OSECANjE

Devojka sa pricom · Početnik Domaćeg.de

Dovoljno je bilo par lepih reci, pogleda, gestova da bi se ti uvukao u moje srce, necujno poput lopova, a sada I posle relativno kraceg perioda veze potrebno mi je mnogo vise reci, razmisljanja da bih iz sebe sklonila tvoje tragove. Zasto jednostavno pravimo one greske za koje smo svesni I ne zelimo da ih pravimo, zasto sam dozvolila da zavolim I da budem povredjena… Zar ljubav nije lepo osecanje, nagrada za nasa dobra dela, ono sto nas ispunjava I pre svega cini srecnim?! Da, u ljubavi uvek neko na kraju ostaje povredjen, ali ja nisam zelela to, nisam zelela da dopustim sebi da budem povredjena, a sada sam tu gde jesam u stanju u kakvom jesam. Trudim se pred svima da budem nasmejana, da ne pokazujem sta I kako se osecam, I polazi mi dobro za rukom, jedino osobe koje me stvarno poznaju na meni vide da nisam u redu I da taj moj osmeh nije pravi. Pokusavam da ga izbacim iz glave, pre svega iz misli, jel one cine da se ovako osecam a kada to uspem uspecu I iz srca ga izbrisem. I ako veza nije bila ni osrednja a ni duga naravno, tragovi posle nje su veoma duboki,prodiru kroz mene I peku me. Pravi osmeh na mom licu pojavi se kada se setim lepih stvari koje su se sa njim dogodile, taj prvi poljubac, prva setnja, dugi nocni razgovori… To prvo, jutarnje, izgrej sunce nije vise nikada isto bilo posle tog jutra kada je sa nama sve pocelo. Moji odlasci u najdrazu zemlju u kojoj se nalazi vecina ljudi koju ja volim najvise za mene sada predstavlja bol, tugu… Sve ono sto sam volela tamo sada je izgubilo znacaj jer je on tamoo, on je u mojoj zemlji ljubavi a ja se sada plasim da odem tamo da ne bih osetila jos jaci bol. Jer znam da je on tamo, nema gde dda ide odatle,a ja cu doci posle mesec,dva I znam da ga necu videti..TO saznanje me ubija I ne znam kako cu se suociti sa time. Ljudi govore da veza na daljinu ne moze da uspe, ali ja I ako imam dve propale veze na daljinu iza sebe I dalje tvrdim I stojim iza toga da takva veza moze uspeti, I ako moje dve veze nisu bile uspesne. Ne mogu da dam pravi razlog zbog cega nisu uspele, jer ipak to su klinacke gluposti, jer sebe ne smatram dovoljno odraslom a ni njih… Sta mi imamo po 18-20 godina… Ipak ti razlozi I nisu toliko vazni jer mi ni sami ne znamo toliko dobro sta zelimo. Da smo stariji, da imamo sredjene zivote verujem da bi moja veza na daljinu uspela. Ali, kako god, dosta filozofije o toj vezi na daljinu, bitna su osecanja I to kako prebroditi I osloboditi se tuznih misli, tuznog osecanja, kako zaboraviti to I nastaviti dalje. Ne zelim da zivim u proslosti ali eto, moja ljubav prema njemu mi ne dozvoljava da idem dalje, da taj osecaj nestane iz mene.Cude mi se neke osobe kako mogu posle toliko kratkog vremenskog perioda(4 meseca) da zavolim nekoga I da mi taj neko postane veoma znacajna osoba, da I meni je to po malo cudno I smesno, ali takva sam osoba. To se u meni samo izgradilo, nije da sam htela da budem ovakva. Cak po nekad kazem samoj sebi da mrzim sebe sto sam tako emotivna osoba. Ne volim ovaj osecaj I zelim da ne budem ovakva ali ne mogu da promenim. To je kao da ides “glavom o zid” pokusavas da pomeris ili slomis nepomerivo I nesalomljivo. Verovatno za ovakvu licnost, emotivnu licnost, postoje neki razlozi zbog koje je ona takva, bar ja u to verujem, jer po nekad analiziram svoj zivot I u njemu pokusavam da otkrijem to zbog cega sam toliko emotivna I brzo se vezujem za ljude. I da, nalazim neke razloge, ali ipak u njima mi nesto nije toliko stabilo da bih mogla da kazem da to je to. Iz tog razloga moja se potraga nastavlja, razmisljanje I celicenje. Celicenje da postanem jaca I manje emotivna osoba.