je prikazan Belvedere palace u Becu.

Zanimljivosti
Becka filharmonija svake godine organizuje u cast doceka nove godine cuveni koncert. Zna se desiti da karte budu rasprodane godinu dana unaprijed. 1968. organizovane su OI u AUSTRIJI u Innsbruck-u.

Regije
Regije Austrije su Gornja i Donja Austrija, Tirol, Salcburg, Burgenland, ..

Zastava

pilot01 · Početnik Domaćeg.de

dodao bih da austrija nema svoj jezik vec koristi nemacki kao maternji
u austriji ima vise nasih, turaka, indijaca, i ostalih nego samih austrijanaca
strance podnose jer neko treba da radi, a oni nisu bas naj spremniji za tako nesto
vole pivo, pesmu, druzenje, ali pod uslovom da ih ne kosta puno
zene se i udaju za strance zbog para, a mali je broj njih koji to rade iz stvarne ljubavi
ima jos puno toga ali za sada ovoliko
Twisted Evil

nicolo77 · Početnik Domaćeg.de

cinjenica je da u kompletnoj austrijskoj privredi turizam 27% od drzavnog prihoda iznosi!
austrija najvise zaradjuje zahvaljujuci otvaranja granica prema istoku!
te cinjenice iznosim, jer vecina misli, da austrija od turizma zivi!

landleben · Početnik Domaćeg.de

Austrija

službeni naziv: Republik Österreich (Republika Austrija)
ustavno uredenje: savezna parlamentarna republika
površina: 83 858 km2
broj stanovnika (2000): 8 098 000
gustina naseljenosti: 97 st./km2
glavni grad: Wien (Bec) (1 563 000 st.)
rodnost (2000.): 10‰
smrtnost (2000.): 10‰
ocekivana životna dob (2000.): 78 godina
narodnosni sastav (2000.): Austrijanci 91%, useljenici 9%; iz bivše Jugoslavije 5%, Turci 2%
vjerski sastav (2000.): rimokatolici 75%, protestanti 5%
službeni jezik: njemacki
pismenost (2000.): muškarci 100%, žene 100%
stupanj urbanizacije (udio gradskog stanovništva) (2000.): 65%
ekonomski sastav (2000.): primarne 2%, sekundarne 29%, tercijarne 69%
BND - bruto nacionalni dohodak (2000.): 204 525 mil. $
BND - bruto nacionalni dohodak po st. (2000.): 25 220 $
novcana jedinica: 1 euro; 1€=100 centa

pozdrav iz Salzburga

beautiful · Odomaćeni član

Zivim vec 4 godine u Becu. Jako lep grad, pruza dosta toga, samo sto meni licno ljudi ne odgovaraju mnogo. Hladni su dosta.
Mislim da je mnogo bolje doci u Bec ka turista, nego ziveti u njemu duze vreme.

Charmed · Malo ~ mače ~

Bec-glavni grad Austrije

Бечке знаменистости

Парк Аугартен

У 17. веку је бивше дунавско поплавно подручје преуређено у царевски летњи врт – Аугартен. Француски архитекта Жан Трехе је добио налог да изгради врт којег је Јозеф Други затим учинио доступним јавности. Данас се ту налази позната мануфактура порцелана у дворцу Аугартен и интернат Хора бечких дечака у палачи Аугартен.

Чешки пратер

Једно од најомиљенијих и најчешће посећених одморних терена Беча је шума Лар. Удаљена је 15 минута од бечког бецирка Фаворитена и метро станице Ројманплац. Прва гостионица која је тамо настала је била бивша фабричка менза бечке циглане. Ускоро су и дошле породице излагача чиме је ударен први темељ будућем Чешком забавном парку – пратеру. Име му потиче од у цигланама запослених и у Фаворитену настањених Чеха. 1944. године Чешки пратер је уништен бомбама, али је након дугогодишње обнове поново прорадио у старом сјају.

Стоводина кућа

Незамењиви стил уметника, такођер поборника покрета Зелених, одликује се невероватним мноштвом боја, фантастичним орнаментима, те одустајањем од сваке правке линије или симетрије. Подови су накривљени, исто као и стубови, прозори су неравномерно распоређени, а фасаду красе шарене и сјајне плочице и каменчићи. На балконима и испод прозора расту, сасвим по вољи Стоводе, разне биљке које већ ионако веселој згради дају додатну живост.

Карлова црква

Ова сакрална грађевина са својом 72 метра високом куполом и тријумфалним стубовима са рељефном обрадом је једна од најлепших грађевина у граду. Изградио ју је краљ Карл Четврти почетком 18. века, у време када је Бечом харала куга, те је краљ одлучио посветити једну цркву заштитнику Светом Карлу Баромеусу. Радове је започео архитекта бернхард Фишер фон Ерлах, а након нјегове смрти радове је довршио његов син Јозеф Емануел.

Дворац Шенбрун

Као узор за величанцтвени барокни дворац Шенбрун служила је паришка краљевска резиденција Версај коју је Шенбрун требао чак и надмашити, но из финансијских разлога реализована је тек једноставнија верзија двају скица Јохана Бернхарда Фишера вон Ерлаха. За владавине Марије Терезије дворац је преуређен, те је у то време његова фасада добила за њу данас типичну жуту боју коју називају «Марија Терезијином жутом бојом». Троспратна палача која обухвата 1441 собу, остала је све до краја монархије седиште Хабсбурговаца. данас она служи као туристичка атракција са 42 изложене просторије или пак као репрезентативно место на којем председник државе обичава угостити државне посете. Широки парк дворца, строго уређен према геометријским формама, је бивше ловиште и посетиоцима такођер нуди историјске знаменистости. Дворац Шенбрун је 1996. године од стране УНЕСЦО-а проглашен светским културним наслеђем.

Шпанска школа јахања

Ову најстарију школу јахања у свету основао је већ 1572. године цар Максимилијан Други. До данашњег дана Шпанска школа јахања је место где се учи баркона уметност јахања која је у старим временима служила заштити јахача на коњу. Приказивање тешких покрета које како јахачи тако и коњи морају савладати до савршености, можете погледати у зимској школи јахања за коју је Јозеф Емануел Фишер фон Ерлах направио нацрт.

Градски парк

Бечки градски парк обухвата преко 20 хектара зеленила у самоме центру града и украшсен је бројним споменицима, а међу њима је и познати споменик «краљу валцера», бечком композитору Јохану Штраусу. Парк је урађен 1857. године према плановима Рудолфа Зибка у стилу енглеских вртова, и веома је пријатан за шетње, поготово у летњем периоду.

Катедрала Светог Стефана

Катедрала Светог Стефана са својим 137 метара високим торњем је вероватно најпознатији симбол града Беча. Изградња је почела још у каснороманској епохи, под задњим владаром из династије Бабенбергероваца. Даљњи радови су изведени под Рудолфом Четвртим, у готској фази, када је 1433. године изграђен и јужни торањ (Стефанов торањ). Најмлађи делови грађевине, северни торањ и торањ са звоном потичу из 16. века. Као највећа сакрална грађевина Беча и седиште надбискупа, катедрала Светог Стефана нуди простор многим значајним уметничким делима из свих епоха свога постојања. До 1732. године Стефанов трг је био гробље о чему нам сведоче многобројне надгробне плоче у вањској фасади катедрале. У току копања извршених при изградњи оближње подземне железнице откривени су темељи мале капеле који се данас могу погледати на станици «Стефансплац» подземне линије У1.

Рингштрасе

Средином 19. века је подручје града Беча било заправо сасвим заграђено, те да би се створио простор за нове грађевине 1858. године руше се градске зидине које су окруживале историјски центар града. На тај начин је било могуће изградити 4 км дугачку и готово 60 метара широку улицу Рингштрасе. Све оне спадају у обавезни програм при посети Бечу, а неке од њих су државна опера, музеј историје уметности, природноисторијски музеј, позориште Бургтеатар, зграда парламента, те већница и универзитет.

Charmed · Malo ~ mače ~

Култура - Историја – Музеји у Бечу

Албертина

Албертина је највећа бечка изложбена кућа и налази се на једној од задњих бечких утврда на јужном делу резиденцијалног дворца Хофбург-а. Основана 1776. године од војводе Алберта фон Саксен-Тешен, зета Марије Терезије, данас нуди простор једној од највећих и најдрагоценијих колекција света, која садржи отприлике 44.000 цртежа и акварела, те 1,5 милиона графичких тисака од ренесансе до садашњости. Овдје можете погледати «Пољског зеца» Албрехта Дирера, студије жена Густава Климта, Рубенсове «Умолитви склопљене руке», као и бројна ремек-дела Шилеа, Сезана, Климта, Кокошке, Пикаса и Раушенбергера. Поред тога, Албертина располаже архитектонском збриком и новооснованом збирком фотографија у којој се између осталог налазе дела Хелмута Њутона, Лизете Модел, итд. Познат део су хабсбуршке раскошне просторије у којима су становали најмилија кћер царице Марије Терезије, надвојвоткиња Марија-Кристина, а након ње и Маријин усвојени син, надвојвода Карл, победник у битки код Асперна против Наполеона. О вашој телесној добробити се на високом нивоу брине ресторан До & Ко, а одмах поред Албертине, кафићи Албертина и « Augustinerkeller » нуде посластице бечке кухиње.

Аустријска галерија Белведер

За принца Еугена Савојског (1663.-1736.), победоносног аустријског војсковођу под три цара, Лукас фон Хилдебрант је у току 10 година саградио своје најзначајније дело – највећи дворац европског барока из два дела (Горњи и Доњи Белведер). Основана 1903. године као «Модерна галерија», а 1911., заједно са прошсирењем колекцијског програма, преименована у «царску краљевску Аустријску државну галерију», године 1921. настала је «Аустријска галерија» чијем је имену 2000. званично додата и реч «Белведер» и која се налази у просторијама овога дворца.

Горњи Белведер : Аустријска и интернациона уметност 19. и 20. века. Највеће збирке Климтових и Кокошкиних дела, позната дела Шилеа и француског импресионизма, најзначајнија збирка дела Бечког бидермајера (Валдмилер, Амерлинг, Фенди), затим слике Ромакоа, Макарта, Бекла, Вотрубе, Хаузнера, Лемдена, Стоводе и других. Врхунац сталне изложбе су Климтове «златне» слике «Пољубац» и «Јудит». Његово интензивно бављење природом показује Климта као сензибилног поету који је на сопствени начин прерадио сликарске струје свога времена.

Доњи Белведер : Барокни музеј и Музеј средњовековне уметности (оранжерија). Барокни музеј поседује највећу збирку дела Мауберча, Месершмита и Донера међу којма су поред осталих и оригиналне фонтанске фигуре од Донербрунена са Нове Тржнице ( Neuer Markt ). На врху брда је Лукас фон Хилдебрант саградио летниковац у репрезентативне сврхе. 1717. године у француском стилу изграђени парк повезује два дворца који су удаљени 1 км један од другог. Музеј средњовековне уметности се налази у оранжерији Доњег Белведера. Од романских и готичких резбарија и олтарских слика истичу се дела касноготичких уметника Михаела Пахера, Руеланда Фриауфа Старијег и Конрада Лаиба.

Мит о Хабсбуршкој породици

Теком времена мит о Хабсбуршкој породици се почиње изражавати кроз многобројне личности, од Максимилијана Првог преко величанствене барокне репрезентације Леополда Првог, па све до мајчинске личности Марије Терезије. Из низа тих митова су посебно две личности незаборавне, најприје супруга цара Франца Јозефа, царица Елизабета, звана Сиси, те њихов син, престолонаследник принц Рудолф са којим се повезује «тајна од Мајерлинга». Крените траговима Хабсбурговаца. У Бечу су Хабсбурговци вековима имали своје главно седиште.

Почетна тачка нашег путовања је катедрала Светог Стефана у срцу града. Као што је то обичај код великих сакралних грађевина, свака епоха је имала свој удео у изградњи и стилу, но своју есенцијалну, тако препознатљиву форму ова катедрала захваљује готици. Са Стефановог трга идемо преко улице Кертнер Штрасе и скрећемо у уличицу Марко-Давиано-Гасе која се стапа са Новом Тржницом ( Neuer Markt ). У оближњој царевској гробници, од 1633. године задње почивалиште Хабсбурговаца, сусрећемо се са импресионирајућом мистеријом смрти: овде мирује 145 припадника династије. Задњи пут је гробница отворена 1989. године за Царицу Циту, супругу задњег аустријског цара Карла Првог.

Бургтеатар

1888. године у стилу ренесансе је изграђено и 14. октобра исте године отворено градско позориште које је до дан данас највеће позориште немачког говорног подручја. Ово здање (бившег краљевског) позоришта, са раскошним ренесансним степеништима у бочним крилима, допринело је томе да архитекте Готфрид Семплер и Карл Хазенауер постану бесмртни.

Политичке промене у 1938. години се нису зауставиле ни пред вратима позоришта, управа је измењена, неки од уметника су били приморани да побегну, а у задњим даним рата је и сама грађевина претрпила штете од бомбардовања и до сада неразрешеног пожара. До 1955. године позориште је реновирано и усељено исте године. Од тада је глас позоришта учвршћен бројним премијерама Томаса Бернхарда, Елфриде Јелинек, Петера Хандкеа, Петера Туринија и Георга Таборија, али и претставама интернационално признатих уметника као што су Андреа Брет, Лук Бонди, Деклан Донелан, итд.

Музеј историје уметности

Музеј историје уметности и Природноисторијски музеј изграђени су између 1874. – 1888. године у стилу талијанске ренесансе и припадају најзначајнијим музејима света. Између ове две монументалне грађевине налази се импозантан споменик царице Марије Терезије на престољу. Музеј историје уметности је настао из вековима сакупљаног блага Хабсбурговаца и данас садржи десет одела који обухватају период од старог Египта преко античке доби до Средњег века. Међу најпосећенијим оделима је засигурно галерија слика у чијим оквирима се налази једна од најопширнијих збирки фламских уметника из 15. и 16. века. Поред тога можете погледати и бројна дела талијанских уметника као што су Тицијан, Рафаело и Ђорђоне.

Музејска четврт

Музејска четврт, спектакуларна културна четврт на рубу старога центра града, спада међу десет највећих културних ареала света. Према нацртима архитекте Лаурида Ортнера саграђена музејска четврт је отворена у јулу 2001. године. На површини од 60.000 квадратних километара седињене су установе различитих уметничких праваца, ресторани, кафићи, барови, продавнице и књижаре у постмодерној комбинацији ревитализованих барокних грађевина са модерном архитектуром. На тај начин се ствара атмосфера која одговара урбаном стилу посјетиоца, а мото је: сачувати старо, доживети ново и уживати у обоме.

Сецесион

Зграда Сецесион која је изграђена 1898. године је вероватно један од најпознатијих симбола епохе бечког Југендстила. Градњу овог изложбеног простора иницирали су сликари Густав Климт и Ото Вагнер, који су у то време били претставници покрета за радикално отступање од стилова класицизма који су владали у доташњој градњи. У време свога настанка Сецесион је била прва изложбена просторија која је била посвећена искључиво савременој уметности.

Хор бечких дечака

Овај вероватно најпознатији хор децака света има веома дугу традицију која сеже чак у 1498. годину. Те године је цар Максимилијан Први основао капелу дворске музике у чијем је оквиру 16-20 дечака требало да стекне музичко образовање финансирано царевским средствима. 1924. године је хор наново основан, а подршку је нашао у једном удружењу. Образовање дечака почиње у старосној доби од 6-10 година. По прихватању у хор, дечак се пресељава са другим дечацима у интернат који се налази у палачи Аугартен гдје остаје да живи све до промене гласа у пубертету, у току које се сели у «дом мутаната» у Јозефсштеклу. Данас се Хор бечких дечака састоји из 4 хора, а у њиховом амбициозном репертоару се налазе како средњовековни тако и савремени комади. Један од хорова је најчешће на турнеји у земљама широм света, док дечаци који остају код куће испуњавају своје традиционалне обавезе у Бечу: наступи при недељним црквеним мисама или ангажмани у опери и на концертима.

Царица Сиси

Царица Елизабета, широм света позната под надимком Сиси, рођена је 24. 12. 1837. године у Минхену. При путовању у Бад Ишл упознаје цара Франца Јозефа Првог који је заправо због могућег брака требао упознати њену сестру Хелену, но он се заљубљује у Сиси. Веридба се обавља већ пар дана касније. Елизабета и Франц Јозеф склапају брак 24. априла 1854. године, а нова царица веома брзо осваја срца својим симпатичним и природним наступом. Но, романтика се убрзо расплињава, јер је млада царица приморана придржавати се веома строгих церемонија и кодекса понашања што се противи њеној веселој нарави. Да би утекла својој усамљености, Сиси пуно путује, затим пише стихове и дневник. Чак је и њена смрт трагична: убијена је 10. 9. 1898. године у Женеви од стране једног талијанског анархисте.

Музеј Лихтенштајн

Музеј Лихтенштајн је у својој данашњој форми отворен у марту 2004. године. У просторијама ове барокне палаче излаже се једна од највећих и најдрагоценијих приватних колекција света, колекција уметности кнежевске куће Лихтенштајн.

Налог за изградњу је након такмичења у 1688. години добио талијански архитекта Домеико Еђидио Роси који је пак већ 1692. замењен Домеником Мартинелијем. Да би се задовољио конзервативни укус кнеза, градња је била најпре правких, класичних линија. Након завршетка основних радова, кнез је довео уметнике из Венеције да би урадили ентеријер грађевине.

Сама колекција обухвата уметничка дела из четири века, од ренесансе до бидермајера, при чему нагласак лежи на барокној епохи. Посебно је заступљено дело Петра Паула Рубенса.

Природноисторијски музеj

Природноисторијски музеј један је од десет најзначајнијих природноисторијских музеја на свету. Отворен је 1888. године и налази се као и Музеј историје уметности у улици Рингштрасе. Посебно вредне пажње и посете су изложбене просторије Државног института за драгуље и сала са диносаурсима. Најпознатији експонат природноисторијског музеја је 25 хиљада година стара скулптура Венус из Вилендорфа.

Бечка државна опера

Бечка државна опера је прва у низу познатих грађевина које обрубљују улицу Рингштрасе. Двојица архитеката ове зграде су се при своме раду орентисали према стилу француске ренесансе, но њихово дело је било тако жестоко критиковано да један од њих није могао издржати притисак јавности, те је извршио самоубиство. У току Другог светског рата грађевина је била готово сасвим срушена, те је касније мукотрпно наново изграђена. Бечка државна опера до данас спада међу водеће оперске куће света, а једном годишње постаје бином светски познатог Бечког оперског бала.

Charmed · Malo ~ mače ~

Трговина – Слободно вријеме – Угостителјство у Бечу

Газометер

Неовисно о томе да ли пада киша или сија сунце, у Газометеру је увек пријатно отићи у шопинг. Крајем 90тих година 20. века четири позната архитекта су четири Газометера, стара 102 године, преуредили у нову градску четврт. У приземљу, на површини од 22.000 квадратних метара налази се трговачки простор са округло 70 продавница. У зградама се даље налази и 615 модерних станова, те једна сала за приредбе која може прихватити 4.200 особа. До Газометера можете доћи линијом U 3 подземне железнице, а удаљен је свега 8 минута од центра града.

Типични бечки хојригер

«Хојригер» је задња годишња жетва вина која сваке године 11. новембра постаје «старом» или пак назив за локале који нуде бечко вино или вино из оближњих општина. У бечкој виноградској регији расту изнимно богата и елегантна бела вина. Но, и црвена вина добијају све више на популарности код бечких виноградара. Ако у Бечу говоримо о «Штурму» (та реч на немачком означава олују), онда при томе не мислимо на ветар и лоше временске прилике, већ на слаткасти грожђани мошт који ври. С обзиром да то још није право вино при наздрављању се каже «пријатно». Сваки локал «Хојригер» ангажује певаче који забављају госте бечким песмама понекад двосмислених текстова.

Бечки кафеи

Бечки кафе је веееома стар, али ништа мање млад и модеран. Осим тога постоје различите варијанте не само каве, већ и кафића, почевши од традиционалних кафеа, преко малих еспресоа, кафе-ресторана и кафе-сластичарни, па до мешавине кафеа и књижара, барова, кабареа, итд. Кафе је оаза мира у напорној сакодневници, место повлачења и уживања, једноставно нешто типично бечко.

Обавезно се морају посетити најпознатији кафеи Беча: Bellaria, Bräunerhof, Central, Cuadro, Diglas, Hofburg, Landtmann, Mozart, Museum, Prückel, Residenz, Sacher, Schottenring, Weimar, и многи други.

Бечки дунавски торањ

Бечки дунавски торањ влада већ 35 година панорамом главног града државе. Ова 252 метра висока грађевина изграђена је за само 20 месеци и поседује 776 степеница које воде до платформе са које можете у висини од 150 метара гледати на град. Код посетиоца су пак омиљенији лифтови са којим се врх досегне за само 35 секунди. Изнад платформе се налазе кафић и ресторан који осим старобечких специјалитета нуде и модерне посластице и бесплатан поглед на панораму града. Ресторани у висини од 160 и 170 метара се уз помоћ двају мотора врте у круг, а брзина при томе може да варира: један круг може да траје 26 и 52 минуте. Од отворења дунавски торањ је имао чак 14 милиона посетилаца.

Бечки фијакери

Вожња фијакером кроз центар Беча је један од најпривлачнијих доживљаја при посети Бечу. Назив «фијакер» означава како кочију у коју су упрегнута два коња тако и самога кочијаша, и преузет је из Француске. Први бечки фијакер је добио дозволу 1693. године, а за њим су следили многи други. Око 1790. године било је већ 700 кочија, а на њиховом врхунцу између 1860. и 1908. године чак и преко 1000. Кочијаш при вожњи радо објашњава знаменитости града и неретко је прави Бечлија староседилац. Кочијаши чекају на местима најпознатијих знаменистости у центру града (Трг Светог Стефана, Трг хероја и Албертинаплац) на своје муштерије са којима се још пре вожње договоре о рути и цени вожње. Од 1984. године има и кочијашица. Засигурно да вожња фијакером није јефтин провод, али је зато веома упечатљив. Ко жели више сазнати о овој бечкој традицији требао би упланирати посету Бечком музеју фијакера у 17. бечком бецирку.

Пијаца посластица - Naschmarkt

Понуда воћа, поврћа или рибе, те како домаћих тако и страних специјалитета се овде не може ни прегледати. При шетњи међу столовима можете кушати посластице из најзабаченијих крајева света и уживати у посебној бечкој атмосфери.

а јужном делу пијаце се сваке суботе одржава велики сајам кориштених ствари: ту можете наћи све што вам срце пожели, почевши од правих и скупоцених антиквитета, преко различитих ствари до најскурилнијих раритета.

Charmed · Malo ~ mače ~

Саобраћај у Бечу
Wiener Linien (Bečke linije) l OEBB-Austrijske savezne željeznice l Biciklo l Informacije o kartama za gradska prevozna sredstva l Parkirališta l Zračna luka Beč

Социјалне установе у Бечу

AMS – zavod za zapošljavanje l Caritas l Waff l Univerzitet l Tehnički univerzitet l Nacionalna biblioteka lVienna International Center l

Главна градска библиотека

Оаза мира и далек поглед кроз стаклену фронталну страну су само неке од предности нове главне градске библиотеке. Широке просторије са прикључком на интернет и аудио уређајима, месташца за читање, а затим и један кафе су основна опрема библиотеке која се налази тик изнад станице Бурггасе-Штатхале подземне железнице. Зграду, која је отворена у априлу 2003. године, креирао је архитекта Ернст Мајр након сто је победио на такмичењу које се спроводило у целој ЕУ. 150 метара дуга и 26 метара широка библиотека нуди на укупно 6.000 квадратних метара простора преко милион посетиоца сваке године приступ 240.000 штампаних медија (књиге, ноте, стручне новине), те 60.000 електронских медија (ЦД, ЦД-РОМ, ДВД и видео касете).

Лајф бал

Овај годишњи друштвени догађај привлачи поред интернационалне публике такођер штампу и светски познате уметнике. Удружење задужено за финансијска средства свих области који се тичу СИДА-е, је одговорно за организацију и спровођење Лајф бала, при чему је главни циљ сакупљање новаца за пројекте на тему ХИВ/СИДА. Посебна карактеристика бала су дречави, јединствено креативни и често самокреирани костими учесника бала. Међу проминентним посетиоцима бала су били до сада: Елтон Џон, Удо Кир, Сарах Керн, и многи други. До сада је сакупљено већ неколико милиона евра који су искориштени за помоћ обољелим од СИДА-е.

Freya_os · Početnik Domaćeg.de

Dosad sam dvaput bila u Beču i grad me uistinu oduševio.Ne bi mogla izdvojiti nešto,vrijedi posjetiti i dvorce(Schönbrunn,Hofburg,Hermesvilla,Belvedere...) i kazalište,nacionalnu biblioteku,Kaisergruft(grobnica Habsburgovaca),izložbu carskih kruna i dragulja,Stephansdom...