Deca i TV

Shiseido · **N-SNG-J06**

Gledanje televizije je glavna aktivnost dece i adolescenata i na njih ima veliki uticaj. Deca u proseku, dnevno gledaju televiziju tri do četiri sata. Tim tempom, do završetka srednje škole deca provedu više vremena gledajući televiziju, nego što provedu u učionicama. Dok televizija može zabaviti, informisati i praviti deci društvo, sa druge strane može uticati na njih i na nepoželjan način.

Televizija i njen uticaj

Vreme provedeno gledajući televiziju odvlači od važnih aktivnosti kao što su čitanje, izrada domaćih zadataka, igranje, vežbanje treniranje nekog sporta i socijalizaciju. Takođe, gledajući televiziju, deca saznaju informacije koje mogu biti neprikladne i netačne. Često ne mogu da prave razliku između fantazije prikazane na televiziji i realnosti. Ona su pod uticajem preko hiljadu reklama koje odgledaju svake godine, od kojih se mnoge odnose na alkohol, brzu hranu i igračke. Deca koja puno vremena provedu gledajući televiziju verovatno će:

*imati lošije ocene u školi,
*čitati manje knjiga,
*manje se baviti sportom,
*biti gojazna.

Sadržaj koji se prikazuje na televiziji

Nasilje, ubistva, pornografija, rasna, etnička i polna netrpeljivost, zloupotreba droge i alkohola su više nego česte teme na televizijskim programima. Imajući u vidu da je decu lako impresionirati, ona jednostavnim principom učenja po modelu mogu pretpostaviti da je ono što vide na televiziji tipično, sigurno i prihvatljivo. Televizija takođe izlaže decu ponašanju i stavovima koji mogu biti porazni i teški za shvatanje (tipičan primer su bile ratne godine)..

Aktivno roditeljstvo može osigurati da deca imaju pozitivno iskustvo sa televizijom. Roditelji mogu pomoći tako što će:

*gledati programe sa svojom decom,
*birati razvojno prikladne emisije,
*postaviti granice u količini gledanja televizije (dnevno i nedeljno); uzeti u obzir i odnošenje televizora iz dečje sobe,
*isključiti televizor u toku porodičnog obroka i za vreme učenja,
*isključiti emisije za koje mislite da nisu prikladne za Vašu decu.

Kao dodatak, roditelji mogu pomoći radeći sledeće: ne dopustiti deci da gledaju televiziju u suviše dugim intervalima, ali im pomoći da izaberu pojedine programe. Izaberite emisije koje zadovoljavalju razvojne potrebe Vaše dece. Dečije emisije u “školskom programu” javnoj televiziji su prikladne, ali nisu sapunice, talk-show-ovi i parade estradnih zvezda za odrasle. Odredite određene periode kada će televizor biti isključen. Vreme za učenje je predviđeno za učenje, a ne za sedenje ispred televizora dok se rade domaći zadaci. Vreme obroka je dobro vreme za razgovor između članova porodice, a ne za gledanje televizije. Ne zaboravite, Vi ste model svojoj deci za odnos prema televiziji.

Kao porodični savetnik, predlažem pojedinim porodicama gde je televizija poprimila moć organizatora porodičnog života, da 7 dana potpuno isključe televizor i drugačije isplaniraju dnevne aktivnosti, pogotovo zajedničke. Rezultat obično bude poboljšanje emocionalnih odnosa, veća bliskost, značajno veća komunikacija između ukućana, kao i intenzivnija komunikacija sa spoljašnjim svetom koju je televizija umnogome zamenjivala.

Ukoliko se stare navike ne gube lako, podstaknite diskusiju sa svojom decom o tome šta su videla dok ste gledali emisije sa njima. Ukažite na pozitivno ponašanje, kao što su saradnja, prijateljstvo i zabrinutost za druge. Dok gledate, napravite vezu sa istorijom, knjigama, mestima od značaja i ličnim događajima. Razgovarajte o ličnim i porodičnim vrednostima ukoliko su povezani sa emisijom. Pitajte decu da uporede ono što su gledala sa stvarnim događajima. Pričajte o realnim posledicama nasilja i kriminala. Razmotrite kako reklame utiču na kupovinu. Ohrabrite svoju decu da budu uključena u hobije, sport. Sa prikladnim savetovanjem, Vaše dete će naučiti da koristi televiziju na zdrav i pozitivan način.

Deca i nasilje na televiziji

Televizija može imati moćan uticaj u razvijanju sistema vrednosti i oblikovanju ponašanja. Na žalost, bez mnogo zdrave logike, ovdašnji televizijski program obiluje nasiljem. Zdrava logika se potire činjenicom da stotine naučnih studija govore o štetnim efektima televizijskog nasilja na decu i tinejdžere, a da se produkcija takvih programa intezivno nastavlja i emituje. Te naučne studije su otkrile da deca mogu:

*postati "imuna" na scene nasilja i užasa,
*postepeno prihvatiti nasilje kao način rešavanja problema,
*imitirati nasilje koje su posmatrali na televiziji i
*identifikovati se sa određenim likom, žrtvom i/ili nasilnikom.

Dugotrajno gledanje televizijskog nasilja kod dece izaziva povećanu agresivnost. Ponekad, gledanje samo jedne nasilne emisije ili filma može povećati agresivnost. Deca koja gledaju emisije u kojima je nasilje veoma realno, često ponavljano i nekažnjeno, mnogo je verovatnije da će imitirati ono što vide. Na decu sa impulsivnim ponašanjem, nasilje na televiziji može mnogo lakše uticati na učenje takvog ponašanja. Uticaj nasilja sa televizije može biti odmah očevidentan u ponašanju dece ili može izbiti na površini godinama kasnije. Ponekad, adolescenti mogu pokazati nasilno ponašanje čak i kada porodična atmosfera ne pokazuje tendenciju prema nasilju. Naravno, televizijsko nasilje nije jedini uzrok agresivnog ili nasilnog ponašanja, ali je jasno da je značajan faktor.

Roditelji mogu zaštititi decu od prekomernog nasilja na televiziji na sledeće načine:

~primeniti sve već pomenute zaštitne mere o gledanju televizije uopšte,
~naglasiti da se glumci nisu stvarno povredili ili poginuli i da prikazano nasilje u stvarnosti rezultuje patnjom i smrću, a da nasilnik nije pozitivna ličnost i da u stvarnost postoji kazna za nasilno ponašanje,
~ne dozvoliti detetu da gleda emisije poznate po nasilju i promeniti kanal ili isključiti televizor kada neprijatan matralijal dođe na red, sa objašnjenjem zašto ne smatrate da je u redu gledanje takvog programa,
~ne odobravati serije sa nasiljem, naglašavati uverenje da takvo ponašanje nije najbolji način da se reše problemi,
~izbalansirati uticaj između vas, vašeg deteta i vršnjaka koji ga podstiču na gledanje TV nasilja, tako što ćete kontaktirati druge roditelje i složiti se da primene slična pravila o dužini vremena i vrsti programa koje deca mogu da gledaju.

Roditelji takođe mogu da koriste ove mere kao prevenciju bolnih efekata televizije u oblastima kao što su polna, rasna ili etnička netrpeljivost i nasilni stereotipi. Dužina vremena koje deca potroše gledajući televiziju, bez obzira na kontekst, treba biti kontrolisana zato što smanjuje vreme koje može da se utroši na više korisnih aktivnosti kao što su čitanje, igranje sa prijateljima, i razvijanje hobija. Ako roditelji imaju ozbiljnih problema da ograniče, ili brinu kako njihova deca reaguju na televiziju, trebalo bi da kontaktiraju dečjeg psihijatra radi konsultacije ili pomoć.

Mr sci. dr Miodrag Stanković

Izvor

nastasenjka · **~daydreaming~**

Podrazumeva se da decu ne mozete izolovati u potpunosti od TV

1. Filmovi za odrasle koje gledaju deca: da ili ne?

U predškolskom uzrastu deteta veoma je važno da ceo tv program (pa i filmovi koje vi gledate) bude u granicama razumevanja deteta. Ili, ako nisu, da detetu objašnjavate, prepričavate i tumačite ono što se na ekranu dešava. Ako to ne činite, rizikujete da potpuno pogrešno protumači pojave koje ga okružuju, a da vi toga ne budete ni svesni. Objašnjavajući mu, međutim, pomažete mu da te iste pojmove razume bolje i detaljnije. Često, upravo u filmovima za odrasle naći ćete odličan šlagvort za pojašnjavanje različitih emotivnih stanja junaka ili tumečenje njihovih međusobnih odnosa. Naravno, što je dete manje, više vodite računa i informišite se unapred koliko u ovim filmovima ima nasilja. Podrazumeva se i to da ukoliko se vaše dete plaši mraka, veštica, zmija... da ćete ove strahove rasterivati pričom a ne (po principu klin se klinom izbija) tv programom ovog sadržaja.

2. TV serije za odrasle koje gledaju i deca

Ono što je zanimljivo vama, može biti veoma štetno za vaše dete. Ne zaboravite da je vaše poimanje sveta, kao odrasle osobe, izgrađeno i da su vama jasne granice gde prestaje realnost a počinje filmski život. To sa vašim detetom nije slučaj. Ukoliko je i ono opterećeno praćenjem tv serija, razmislite koje poruke mu na ovaj način bivaju bliske. Obično je centralni lik tv serije devojka (siromašna, polu-obrazovana ali zato vrlo lepa) koja je u potrazi za svojom srećom. (a sreća može biti jedino bračna.) Da bi do te svoje sreće došla ona prolazi dug put neverovatnih događaja praćen ogromnom količinom suza. Razmislite da li je to model života i sistem vrednosti koji želite da ima vaša ćerka? Da joj najvažnije u životu bude da se dobro uda, da pri tom nije važno koliko pati ili koliko je obrazovana? Možda vama to ne izgleda tako ozbiljno, ali ovakve usađene poruke u glavama naše dece nisu slučajne, a sigurno nisu dobre.

3. Koji su TV sadržaji prihvatljivi za dete?

Većina dece još pre navršene godinu dana, počinje da pokazuju interesovanje za TV i to, najčešće za reklame. Kratka forma, prepoznatljivi zvuci, šarene boje mogu da zaokupe dečju pažnju taman onoliko koliko ona u tom ranom uzrastu može i trajati, tj. kratko. Zatim slede crtaći, kraće emisije za decu, ekranizacija bajki...

Nemojte misliti da su sve emisije u okviru školskog programa zaista edukativne, i samim tim kvalitetne. Najbolje su one emisije koje su u isto vreme i edukativne, i zanimljive i zabavne. Tako, na primer, mnoga deca uživaju u dokumetarcima, kratkim filmovima (obično traju do 15 minuta), opisa prirode ili života životinja.

4. Posledice preteranog gledanja TV-a

Deca koja mnogo gledaju TV su pasivna, sklona gojaznosti, bez potrebnih fizičkih sposobnosti. Teško se koncentrišu, lošije pamte, nemaju razvijene verbalne sposobnosti niti znanje kako još mogu da koriste svoje vreme... Ali, posledice mogu biti i u poljima koja nisu tako očigledna. Na primer, na stvaranje slike o sebi, formiranje polnog identiteta i odnos prema seksualnosti. Na primer, naša deca su do svog puberteta, videla toliko silovanja i seksualnih perverzija da su stvorila sopstvene predstave na osnovu toga. Nije nimalo lako formirati zdravo seksualno vaspitanje, bazirano na takvoj osnovi.

5. Preventiva posledica:

Podrazumeva se da decu ne možete (niti bi to bilo poželjno) potpuno izolovati od TV-a. Maksimum koji možete učiniti jeste da formirate naviku da se ne gleda bilo šta i da naučite i sebe i dete provođenju kvalitetnog vremena bez TV-a . Dakle, zajedno izučavajte TV program, a zatim, unapred obeležite šta ćete gledati. Bolje je da gledate ono što zajedno odaberete nago da gledate šta god da je trenutno na programu. Definišite jasna pravila. Na primer, postoji vreme kada TV sigurno ne sme da se gleda (dok se jede, kada su prisutni gosti…) Možete pokušati i sa TV dijetom, tj. vremenski ograničenim gledanjem TV-a. (na primer, 2 sata dnevno)

6. Kompjuter i TV

Ako u životu vašeg deteta ne postoji TV ono ne gubi naročito mnogo. Biti u kontaktu sa svojom sredinom, razvijati svoje socijalne veštine, učenje umeća komunikacije, može se savladati na mnogo drugih načina. Međutim, kompjuteri su važni i korisni jer omogućuju lak i brz pristup ogromnom broju informacija (internet), kontakt sa onima koji nisu prostorno blizu.... Prvo upoznavanje sa kompjuterom može početi već u predškolskom dobu, kroz igru. Kako dete bude postajalo sve starije, to ćete mu više nuditi različite edukativne sadržaje, koji su sve više neraskidivo povezani sa zabavnim. I dok kada govorimo o TV-u uvek imamo u vidu brojne posledice, jedina prava opasnost od kompjutera je zaraznost. Jednom kada dete počne da eksperimetiše, ispituje, igra se i shvati koje su sve njegove mogućnosti biće teško odoleti mu. Ipak, u oba slučaja, ma koliko da vam je dete veliko pokušajte da ustanovite određena pravila (kada se gleda jedno, kada drugo i koliko dugo) Vreme predviđeno za kompjuter, kao i za TV, zavisiće od uzrasta deteta ali ne sme da ide na štetu fizičkih aktinosti i igre sa drugovima. (Između 30 minuta i 2 sata)

Jelena Holcer, pedagog

Izvor: yumama.com

foryou10 · Iskusni član

Napokon je kojot uhvatio pticu.Kako ovakva i slična vrsta crtanih filmova po Vama utiće na djecu.?

nanica123 · Početnik Domaćeg.de

u granicama i odredene stvari su ok

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Ozbiljne posledice zbog gledanja televizije

Prekomerno gledanje televizije može da stvori određene hendikepe kod dece, pokazalo je istraživanje grupe naučnika s Univerziteta u Montrealu.

Što duže gledanje televizije kod dece koja sa tim počnu u što ranijem životnom dobu dovodi do, kako je pokazalo istraživanje, veće opasnosti od razvoja hendikepa, kao što su pad interesovanja na časovima, osrednji rezultati u matematici i odbacivanje od strane druge dece.

Naučnici su konstatovali i da svakih sat vremena pred televizorom preko proseka smanjuje za sedam odsto angažovanje deteta na časovima.

Istraživači su konstatovali i da preterano gledanje televizije kod dece između druge i četvrte godine života smanjuje kasnije uspeh u matematici, ali ne i u čitanju, dok se opasnost da će biti odbačeni od strane drugova u razredu povećava za deset odsto.

Fizička aktivnost vikendom se, kako su ustanovili naučnici, kod tih osoba smanjuje za 13 odsto, odnosno celokupna fizička aktivnost za devet odsto.

Konzumiranje zaslađenih gaziranih napitaka povećava se za devet, a grickalica za deset odsto, što dovodi do povećanja indeksa telesne mase za pet odsto u desetoj godini života.

Naučnici su došli do tog zaključka nakon osmogodišnjeg praćenja 1.314 dece čiji su ih roditelji informisali koliko vremena ona provedu pred televizorom, dok su učitelji procenjivali njihove školske i psihosocijalne sposobnosti, kao i zdravstveno stanje.

(Tanjug)

*Mayche* · **.:Lust Stained Despair:.**

Televizor stvara male agresivce

Ukoliko trogodišnje dete poprilično pažnje usmeri na televizijski program, velika je verovatnoća da će ispoljiti agresivnost, zaključak je američkog istraživanja.

Američka studija pozabavila se agresivnim ponašanjem mališana predškolskog uzrasta. Pokušali su da pronađu uzrok ovakvom delanju dece i može li se na te uslove uticati. Došli su do iznenađujućih podataka.

Čak i kada se samo čuje zvuk iz televizora u pozadini, iako ga dete ne gleda, agresivno ponašanje je povezano s tim, iako ova veza nije toliko intenzivna kao pri direktnom gledanju TV, rekla je Jennifer Manganello sa univerziteta u Albaniju, država Njujork.

Roditelji, oprez!

"Roditelji moraju da budu pametni i obazrivi kada je njihovo dete i televizijski program u pitanju. Deci moraju vremenski da ograniče gledanje TV, s tim da se obrati pažnja i na sadržaj kojem se posvećuje pažnja”, dodala je Dženifer.

U istraživanje je bilo uključeno 3.128 majki iz 20 američkih gradova koje su rodile između 1998. i 2000. godine. Njihovi trogodišnjaci, u proseku, gledali su televizor tri sata na dan, a on je u domaćinstvu bio uključen pet sati.

U istraživanje su uključeni i oni faktori za koje se od ranje znalo da utiču na agresivno ponašanje mališana, a najizraženiji je onaj koji ukazuje na nasilje u porodici. Ovom “popisu” dodati su gledanje televizije i uključen TV u domaćinstvu. Ova novi faktori značajnu utiču na agresivnost kod dece, a ona se pre svega manifestuje kroz:
Tučnjave, dakle udaranje druge dece bez razloga
Neposlušnost, dete se ogluši o molbe, zabrane, naredbe,
Vrištanje, najčešće bez opravdanog razloga

Američko udruženje pedijatara preporučuje da deca mlađa od dve godine uopšte ne gledaju televiziju, a ona starija - manje od dva sata na dan.

Postoji nekoliko načina na koji televizija utiče na ponašanje dece. Mališani mogu videti nasilje na programu, a vreme provedeno pred televizorom znači manje vremena za ponašanja koja pomažu pozitivnom razvoju, poput onih koje se odnose na igre za decu i čitanje knjiga

Sasa Stojadinovic · Početnik Domaćeg.de

nekad je korisno mada to zavisi od tv programa!

*Mayche* · **.:Lust Stained Despair:.**

Utjecaj TV-a na vaše dijete

Televizija je već odavno poznata kao obavezan "stanovnik" svakog domaćinstva. Svakodnevni život je nezamisliv bez televizijskih sadržaja, a neki idu čak tako daleko da svoj dnevni raspored podređuju onom televizijskom. Pored odaslih, televizija je sastavni dio i dječijeg života. Nekada su djeca odrastala uz edukativne dječije programe i zabavne crtiće, poput "Branka Kockice", "Otvori prozor","Kalimera" i sličnih, ali danas je situacija sasvim drugačija.
Slijedeći primjer odraslih, djeca sve više vremena provode ispred televizora. Tamo ponajmanje mogu da vide poučnih sadržaja, ali zato mogu da vide filmove, serije, reklame, muzičke spotove, uglavnom sve one sadržaje koji su namijenjeni svima osim djeci.
Nasilni, seksualni i marketinški sadržaji imaju najveći utjecaj. Reklame su najčešće sastavni dio dječijih programa, pa vas ne treba iznenađivati što vaš dijete pjevuši uz reklamu za sokove, grickalice, mlijeko isl., jer se reklame te vrste najčešće puštaju u pauzama crtića. Agencije za marketing dobro znaju šta rade jer su djeca najpodložniji potrošači. Budite sigurni da nije slučajnost što vaše dijete u supermarketu želi da kupi "baš tu" čokoladu, a ne neku drugu.

Kada je riječ o nasilnim i seksualnim sadržajima, rezultat će biti sličan. Kako oponašaju odrasle, djeca na jednak način oponašaju i ono što vide na televiziji. Socijalni psiholog Albert Bandura je davne 1967. godine proveo istraživanje u kojem su djeca predškolske dobi, bez ikakvih poteškoća u ponašanju, bila izložena jednokratnom gledanju potpuno nepoznate žene kako na različite načine tuče tzv. Bobo lutku. Nakon što su to odgledala, djeca su bila ostavljena u istoj prostoriji sa istim rekvizitima i prema Bobo lutki su se ponašala identično kao nepoznata žena - tukli su je i udarali rukama i nogama, udarali čekićem po glavi, bacali isl. Rezultati su ukazali na nevjerovatnu moć učenja po modelu, odnosno da će djeca biti agresivna kao i model u sličnoj situaciji. Istraživanje se ponavljalo kroz godine i rezultati su uvijek bili isti. Ako na djete tako snažno utječe nepoznat model, teško je ne zapitati se koliki utjecaj onda imaju roditelji, braća i sestre, te na kraju televizijski sadržaji koje dijete svakodnevno gleda. Gledanje sadržaja u kojima dominira agresivno ponašanje osiromašuje djetetov osjećaj zajedništva, djeca gube povjerenje, imaju više strahova, a sve to se odražava na budućnost. Osim toga, djeca predškolske dobi nisu sposobna razlikovati fikciju od stvarnosti, zbog čega se javljaju strahovi, noćne more, anksioznost prije spavanja i slične poteškoće. Međutim, nije sve tako crno ni kada je utjecaj televizije na djecu po srijedi. Određeni televizijski sadržaji imaju pozitivne utjecaje jer kroz njih djeca mogu potvrđivati svoja iskustva, proširivati riječnik, poticati razvoj solidarnosti i prijateljstva, doprinositi buđenju interesa i poticati na učenje i razvoj mašte. Djeca kroz televiziju obogaćuju spoznaju i potiču usvajanje novih pojmova.

Međutim, vi kao roditelj treba da birate sadržaje prikladne uzrastu vašeg djeteta, te da nadgledate šta vaše dijete gleda na televiziji. Razgovarajte sa djetetom o onome što vidi i pomozite mu da bolje razlikuje izmišljene od stvarnih sadržaja. Ne dopustite da vaše dijete bespotrebno ostavlja sate ispred TV ekrana kada imate vremena da zajedno odete u park, šetnju, posjetu njegovim prijateljima isl.

{Ljepota}

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Deca najviše vremena provode gledajući TV

Roditelji bi trebalo da vrše selekciju emisija i da ograniče klincima vreme gledanja crtanih filmova i TV programa.

Crtani filmovi imaju veliki uticaj na ponašanje dece i zato je neophodna kontrola dečijeg programa, smatraju stručnjaci dok iz Republičke radiodifuzne agencije (RRA) navode da ne postoji posebna regulativa za tu vrstu filmova.

"U proseku, dete provodi mnogo više vremena ispred televizora, nego u školi ili slušajući savete roditelja i o svetu uče gledajući elektronske 'slike'", rekla je Tanjugu psiholog Aleksandra Jovanović Mađar .

Prema njenim rečima, imajući to u vidu, neophodno je vršiti kontrolu dečjeg programa.

Ona je ocenila i da crtani filmovi koji se emituju na domaćim TV kanalima uglavnom neguju pozitivne vrednosti i upozorila da opasnost preti iz igranioca i radnji u kojima se prodaju video igrice agresivnog sadržaja.

"Nasilje koje čini osnovni koncept tih igara, prenosi se u stvarni svet", rekla je Jovanović Mađar.

Ona je dodala i da su istraživanja pokazala da se agresivni sadržaj programa momentalno prenosi u svakodnevni život dece, pojačavajući njihov impuls za nasiljem.

Prema njenim rečima, otuda je na roditeljima dvostruka odgovornost - da vrše selekciju programa i limitiraju vreme gledanja crtanih filmova i TV programa.

Portparol RRA Srboljub Bogdanović rekao je Tanjugu da ne postoji posebna regulativa za crtane filmove, odnosno da oni podležu svim pravilima pod koje podleže i ostatak programa.

Prema njegovim rečima, RRA nema poseban pogled na crtane filmove.

"Crtani filmovi su deo programa i kao takvi su tretirani, dakle, emiteri su slobodni da ih puštaju u terminu u kome sami nalaze za shodno", istakao je Bogdanović i podsetio da je cenzura zabranjena i da ne postoji.

On je ukazao da ne postoje posebna pravila za crtane filmove, koja ne bi važila za sve ostale filmove.

"Ukoliko se pojavi problem sadržaja crtanih filmova, odnosno crtani film nije prikladan za decu, to bi Savet Radiodifuzne agencije dovelo u situaciju koja postoji i kada se pojavi bilo koji sadržaj u nekom filmu koji nije prikladan za decu", rekao je Bogdanović.

On je naveo da se građani predstavkama mogu obratiti RRA ukoliko žele da ukažu da program koji se emituje nije prikladan za decu.

"Svaka predstavka će biti razmotrena i prema njoj će biti izvršen postupak u skladu sa procedurom, što znači da, ukoliko se utvrdi da je emiter napravio nekakav prekršaj, on može biti upozoren i može mu biti izrečena mera", kazao je Bogdanović.

(Tanjug)

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Proverite šta vaše dete gleda na TV-u

Televizijski programi uglavnom nisu prilagođen deci zbog čega je važno da se emisije namenjene starijima od 18 godina emituju isključivo posle ponoći, a ostali sadržaji pažljivo označavaju brojem, kako bi se znao uzrast publike kojoj su namenjeni, poručeno je sa diskusije "Medijski zakoni i zaštita dece i maloletnika".

"Regulatorno telo nije dužno da klasifikuje svaki program posebno, već emiteri to samostalno rade i tu nastaje problem, jer se sadržaji sa scenama nasilja, psovkama, govorom mržnje, obeležavaju brojem 16 da se ne bi emitovali posle ponoći", izjavio je član Saveta Republičke radiodifuzne agencije Goran Peković.

Poseban problem, kako je naveo, predstavljaju rijaliti programi, koji su se svojevremeno emitovali danju, u najgledanijim terminima, a u kojima su se mogle videti psovke i neprimereno ponašanje.

RRA je zbog toga, podsetio je Peković, u aprilu ove godine donela odluku da se takvi sadržaji emituju samo posle ponoći, kao i da se rijaliti programi ne puštaju u realnom vremenu, odnosno da se emituju tek kada prođu uredničku "kontrolu".

Prema njegovim rečima, u vaspitavanju dece, pa i toga šta će gledati, odgovornost imaju roditelji, škola i mediji, a činjenica je da najmlađi na raspolaganju imaju sve više platformi preko kojih se prenose medijski sadržaji, pa ih je teže kontrolisati.

"Televizije vođene željom za boljim rejtinzima posežu za senzacionalizmom i rijaliti programima", ukazao je Peković i dodao da svi emiteri koriste javne resurse (frekvencije), zbog čega moraju imati određen stepen društvene odgovornosti.

Govoreći o dečijem programu, on je istakao da Zakon o radiodifuziji nije regulisao koliko emiteri treba da imaju takvih sadržaja u programskim šemama, zbog čega su emisije za decu na televiziji i zastupljene "u promilima".

Potpredsednik NUNS-a Dragan Janjić naveo je da se pravila prikazivanja najmlađih u medijima uglavnom poštuju, ali da su modeli i uzori koje mediji nude deci loši, jer se "načinom na koji se prezentuju osobe sa estrade i njihov privatni život, signalizira mališanima kako treba da se ponašaju".

Janjić je podvukao da je potrebno u osnovne i srednje škole uvesti predmet "Medijska pismenost", dok je pomoćnik glavnog i odgovornog urednika "Studia B" Danijela Šegan istakla da "televizijski sadržaji katastrofalno utiču na razvoj dece".

Da roditelji sa tim problemom ne mogu sami da se izbore, smatra direktor i glavni urednik "SOS kanala" Dragiša Kovačević koji je istakao da RRA treba da donese pravila kojih bi svi emiteri morali da se pridržavaju i da bude "vrhovni sudija koji govori u koje vreme program može da bude emitovan".

(Tanjug)