 ::  |
| Autor |
Poruka |
coco_bill
Zli carobnjak-lingvista
 |
Godine: 44
Datum registracije: 22 Mar 2006
Poruke: 33433
Mesto: Novi Sad
|
|
| Citat: | Komšija, vidimo se na netu
Gotovo milion i po Srba je na „Fejsbuku“. Umesto da se sastaju i druže, mladi danas radije provode vreme na „četu“. Dečija igrališta su prazna. Čak i najmlađi ne igraju fudbal, lastiš ili školice, već ostaju uz računar, uz igrice. Stari ljudi umiru u svojim stanovima, sami i zaboravljeni, a svake godine oko 1.300 Srba sebi oduzme život - uglavnom zbog usamljenosti i depresivnosti. Istovremeno, Agencije za „provodadžisanje“ imaju pune ruke posla. Gomile usamljenih bezuspešno pokušavaju da pronađu srodnu dušu. |
Izvor: Novosti
Namerno nisam hteo da stavim ovo u "vesti". Ne znam ko je autor ovog apokaliptičnog teksta, ali baš lupeta ko da i on sâm ne izlazi napolje. Izlazim i ja i viđam i decu kako se igraju i pune kafiće i puna igrališta i pun grad ljudi. Čekajte, pa koga to oni pokušavaju da isteraju napolje? Da je stvarno tako kao što piše u ovim tekstovima grad bi bio pust i ulicama bi se kotrljalo ono žbunje ko u kaubojskim filmovima.
Dobro, postoje ljudi koje svaki dan viđamo na netu. Postoje i oni koji dnevno provedu više sati, mada... šta može da se uradi za sat-dva? Praktično, samo "uđeš, izađeš i - gotovo"!
Ne shvatam čemu ta hajka na osobe koje neodređeno vreme provedu na netu? Shvatam da to može dovesti do raspada brakova, popuštanja u školi ili na faksu ali samo ako je korisnik dovoljno nemaran. Evo, ja priznajem da dnevno provedem bar 6 sati na netu, ali svakako da imam vremena i za porodicu i za izlaske i za sve ostalo u, što oni tako zovu "realnom svetu". Zavisnost? Da, ali od svega možeš biti zavistan (od grickanja noktiju pa do blebetanja o sportu). Navika? Svakako. Hobi? Naravno.
Da se vratimo na pojmove "realan svet" i "virtuelni svet". Šta je ovde virtuelno? Druženje svakako nije. Verujem da je svako od vas osetio kad mu nedostaje neka osoba koje nema na netu nekoliko dana. Za vas nisam baš 100% siguran, ali ja nisam virtuelni stvor nego čovek od krvi i mesa.  Ovde je virtuelno samo kad ja kuvam kafu na chatu i sagovornik-ca dobije šolju sastavljenu od ASCII simbola  (_)o ili što sam ovde "zli čarobnjak-lingvista" a na usenetu "admiral flote" ili kad me žena ili švalerka povija oklagijom (sad će i verenica kad pročita ovaj tekst). E, da. I ti "rodbinski odnosi". Ali... i u stvarnom svetu najnajnajboljeg prijatelja smatrate za brata, zar ne?
Povremeno od takvih dušebrižnika dobijem komentar da "ne izlazim i ne družim se s ljudima". Majstore, otkud znaš da li izlazim ili ne? Ako si gledao u pasulj, bolje uzmi neku drugu sortu. Ova ti ne radi.
Vrhunac je bio kad mi je zabrinuta koleginica rekla da me nije letos videla na Štrandu (novosadska plaža). Prvo, teško da će neko uspeti da me nađe među stotine hiljada ljudi, pogotovo tokom onih tropskih vrućina. Drugo, nije Štrand jedina plaža (to leto sam proveo na Šodorošu jer je manja gužva).
"Ne družiš se s ljudima". Preskočiću onaj deo gde vas, čitaoce, uveravam da vi jeste ljudi (nema potrebe da proveravate). Preskočiću i deo o pasulju i nameštanju antene za kristalnu kuglu.
Svrha druženja je da budeš sa osobama sa kojima ti je prijatno i njih biramo. Ko je u detinjstvu imao daveža za prijatelja savršeno će me razumeti. Desi se i da izgubim kontakt sa nekim starim drugarima (u realnom životu), ali pobogu... takvi kontakti se jako lako obnavljaju i opet bude kao da ništa nije ni bilo!
"Agencije za „provodadžisanje“ imaju pune ruke posla. Gomile usamljenih bezuspešno pokušavaju da pronađu srodnu dušu."
Šteta što autor ovog teksta nije naveo bar jednu, pa da se smesta tamo zaposlim! Ni u drugom delu citata nije rekao ništa pametno. Svako se nada da će naći srodnu dušu (čitaj: princ/princeza na belom konju), a usamljenih i usaRmljenih je uvek bilo na gomile. Net nema veze sa tim, pošto sam uvek viđao ljubavne veze koje su više isprepletane od španskih serija (neću da kažem da je ceo internet jedan j***drom).
"Mog'o si da odeš na Zakintos. Nisi ti tamo neki dekintos. Mog'o si obići i ceo svet, ali te zarobio Internet." (Voodoo Popeye - Lapa topa)
Popaju, ja uvek mogu da putujem koliko mi novčanik dozvoljava. Još uvek mogu da idem koliko je širok drum i dugačka pruga (radije ne bi u visinu). Sad, da li uopšte imam materijala (novaca i volje, s tim što ovo drugo veoma zavisi od onog prvog) da odputujem negde to je moj problem.
Vrh vrhova su oni što ja zovem "internet misionari". To su osobe koje dođu na net da bi ljude spasili od neta i savetuju ih da izađu u grad.
Njihova priča ima par nelogičnosti. Prvo što niko nije tražio pomoć od njih, a drugo - otkud oni znaju ko izlazi, a ko ne izlazi? A najnelogičnije od svega je što su i oni - na netu! Na stranu to što im je taj njihov "zadatak" još zaludniji (i jaloviji) od običnog četovanja.
Ako milion i po stanovnika Srbije (znači, nekih 25%) ima nalog na "Fejsbuku" (zanemariću duple naloge) onda je to dobro jer znači da smo tehnološki razvijena država i da nam je standard (ma koliko loš bio) ipak dobar (stanovnici nekih država nemaju ni za digitron). Ej, zamislite takvu cifru pre nekih 10 ili čak 20 godina!
Igrice i MMORPG-ove neću da pominjem - svaka koja je dobra može biti zarazna. Sećate se već koliko smo gnjavili SuperMarija i "Tomb Raider" (eto zašto Lara Kroft ide odrpana).
Ako vas nisam smorio sa ovolikim tekstom slobodno mi recite šta sam propustio.
PS: Kad sam maločas išao u radnju video sam na trotoaru - mrežu za školice. :p
|
_________________
ı¤¤¤¤¤¤¤¤ı••••••••••••ı |
|
| |
|
 |
gkukolj
-tončica-palončica-
 |
Datum registracije: 09 Dec 2009
Poruke: 39085
|
|
|
Prvo, ti čovjeka svojim tekstovima, dugim ili kratkim, ne možeš da smoriš, možeš samo da nas natjeraš da razmislimo o nečemu i da promjenimo mošljenje na bolje,ako si u pravu ili ga zadržimo vlastito ako smo već toliko tvrdoglavi i "prepametni". Govorit ću na ovu temu jedino i isključivo u svoje ime, jer smatram da imam dovoljno razloga i argumenata. Mada se moje mišljenje prilično poklapa sa tvojim, pa bi neko to mogao da protumači kao "dodvoravanje", ali mislim da su već mnogi članovi ovdje vidjeli da nisam taj tip "uvlakača". Davno prije neta odvojila sam se od ljudi radi stvari koji su i previše lične prirode da bi ih ovdje sad iznosila, i stvorila svoj svijet i okružila se svojim knjigama, muzikom, raznim hobijima i ljudima koje viđam po potrebi, ali ne kada mi trebaju iz neke koristi. E. pa tako koristim sad i net. Postove članova koji nemaju šta reći i ne čitam, postove ljudi koji imaju pravu riječ, na pravu temu i u pravo vrijeme uvijek ću pročitati rado i nikada preskočiti. Ne smatram net neprijateljem broj jedan, ako se koristi u granicama normale. Svoje prijatelje viđam uživo i sa njima ne komuniciram niti emailom, niti na forumu, jer postoji mjesto u gradu gdje ćemo sjesti uz kafu i pričati o onome što nije dostupno na ekranu svima. Ne smatram normalnim da ljudi sjede pred računarom i pišu postove iza postova, kratke i nesadržajne, a uvijek postoje teme koje se mogu zadati, o kojima se može pisati i ozbiljno diskutovati. Ja netom nisam izmjenila ništa od svog života, i dalje čitam knjige, kuham, spremam kuću, odlazim i dočekujem drage goste. Samo treba znati postaviti stvari na svoje mjesto. Nema me, jer ne želim biti svugdje i sa svakim i to je razlog jedini, a ne net, a pogotovo domaći de. Ah, zaboravih dodati, meni srodna duša ne treba i najmanje san spremna da je tražim buljeći u ekran racunara. Smiješno.
|
_________________
Došla je i otišla.
Neću je ponovo vidjeti sa one strane groba.
Moj život je samo moj. |
|
| |
|
|
Alexns
Tinkerbell's pixie dust
 |
Datum registracije: 10 Avg 2005
Poruke: 30635
Mesto: Movin' back to Wimbledon
|
|
| |
|
|
beckham011
Upućeni član
 |
Datum registracije: 22 Sep 2008
Poruke: 417
Mesto: планета Земља
|
|
|
Velika je razlika kad živiš u većim gradovima kao što su: Beograd, Novi Sad, Niš, Kragujevac, pa tu možeš ponegde da vidiš mnoštvo ljudi i dece na jednom mestu. Dođi u neko manje mesto da vidiš da taj pustoš kome se govori nije samo neka apokaliptična priča nekog Internet ''misionara'' ili ''dušebrižnika'', već surova realnost. Normalno je da na Štrandu, u Novom Sadu, ima više od 100 000 ljudi preko leta, jer je to često i jedini vid zabave, ali šta se dešava van letnje sezone? Ništa. I kad izađu, ljudi žive za to da bi imali šta da ispričaju i čime da se pohvale preko Interneta kad se vrate kući, bilo da je u pitanju sajt za druženje ovakvog tipa ili je to ''čuveni'' Facebook.
|
_________________
Нисам писмен па зато не могу да оставим свој поптис овде. |
|
| |
|
|
coco_bill
Zli carobnjak-lingvista
|
Godine: 44
Datum registracije: 22 Mar 2006
Poruke: 33433
Mesto: Novi Sad
|
|
@ Alexns:
Sugrađanine moj, možda je tako u tvom kraju, ali na igralištu kod OŠ "Sonja Marinković" uvek ima nekog. Za veče ne znam. Limanski park je uvek prepun ljudi od 7 do 77 godina.
Zaboravio si da su se oko igrališta uvek motale ili pijandure ili dileri. Jednom su me drugari zvali da pokupimo jednog što se obeznanio od lepka.
|
_________________
ı¤¤¤¤¤¤¤¤ı••••••••••••ı |
|
| |
|
|
|
|
Vi ne možete otvarati nove teme u ovom forumu
Vi ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Vi ne možete menjati Vaše poruke u ovom forumu
Vi ne možete brisati Vaše poruke u ovom forumu
Vi ne možete glasati u anketama u ovom forumu
Vi ne možete postavljati fajlove u ovom forumu
Vi ne možete preuzeti fajlove sa ovog foruma
|
|
Ceo kvart obidjem da jednog jedinog klinca ne vidim na ulici, samo preko puta u peshcaniku kampuju roditelji sa decom od 2-3 godine.
