...neki prosli zivoti...

iskra09 · Početnik Domaćeg.de

Prestara sam za mogucnost da te opet zavolim
Da te sretnem na kratkoj putanji moje buducnosti
Nas se sokak davno pretvorio u corsokak
I nase reci u retoricka pitanja
Znali smo sta imamo
a tako smo slabo znali sta gubimo
Oduvek sam zelela da znam kako tvoja soba mirise u mlado prolece
I koja te noga jutrom spusta na tlo
Izgubila sam tu privilegiju da budem tu
Pogresni potezi, pogresne odluke
I hrpa lutanja za tvojim tragovima
Ali eto...i dalje svetlis
Tu u meni
Iako te vise ne volim
Iako vise ne pamtim tvoj lik
Pamtim samo onu kisu
I onaj izbor
A sad…pustam te
I samo te se secam
U tom nasem slepom gradu, bez ljudi I dodira
Ti na jednom kraju, ja iza tvog ogledala
Stara sam za mogucnost da te opet zavolim
A prestara da te zaboravim

***
Tvoja draga jutros je ustala rano
spremila rucak i cekala te
tvoja draga je igrala lagano
kraj sebe zamisljajuci te

Tvoja je draga slikala danas
i obrise tvoje sencila mile
tvoja je draga muzikom tvojom
vezla sal od kasmira i svile

Tvoja je draga rucak postavila
i dve case za crno vino
tvoja te draga dugo cekala
ali tebe tu nije bilo

Tvoja je draga igrala i slikala
tvoja je draga vezla i pevala
tvoja je draga tebe cekala
tvoja je draga cekajuci zaspala

Tvoja draga svasta ti je spremila
milion reci, stotine blaga
ali onda se trgla i shvatila
pa ona nije tvoja draga!!!

***

Negde na mostu
medju tvradjavom sna
i rekom jave
stoji decak...
U grlu mu stoje reci
za koje niko zivi ne zna
pa ni on...
Na tom mostu smo se mimoisli
taj decak i ja...
Ne, nikad se vise nismo sreli
mozda smo se krisom pogledali
ono jednom...
Nikada se nismo
uzeli za ruke i plesali
nikada nismo razmenili rec
nista sem tog pogleda
Tog pogleda od kog smo oboje odrasli
I sada, u meni zivi
jedna uvredjena devojcica
pokusava da se pridigne
da ne pobegne
uvredio si nevinost u meni
ti, koji si samo lice decaka imao
onda kad smo se mimoisli
i razisli
zauvek...

Bobak_BL · *** Domaci Lazov ***

znas, ja sam stavrno nepismen...
ali, nesto me je u ovim, nekim tvojim recima...
dodirnulo...
recimo ovo...

U tom nasem slepom gradu, bez ljudi I dodira
Ti na jednom kraju, ja iza tvog ogledala
Stara sam za mogucnost da te opet zavolim
A prestara da te zaboravim...

meni je ovo dar....hvala...

iskra09 · Početnik Domaćeg.de

hvala

dragana.m · **♫♪~unique~♪♫**

... kakav stih

"I sada, u meni zivi
jedna uvredjena devojcica
pokusava da se pridigne
da ne pobegne
uvredio si nevinost u meni
ti, koji si samo lice decaka imao
onda kad smo se mimoisli
i razisli
zauvek" Crying or Very sad

ma sve je odlicno Wink

iskra09 · Početnik Domaćeg.de

hvala

To je samo dokaz da svi mi u zivotu dozivimo ista osecanja i da ih neke reci probude.Ipak, ma koliko razliciti bili, u sutini smo jako slicni...Hvala na pohvalama Smile

gkukolj · **-tončica-palončica-**

iskra09 · Početnik Domaćeg.de

Gospodin Bol

Neprevazidjeni bol
uvek se pretvori u zlo
i muci do kraja zivota
rasteruje drage ljude
unistava nove mogucnosti
omalovazava radosti
sputava osmehe
neprevazidjeni bol
uvek stvori razdor
unisti svaki tracak nadanja
ucutka tebe i mene
i on je uvek glavni
zamirise na ono proslo vreme
i momentalno te sravni
jer je znacajan
jer je uvek tu
taj gospodin Bol
i svi ga mi gajimo
da nekad, tamo negde
u nekom buducem vremenu
ipak imamo za sta da se uhvatimo
kad krenemo sa samosazaljenjem
a on ce uvek biti tu
kao prijatelj i brat
kad opet pocne neki
hiljaditi, besmisleni rat

iskra09 · Početnik Domaćeg.de

Tu i tamo,
U nekim tudjim mislima i zeljama
Na tudjim papirima
U registratorima i evidencijama
U spomenarima...
U nekim pricama
U nekim snovima
U tajnama...
Tu
Medju hrpom pisama
U slikama
Tamo
Medju jastucima
I igrackama
U necijim secanjima
U necijim vizijama
Ja postojim
Svidelo se to nekome ili ne

iskra09 · Početnik Domaćeg.de

Ni veceg deteta, ni razmezenijeg coveka, a opet sve dodje na svoje. Radost je pomutila razum I oterala pametne misli na vecni pocinak. Zena je pupoljak, neka bezopasni, neka onaj otrovni…Zena je tako mnogo toga. Razuzdan vetar, spasonosno sidro, crvljiva jabuka, umilna kuja…I sve to zavisi od kreatora njenoga zivota. Obicno je to neki pekar, mesar, bravar, stolar…koji se prema zeni ophodi kao prema materijalu i zeli ga oblikovati u sto podesniji komad, njemu. Takav je i moj zivot..Sretala sam ja i te pekare, mesare, ma razne. I svako od njih je hteo neki svoj kolac, odrezak...Ma, vazno je da i kad je srce slomljeno,ono kuca...I ima nade da ce se zaceliti.Ali uvek fali neki deo, deo koji se zaturi, raznese, baci...I ostane oziljak, da seti tek sta je nekad bilo tu...Opet mi se misli mesaju i ne znam da formulisem svoje osecanje. To jedno-dominantno. Ako sam nekad bila srecna, zasto onda ne pamtim taj trenutak?To se pamti, ili ne?Mozda je u stvari ta rec sreca toliko precenjena i pohaban ada iza nje stoji samo fikcija. Pokusaj da utonem u svoja najdublja secanja uvek me ostavi slomljenom i skamenjenom pred prizorima koja su to ostali. Zasto pamtim samo lose? Hej pa ne verujem ja da sam nesrecna, samo...sada mi je jako tesko...a opet nema nikoga.I to je pravi zakljucak svega-kad je vazno covek je uvek SAM!
Ponoc je prosla i recimo da sam umorna od rutine svakog dana a opet ustajem jutrom i pokusavam u svojoj glavi da zamislim sta bi bilo da nije ovako. I ne ide. Zamisljam samo gore.Znaci da sadasnjost ne moze bti tako losa. ILI?Sve je pod jednim velikm znakom pitanja.Oh,odrasti vise i shvati da nikad nista nije bilo niti ce biti savrseno!!!!
Prazna sam.
Tuzna sam.
Osecam se usrano.
Spojili smo se i cvrsto sam verovala da je on moje meso i moja krv.Ali nije, ne moze biti.Jer toliko toga ja ne znam o njemu i toliko toga sto znam me povredjuje.Volela bih da smo jedno drugom dosli tek rodjeni i da smo sve zajedno prolazili, zajedno rasli, bolovali, sanjali, plakali, smejali se...Da sam bila prva koju je voleo i zaprosio...ali nisam.Po cemu se onda ja razlikujem od tih ostalih...po tome sto sam pristala..hm...I ni po cemu vise, jer sve one su dobile mnogo, mnogo vise nego ja i sve one su unistile ono sto je trebalo biti moje.
A ja, mislila sam da cu moci preko toga, ocigledno ne. vise me nije briga, postoji zid...A to boli.Bezgranicna ljubav sda ima zid.To nevidjeno boli.Jer i kad bih ja jednom otisla, dosla bi druga...bez sumnje.
Lepo je kad mislis da si posebna, jedinstvena, vrhunac necijeg zivota, te jedne jedine osobe ciji bi vvrhunac trebala biti.I kad se budis sa znanjem da ste sve to okusili prvi put zajedno-taj pronalazak srodne duse, taj momenat vezivanja za ceo zivot, ta zelja da imate dete...To je sve bio moj prvi put, a njemu je vec dosadno.
Nesto se promenilo.Pokvarilo.Vidim mu u ocima.Ali on u mojim ne vidi ili ga je prethodno iskustvo naucilo da ne pita.A ne mogu da kad ga pogledam da ne vidim njih kao urezane na negovom licu, mislima...Njegove kraljice i putokazi. Smerice i obelezja razdoblja zivota.Pa ako je svaka bila losa zasto su jos tu?Te nepreboljene, velike, isprosene ljubavi...Zasto sam ja tu?E to je pravo pitanje.On ne razume sta ja pricam i zasto me to boli. To je bio moj jedini san.San devojcice o njenom princu...Da bude vrhunac, smisao, vodilja i jedino vredno u NJEGOVOM zivotu. Kao sto je on meni.Moje sve prvo, bitno i vredno.I moje meso i moja krv koja me nikad ne bi povredila. A sada...boli i zagrljaj....
A on..."ne zeli da se pravda".I jos uvek osecam da negde ima ljubavi...ili necega...Kako god.Vec sam umorna.Odustajem.