Matija Beckovic

SeRbIaN_GiRl · Početnik Domaćeg.de

KAD BIH ZNAO DA...

Kad bih znao da bih se ponosno držao
Na robijama i pred sudovima:
Žario bih, palio, i sve izdržao
I svemu se odupro golim udovima!

Kad bih znao da bih što ispod stopala
Sam ćušnuo i sam omču namakao:
Večnosti bi se moja duša dokopala
A moj dželat bi za mnom zaplakao!

Al bojim se da bih počeo da molim
Da plačem, klečim i sve da izdajem,
Da bih sačuvao samo život goli
Na sve da pljunem, na sve da pristanem!

SeRbIaN_GiRl · Početnik Domaćeg.de

LAŽNE MI PUTEVE

Lažne mi puteve pod noge poturaju.
Lažne mi reči u usta guraju.
Pun mi je život, laži pune uši.
Do grla u strašnoj laži što me guši.

Sve što je moje lažni prizvuk ima.
Sve što je moje ko da je od dima.
Laž je podržana lažnim svedocima.
I istina nigde nikog ne zanima.

Kako da izdvojim laž iz tog što dišem.
Kako da ne lažem u tome što pišem.
Kad me lažima kao pticu pune:
Ko i druge laži moja glava trune.

SeRbIaN_GiRl · Početnik Domaćeg.de

VERA PAVLADOLJSKA

Lukavica je htela da me nadlukavi
Punio se mesec u avgustu kao lokva
Ispaljivane pune duge preko jezera i glava
Na radilištima u rudnicima boksita
Ubeđivao sam nepoznate ljude
U tvoje ime
Vera Pavladoljska.

Grešile su pijane ptice u prostoru
Prepelica je kljunom gore okretala
Svest je mrcala među liticama
Gonjen tocilima, kršima i gubom
Do grla u živom blatu mislio sam
Koliko si me volela
Vera Pavladoljska.

Mrak je u mraku sjao kao životinja
Grom u lancima čamio za brdima
Molio sam za sluh fizičkih radnika
Divio se njihovom surovom apetitu
Zaklinjao jednog gluvonemog mladića
Da izgovori tvoje ime
Vera Pavladoljska.

Ceo dan u nebu izgoreo mesec
Pod lažnim imenom leči svoj pepeo
U mrcavi među dvojnicima
Dok muzika sneg u uši ubacuje
Kleo sam se u obe ruke, naročito desnu
Da te nisam voleo
Vera Pavladoljska.

Udvarao se nepoznatoj devojci
U kanjonu Tare kod Kolašina
Govorio istine na svim jezicima
Žario i palio da ih poveruje
Dok je ćutala sećao sam se
Da si mi najkrupnije laži verovala
Vera Pavladoljska.

Pevao je slavuj sa grlom grlice
Sve na svetu me na te podsećalo
Hvalio sam se da si luda za mnom
Cela plaža da ti se uzalud udvara
Kako te teram da ideš iz glave
I kako nećeš
Vera Pavladoljska.

Kulo crnog žara pod slepim očima
Zarazna zvezda sve i svašta sazdi
Dok mi se padobran nije otvarao
I kad sam u zavičajne bezdane padao
Pričali su da te zovem iz sveg glasa
Al nisam priznavao
Vera Pavladoljska.

Ronio u najdublje, bežao u gore
Da te glasno zovem da niko ne čuje
Bio sujeveran - pitao prolaznike
Kako tvoje lice zamišljaju
Čeznuo da ceo dan prolaziš kraj mene
Pa da se ne okrenem
Vera Pavladoljska.

Na ljubavnoj promaji između dve zvezde
Nevidljivi uhoda ima nešto protiv
Žeđ za rakijom je slična fantaziji
U teretnom kamionu koji juri snegu usred leta
Bile su dve usne nepismenih žena
Po ugledu na tvoje
Vera Pavladoljska.

Po nevremenu sam lovio na ruke
Med zlatnih meridijana u vodi
Opisivao oči jedne žene mesec dana
U vozovima bez reda mnoge saputnice u prolazu
Ubedio da su mi sve što imam u životu
Misleći na tebe
Vera Pavladoljska.

Pita za mene metak lutalica
Sada me pogrešno traži oko zemlje
Vučen tajnim magnetom mog čela
Napija mesec da prokaže gde sam
Zlostavlja mora, kuša vazduh i podmićuje
Ti ćeš me izdati
Vera Pavladoljska.

Traje monotona biografija sunca
Sve sijalice gore usred dana
Slovoslagači su srećni dok ovu pesmu slažu
Vazduh ne shvata da sam sebe bombarduje
Jedan od vlašića sklon je porocima
I jedni i drugi vetrovi te ogovaraju
Nekoliko država tvrdi da si njina
Ti si na svoje ime ljubomorna
Kablogrami se u dubokoj vodi kvare
Niko ne zna gde su slova tvog imena
U mrtvim i lažnim jezicima u pogrešnim naglascima
U rukopisu zvezda po nekoj samoj vodi
Ko će uhvatiti sjaj samoglasnika
Koje ptica kuka
Vera Pavladoljska.

SeRbIaN_GiRl · Početnik Domaćeg.de

KAD BI TI OTIŠLA IZ OVOG GRADA

Kad bi ti otišla iz ovoga grada
Kome bih levu ruku prebacio preko ramena
A desnom pokazivao obronke dalekih brda i rekao:
"Priroda je puna mojih pogleda na svet".
kim bih zastao pred raspuklim orahom govoreći:
"U ovom orahu možda raste moj sanduk
Kad sam bio dete njegovo je stablo posađeno".
Zbog koga bih prekinuo ove reči i rekao nešto radosno,
Mada ne znam šta bih sve mogao da kažem
Na osnovu cele šume i drugih elemenata!
S kime bih se vraćao u grad ponosan kao u mojim pesmama.
Kome bih govorio o sajdžiji koji živi u zemlji
I o mom srednjem uhu koje je gusto kao šećer.
S kime bih podigao glavu prema besputnim nebesima,
Kome bih pokazivao kozje staze među zvezdama.
Čiji bi zubi zvonili kao promrzla jabuka u pšeničnoj plevi
S kime bih pomenuo: tajge, sneg na Etni, ljude po tamnicama.
Bela ptica na snegu, plastu snega u vodi,
Kome bih rekao kako mi se čini
Da u reci Ararat ključa kamenje
I ko bi me zbog toga voleo?
Danas svi znaju da sam na tebe mislio kad sam rekao:
"Ona kaže balkonu da ga voli
I balkon se sruši u tom času".
Poštari bi širom sveta raznosili jedno isto pismo
Dok zver skupog krzna drema u glupoj toploti na Tibetu
I bilo kakav mesec prelazi preko smetova
S kime bih dugo u noći govorio protiv svakoga
I ko bi me zbog toga voleo?
Kad bi ti otišla iz ovoga grada,
Govorio bih uzalud:
Moje reči se ne bi ni na koga odnosile.

SeRbIaN_GiRl · Početnik Domaćeg.de

LELEK MENE

"...Ako nemaš zašto umrijeti
Nijesi se trebao rađati.
Ako ne znaš zašto si se rodio
I za pravu smrt si zaksnio.
Cilj ljudskog života je nešto
Zbog čega ćeš život prezirati.
Kom je život najviša svetinja
I sve ono zbog čega se živi
Sve to nije dostojno života
Zbog toga se ne moraš rađati.

A ko se god rodi bez razloga
Bez razloga mora i mrijeti.
Svak se ođe s razlogom rađao
Znao šta s životom i smrću
Jedino je to dostojno ljudi!
To se dobro znalo i pamtilo
S kojijem smo pozvanjem stvoreni.
Nije bilo ove pucibruke
Ni toliko suvišna naroda
Koji ne zna ni šta će na zemlji.
Ni ko ga je ni zašto stvorio.
Rađaju se i žale da umru
A ne znaju ni što su živjeli!

Šta će ljudi toliki na zemlji?
ideja je ljudska ponižena!
Svaka vjera tako će propasti.
Svaki smisao tu će postradati.

Velike je tajne vazda znalo
Malo ljudi - i dok ih je malo
Onda svaki mora biti pravi
Kad su pravi - dosta ih je malo.

Šta će ovaj božji gamiz ljudi
Kao neka nova vrsta muve?
Čemu služe slijepi narodi?
Skoro ce ih i zaprašivati...!"

SeRbIaN_GiRl · Početnik Domaćeg.de

VOLIM TE...

Između dva uporednika dok provirujem glavu
Između dve žiške u slepoočnicama
U pauzama dok radnici piju čađavo mleko
I prašnjavi maslačak lepi se za plućna krila
Dok crpem med iz jezika i sipam u tvoje uši
Između dva daleka poređenja
Volim te.

Brodovi se ljuljaju kao poljupci
I sloj vazduha se na lepe senke cepa
U mašineriji noći
Moje srce je slično kompresoru
Naklonjenu svemu što nema veze samnom
Dok pokušavam nestati u poljupcu
Volim te.

Rudnici kamene soli u mom srcu
Zora lomi suđe od porculana
Kad si sa mnom znam da si na drugom mestu
Postaću prašina ako voliš prašinu
Ti koja me tuđim imenom zoveš
Volim te.

Dolazi proleće i jednu pravu damu
Niko ne može zamisliti bez pudlice
Stavi mi ogrlicu oko vrata i vodi me
Ja ne znam put - krijem se u tvojoj senci
Ja sam tvoja senka i noć je moje carstvo
Svet me izgubi, ali ti me dobi
Volim te.

Što vide slepi ne vide zaljubljeni
Pokvareni anđele; o, sneže u avgustu
Moje su ruke ostale oko tebe kao obruč
Ljubomoran na vazdušni pritisak i vodu
Ljubavnu vodu koja gori dok se kupaš
Odavno već svojim očima ne verujem
Volim te.

jjelena · Početnik Domaćeg.de

Covjek je genije. Kad ga slusam osamutim se. Ne samo da mocno pise, nego jos mocnije govori svoje tekstove.

DzudzusNeoplantus · Veštica

Slamka

U onoj noci s petka na subotu
Sudnjega casa u tvome zivotu
Poslednje sto si ti od mene cula
Bilo je: ''Volim te
Najvise na svetu!''

Ali na cemu bi onaj sto ne ume
Vise ziveti odrzao sebe
Da mu usnama sto se ne dvoume
Ne dodade slamku
I rec:
''I ja tebe!''

28.2.1998.

Tajana · Početnik Domaćeg.de

Rece mi jedan coek

Rece mi jedan coek
na jednom mestu,
kod jednog coeka,
jednu stvar,
ne mogu ti reci dje,
odma bi se setio koji je.

Taman se dan od noci odvajao,
kad ono,
no je bolje da ne znamo ni ja ni ti za ovo,
i dje ti bijag poceo pricat,
taman u cik zore,
a zove neko po imenu ta i ta,
dodje tu i tu,
u tome u cemu si,
te ja iz onijeg stopa,
ja s ove bande, on s one,
ojd, ojd, ojd, bolj, bolj, bolj,
kad imam koga i vidjet.

Samo ja ovo s tobom,
da ostane medju nama,
kazem ti ko tebe,
ovo ti pricam s ovu stranu vrata,
to znamo ja i ti i crna zemlja,
to nije da reces ko bilo i o cemu bilo,
no zaista biranik izmedju nas,
bez omrazi i ikakve ile,
znas ga ti posigur.

Te ti on mene tupa i tupa,
da te strag uvati,
da ne vjerujes usima,
da se to moze desiti onome coeku,
nije coce - jes bogomi, - ama velis li -
velim,
sve istinsku istinu, istinit coek, nije od
onijeg,
visega cuda nijesam cuja u moje dnevi.

A Bog ti jedan, zadjosmo u debeli dan,
zadjosmo u duge i siroke,
a ono se naoblaci, Bog naredi uljev kisani,
mece svecice, pukli Bozje nerimi,
suvo ni pod pazuo, sve cicera voda,
a mene koto na vatru, ona uzica bjeljavine,
a ocu da cunem sta ce mi reci,
te ja poitaj, a on ceki ceki da zavrsim.

Sve da mi je neko prico ne big vjerovao,
toga kukanja, u snu se snilo,
te savi one djuzine, pa jopet nagradi,
Samosazdana ruko Bozja,
sapti, sapti, sapti,
a obrni se da ko ne cune,
taman ko ovo mi,
nije coce - jes bogomi - e vidio - vidio,
jes - nes, dana mi danasnjeg,
more li to bit - more.

Te zivni, zivni, necemo nikud,
vidji dje je sunce, zaranci, omrkosmo,
te ta dan to tu osta,
zemlje mi u koju cu,
pricam ti ko da cu sjutra da mrem,
ovo bez tebe danas nijesam nikome,
a ne big voleo ni ti posele,
tu nije bilo nikoga do Boga,
pod kaul,
to ni zemlja ne zna,
nemoj preko usta da grdan nijesi,
ne gubi dusi mjesta,
e sam ja coek od svojega posla,
ljudi su me tako cijenili dosad,
a tako mislim i posad,
dok mi se ne uspe zemlja na obraz,
oba mi svijeta,
umrloga mi sata.

Na jad mi dodje dan
i dje ga sretog,
a kuces mimo ljude,
da me puska ubi bio bi raetni,
to je bilo za nevjerovati,
ne mogu ti reci sta
odma bi se sjetio,
to je on mene u povjerenju,
a mene je ko podkamen,
a to u tebe gledam,
tisti me na dusu,
ne mogu ti reci sta,
ne cula mi se rijec,
gluvo bilo,
olaknulo mi je,
a znam neces nikome.

Kune se u jedno dijete, u kamen zatuca,
glave mi,
prs u grlo, jes pa jes, pod garanciju,
ako je on mene lago ja polagujem,
a sto bi me lago - da izlaze kolac,
a ne vjerujem bogami,
to je medju nama zaista ko najbolji,
ne mogu ti ga kazat,
odma bi se sjetio,
znas ga ti, da ga ne imentujem,
no otvori oba, vidis koja su vremena.

Rece mi ta coek,
kojega nikad ocima nijesam vidio,
sad me ne zapitkuj kako to,
iskoci abgara ko djavo iz torbe,
tuknu mi na uvo,
a ne znam vljedomo,
ma nemoj - moj bogomi - ama neka,
e kad je tako - vjeruj bogomi,
tako ce i biti,
ovijem rijecima zasu,
pomagaj sude nebeski,
a kako to - kako im se trag utro.

Rijece mi pod cijenu zivota,
ja nikako da se alavertim da se to
moze desit.
vjeruj ga - taman je tako,
nije to iz njegove glave,
pade cic na zemlju,
svojijem bi prstom oko izbio,
a on udri, udri, Gospodu se poklanjam,
sve mu zadnja prvu pritiska,
ko da mu kisa naodi iz jezika,
reko bi coek nece nikad,
nemoj ovo kome,
ni crnoj zemlji,
no prs na usta,
e bi se odma znalo ko je reko,
ma sta velis - velim bogumi.

Tucismo se taman nonje, og junace,
e volig bi da nijesmo,
e moze bit nesto pa cudno na mene,
to se mene uvijek scelo,
da me snadju jadi na pravdi Visnjega,
da se sve izlize i istanji,
na kule na vile,
da se spuze ko led izmedju prsta,
pa da od toga ne bidne nista,
pa ce bit da sam ja reko,
a ova godina znas kakva je bila,
ni suve, ni sirove, ni okolisa,
kuj bi ona pilez, prosula po famelja,
desetoro onijeg puza,
jedno drugome do uva,
no rijec iz usta ko kamen iz ruka,
je li - jes, nije coce - jes bogomi,
nema se kuj,
a u jednu ruku milo mi je te mi rece,
da to ne cug ne big prezalio,
ne smijem ti reci sta,
no se pripazi dobro.

Nemoj da bi ovo kome za otkup zivota,
ja ovo tebe, a ti nemoj nikome,
to on ne bi drugome,
a mene je ko podkamen stanac,
povrg svega jada jos i to,
nemoj me nista pitat,
kazo big ti da mogu,
nemoj ovo daljit,
to je coek koji zna svake niti,
nijesam ti smio ni ovoliko,
ako jes - ako nije.

Te ti se on mene takvu i takvu stvar,
da me ne zapadne jedne da izgovorim,
koliko izgovori li ti odje,
no ne zaboravi na koju si,
medom ti se presjekla,
dusmanin ti je ne prekinuo,
taj jezik u vilice ne uvodi,
a imo je i rasta, noci mi nocasnje,
valjetno ime Bozje,
granu zora a on zaparadio,
sve iz jednog vitilja ,
a ja slusa, slusa, slusa,
ovijeg mi nebesa, aug, aug.

Tako ni prodje dan i noj, dvije
poluredice,
sve od rasvita do smirovista,
granu li to zore - ogranu bogami,
ne umjesmo se razdvojit,
taman ko ovo mi,
ne bilo primjenjeno,
no ja ne misljag ni o cemu no o
svome jadu,
ali kad navlaci pricu i jade zaboravig,
a pogotovu kad mi spomenu za toga coeka,
to i to, tu i tu, na tome i tome mjestu.

A nije ni do Bog,
a jes bogomi,
a prekrsti se lijevom kod desne,
moze li to bit - moze bogomi,
nemo me sad nista pripitkivat,
i da ti kazem neces mi vjerovati,
a mene da je neko drugi vaistinu ne big,
to je ostalo tu i tutilo,
i tu zapecati,
zemlje mi u koju cu,
oba mi svijeta,
umornog mi sata,
ovoga mi nimeta,
zivota mi svacijega,
no otvori cetvere,
i pazi,
ne smijem ti reci na sto,
i nemoj,
ne mogu ti reci sta,
no dobro utuvi i ne izvrzaj iz glave,
e ces svakogaa svoga u crno zavit,
svakoga ko ima ise u tebe,
nemo me nista zapitkivat,
nijesam ti smio ni voliko.

DzudzusNeoplantus · Veštica

Nikad više

Milo stvorenje koje si sad sena
Mali pepeo samo uspomena
A ta je sena i ta uspomena
Moj jedini život i jedina žena.

Ti malo Rušče ceo svet bi dao
Kad bi te još samo jednom ugledao
Kako ideš kući u naručju s cvećem
(A ja te s prozora gledam i ne trepćem)

DzudzusNeoplantus · Veštica

Sedimo nas dvoje
u sutonu plavom

Sedimo nas dvoje u sutonu plavom
Osecamo nebo kao krov nad glavom.

Ustajemo naglo, nekud odlazimo
I prolazeci tako prolazimo.

A negde nas cekaju Veliki Antili
Gde necemo nikad biti nit smo bili.

Kazem ti tiho: nista nam ne treba
Ali vise nema ni tebe ni neba.

KristinaNS · Prijatelj foruma

Obozavam Matiju Beckovica i njegovu "Veru Pavladoljsku"