Ivanjica

sladjanna · Početnik Domaćeg.de

Da li neko zna gde je Ivanjica?

sonjica · Prijatelj foruma

Geografska obelezja

Teritorija opstine Ivanjica zauzima skoro celu teritoriju Moravickog kraja, koji se u staroj drzavi Raskoj nalazio u sastavu Starog Vlaha. U mnogim dokumentima taj kraj se naziva Moravicki Stari Vlah, za razliku od Novopazarskog Starog Vlaha. U novije vreme za ovo podrucje, umesto Moravicki kraj, cest je naziv Ivanjicki kraj. Danas u opstini Ivanjica ima 48 naselja razvrstanih u 18 mesnih zajednica.

Opstinu Ivanjica okruzuju planinski venci Mucnja, Cemernice, Javora, Golije, Radocela, Cemerna, Gradine, Malica, Kukutnice i dragacevskih planina. Ove planine pripadaju dinarskoj zoni mladjih krecnjackih, venackih planina. Slozenog su i raznolikog reljefa.

Teritorija

Ivanjica je administrativni, privredni, prosvetno- kulturni i zdravstveni centar i sediste opstine. Opstina obuhvata teritoriju ranjeg sreza Moravickog, cije je sediste bila Ivanjica. Moravicki srez administrativno je formiran kad i svi drugi srezovi u Knjazevini Srbiji, posle ukidanja nahija i novog ustrojstva vlasti, a ukinut je 1964. godine kada su u Srbiji stvoreni regioni i opstine.

Opstina Ivanjica bila je u Uzickom regionu sve do nove administrativne organizacije 1992. godine kada su stvoreni okruzi. U novoj administrativnoj organizaciji opstina Ivanjica nalazi se u sastavu Moravickog okruga sa opstinama Lucani, Cacak i Gornji Milanovac. Tako se, posle perioda duze administrativne vezanosti za Uzice, Ivanjica nasla sa opstinama sa kojima u geografskom, saobracajnom i privrednom pogledu cini prirodnu celinu.

Opstina Ivanjica granici se sa istoka opstinama Raskog okruga: Kraljevom, Raskom i Novim Pazarom, a sa zapada opstinama Zlatiborskog okruga: Ariljem, Novom Varosi i Sjenicom. Sa povrsinom od 1 090 km2 spada medju teritorijalno najvece opstine u Srbiji.

sonjica · Prijatelj foruma

Planine

Golija je najvisa planina medju starovlaskim planinama. Istice se lepotom i jedna je od sumom najbogatijih planina u Srbiji. Prostire se u vidu luka izmedju Ibra, Moravice, Radocela i Pestera. Njen najvisi vrh je Jankov kamen (1 833 m). Ima mnogo izvora, brzih potoka i recica koje svojim spajanjem obrazuju dve, danas najcistije i prelepe, reke - Moravicu i Studenicu. Svaka je za sebe posebna istorijska prica i velika ekoloska vrednost. Zajednicko im je sto obe oticu sa Golije. Jedna tece u jednom, a druga u suprotnom pravcu, da bi im se vode Golije sastavile ulivom Ibra kod Kraljeva u Zapadnu Moravu.
Zapadna Morava, zajedno sa celim moravickim slivom, preko Velike Morave i Dunava odvodi vode sa Golije u Crno more.
Goliju, njena prirodna bogatstva i lepote tesko je opisati. Nju treba posetiti, videti i doziveti i tek tada shvatiti njenu vrednost, narocito za razvoj turizma. Ko je jednom poseti, uvek joj se vraca ili, bar, zeli ponovo da je vidi. A uvek ce je videti i doziveti drugacije i biti bogatiji novim saznanjima.

Javor se prostire izmedju reka Tisovice, Brnjice, Nosnice i Uvca. Obrastao je cetinarskom i listopadnom sumom. Bogat je pasnjacima i izvorima. Najveca mu je nadmorska visina Vasilijin vrh (1 519 m). Krecnjacki sastav uslovio je u ovom kraju stvaranje podzemnih morfoloskih oblika, odnosno pecina.

Mucanj se svojim obroncima vertikalno uzdize iznad Presjecke reke, Velikog Rzava i Grabovice. Najvisi mu je vrh Jerinin grad (1 534 m). Mucanj je u stvari najvisi vrh Zlatibora. Krecnjackog je sastava, a na visoravnima postoje vrtace dubine 10 - 15 m i sirine 33 - 50 m. Ne samo da najvisi vrh nosi ime Jerinin grad, vec ceo Mucanj nazivaju najvecim prirodnim gradom. Jedan deo njegovih padina je pod sumom, a drugi je ogoleo jer je najveci deo Mucnja bezvodan, kraski predeo.

Cemernica se prostire izmedju Mucnja, Javora, Tisovice, Presjecke reke i Uvca. To je krecnjacka visoravan sa najvisim vrhom Bela stena (1 482 m).

Ove cetiri planine cine neprocenjivo prirodno bogatstvo opstine Ivanjica i u isto vreme pruzaju velike mogucnosti za razvoj turizma kao privredne delatnosti broj jedan. Njihovu ekolosku cistotu trebalo bi po svaku cenu sacuvati i zastititi kao posebnu retkost i kao osnov za razvoj turizma.

Nadmorska visina pojedini mesta u Moravickom kraju

Bele Vode, Golija - 1.390 m
Bozac (TV Relej) - 1.281 m
Bratljevo - 1.060 m
Grob Boska Jugovica - 780 m
Golija, Jankov kamen - 1 833 m
Devici - 740 m
Ivanjica - 468 m
Javor, Vasilijin vrh - 1 519 m
Katici - 1 020 m
Klekovica, spomen- cesma - 1.140 m
Kusici - 909 m
Mace - 900 m
Medjurecje - 536 m
Mucanj, Jerinin grad - 1 534 m
Prilicki kiseljak - 490 m
Prilike - 439 m
Ravana - 520 m
Rimski most, Kumanica - 632 m
Ticar jezero, Golija - 1.340 m
Crvena gora - 990 m

Vode

Bistre, ciste i brze planinske reke Moravica, Studenica i Nosnica sa svojim pritokama, vijugaju niz moravicke planine, dube krecnjacka korita i stvaraju niz uskih i strmih klisura.

Golijska reka i Jabukovacki potok, koji razdvajaju masive Golije i Javora, sastaju se ispod Gledjice i obrazuju Moravicu. Moravica kod Medjurecja prima s leve strane Nosnicu, kod Bukovice Bukovicu, a nesto severnije Grabovicu. Desne su joj pritoke Pakasnica, Manjanski i Budozeljski potok, Lucka, Marina i Lisanska reka. Po reci Moravici ovaj deo Starog Vlaha u srednjem veku dobio je ime Moravicki Stari Vlah, kasnije u tursko doba Moravicka nahija, a danas je deo Moravickog okruga.

Studenica skuplja vodu istocnog dela Golije, a izvorista su joj na Odvracenici i u Cestim vrelima. Kod Devica prima Brusnicku reku. Probijajuci se izmedju Golije i Radocela, uliva se u Ibar kod Usca. Na platou iznad ove bistre, kristalno ciste i hladne reke izgradjen je velelepni manastir, zaduzbina Stefana Nemanje, koji se, kao i ova reka, zove Studenica.

Grabovica nastaje od Brezovacke i Stragacinske reke. Obe izviru ispod Mucnja. Mesto gde se sastaju Brezovacka i Stragacinska reka nalazi se na 600 m nadmorske visine, a mesto gde se Grabovica uliva u Moravicu je na visini od 470 m. Otuda ova planinska reka ima veoma mali pad.

Sve reke u slivovima Moravice i Studenice do sada su ciste i ne zagadjene. Njihova ekoloska zastita je jedan od osnovnih uslova za razvoj turizma. Sve imaju uslove za izgradnju malih hidrocentrala, koje bi davale dovoljne kolicine elektricne energije pa ne bi bilo nikakvih potreba za naftom i ugljem kao energentima, koji zagadjuju okolinu.

Podrucje opstine Ivanjica ima izvore mineralne vode u Brusniku (Golija), u Ivanjici (na vise mesta), na Bukovici, u Gjijeci, Cerovi, Marinoj reci i u Prilickom kiseljaku. Nazalost, trenutno se ne dovoljno eksploatisu.

Na podrucju opstine nema vecih prirodnih jezera. Znacajno je jedino Dajicko ili Ticar jezero, za koje su vezane brojne legende. Nalazi se na Goliji, pored puta Ivanjica- Bele vode, u gustoj cetinarskoj sumi. Precnika je 10 - 12 m. Ranije je bilo znatno vece, ali sve vise zarasta u treset. Jezero sa okolinom je zakonom zasticeno kao prirodni rezervat.

Klima

Podrucje opstine Ivanjica ima uglavnom planinsku klimu. Jedino u dolini Moravice je umerenokontinentalna klima koja se odlikuje umereno toplim letima i umereno hladnim zimama.

Planinska klima ima kratka i sveza leta a duge i hladne zime sa dosta sneznih padavina. Padavine su ravnomerno rasporedjene u toku godisnjih doba. Kise su ceste u prolece i jesen. Vetrovi su blagi i donose promenu vremena. Isticu se juzni vetar i severac. Juzni duva s kraja zime i pocetkom proleca, pa ubrzava topljenje snega. Severac duva tokom cele godine, ali znatno jece zimi. Ovaj vetar doprinosi tome da i u najtoplijim letnjim danima nema velikih vrucina.

Klima na celoj teritoriji opstine Ivanjica svrstava ovaj kraj u ekskluzivne evropske klimatske banje. Nije slucajno sto je bas to prevagnulo da se u Ivanjici izgradi Zavod za prevenciju, lecenje i rehabilitaciju bolesti krvi. Tu odluku su doneli nejeminentniji strucnjaci iz te oblasti.

Biljni i zivotinjski svet

Veliki raspon u nadmorskoj visini (402 do 1 833 m) uslovljava klimatske razlike koje uticu na raznovrsnost biljnog sveta na teritoriji opstine Ivanjica. Na prisojnim stranama planina vise je njiva i vocnjaka, hrastove i listopadne sume, a na osojnim preovladjuju livade i pasnjaci. Dolinama reka, narocito dolinom Moravice, najvise je njiva, livada i vocnjaka, a u najnovije vreme sve je vise malinjaka.

Od sumskog drveca na visini do 1 000 m rasprostranjeni su vrba, topola, jova, klen, jasen, cer, hrast, grab, brest, bukva, javor i zova, a preko 1 000m - smrca, jela i bor.

Veoma je, za razliku od drugih krajeva, rasprostranjeno sumsko siblje: leska, dren, glog, kleka i zelenika, a na Goliji raste i crvena zova. Sume su bogate sumskim vocem (borovnica, jagoda, malina, kupina, ribizla i ogrozd). Tu su i razlicite vrste gljiva, medju kojima su: vrganj, smrcak, rudnjaca, popovaca, lisicarka, mlecnjaca i druge.

Ovo bogatstvo sumskog bilja, posebno zato sto je skoro sve lekovito, nezagadjeno i prirodno- cista je i zdrava i hrana i lek. To je poseban motiv za razvoj seoskog turizma u svim mestima opstine Ivanjica.

Zivotinjski svet na podrucju opstine Ivanjica pruza izvanredne mogucnosti za razvoj lovnog turizma. Love se lisica, zec, kuna, srna, jazavac, divlje svinje, fazan, divlja koka, orao, sova, kobac i druge ptice. Brzi planinski potoci i reke bogati su raznovrsnom ribom: pastrmkom, mladicom, krkusom, mrenom i klenom, sto je pravi raj za ribolovce.

sonjica · Prijatelj foruma

Da vidimo kakve sve znamenitosti postoje u Ivanjici.
Za pocetak

Spomenici krajputasi

... "Pre vi?e godina seoski klesari urezali su u meki pe?čar figuru vojnika, pu?ku i sablju, poneki orden, vojničku čuturu. Urezali su i ime, jo? poneki značajan podatak, obavezno činjenicu da je ostao na braniku domovine, da kosti njegove le?e ko zna gde, i sve to odi?e pobo?nim po?tovanjem. A pe?čar nije ba? dugovečan kamen. Godine ga nagrizaju, ki?e, sunce, vetrovi, ljudska nebriga- svi pomalo. Ponegde su tekstovi vec te?ko čitljivi- treba prići bli?e da bi se sve videlo... Kamen je ipak kamen, pa vreme nije moglo da obezreči sve ?to je upisano, da potpuno utre pa?ljivo sročen ?ivopis, uklesan lik i oru?je vojničko, porciju i torbu iz koje viri tajin, da otera goluba sa ratnikovog ramena ili vreze gro?dja ?to se uz kamen privila, da zbri?e sa bokova spomenika roditeljske ?elje da se o njihovim sinovima ka?e sve najbolje, da uspomena na njih postane nezaborav."...

... "Ivanjički krajputa?i su različitog oblika, najče?će u vidu velikih kamenih blokova, veoma sličnih stećcima. Na prednjoj strani je obično predstavljen pokojnik, a na zadnjoj epitaf.
Pored krajputa?a namenjenih jednom pokojniku, u ovom kraju se mogu naći i krajputa?i u spomen dvojici pa čak i trojici pokojnika, ?to je retkost u drugim krajevima. Takav je slučaj u selu Rokcima u neposrednoj blizini Palibrčkog groba, gde se nalazi devet krajputa?a sa po dva i jedan sa tri pokojnika.
U istom selu postoji nekropola od 24, a u selu Bratljevu od 12 krajputa?a."...

sonjica · Prijatelj foruma

Crkva u Ku?icima

sonjica · Prijatelj foruma

Crkva u Ivanjici

sonjica · Prijatelj foruma

Zatim , kameni most na Moravici

speed-girl · Početnik Domaćeg.de

Ivanjica je super gradic!!!
dolazila sam u njega sa klubom igrali smo utakmice tamo Smile

veoma chesto.. Smile

)
moze dosta da se nadje o Ivanjici.. samo polaakice Wink

ravangrad025 · Početnik Domaćeg.de

prelep grad pun zelenila i ostalih prirodnih dozivljaja

Eniac · Početnik Domaćeg.de

ja sam iz Ivanjice, i meni je bilo dosta fino dok sam ziveo tamo... Ima dosta toga tamo da se vidi vezanog za prirodu, i to mu je jedan od prednosti... Zbog sportskih terena cesto se i reprezentacije opredeljuju da dolaze na pripreme.
Medjutim grad u poslednje vreme je poprilicno mrtav, privreda je nacisto propala, ceka se privatizacija (kao Godo), narkomanija sve vise uzima daha i sl. Gotovo da svaki put kad odem kuci ne prepoznajem svoj grad, svoje prijatelje, iste kuce, ista mesta, ali ljudi, svaki put u sve gorem stanju...
Bedak, ali to je sudbina svih varosica u Srbiji...
Eto sad znate kome da se javite ako preko leta dodjete u Ivanjicu...
Inace informacije gore su skinute sa sajta www.ivanjica.co.yu
Imate jos jedan sajt www.ivanjica.info
Kao i sajt Prilika (Od Prilika do Ivanjice, odatle potice uzrecica), www.prilike.com
Pa posetite, i ako Vas nesto interesuje bicu rad da odgovorim!

Dundeelaja · Početnik Domaćeg.de

Ivnjica:-) Mnoge utakmice samo odigrao tu...Malo,ali skromno...

Eniac · Početnik Domaćeg.de

postavio sam neke slike iz okoline ivanjice na mom flickr nalogu pa pogledajte ako vas interesuje... rec je o selu pored ivanjice koje se zove budozelja

www.flickr.com/photos/eniax/