danas sam opet ganjao komsinicinu macku...

Bobak_BL · *** Domaci Lazov ***

Cuo sam da pametnim ljudima nije ni bitno, odakle ce krenuti,
posto uvek znaju gdje ce stici...
eto, ja sam jedini pametan covek, koji ne zna ni odakle bi krenuo,
niti zna gdje ce stici....

Je l vas neko ili nesto kada ga vidite podsjeti na neku ljubav...
ili neko lepse ili gore vreme...
dobro, ovdje se ne radi o vama...pa zato i nije vazno da l' nesto vas podsjeca...na nekoga...
eto mene jedna macka, uvek podsjeti na jednu veliku ljubav,
neoprostivu glupost...i zelju za osvetom...

e, i ova macka je pametnija od mene, ona barem zna odakle je krenula,
al' stvarno nema pojma, gdje ce stici, niti sta ce s njom biti,
ako slucajno pogresi, dokle ce to ona dogurati...

ovu macku ja ganjam skoro tri godine...
kakva je to macka kad je ja ne mogu u'vatiti tri godine...
lijepa macka...oci su joj zelene, dlaka crna, tijelo vitko.
graciozan hod stvarno ima... pogotovo dok se seta,
na pristojnoj udaljenosti...desetak metara od mene...

ponekad pomislim, i da mi se podsmjehuje...da me provocira...
tako lepo sjedne...na balkon...prvi do mog...
ja pijem kafu...ona ne pije...( ko je jos vidio macku da pije kafu)
i gleda ona u mene...ja u nju gladam...
zamahnem rukom i kazem joj m'rssss dabogda te grom udario...
nista ona, samo nabaci taj svoj neki osmijeh.
i ne mrda se uopste...i onda se lijepo protegne,
okrene se dva tri kruga oko sebe, svojim sapicama izgrebe malo cebe,
i svom duzinom na njega legne...
ja poludim...i dok kupim soljicu, cigarete i upaljac,
sa malog zelenog stolcica, mislim u sebi,
u'vaticu te jednom...da ja vidim kome se ti smijes...
i kol'ko to macka ima zivota...

ovaj, ja i ta macka milka ( tako se ona zove) nismo oduvek u losim odnosima...
dok je bila malo mace...ja sam se igrao s njom, i stalno je hranio...
jednom sam je spasio belaja...kad je preskakala sa svog balkona na moj...
srecom sto sam bio u kuci...zakacila se sapicama,
za balkonski otirac, i mjauce na sav glas...
meni je to bilo sumnjivo...izadjem ja na balkon,
i vidim kako moj otirac polako klizi ispod ogradice...
u zadnjem trenu ga uhvatih i spasih malu milku....
toliko se bila uplasila...sva je drhtala...
i zarila svoje male kandzice, u moju majicu...
onda sam ja iz regala iscupao neku letvu...
i napravio joj mali mostic, od njenog do mog balkona...
tako smo se mi druzili malo...vise je ona vremena provodila
kod mene nego kod svoje kuce...macke su ti k'o i zene...
kad se navade dolaziti...ne mozes ih se lako rijesiti...
i svakakve besmislice smisljaju samo da dodzu...

e kako je vreme prolazilo tako je i milka bila sve bezobraznija..
nekad ja zaboravim zatvoriti balkon, ona uleti u stan,
i napravi haos...sve razvali...
to sam nekako i mogao podnijeti...
sta ima veze, sta ona zna, sta smije - sta ne smije.. a i ja sam kriv,
sto nisam zatvorio balkon...

e, sad dolazimo do visnje...visnja...to je jedna moja bivsa drugarica...
pa cura...i sad je bivsa drugarica...i bivsa cura..
visnja je bila kao i svaka lijepa cura...bila je skroz lijepa...
stvarno bih slagao, kada bih rekao da nisam bio,
skoro godinu - dve... pre toga
potajno zaljubljen u nju...ma nisam se ja htio zaljubiti u nju...
ali...bila je stvarno lijepa...pa sam se morao zaljubiti u nju...
mislim, kakva je to lijepa cura, ako ja nisam zaljubljen u nju...
ta sigurno nije bas skroz lijepa...uopste...to samo ona misli da je lijepa...
a i stalno smo bili zajedno...druzili smo se...

ja sam kao i svaki posten i lijep, zgodan i sladak momak,
stalno bio ljubomoran, na njene momke...
ispocetka to nikome nije bilo sumnjivo, sem visnji...
ona se samo smjeskala...i nista nije o tome govorila...
a i da je rekla ne bih prizn'o...nema tih para...
nikad nista nikom nisam prizn'o...pa sto bih njoj...

kako je vreme prolaziilo, ja sam sve vise bio zaljubljen...
i jos vise ljubomoran...
a vjerovali ili ne...ja sam stvarno cudan i opasan, kad se nadjem u takvom belaju...
neki nasi prijateji ali i neki zlobnici, su poceli nesto sumnjati...
a visnja se i dalje smjeskala...i sutila...a ja sam dilejisao i dalje...

onda sam se ja jednom dobro napio...dosta mi je bilo svega...
vise se nisam mogao s nekom drugom curom ni ljubit a kamoli sta drugo...
i fizicki sam se obracunao s jednim gadom...
inace njenim momkom s kojim je bila vec tri mjeseca...u vezi...

stvarno ga vise nisam mog'o gledat...kako je drzi za ruku, grli i cmace...
povracalo mi se od toga...puko mi je nervni film, i stvarno sam ga razbio...dobro sam ga isut'o... Mr. Green

toliko mi je zivaca pojeo, u ta tri mjeseca...hm...jos je i dobro prosao...
onda je svima bilo jasno...sta se desava...
a meni je sve vec odavno bilo jasno...
samo njenom momku nista nije bilo jasno...
no on nije bitan uopste, i njega niko nista nije ni pitao...

visnja je pocela nesto histerisati...i naljutila se...ko foll...
ali je ipak za mnom krenula...( za kim ce krenuti nego za mnom...)
pijan sam...lud sam...i odoh negdje sa autom...
brinula se za mene...tako je rekla...samo zbog toga nije otisla sa svojim momkom...

to vece sam je natjerao da prizna sve...
i da se vise ne pravi blesava...i da i ona shvati da je zaljubljena u mene...
posto sam im'o neoborive dokaze,
rekla je da je malko zaljubljena u mene...
pokazala je prstima kol'ko je to...nesto savim skroz malo...
no znao sam ja i tada da sve zene stalno lazu...
kad istinu treba da kazu...

rek'o sam joj da obeca da nece vise nikad, biti s nekim drugim momkom...jer cu ja sve i jednog razbit... Mr. Green

uglavnom to mi nije htjela obecati...
kad sam zbog toga poceo galamiti...ispod njenog prozora...
poljubila me je...samo da usutim, kako je rekla...
poslije je morala da prizna da je to slagala...

sta da se prica...jubav k'o i svaka moja velika ljubav...
zavrsila se katastrofalno...i uglavnom svi meni dragi ljudi,
kao i uvek...jedinog krivca vide u meni...
a sto sam ja kriv...sto je morala da ide...

uglavnom bilo je dobro ...i ko zna dokle bi to trajalo,
da nije bilo milke, nekih papagaja, i par nekih cura...

ajde da idem nekim redom...

visnjini roditelji su bili sretno razvedeni...
mama joj je bila cvecarka, i inace dobra jaranica sa mojom starom...
fina zena...i dan danas me pozdravi...ponekad...kad je dobre volje...
ili kad bas mora...a inace se pravi da me ne vidi...uostalom kao i visnja...
geni su to...ne moze se od toga pobjeci...
njen stari godinama zivi i radi u austriji...
on se u to vreme bio nesto razbolio...i visnja je morala da ode u austriju...

pre toga uveliko se ona bila preselila kod mene...
uglavnom sve svoje stvari je,
nekako na prevaru unijela u moj stan...nisam se puno bunio...
cak mi je i bilo drago...lijepo je kad se neko brine za tebe...
kuha ti, sprema stan, pere i pegla ves, voli te...a ti samo s mirom lezis...
i bas te briga za sve...ne zivciras se uopste...
samo nesto lazes, i mazis se...

otisla je ona...ja sam par dana bio fin...i stvarno nisam ni izlazio,
po nekim sumnjivim mjestima, gdje se obicno ovakve bitange krecu...
rano legnem i rano ustanem...nahranim moje ribice i njene papagaje...
sredim kucu...odem na kafu, prelistam crnu hroniku i sport ...,
i u trgovinu...po neke namirnice...
i tako to...k'o pravi...covjek...

onda sam otisao na jedan party...da vidim sta ima...i vidio sam sta ima...

ima puno muzike, alkohola, potpisa, i mnogo lijepih cura...
to je meni sasvim dosta,da sebi upropastim zivot,
na neko odredjeno vreme...
i da me nekoliko osoba zamrzi na neko neodredjeno vreme..

sjecam se k'o da je jutros bilo...mislim sjecam se te veceri...
a sta se zbivalo ne sjecam se nista...uglavnom...
citav vikend nisam dolazio kuci...nekad u neka doba u ponedeljak sam dosao kuci... i legao da spavam...
kad sam ustao imao sam sta i da vidim...
vidio sam ostatke od papagaja...i njihovo perje po citavom balkonu...

visnja se vratila to vece...i spijuni su je odmah obavjestili o svemu...
uglavnom, me je dobro udarila, izgrebala, izujedala i pljunula...
i nije ni svoje stvari vise nikad uzela...

zbog toga sto nisam mogao da se resim njenog mirisa,
iz zidova, secije, kuhinje, kupatila, nozdrava, srca, duse i krvi...
sve sam pobacao njene stvari u kontejner...
nije ni to upalilo...onda sam sav namjestaj razdijelio...
imalo se tad para...djedovina se rasprodala...i kupio sam sve nove stvari...
okrecio zidove...ma istjerah je iz svakom mm svog stana...
al' je ne istjerah iz svojih misli...i svog ovog u to vreme ranjenog srca...
ispadoh iz price... Mr. Green

uglavnom...nekako sam skontao da je milka kriva za to...
sto je pojela papagaje...i tada sam otkopao ratnu sjekiru...
tj, ratni klofer...i poceo je ganjati po balkonu...
ona vec odavno moze da skoci s balkona na balkon...
i skocila je...malo je falilo da i ja za njom skocim na drugi balkon...
no u poslednjem trenu sam odustao...i samo sam joj rekao...
doces ti meni u sake...od tada prodjose tri godine...
ja nju ganjam ona bjezi...

jednom sam je pijan ganjao autom po parkingu...
opet je utekla...onda sam nagovarao djecu ispred zgrade...
da je za oderedjenu sumu novca uhvate... zapale i bace sa zgrade...
naravno rek'o sam im da cu ja obezbijediti i benzin i sibicu...
i ja cu je zapaliti...i bacit sa zgrade...
oni samo treba da u'vate macku...

djeca ko djeca, vole zivotinje...i ne znaju da je to djavo a ne zivotinja...
iako sam im lijepo rek'o da se dobro paze te macke.
meni je zivot upropastila...cura me je ostavila zbog nje..
i sad stalno pijem...
nisu htjeli klinci da 'vataju macku...pa sam odlucio sam da je u'vatim...
i jednom dok sam se vracao iz kafane, sav slomljen od tuge i cuge...
naletjeh ja na macu....sto bi rek'o stari svet...
dosla maca na vratanca...zamislila se ona nesto, i nije me spazila...
ali sam ja nju na vreme spazio...i scepao za vrat...
taman kad sam pomislio, sta da joj radim...
tako me je ogrebala i ugrizla za prst...da sam je morao pustiti...
kao vjetar je smugnula uz stepenice...
a i ja za njom...srecom komsinicina vrata su bila otvorena...
i ona je uletila u stan...
sjela je lijepo i gledala u mene...ja sam joj fino rek'o mac - mac...
nista, samo gleda u mene...
opet ja... mac - mac...milka 'odi 'vamo...ustala je i odsetala u sobu...
ja sam onda poceo da galamim i da joj pretim...
komsinica je cula galamu...i izasla da vidi sta se zbiva...

valjda je tako je to sa zenama...jednu zoves - druga dodje...
da sam zvao komsinicu, sigurno bi macka izasla...
uglavnom mi je komsinica rekla, da brzo idem u bolnicu...
da se probam izleciti...i da njoj nije nikako jasno,
kako se neko moze s mackom posvadjati.

od tada se ja i milka gledamo poprijeko, preko balkona...
neki dan je iznenada iskocila ispred mene i dobro me prepala,
i nekako se opet spasila...
i danas sam je zamalo uhvatio...
samo se bojim da ce krepat prirodnom smrcu...
a i bolje je tako...za obadvoje...