:: |
Autor |
Poruka |
---X---GIRL [●Sancta ஐ Sapientia●]
|
Godine: 31
Datum registracije: 17 Dec 2007 Poruke: 16644
|
|
Hladni decembar,zima me nemilosrdno stipa za obraze. Sanke klize po snegu, bezbroj pahulja leti oko mene, svaka je lepa,pefektna, svaka kao da krije neku svoju tajnu. Jedan pogled u vis, ravno prema mesecu,a tamo kao da zvezde padaju prema meni,padaju na moj crveni i promrzli nosic, i tope se. Zatvaram oci, sirim ruke i otvaram dlanove,tiho i nesigurno izgovaram: "Kuda me to vodite" ? Sledeca slika koje se secam bilo je necije dvoriste ispred mene, prekriveno snegom,svetluca se ispod ulicne svetiljke. U dvoristu ljuljaska, klackalica i jedna stara jabuka. Tu, upravo tu je pocelo i zavrsilo se moje detinjstvo. Sve je prekriveno snegom kao u nekoj ledenoj bajci ,ja skacem sa sanki i hitro trcim ka ljuljasci, kao i sad da cujem kako mi sneg skripi pod stopalima...penjem se na ljuljasku, zaljuljam se jako, osecam vetar u mojoj kosi, stipa me za obraze. Osecala sam se tako bezbrizno i detinjasto,nisam ni slutila da ce mi se zivot te veceri promeniti. Penjemo se uz stepenice i kucamo na vrata, necija vrata. Posle nekoliko trenutaka zaculo se tesko koracanje. Najzad vrata se polako otvaraju,skripe, a trenuci traju kao citave godine..i najzad ispred nas stoji velika krupna zena, kratke crne kose i zelenih ociju...a iza nje stoji "ona" ! Krupne smedje oci,pomalo uplasene ali ljupke,drage i sa velikom dozom decje znatizelje. Gledaju me ne trepcu. Osecam kako mi srce sve jace i brze lupa,dlanovi mi se znoje,zelim nesto da izustim ali glasa nema...izdaje me. Prilazi mi,pruza svoju neznu rucicu i izgovara svoje ime: "Ana"! Ana, Ana...jos uvek mi odzvanja taj ljupki glas u glavi. Okruglo lice,krupne kestenjaste oci i smedja kosa, bujna i talasasta, sa po nekom loknom. Njen osmeh dopirao je ravno do mo srca, pravio sebi mesto u njemu. Mesto iz kog ta ljupka mala devojcica sirokog osmeha preko lica i krupnih ociju, nikada nije izasla...
eto tako sam upoznala Anu, moju drugaricu iz detinjstva, cesto se zapitam sta je sa njom, da li nekad pomisli na mene...da li me se seca. Druzile smo se punih 13 godina a onda od jednom nas vise nije bilo. Nikada vise necu imati takvu drugaricu, znam to. Nisu joj trebale ni moje cizmice, nisu joj trebale ni moje krpice ,ni moja barbika nista moje, bila je pored mene uvek i u dobru i u zlu,plakale smo zajedno smejale se zajedno, prepricavale prve poljubce, dobijale zaledno prve ocene, imale iste simpatije u vrticu a sad...nema nas vise. volela bih da je sretnem nekad, bas me zanima da li bi mi se javila...
|
_________________
|
|
|
|
|
|
|
Vi ne možete otvarati nove teme u ovom forumu Vi ne možete odgovarati na teme u ovom forumu Vi ne možete menjati Vaše poruke u ovom forumu Vi ne možete brisati Vaše poruke u ovom forumu Vi ne možete glasati u anketama u ovom forumu Vi ne možete postavljati fajlove u ovom forumu Vi ne možete preuzeti fajlove sa ovog foruma
|
|